Planeta Srbija

Koristim Microsoft Windows od davnih ’90 godina 20-og veka: od Windows 3.0 pa sve do tekuće verzije Windows 7 (neko bi rekao da su prošle samo četiri verzije ). Na osnovu svog tog iskustva mogu da tvrdim da je Windows 7 izuzetan operativni sistem, koji vam omogućuje da do rezultata akcije dođete brzo, jednostavno i efikasno.

Na žalost, ono čemu sam svedok svaki dan je da najveći broj korisnika inertan i lenj i da koristi Windows 7 kao Windows 3.0 – Start / klik / All programs / Accessories / Calculator… praktično uživajući samo u lepom Aero izgledu, što je daleko manji važan aