Planeta Srbija

Milijarder Ričard Brenson je u utorak predstavio najnoviju letilicu White Knight II kojom će se vršiti prvi komercijalni letovi u svemir. White Knight II je naslednik White Knight I modela i dva puta je veća od svog predhodnika jer će moći da nosi letilicu sa putnicima i izbaciti je na 100km visine gde će moći [...]

Pitate se gde završavaju stari “žičani” (obrnuto od “bežični”) telefoni? Možda će sledeća slika (slike) da vam da makar malu predstavu o pravoj istini

[izvor]

Tema večerašnjeg članka je svima vama dobro poznata: e-mail ili e-pošta ili elektronska poruka, odnosno KULTURA pisanja elektronskih poruka.

Ovo je izazvano mailom koji sam primio malopre, a koji se prostire na dva ekrana BEZ I JEDNOG JEDINOG reda razmaka. Morao sam da uložim neverovatan napor da uopšte razumem šta se u pismu kaže, traži a šta je samo konstatacija.

Nikada mi neće biti jasno zašto se prema e-mailu ljudi odnose sa nipodaštavanjem, tretirajući taj medijum kao potpuno nevažan.

Od ljudi koji nikada ne bi napisali pismo na papiru sa jednim savijenim uglom dobijam mailove koji su dvoredni, bez poštovanja osnovnih pravila komunikacije (a e-mail je samo još jedan kanal za komunikaciju).

Napisati kulturan i pristojan e-mail uopšte nije teško:

- odnosite se sa poštovanjem prema primaocu vašeg maila, bez obzira da li ga znate ili ne; ovo ne znači da treba da mu skidate kapu, no da treba da cenite vreme koje će primalac utrošiti na čitanje i “obradu” vašeg pisma.

- PRE SLANJA ispravite očigledne gramatičke i greške u kucanju.

- PRE SLANJA pročitajte pismo barem jednom pošto ste ga otkucali.

- Pišite jednostavno; čist tekst, čist format pisma bez ikakvih šara je najbolji izbor.

- Koristite HTML (šareni) e-mail samo ako baš morate (kada sliku ubacujete u sred maila a ne kao dodatak poruci recimo).

- Ako odgovarate na prethodni mail, ponovite samo potrebne i minimalne delove prethodnog maila (citiranje).

- Na kraju, ali ne i najmanje važno: proverite listu primalaca. Pravila su jednostavna:

na TO: listu stavite one za koje očekujete akciju po čitanju vašeg maila na CC: (Carbon Copy) listu stavite one koje želite da obavestite, i koji eventualno mogu da takođe pokrenu akciju na BCC (Blind Carbon Copy) listu stavite one za koje ne želite da se vide u listi primalaca. Opet, da bi izbegli razne probleme, u ovakvim slučajevima se na dno maila obično stavlja komentar:“Ova poruka ima BCC primaoce”

Poslednje pravilo direktno povlači sledeće: kada šaljete sve moguće laže i paralaže, “pročitaj ovo u 24h ili će te udariti autobus”, “pročitaj i pošalji po 5 puta svima iz tvog adresara” molim vas koristite BCC; moja e-mail adresa je moja, i ako želim nekom da je dam, daću je; ne želim da je vidim na bezveznom mailu sa još 73 nepoznata primaoca.

Na kraju, arhivirajte i čuvajte vaše mailove; prostor na diskovima je jako jevtin, a kad tad će vam zatrebati sitan mali podatak iz maila od pre tisuću godina za koji ste bili tada sigurni da ćete ga zapamtiti

Jedna od mojih vrlina (ili mana, kako bi mnogi rekli ) je da sam (previše) organizovan; jedan od principa koje jako volim je “uradi to jednom (kako treba)” - od programiranja, pa sve do svakodnevnih aktivnosti, kao što je unos kontakta (u telefon, Outlook ili web aplikaciju).

Mobilni telefon je ionako postao centar dnevnih događaja: preko njega ste dostupni, tu su vam kontakti i kalendar, beleške, mailovi. No, ma kako veliki ekran i tastatura bili (ponosni sam vlasnik Nokia E61 telefona), korisno je, iz više razloga, imati kontakte i negde drugde:

Zbog sigurnosti - kopija podataka nikada nije na odmet Zbog lakšeg prebacivanja podataka na novi telefon; ma koliko kupovina novog telefona nije česta operacija, dešava se Zbog lakše manipulacije podacima, koja je preko “pravog” računara daleko udobnija nego na samom telefonu Zbog pristupa tim podacima kada vam telefon nije tu (retko, ali dešava se)

Godinama već koristim Plaxo service, koji je i u besplatnoj varijanti “dovoljno dobar”. No, od samog starta imam zamerke na njega:

spor je; ma koliko verzija pravili i dogurali do njega, sam web interface je spor i nezgrapan. Nema trenutnog odziva, i generalno nisam zadovoljan potreban je računar, sa drajverima za kabl/bluetooth ili neku drugu vezu sa telefonom potreban je Outlook instaliran; ovo je u eri GMAIL-a prosto artefakt - i zbog instalacije, i zbog licenci.

Da budem dovoljno pošten, i većina drugih rešenja koja se bave sinhronizacijom podataka sa mobilnim telefonom su daleko od savršenog; tako i “logični izbor” za vlasnike Nokia telefona, Nokia PC Suite je blago neupotrebljiv bez Outlooka - način i kvalitet manipulacije podacima direktno iz PC Suit-a je tužan (ako i zanemarim to što mi paket instalira sve i svašta bez pitanja, postavlja razne servise da čuče u sistem ćošku, što me dodatno nervira ).

Pre nekoliko dana sam otkrio ZYB - izvanredan mali web servis za sinhronizaciju telefona. Većina gornjih zamerki je otklonjena:

Servis je besplatan i registracija je trivijalna; broj podržanih telefona je ogroman Za sinhronizaciju se koristi SyncML tehnologija, koju podržavaju svi moderniji telefoni Podešavanje telefona (barem za Nokiu E61) se svodi na prijem i snimanje servisnog SMS-a Računar/Outlook nije potreban; komunikacija telefon ZYB je direktna, tj. preko GPRS / 3G / Wireless-a

Prva sinhronizacija je prošla vrlo brzo i dosta dobro; naša slova su podržana i sve je prošlo skoro savršeno; “skoro” jer sam izgubio taskove (to-do items) jer se oni računaju kao kalendarski događaji, imali su datum dospeća (due date) u prošlosti, a prilikom sinhronizacije kalendara, ZYB ne sinhronizuje događaje starije od nedelju dana u prošlosti (prijavio sam ovo kao bug).

Zato, obavezno backup pre prvog eksperimentisanja

Pored gornjih, ZYB nudi i druge servise - uvoz vašeg adresara sa Gmaila, zatim eliminacija duplikata; takođe, možete se “povezati” sa drugim ljudima čije mobilne telefone imate u adresaru (neizbežna socijalna komponenta u svim novijim Web 2.0 sajtovima, na svu sreću nenapadna).

Još jednom, servis je u beta fazi, i možete očekivati nestabilnosti; takođe, postoji doza skepse da li izložiti svoje podatke nepoznatim sajtovima; ja sam tu fazu prevazišao još davno, kada sam prešao na Plaxo a na vama je da odlučite hoćete li to uraditi ili ne.

Za sada, preporuka.

Nekada davno, davno, pre celih 15 godina sve u računaru je bilo bitno: i koliko memorije (RAM-a - tada se to merilo u kilobajtima) ima, na koliko Mhz (danas su to gigaherci) “trči” procesor, koliko megabajta (danas su to gigabajti) disk ima …

Bilo je apsolutno važno iz svake komponente izvući maksimum, naterati svaki elektron u mašini da da svoj najveći doprinos.

Onda su računari rasli, i rasli, i prerasli potrebe većine nas; standardna konfiguracija (koja košta oko 500€) je dovoljna za najveći broj, ako ne i za sve poslove većine nas (ako ste zagriženi igrač to ne stoji, ali to je druga priča za drugi članak).

U svetlu toga, koje su sada komponente najbitnije? Na šta najviše obratiti pažnju prilikom kupovine i gde izdvojiti malo ili malo više novca?

Možda će vas moj odgovor iznenaditi, no nije bitno šta je unutra već šta je spolja; 4 najbitnije komponente po meni su:

Monitor

Vaše oči i vaš vid su nešto jako vredno i to treba poštovati. Monitor je komponenta na kojoj ne treba štedeti; slabiji procesor, manji disk, ali zato kvalitetan LCD (TFT) monitor, poznatog proizvođača, sa dobrim performansama. Sada barem 19″ a ni 22″ nije daleko.

Monitor treba da bude podesiv u obe ose (horizontalno / vertikalno) i idealno da omogućava podesivost po visini - centar ekrana treba da bude u visini očiju kada sedite na stolici; drugačiji položaj može prouzrokovati bolove u vratu.

Tastatura

Bez obzira da li je prirodna ili “obična”, treba da:

omogući pravilan položaj ruku: mesto za dlanove tako da vam ruke ne vise u vazduhu (palm rest) pravilan nagib i lako podešavanje nagiba Savršen osećaj kod kucanja - ovo je vrlo lično svojstvo: da li volite klik (i niko ne spava pored vas ) ili “meke” tastere; dubina hoda tastera kao i vrstu potvrde da je taster zaista pritisnut Kod bežičnih se obavezno raspitajte po Mreži koliko im traju baterije; Microsoft je tu neprevaziđen; kod kuće koristim njihov wireless desktop i nisam menjao baterije u tastaturi 15 meseci!

Bežična ili žična - stvar ukusa. Više volim bežična rešenja, mada ću rado podneti i žičana rešenja, ako kvaliteti opravdavaju taj “nedostatak”. Moja trenutna tastatura na poslu je Microsoft Ergonomic Keyboard 4000:

savršen nagib neobičan materijal kojim je prekriveno mesto za odmor; prijatan na dodir i nema znojenja dlanova odličan hod tastera i dobra pozicija signalnih lampica nema pretrpanih dodatnih multimedijalnih tastera 5 konfigurabilnih tastera za pozivanje najčešće korišćenih aplikacija

Jedina mana je što je na žicu tako da dobro razmišljam o Microsoft Ergonomic Keyboard 7000.

Generalno od proizvođača preporučujem Logitech i Microsoft; lično su mi oduvek nekako više odgovarale MS tastature a Logitech miševi

Miš

Prvo - oblik; miš treba da vam savršeno leži u ruci; idealni su miševi koji su pravljeni za određenu ruku (leva/desna) jer pružaju daleko veći komfor od simetričnih. Ne koristite laptop miševe ako baš ne morate - iz meni nepoznatog razloga oni su mali (nije moja ruka manja ako kucam na laptopu ) i neudobni; birajte velike i udobne miševe sa kojima možete da radite po ceo dan.

Težina: više volim teže miševe koji pružaju otpor, ali je ovo opet, lični ukus.

Preciznost i podloga - većina današnjih miševa je dovoljno precizna za svakodnevne potrebe (nisam igrač, pa ne znam njihove potrebe). Na žalost, jevtiniji miševi imaju ružnu osobinu da se ne snalaze baš najbolje na tamnim podlogama (stolovi i slično) i da zahtevaju svetli podmetač, što me užasava sa stanovništva čistog radnog prostora

Moj trenutni miš je Logitech MX Laser 1000:

Odličan oblik i težina - pozicija za palac i dodatni tasteri na tom mestu su odlično projektovani Vrlo brz i precizan Vreme između punjenja baterija je 5 - 6 dana Sve podloge odlično tretira Stolica

Naoružali ste se zverskom mašinom, ekstra velikim TFT monitorom (ili dva) i laserskim mišem. Šta je sledeće? Pa da zaštitite vaše cenjeno programersko du … leđa

Šalu na stranu, iako je poslednja na spisku, nikako nije manje bitna - dobra stolica je razlika između neviđenih bolova u leđima, u vratu i rukama i udobno provedenog radnog dana.

Minimum zahteva koje treba da ispuni:

Odgovarajuća visina odnosno podešavanje visine Podrška za cela leđa - idealno blago zaobljena unutra, što sličnije obliku kičme Podešavanje nagiba leđnog naslona Ručke (u nedostatku boljeg izraza) sa obe strane za odmor ruku Ako cenite podlogu ili parket gumene ili silikonske točkiće

Na žalost, nisam imao puno sreće sa nalaženjem odgovarajuće stolice u Srbiji. Kineska rešenja treba zaobilaziti u širokom luku; ostala koja sam probao prosto ne deluju kao trajno i kvalitetno rešenje - ako imate predlog, molim u komentare.

Jednog dana, kada dobijem 6 ili 7 na lotou razmisliću o:

Steelcase-ov Leap ® Herman Miller - Aeron stolica Liberty by Humanscale

Ako do sada niste čuli za termin RIA, on predstavlja skraćenicu od Rich Internet Aplications a označava web aplikacije koje imaju(ili se trude da imaju) mogućnosti i funkcionalnosti desktop aplikacija. Termin je prvi put upotrebila tadašnja Macromedia 2002 godine, a u upotrebi su bili i sinonimi: Rich (web) clients, Rich web application, X Internet… U praksi, [...]

Bavite se projektovanjem ili u svakodnevnom radu koristite UML dijagrame. Obavezna destinacija koja vas može opustiti i nasmejati je: UmlJokes. Preporuka

IBM je izbacio odličan alat za snimanje akcija koje vršite u vašem web browseru. Bilo da je u pitanju popunjavanje formulara ili surfovanje, CoScripter beleži sve akcije koje izvršite od trenutka pritiska na dugme recording(nešto nalik Actions u PhotoShopu). Alat na osnovu preduzetih akcija generiše skriptu ili drugim rečima, vaše delanje u web browseru pretvara [...]

Imate onaj svrab u prstima, želju da gomile urednih reči složite u rečenice, pasuse, stranice … u pravu knjigu? Tih 200 i kusur članaka na blogu, tih 3,000 i kusur komentara na vama srodnim blogovima prosto nisu dovoljne, želite otelotvorenje misli u pravu knjigu na papiru, onu koju možete držati i čitati i na mestima gde nema struje, LCD monitora, i kada vam nestane baterija u mobilnom telefonu?

No, koliko je pisanje čisto uživanje, ostale aktivnosti i nisu baš: naći izdavača, izboriti se sa uslovima prodaje (i do 4% ej! ČETIRI POSTO od cene knjige ide vama), predvideti minimum tiraža (1, 10, 1000?) … i sve to u Srbiji (kao da ono prethodno nije dosta). Već odustajete, gušite svrab u prstima, i čekate da nagon za pisanjem prođe … Ili odete na Lulu.com

Lulu.com je izdavač na zahtev (print on demand) - sve ono što pravim skribomanima zaista treba Postupak je otprilike:

Napišete knjigu Prijavite se na Lulu.com Uploadujete knjigu Odaberete povez i tip štampe (crno-belo / boja) Odlučite se za zaradu po primerku Čekate da vaša knjiga postane bestseler

Prosto, ne?

Lulu.com ne štampa samo knjige; tu su i foto-albumi, CD i DVD diskovi, pa čak i kalendari.

Formiranje cene

Iako na samom sajtu piše da je sve “besplatno”, to baš i nije pravi izraz - pravi izraz je da vi ništa ne plaćate, već krajnji kupac.

Struktura cene je: Troškovi štampanja + Vaša zarada + 25% od vaše zarade (Lulu procenat)

Recimo, za standardnu knjigu, 6″ x 9″ (15.24cm x 22.86cm), 120 strana crno/belo, troškovi štampe su: Povezivanje: 4.53$, štampa: (120 x 0.02$) 2.4$ = 6.93 $

Ako se odlučite za zaradu od 5$ po primerku, finalna cena knjige je:

13.18$ = 6.93$ + 5$ (Vaša zarada) + 1.25$ (Lulu zarada)

Distribucija

Vaših delo ruku može doći do publike na više načina:

Direktno (download), bez štampe - nema troškova štampanja i cena je samo zbir vaše i Lulu zarade (u gornjem primeru: 6.25$) Štampa na zahtev - već opisana. Kupac dobija knjigu za cenu koju ste postavili Puna distribucija (na veliko) - ako ste ozbiljan igrač, možete kupiti jedan od dva distributivna servisa; ukratko, za 99.95$ vaša knjiga dobija ISBN broj, formirate velikoprodajnu cenu i za 4 - 6 nedelja se pojavljuje na velikim on-line sajtovima, uključujući Amazon i Barnes & Noble Poreske začkoljice

Pre nego li dobijete debeli ček pročitajte malo sekcije na Lulu sajtu koje se tiču oporezivanja. Naime, ako niste stanovnik SAD, postoji nekoliko opcija oko toga kako će vaša zarada biti oporezovana (”royalty withholding rate”):

1. Niste preduzeli nikakve akcije

Procenat koji će se zadržati je ni manje ni više no 30% - za izmirenje poreza u SAD.

2. Obezbedili ste Individual Taxpayer Identification Number (ITIN)

U tom slučaju treba da popunite i dostavite Lulu.Com sajtu W-8BEN formular. To će vam omogućiti povraćaj dela od onih 30% - u zavisnosti kakve ugovore je Srbija sklopila sa SAD oko dvostrukog oporezivanja.

(predlažem da zaračunate gornjih 30% u cenu i izbegnete silne komplikacije )

A konkurencija?

I sam veliki Amazon je krenuo u vode izdavaštva na zahtev: http://www.createspace.com/ - takođe nema troškova registracije, nema minimuma potrebnog za štampu, sva su prava i dalje vaša - no, nisam stigao da se detaljnije bavim.

U svakom slučaju, šta god da odaberete, srećno štampanje (i ostavite link u komentarima kada objavite vaš best-seller).

Pre neki dan sam kupio Samsungov LCD televizor dijagonale 32″ u wide formatu. Njime sam zamenio katodnog Sony WEGA 4:3 formata. Bio mi je potreban televizor veće dijagonale, pre svega zbog teškog čitanja titlova obzirom na dimenziju prostorije. Model LE32S62BX bio je na “akciji” što je njegovu cenu učinilo nešto nižom od očekivane (oko 680 EUR).

Televizor je HDTV ready, što znači da će kada se BluRay i HD-DVD plejer odomaće poslužiti svrsi. Moguće je da će pre toga biti upotrebljavan uz satelitski risiver sa adekvatnim programom.

Slika mu je zaista dobra, ali postoji par “slabih tačaka”. Prva je tjuner - naime pri promeni kanala čeka se oko sekund ipo na sledeći, a brzo šetanje po listi programa deluje da je praktično nemoguće. Na Sony televizorima, pritiskom na taster OK dobija se spisak kanala, a skrolovanje po njima ne uzrokuje menjanje sve do potvrde tasterom OK na odabranom. Na ovom Samsungu, kada se uđe u listu kanala, svako šetanje po njoj uzrokuje promenu (na koju se čeka sekund ipo). Jedina “prečica” je page up/page down koji skroluje po devet kanala na listi, ali na stranici od devet, svako pomeranje dovodi i do promene kanala (i naravno čekanje na izmenu). Za mene je ovo prilično frustrirajuće jer je Sony kanale menjao gotovo trenutno - a lako krstarenje listom lepo uređenih kanala je takođe bilo veoma brzi način da se stigne do grupacije npr. muzičkih ili sportskih kanala. Samsungov razvojni tim očito je smatrao da pamćenje brojeva kanala neće biti problem korisnicima.

Druga mana, ako se tako može nazvati, je zapravo pre marketinška “prevara”. Naime za ovaj model je navedeno da poseduje Picture in Picture opciju sa jednim tjuenrom. To bi trebalo da znači da, dok na primer gledate film sa DVD-a, možete da otvorite prozorčić sa nekim TV kanalom i čekate početak omiljenog programa. Međutim na ovom modelu to nije slučaj - PIP mu radi samo za HDMI i VGA ulaz i to ga čini praktično neupotrebljivim u mom slučaju.

Iako sam malo razočaran ovim manama, ipak nisam nezadovoljan kupovinom - dobio sam dovoljno veliki ekran za gledanje TV-a sa zaista odličnom slikom.

Jedan od zadataka koji ide “uz posao programera / onog što zna kompjuKtOre” je servisiranje i održavanje računara prijatelja, rođaka, poznanika, rođaka od poznanika …

Iako je svaki od tih slučajeva nekako “poseban”, obično se akcija svodi na:

Sačuvaj korisničke podatke (pošta, Desktop, Documents & Settings direktorijum …) Proveri da li si sačuvao SVE podatke - mašta korisnika gde se sve dokument može smestiti je neverovatna Reinstaliraj Windows* Reinstaliraj sve ostale neophodne programe Vrati podatke

U principu, to je jednosmeran i jednostavan posao, pogotovo ako snimite/pripremite upravljačke programe (drajvere) za sve uređaje koji su u sistemu. No, to je i zamoran i dugotrajan posao - iako tu ima malo interakcije sa računarom, ima puno čekanja (instalacija, restart, zakrpe, restart, novi programi, restart, zakrpe za nove programe, restart …) i odvlači vam pažnju sa bilo čega bitnog što uz put radite.

No, nekim ljudima se to prosto ne može odbiti - tako da i ne odbijam, no uradim. Bitna razlika (u poslednjih nekoliko godina - valjda se omatorelo, naučio da cenim slobodno vreme, priklonio se udobnostima, šta li) je da celu akciju počinjem sa:

* “Da li imate legalan Windows?” - ne zato što radim za Microsoft (ne radim) ili zato što isterujem pravdu (ne isterujem) no se ceo gornji proces daleko lakše odradi ako je Windows legalan, ako se sve potrebne zakrpe mogu skinuti sa Windows Update sajta, ako se svi novi programi (Internet Explorer 7, Windows Media Player 11, Windows Defender) mogu bez problema instalirati na mašinu.

Tu onda ide oko pola sata objašnjavanja “kako se to proverava, a šta će mi” itd. Kada se potvrdi da od legalnog Windowsa nema ni “L” onda ide teži deo - “srediću, a vi samo kupite za 7.400 dinara Windows Home” - i karambol počinje:

P1: “Pa zašto to da platim?” O1: “Zato što ga koristite”

P2: “Pa zar to nije došlo sa računarom?” O2: “Proverite sa Vašim prodavcem” (99% šanse da nije, jer “mali sa ćoška koji je imao konfiguraciju jevtiniju za 2,3€ nije ni čuo za OEM Windows”)

P3: “Pa zašto je to toliko skupo?” O3: E ovde ne može da dođe odgovor-od-jedne-linije

Ne samo kod kupovine Windows-a, vrlo često i u poslu dobijam pitanja “a zašto su programi _tako_ skupi?”; niti se prave od metala, niti se bruse, to je samo gomila nula i jedinica narezanih na CD koji se prosto kopira.

Prvi razlog ili prvi razlozi su očigledni: programeri (oni ljudi iza kompjutera) moraju da plate stanarinu, bicikl, računar na kome razvijaju program, klopu za porodicu No, to je i posao, komplikovan koliko i bilo koji drugi, koji zahteva mnogo truda, mnogo rada, sinhronizaciju gomile ljudi raznih specijalnosti i sposobnosti.

Izgleda da lakoća korišćenja programa (onih koji se zaista lako koriste - a to su najbolji programi) nameće osećaj korisnicima da je te programe lako i napisati (”to je samo igra sa kartama - koliko je to teško napisati?”).

Da vidimo šta je sve potrebno za pisanje programa:

Ako ste firma (a veliki programi obično jesu rezultat timova a ne pojedinaca), pogodiće vas svi uobičajeni troškovi:

Iznajmljivanje prostora Stolice, stolovi, kuhinje, trpezarije, bele table, faksovi, flomasteri, papiri, spajalice, blokovi, olovke Plate i bonusi zaposlenih Porezi i sve dažbine državi Struja, voda, komunalije …

Ako ste softverska firma, pogodiće vas i gomila ne-tako-poznatih problema i troškova:

Debeli internet linkovi Gomile i gomile hardvera - serveri, štampači, UPS-ovi, radne stanice, ruteri, svičevi, veliki diskovi, generatori, trake… Planiranje šta proizvod / program treba da radi Kreiranje prototipa, diskusija sa potencijalnim korisnicima, kreiranje još prototipa, još diskusija, kreiranje proto… Sama proizvodnja programa i sve frustracije koje uz to idu: Nejasne i nedovršene specifikacije Kratki rokovi Nedostatak novca Često menjanje ionako nejasnih specifikacija u hodu Programeri hoće da ubiju menadžment zbog svega gornjeg Menadžment mrzi programere jer su “plaćene primadone sa po dva 19" TFT monitora na stolu a opet sve kasni” Testeri mrze programere jer ovi nisu napisali dobra uputstva za testiranje Programeri mrze testere jer su ovi našli “baš specifičnu grešku u programu a na mom računaru sve lepo radi” Prvi korisnici mrze sve jer su dobili nešto što liči na špageti papazjaniju a ne lep i šaren program koji su oni baš eto zamislili Programeri mrze korisnike jer njihovo super-ekstra-izuzetno-delo moraju da pišu ponovo jer zaboga ne zadovoljava neke sitne poslovne zahteve Testeri mrze … i tako sve u krug Ako postoji i mala nada da će program ikada ugledati svetlo dana, treba spremiti reklamu, odabrati ciljnu grupu, naći nekog normalnog ko može da proda program (programeri tu ne dolaze u obzir - ako su dobri programeri onda su loši prodavci i obrnuto) Ako program ikada i ugleda svetlo dana, treba spremiti dokumentaciju Tu su i pakovanje, distribucija, sistemi za naručivanje i plaćanje Ako program ikada ugleda i prvu mušteriju, treba spremiti i podršku da pruži podršku toj mušteriji

No, to nije sve - programe je teško pisati. Iako ni pravljenje/popravljanje kola nije lako, iako podizanje garaže nije lako, u svim tim zadacima teško da ima misterije - nađete plac, označite, kupite cigle i malter i krenete sa garažom. Kod programiranja, sednete za prazan ekran i od toga treba napraviti nešto što će korisniku zaustaviti dah (= nikada se ne dešava ) ili mu barem olakšati dnevni posao. Kompjuter sa druge strane vam u tome uopšte ne pomaže - to je jedna krajnje glupa sprava, koja radi ama baš sve što mu kažete, bilo to dobro ili ne. Tu glupu spravu morate naučiti svemu - i šta znači tekući račun, i šta znači devizni račun i šta je kursna lista, jer (rekoh li već?) ta glupa sprava ne zna ništa. Apstrakcija (i živci potrebni) da ovo izvedete na prostom (iako jako brzom) kalkulatoru nula i jednica je zametnost kojoj većina ljudi nikada se ne prepusti. Što je zadatak teži, treba više vremena i više programera da glupu spravu nauči svim trikovima potrebnim da najnoviji program isped vas izgleda lepo, koristi se jednostavno i prosto se uklopi u vašu dnevnu rutinu.

Da nije sve tako crno, nije - programiranje je krajnji čin stvaranja - iz ničega stvarate delo koje će nekom služiti; prateći kruta pravila (jezika/mašine) kucajući gomile teksta, na kraju završite sa nečim što ima sopstveni život, što će koristit 1, 5, 10, 1.000 ljudi - a to je krajnji cilj programiranja - delo za druge.

U svakom slučaju, kada se požalite na 7,400 dinara za Windows ili kada kada pomislite da nekog čudaka sa naočarima (to je uvreženo mišljenje, iako gomila nas programera ne nosi naočare - evo ja ) maltertirate sa: “zašto zaboga to šareno na CD-u toliko košta” setite se ovog teksta … i možda ga poštedite

Jedna od karakteristika današnjeg vremena je nedostatak… vremena

Sve je brže, sve više treba uraditi u što kraćem periodu, nove tehnologije izlaze takvom brzinom da im samo skraćenice ne možemo popamtiti. Kako u takvim okolnostima sticati nova znanja na efikasan način primeren gore navedenom? Čitanjem knjiga? Najčešće sporo. Odlaskom na konferencije? Dobra ideja, ali zahteva dobru logistiku i solidno vremena za odlazak, pohađanje predavanja, povratak …

Možda da probate webinar - seminar na webu: omogućava da se samo posredstvom kompjutera, Internet konekcije i browsera prati predavanje. I pored toga što se predavanju ne prisustvuje na licu mesta omogućena je velika interaktivnost na relaciji polaznik – predavač putem direktnog postavljanja pitanja, odgovaranja na anketu i slično. Priliku imate već 30. maja:

U organizaciji firme EDGE, Dejan Bizinger drži webinar temu: «Profesionalno prisustvo kompanija na Internetu». Neke od predviđenih oblasti predavanja su:

Tipovi web sajtova i koji odabrati Registracija i zaštita Internet domena Šest faktora uspešnog web sajta Online prodavnica Značaj i upotreba e-mail časopisa, bloga, RSS-a, podcasta, widgeta Praktični primeri, saveti i konkretna rešenja

Ako već ne znate, Dejan Bizinger je web menadžer sajta B92.net i urednik sekcije Tehnopolis, osnivač projekata Humanost.org i SerbiaOnLine.com, radio za poznate softverske i web kompanije kao što su SKYLIST, Inc. i Infacta Ltd, Internet marketing konsultant za domaće i strane kompanije.

Webinar se održava 30. maja 2007. (sreda) od 10h i traje 90 minuta. Kotizacija za učešće na webinaru iznosi 1.990 dinara plus PDV. Više informacija možete pronaći na http://www.edge.co.yu/webinari.htm.

Robosapien je ušao u moj život. Konačno. Znam da je infantilno da “konjina” od bezmalo 33 godine kupuje igračku koja je namenjena ne mlađim od 6 godina, ali nisam prekršio napis na kutiji - stariji sam od toga prema tome - uredu je Šalu na stranu - ovaj robotić je pre dve ili tri godine, kada se pojavio izazvao veću pažnju kod starijih nego kod dece. Puno je različite LifeStyle magazine, uključujući i T3 pisalo o njemu, a broj ljubitelja ovih spravica je neviđenom brzinom rastao. Ove godine sam u Nemačkoj video i naslednika originalnog Robosapiena, a u međuvremenu su se pojavila i druga hodajuća i leteća bića istog proizvođača.

Čemu služi Robosapien? Apsolutno ničemu OK - zabavi koja je verovatno kratkotrajna, ali je sasvim izvesno da ćete na njega potrošiti nekoliko sati dok ga ne provalite u potpunosti, posebno što daljinska komanda zbog mnoštva dugmića i činjenice da svako dugme ima tri funkcije nije najintuitivniji kontroler sa kojime sam se susreo u životu. Moguće je programirati njegovo ponašanje na neku od akcija - dodir senozora na levoj ili desnoj strani tela ili zvuk, kao i akcije koje se aktiviraju preko komande i to naravo produžava vreme zabave.

Ipak, najsimpatičniji detalj je činjenica da čitava kampanja oko ove igračke ide sa sloganom “Spoj tehnologije i personalitija”. Ova potonja reč je toliko često korišćena u modnim krugovima za opis idealne manekenke - “bitan je izgled, ali i personaliti” da mi je Robosapien zbog činjenice da ga poseduje još draži

Pre nekoliko dana sam se vozio 25-icom u kojoj su bila instalirana dva panela na kojima su prikazivane propagandne poruke. Prvo su pustili slide show a pri vrhu je bilo obaveštenje da je u pitanju test period novog sistema koji planiraju uvesti u autobuse gradskog prevoza. Takođe su najavljene gradske servisne informacije, najave dešavanja itd. [...]

Izraelski pronalazač Alan Izhar-Bodner je pronašao način za disanje pod vodom bez potrebe za korišćenjem boca sa kiseonikom. Njegov sistem imitira disanje riba koje koriste već postojeći kiseonik koji se nalazi u vodi. Primenom “Henrijevog zakona” moguće je odvojiti taj isti kiseonik i na ovaj način ljudi mogu disati pod vodom takođe. Studije su pokazale [...]

Kako računari postaju sve jači, kako su brzine pristupa Mreži sve veće, kako su zahtevi za što kvalitetnijom zabavom sve glasniji, tako veličina datoteka na našim računarima raste … možda brže neko što to želimo

Slike iz digitalnih aparata su 1, 2, 4 Mb; DVD filmovi zauzimaju 4 - 9 Gb; a televizija visoke definicije je tu iza ćoška. I opet, sve to, naše trenutke i naše slike želimo da podelimo sa prijateljima i rođacima.

Email je i dalje glavno sredstvo komunikacije na Mreži; jednostavan, brz i pouzdan. Vaša email adresa postaje vaš drugi identitet - lakše je zameniti pravu adresu (koliko puta vam stigne pismo a da nije račun?) nego vašu email adresu koju ste ostavljali svuda i davali je svima.

No, sama tehnologija dopisivanja je jako stara, kreirana u davna vremena (po merilima Mreže) i koja je morala da se pokori mnogim ograničenjima. Rezultat toga je da se svaki dodatak vašem pismu (datoteka ili attachment) pakuje u tekst, jer transport email poruka pretpostavlja samo tekstualne. Direktna posledica je da veličina same poruke može biti i za 33% veća od datoteke koju šaljete.

To nije sve - ako i zanemarite uvećanje same poruke, ostaje gomila potencijalnih problema: i prilikom slanja i prilikom prijema pošte postoje podrazumevane vrednosti (timeouts) čije prekoračenje, dovodi do neuspeha slanja/primanja. Vrlo često, primalac ima ograničenu veličinu sandučeta, pa poruke sa velikim datotekama budu odbijene. Na kraju, ako primalac ima slabiju vezu ka Mreži (dial-up modem), prijem takve poruke će jako dugo trajati i ne sme doći do prekida veze, jer ne postoji način primanja poruke “iz parčića”.

Ovaj spisak bi se mogao nastaviti, ali jednostavnim rečima: email nije način za efikasno slanje iole većih datoteka.

Šta je rešenje ovog problema? Gomila raznih servisa na Mreži koji vam omogućavaju upravo to: da uploadujete datoteku na njih, dobijete (obično privremen) link koji prosledite primaocu u mailu i on jednostavno skine tu datoteku iz njegovog omiljenog pregledača (browsera) ili iz specijalizovanih programa za skidanje datoteka (kao što je Free Download Manager).

Neki od najpoznatijih servisa koji imaju i besplatnu opciju su:

http://www.mediafire.com/

Ovaj servis je moj favorit:

Maksimalna veličina datoteke: 100 Mb Nema ograničenja na broj datoteka Nema vremenskog ograničena života postavljenih datoteka Nije potrebna registracija Podržava prekinut prenos i programe za skidanje (download managers) za razliku od mnogih drugih servisa http://www.dropsend.com/ Maksimalan prostor na raspolaganju: 250 Mb Jednostavan za korišćenje http://www.yousendit.com

Kod besplatnog slanja, primenjuju se sledeća ograničenja:

Maksimalna veličina datoteke: 100 Mb Datoteka se može skinuti maksimalno: 100 puta Datoteka raspoloživa za skidanje: 7 dana Maksimum iskorišćenja veze (bandwidth): 1 Gb (= veličina datoteka x broj skidanja)

Servisi koje nisam probao ali sam nekako čuo za njih:

http://www.gigasize.com http://sendspace.com - datoteke do 300Mb

Sledeći put, kada posegnete za spajalicom setite se ovog članka - nemaju svi sa druge strane emaila ADSL-ove i velike propusne moći Lakše je (poslati datoteku) ovako.

ItSecurity.Com je objavio vrlo koristan članak:

103 Free Security Apps for Mac, Windows and Linux

sa listom besplatnih programa za Windows / Linux / Mac operativne sisteme.

Programi su podeljeni u kategorije:

Spyware, Antivirus, Rootkit, Firewall, Email, Web Utility, Network, Intrusion Detection System, Virtual Private Network, Temporary Files, Wireless, Encryption, Miscellaneous

(čisto da dobijete osećaj šta se tamo nalazi).

Topla preporuka za obilazak ove lokacije.

(zahvaljujući kolegi Pleskonjiću)

Vista je konačno svima dostupna; izašla je iz ilegale i nije privilegija samo poslovnih korisnika - možete je dobiti uz Vaš novi kompjuter, kupiti kao unapređenje (upgrade) legalnog XP sistema ili pak kao samostalan paket za instalaciju (kada je, od svih ovih pobrojanih opcija, i najskuplja).

Ono što je sigurno, Vista nikoga ne ostavlja ravnodušnim: od pozitivnih do negativnih ili drastičnih komentara svi su nekako “pogođeni” novom zvezdom na nebu Windows desktop operativnih sistema.

Sa razlogom: novi igrač jeste u gradu … pitanje je samo kada će stići do vas

Kako sam dosta detalja pokrio u tekstu o RC1 verziji, ovde ću se potruditi da vam iznesem iskustva u svakodnevnom radu, kao i razlike (koje sam primetio) u odnosu na RC1.

Highlights

Po meni, posle više od mesec dana dnevnog korišćenja, četiri bitne stvari koje Vistu izdvajaju u odnosu na XP su:

Sigurnost Pretraga Tastatura Windows Media Center

Primetite da nema čuvenog Aero interfejsa u spisku - iako odlično izgleda, to nije nešto što će rad sa računarom unaprediti do neslućenih razmera; lepše da, najvažnije ne.

Sigurnost

Sigurnost je definitivno nešto što stručna osoba primećuje kao drastičan napredak u odnosu na XP. Sve je posvećeno sigurnosti:

UAC (ma koliko dosadan, sprečava loše ili zlonamerne programe da izvrše akcije pod administratorskim pravima) Internet Explorer 7: kada ga koristite u Visti, automatski prelazi u zaštićen (protected) mod, što praktično znači da kroz njega zlonamerni sajtovi/dodaci nemaju prava pisanja po sistemskim direktorijumima. Ovo ne važi ako IE7 koristite na XP-u Windows Firewall je dvosmerni firewall, za razliku od onog ugrađenog u XP SP2; no, opet, ne pokriva izlazne konekcije do kraja. Windows Defender jako lepo odrađuje posao za ad-aware/spyware i slične napasti, i uopšte se ne vidi dok problem ne iskoči Za administratore je NAP (Network Access Protection) kao stvoren - mogu da kompjuteru koji nije zakrpljen kako treba ili nema firewall / antivirus prosto zabrane kačenje na mrežu i time propisno obezbede sve ostale iz te mreže

Tu je BitLocker zaštita: način da šifrujete SVE na računaru/laptopu (i sam operativni sistem) a da ključ držite na Flash disku. Ovo je itekako važno ako su ti podaci osetljive poslovne prirode ili ne želite da izgubite posao ako izgubite laptop Doduše, sada morate da čuvate DVE stvari (Flash + Laptop) umesto jedne (Laptop) ali vam niko ne može provaliti u laptop; ovo nisam probao (nisam imao vremena).

Ma koliko sve pobrojano zvuči impresivno, daleko od toga da su sigurnost/zaštita u Visti savršeni - pa prva sigurnosna zakrpa za Vistu je izašla još pre godinu dana i redovno izlaze i dalje. No, to nije dokaz da je Vista nesigurna, već da su sigurnost i zaštita procesi a ne stanje.

Pretraga + Korišćenje tastature

Vista je prvi od Windows operativnih sistema koji pokušava da pomiri dve odvojene grupe korisnika: GUI (miš korisnici ) i korisnike koji više koriste tastaturu. Iako je Aero WOW velika pažnja je većoj posvećena produktivnosti uz tastaturu:

QuickLaunch:

Kombinacija Win taster + 1 do 0 lansira prvih 10 aplikacija iz Quick Launch dela; tako sa Win + 1, 2, 3 podignem Outlook, Total Commander, Firefox i okruženje je spremno za rad. Kako Flip 3D (Win + Tab) i Show Desktop (Win + D) već imaju svoje skraćenice, gurnite ih na kraj reda, tako da ne zauzimaju prvih 10 mesta.

Iako je novi Start meni po mnogima konfuzan i klaustrofobičan (ako meni to može ikako da bude ), ima jednu neverovatnu prednost: korišćenje tastature.

Primer najbolje govori za sebe: želite da startujete Remote Desktop aplikaciju:

Stari način: klik na Start dugme, klik na All Programs, klik na Accessories, klik na Remote Desktop ikonu - 4 klika do rezultata Novi način: Win taster, otkucate rem i stisnete enter:

Za nekog ko koristi Total Commander kao svoj osnovni alat, ovo je enorman napredak - bez podizanja ruku sa tastature, bez upotrebe miša.

Sada je Search polje ušuškano u sam Windows Explorer, gore desno:

(kliknite za veću sliku)

i za razliku od starog Indexing Servisa na XP-u, vrlo dobro obavlja svoj posao; pogotovo ako ostavite kompjuter preko noći i on indeksiranje obavi dok ne radi ništa. Pored pretrage po imenu datoteke, možete tražiti i po sadržaju datoteke; po subjektivnom utisku, još će morati da peglaju ovu funkciju, da bi dostigli Google Desktop.

Windows Media Center

Ako instalirate Home Premium (pandan Window XP Professional verziji) ili Ultimate ediciju Viste, dobićete nešto što se ranije prodavalo kao poseban operativni sistem:

Windows Media Center

(kliknite za veću sliku)

Vrlo, vrlo lepo urađeno i sve što vam je potrebno za pravi multimedijalni kućni centar. Ako imate TV karticu i odgovarajući daljinski, sve možete da radite iz fotelje - biranje programa, snimanje TV programa, puštanje muzike…

Odličan interfejs, dobro smišljen način rada - jednostavno, ako vam je kompjuter centar multimedije, onda svakako razmotrite jednu od ove dve edicije - ugradnja Windows Media Centra u Vistu je jedan od najjačih razloga zašto bi prosečni korisnik prešao na Vistu.

Ok, ovo su udarne novosti. Sada idemo na poboljšanja (starih znananca kao i novih, ali ne tako važnih novina):

Veća … Upravljanje informacijama

Iako je većina ugrađenih programa samo usavršena verzija XP pandana, neke vredi posebno pomenuti:

Windows Calendar / Mail / Contacts:

(kliknite za veću sliku)

su sasvim pristojna baterija programa i besplatna zamena za Outlook - daleko bolje rešenje od starog Outlook Express programa.

Shrink disk

Sada prava poslastica za administratore - Shrink disk:

Po prvi put je moguće promeniti veličinu particija u sistemu bez dodatnih alata i bez restartovanja, nego iz samog sistema i to uključujući i sistemsku particiju.

… i manja poboljšanja Snipping Alat

Simpatični Snipping Alat (za hvatanje delova ekrana) je jednostavna i upotrebljiva alatka:

Moguće je hvatanje proizvoljnog dela ekrana, pravougaonog dela ekrana, hvatanje prozora određene aplikacije kao i celog ekrana.

Windows Explorer

Windows Explorer je dobio mogućnost pregleda dokumenata - (Organize > Layout > Preview Pane) što vam omogućava da vrlo brzo proverite da li se radi o pravom dokumentu.

Takođe, ako držite Shift pritisnut pre poziva kontekst menija (desno dugme na direktorijum / datoteku), dodate su vrlo korisne opcije:

Copy as Path radi i za više izabranih (selektovanih) datoteka; još jedan dodatni program manje.

Auto-play

Sada je moguće iz kontrolnog panela podesiti Auto-play ponašanje sistema do najsitnijih detalja:

(kliknite za veću sliku)

Ready Boost

Ready Boost je način da iskoristite USB Flash disk kao “dodatak” vašoj radnoj memorij ili mnogo tačnije, dodatak delu koji se brine za keširanje (brži pristup) podataka. Iako ovo zvuči više kao reklama, nego korisna opcija, moram da priznam da na sistemima sa malo memorije (512 Mb) razlika je više nego uočljiva.

Doduše, nije baš sve tako jednostavno: da bi se Flash disk koristio kao Ready Boost uređaje, mora da zadovolji posebne kriterijume za brzinu slučajnog/rednog pisanja kao i da ima barem 256 Mb slobodno; u praksi, od 4 USB 2.0 uređaja koje sam probao, samo jedan no-name nije zadovoljio ove zahteve.

Task manager

je sve upotrebljiviji. Recimo, ako u prikazu procesa dodate nove kolone (Image Path Name, Command Line, Description):

(kliknite za veću sliku)

dobićete informacije za koje ste ranije morali da potežete programe iz SysInternals skupa aplikacija.

Satovi

Znam, znam, ovakoj opciji nije mesto u ozbiljnom tekstu, ali je to meni jedna od najkorisnijih opcija - mogućnost da definišete do dva dodatna sata i da prostim prelazom miša preko sata saznate vreme i dan na te dve druge lokacije ili da klikom dobijete sve satove odjednom

(kliknite za veću sliku)

Konačno su odvojene funkcije prikazivanja vremena i datuma od promene istih - to je ranije znalo da napravi ozbiljne probleme.

I to je sve?

Daleko od toga; najveći deo promena je ispod haube, i nisu tako vidljive:

potpuno promenjen driver model: većina drajvera sada radi u User a ne u Kernel prostoru (zato verovatno i kasne toliko drajveri za uređaje) SuperFetch kao način da se drastično ubrza učitavanje najkorišćenijih programa mrežni sloj je drastično unapređen (TCP/IP stack, podrška za IPv6) - iz iste veze izvuče više prenetih paketa jedna od stvari koja je napisana od početka je novi Audio sloj + prepoznavanje govora ugrađeni Backup (propisni :-), Photo Gallery, Movie Maker …

no, o svemu ovome detaljnije u nekom drugom članku.

Fazoni i fore

Ako koristite Vesic.Org tastature za XP, prvi pokušaj instalacije neće uspeti, zbog svih pomenutih sigurnosnih mehanizama. Na sreću, problem se lako rešava: startujte CMD prozor kao administrator (desno dugme / Run As Administrator) i iz ovog prozora startujte instalaciju; instalacija će uspeti i bez problema ćete moći da koristite tastature na koje ste navikli.

A problemi?

Najveći problem je i dalje užasno traljava podrška ili nepostojanje drajvera za hardverske uređaje. Koliko god su za promociju XP-a drajveri bili unapred napisani, toliko za Vistu nisu.

Iako je (pogledaj Zabludu 1) Vista nešto najbolje što se skorije desilo proizvođačima hardvera, prosto je neverovatno koliko je zanemaruju kada su drajveri u pitanju. Čak i veliki igrači (HP) obećavaju razne bete tek krajem februara / početkom marta. Od mojih uređaja, eksterni IrDa uređaj, kao i HP ScanJet 3770 ne rade jer nema drajvera.

SQL Express 2005 SP1 je pravio probleme pod Vistom; na svu sreću, izašao je SQL Express SP2. Za Visual Studio 2005 još uvek nije izašao kompletan Service Pack 1 za rad pod Vistom - zato, ili dual boot ili Virtual PC sa Vašim razvojnim okruženjem (ovo uopšte nije loša ideja, jer možete da selite okruženje sa mašine na mašinu u tren oka).

Zablude i bajke

Od samog početka razvoja, Vistu prati gomila zabluda - te treba najjača mašina na svetu, te ubiće vam kompjuter, te samo Ultimate koristi više jezgara … Da rekapituliram na jednom mestu:

Zabluda 1: treba vam najnovija i najskuplja mašina da bi koristili Vistu

Ovaj mit verovatno proturaju proizvođači hardvera jer je Vista nešto najbolje što im se desilo u poslednje vreme (mada su i dalje lenji da naprave drajvere :-|, pogledaj deo za HP skener).

Ako imate pristojnu mašinu koja uspešno “vozi” XP, onda je skoro sigurno da možete koristiti i Vistu - potrudite se samo da imate barem 1Gb radne memorije; naravno, ovo ne garantuje da ćete moći da koristite Aero Glass interfejs, ali ostatak stvari koje donosi novi operativni sistem biće Vam na raspolaganju. Za Aero Glass vam treba dobra video karta i tu nema pomoći.

Zabluda 2: treba vam Vista Ultimate da bi iskoristili oba jezgra na procesoru

Izrazi “jezgro” (core) i “procesor” (processor) se vrlo često mešaju; tako se na gomili mesta tvrdi da Vista neće koristiti oba jezgra u dual-core procesoru.

Na sreću, Microsoft i dalje radi licenciranje po PROCESORU a ne po jezgru. Praktično sve verzije Viste koriste oba jezgra na procesoru; za iskorišćenje više PROCESORA treba vam Business, Enterprise, ili Ultimate edicija Viste.

Zabluda 3: samo programi pisani specijalno za Vistu će raditi na Visti

Ništa nije dalje od istine. Svoje kompletno radno okruženje sam “preselio” na Vistu (većina programa iz ove sekcije) i zaista nije bilo nikakvih problema. Samo najstariji programi, koji nisu pisani “po propisu” i koji pokušavaju da pišu po oblastima koje su sada zabranjene neće raditi. Pa čak i tada, ako vam je taj program jako, jako bitan, možete ga koristiti u “Compatibility” načinu - recimo, Free Download Manager je na pokušaj instalacije odgovorio greškom; umesto da preduzmem nešto, ja sam po programerskom običaju pokušao ponovo Na moje iznenađenje, Vista je odgovorila sa “prvi pokušaj nije uspeo, prebacujem program u XP Compatibility mod” i instalacija je prošla bez problema - nije magija, ali prija.

Da li unaprediti “staru” mašinu?

Ovo je vrlo teško, lično pitanje - zavisi od toga kakva vam je mašina (1Gb RAM-a i 2000+ Mhz procesor su obavezni; za Aero, video karta koja u potpunosti podržava DirectX 9 i ima 256 Mb RAM-a), da li ste spremni da odvojite novac za Vistu i na kraju, za šta je koristite.

Ako vam je to glavna razvojna mašina, ili ako ta mašina ima veliku važnost u vašem poslu, ili dosta starog hardvera, odgovor je prost: sačekajte. Možda ne 10 - 11 meseci (Microsoft najavljuje tada Service Pack 1 za Vistu) ali barem 2 - 3 meseca pre nego što svi proizvođači hardvera i softvera shvate da je Vista zaista tu, i da moraju debelo da se potrude da uskoče na taj voz.

Ako vam je to kućna mašina, namenjena prvenstveno zabavi, multimedijalnim sadržajima (muzika, slike, video) ili kupujete novu mašinu - zašto da ne?. Dobićete novi, napredniji sistem (kome će trebati malo vremena da ga ispeglaju, ali zar nismo na to navikli? ) uz koji ćete sve nabrojane zadatke obavljati lakše i jednostavnije.

Naravno, u svim pobrojanim slučajevima ostaje sigurna opcija (koju koristi yours truly) - instalacija na posebnu disk particiju - tako možete iz prve ruke da proverite da li je sav vaš harver podržan, da li vaše omiljene aplikacije rade kako treba, i da pri tom ne narušite vaše sigurno i provereno XP okruženje.

Instalacija novog operativnog sistema nije česta, nije trivijalna operacija i ne treba je uzeti olako; na kraju krajeva, odluka je, kao i uvek, na vama. Ja sam već na Visti.

U svakom slučaju, ako možete da dođete do instalacije Viste, uvek je možete instalirati BEZ serijskog broja i time dobiti probnu verziju koja će raditi 30 dana; još bolje, postoji sasvim regularan način da se ovaj period produži do na ukupno 120 dana što je sasvim, sasvim dovoljno da se poigrate, ozbiljno pozabavite i na kraju odlučite da li je Vista za Vas.

Za ukradene ekrane (screenshots) je odgovorni su Snipping Tool (gorepomenuti) i besplatni program Window Clippings 1.5, koji vam omogućava da uhvatite ekran, uz sve efekte koje Aero podržava.

Ja znam da je Apple ikona novog pokreta “sve za korisnike, elegantno, radeće, sve o korisnicima po odgovarajućoj paprenoj ceni” i da je vrlo prestižno imati poslednji IPod, da je najveća tehnološka vest ove godine IPhone, da sem MacBook Pro ne postoji mašina dostojna vas ali ponekad (i pored toga što ga Microsoft jako boli i što je u ratu sve dozvoljeno) preteruju:

Apple warns iPod users against Vista (Apple upozorava korisnike protiv Viste) iTunes and Windows Vista (zvanični Apple dokument)

“Apple upozorava korisnike da ne žure sa instalacijom Viste jer Vista može oštetiti (?!?!) Ipod, onemogućiti slušanje novokupljenih pesama i izazvati probleme sa kalendarom i kontaktima na Ipodu”

Na prvo čitanje, da li vam ovo zvuči kao problem sa novi operativnim sistemom (Vista) ili problem sa Apple Itunes programom? Običnom korisniku izgleda kao da je to napad Viste na njegov dragi MP3 plejer, a ne bezobrazluk od Apple-ta kojim pokriva činjenicu da dve godine dostupnosti beta verzije Viste, da dva meseca dostupnosti finalne verzije Viste nisu bili dovoljni da sredi bloatware Itunes program tako da normalno radi pod novim operativnim sistemom i time zaštiti investiciju svojih kupaca.

Možda je korisno, ali svakako nije elegantno … Makar to radio i Apple.

Od jutros, sa nekih srpskih provajdera nije moguće pristupiti Google-tu kao i svim ostalim Google servisima.

Veoma neprijatan osećaj kada u prvom trenutku pomislite da je tako važan servis dole - ne mogu da pristupim pretrazi (znam, znam, postoji gomila drugih pretraživača: http://www.yahoo.com/, http://www.live.com/ čak i stara http://www.altavista.com/ ali je u mojim prstima pretraga = Google) no to je još i najmanji problem: nedostupni su mi privatna pošta, kalendar (no na sreću, podsećanja i dalje stižu SMS-om na telefon), beleške, RSS čitač

Iz ove situacije sam se vrlo brzo izvukao, koristeći neke alternativne načine (proxy servere), ali me je malko zabrinula tolika on-line zavisnost od jednog servisa. Google jeste ogroman, i njegovi serveri su po celom svetu, i verujem da rade backup (ali za svaki slučaj radim i ja), no ovakve situacije pokazuju kako nije dobro oslanjati se na jednog davaoca usluga, pa makar to bio i Google.

I da, monopol je loš, bilo to Telekom, Google, Microsoft - jer vas ostavlja bez izbora.

U današnjem svetu, sve je teže naći neku web aplikaciju, a da njen besplatan klon nije već razvijen - pogledajte samo šta Google nudi od servisa - ako imate pristup internetu, možete praktično sve svoje dokumente, tabele, mailove, kontakte, kalendare, beleške držati na tamo nekom serveru i pristupati sa bilo koje tačke na svetu, besplatno.

Ipak, s vremena na vreme, poneko iznenadi Recimo, Geni - genealoška aplikacija koja vam pomaže da na zabavan način unesete vaš rodoslov. Nije da nije bilo ovakvih aplikacija ranije, ali unošenje ovih podataka uz Geni je drugačije :-):

Ako neko na vašem stablu ima mail adresu, dovoljno je da unesete osnovne podatke kao i mail adresu i da ga prosto pozovete da nastavi unos na “njegovim/njenim granama”; ako krenu sa unosom dok ste i vi na vezi, sve ćete videti u realnom vremenu. Tako se proces kreiranja rodoslova pretvara u socijalnu zabavu; dodajte tome i unos fotografija i sve to za dž - Web 2.0 u najboljem svetlu.

Probajte, garant će vam se dopasti

Jedan od uobičajenih problema u svakodnevnom radu Web programera je provera njegovih ruku dela u najzastupljenijim browserima.

To uključuje Internet Explorer 6, Internet Explorer 7, Firefox, Opera, Safari … (neke važne sam sigurno zaboravio).

Ono što je mali problem je kako testirati u IE6 jednom kada ga IE7 pregazi (a kako je to zakrpa visokog prioriteta, pregaziće ga pre ili kasnije na vašoj mašini).

Sad, postoje razno-razne magije kako izvesti koegzistenciju oba Internet Eksplorera na jednoj mašini; neke uspešnije, neke manje uspešne. Recimo: http://tredosoft.com/Multiple_IE; na žalost, ovo nije savršeno rešenje.

No, kako je i sam Microsoft prepoznao ovakvu potrebu, problem su elegantno razrešili:

Internet Explorer 6 Application Compatibility VPC Image, veličine 496 Mb

(znam, znam, “elegantno” je malo prejako za datoteku od 500 Mb, ali protok je sve jevtiniji i jevtiniji :))

Ovo je Virtual PC 2004 disk koji sadrži:

- Preaktivirani Windows XP SP2 sa svim zakrpama zaključno sa novembarskim - IE6

E da, ovaj Windows XP će raditi do 01. aprila (kako pogodan datum ;)) 2007, mada svi očekuju da se tada objavi nova verzija VPC diska.

Fleš (flash) diskovi su danas standardan deo PC opreme - diskete su odavno prevaziđene (i nepouzdane, a gomila novih računara prosto nema uređaj za diskete), neko prenosno rešenje jesu piši-briši CD-ovi (pogotovo oni malog prečnika i kapaciteta oko 210Mb) ali fleš diskovi pobeđuju: po kapacitetu (i do 4Gb) i po jednostavnosti korišćenja (ako računar ima USB port i ako je operativni sistem barem Windows 2000) - utakneš i koristiš.

Osim prostog mobilnog “prostora” Fleš diskovi su idealni za jednu novu kategoriju: prenosne aplikacije. “Prenosne” zato što tako pisane (ili pripremljene) aplikacije ne ostavljaju traga na računaru, već sve svoje podatke i podešavanja snimaju i koriste isključivo sa diska sa kojeg su pokrenute. Time praktično dobijate mini eko-sistem, gde se na Fleš disku nalazi set aplikacija koje možete upotrebiti bilo gde i bilo kada - pogotovo ako ste “terenski” čovek ili održavate nepoznat broj računara od prijatelja, rođaka, poznanika …

Razni su pristupi rešavanju ovog problema - počev od komercijalnih rešenja (kao što su “specijalni” U3 Fleš diskovi koji dodaju i zaštitu / šifrovanje podataka) pa do prostog odabira aplikacija koje zadovoljavaju definiciju “prenosne” i snimanja na Fleš disk.

Malo integrisanije rešenje koje sam skoro probao i ostao na njemu je PortableApps Suite™ - kombinacija PortableApps menija, PortableApps Backup programa za čuvanje podešavanja sa Fleša na vaš računar i naravno samih prenosnih aplikacija.

PortableApps Suite uključuje svašta: web pregledač (Firefox 2.0), poslovni paket (OpenOffice.org Portable 2.0.4), klijent za poštu (Thunderbird Portable 1.5.0.8), klijent za razne IM sisteme (GAIM - podržava AOL, Yahoo, MSN, ICQ i Jabber mreže) pa čak i antivirus program (ClamWin Portable).

Trenutno postoje tri verzije paketa (Standard - 89 Mb; raspakovan je oko 250Mb, Lite - 30 Mb i Base - 1 Mb); ono što je dobra stvar: za koji god paket da se odlučite, dodavanje novih aplikacija je veoma jednostavno - novi folder, iskopirate aplikaciju u njega i ona će se, prilikom sledećeg startovanja, pojaviti u PortableApps meniju. I samo brisanje je trivijalno - ugasite PortableApps, obrišete folder aplikacije koja vam ne treba i to je to.

Još nekoliko linkova na ovu temu:

http://www.techtastic.ca/articles/portable.html http://en.wikipedia.org/wiki/Portable_application http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_portable_software

kao i nezaobilazni TC2USB za zagrižene korisnike TotalCommander-a

Jedan od pravih problema današnjeg Web je kako naći siguran biznis model. Ne ni kako isprogramirati (uvek ima voljnih da njihovih ruku delo ugledaju korisnici), ni kako naći infrastrukturu (hostovanje je sve jevtinije) već kako napraviti model u kome ćete naći zainteresovane strane i “uglaviti” se između njih, pružajući ili servis (uslugu) ili proizvod.

ReviewMe je simpatičan novi koncept - napraviti mrežu gde će sa jedne strane biti davaoci usluga (Advertisers) a sa druge strane blogeri spremni da napišu recenziju (pregled) ponuđenog proizvoda i/ili servisa. Zvuči kao jako dobar koncept jer je snaga blogosfere sve veća i veća - neki kažu i bitnija no Google Adwords i slični servisi.

Neke od prednosti koje ReviewMe iznosi su:

lakši proboj malih ili novih igrača na tržištu ljudi ignorišu standardne reklame - ne znam koliko je ovo tačno u globalu, jer Google obrće gomiletine para na reklame, ali za mene je tačno - vrlo retko klikćem na reklame. recenzenti rade recenzije sajtova koje ih zanimaju - tačno, a samim tim i recenzija je kvalitetnija, jer sam bloger ima dublje znanje o materiji

Sam sajt je urađen pregledno i čisto (sa krupnim fontovima, hvala im za to) u neizbežnom Ajax/Web 2.0 maniru (sa pozadinskim akcijama, bez osvežavanja cele strane).

Registracija je brza i jednostavna, a u promotivnom periodu imate mogućnost da uradite recenziju upravo ReviewMe sajta (evo jedne :)) i za to dobijate neku simboličnu cifru.

Ako spadate ili u grupu prodavaca ili u grupu blogera koji bi da zarade nešto na svom znanju i slobodnom vremenu svratite do ReviewMe - možda sa tim prihodom barem pokrijete troškove hostinga

E da, ovaj članak je prvi plaćen članak (Sponsored Post) od kada je ovog bloga… tj. biće ako prihvate recenziju

Update: recenzija je prihvaćena i čekam sledećeg meseca prvih 20$ zarađenih od blogovanja

Znate one situacije kada se savršeno napisan program ponaša potpuno suludo? Kada satima buljite u vaš elegantni kod koji _ne radi_ ono što ste zamislili? I kada posle sata i sata Guglanja na Mreži nađete link na Microsoft sajtu koji kaže nešto otprilike:

“A supported hotfix is now available from Microsoft. But the hotfix is intended only to correct the problem that is described in this article. Contact support …”

Grrr, od takvih reči se naježim. Tačno je da zvanjem srpskog MS-a možete da izvučete sam hotfix, ali to je posle ubeđivanja, davanja pola litra krvi i zalaganja jednog bubrega - stvarno, to je samo jedna zakrpa zaboga

Nova inicijativa, DevDiv HotFix Pilot program (deo Microsoft Connect inicijative za brži i bolji odziv MS-a na prijavljene probleme / predloge), gleda da to promeni - najvažnije zakrpe za .Net Framework i Visual Studio 2005 su dostupne odmah i besplatno … dobro, morate da imate MSN/Live nalog (ako koristite MS Messenger, imate ga), da koristite IE za skidanje zakrpa (instaliraće se Microsoft Transfer Manager, na slici), ali je sve to pesma u odnosu na prethodne muke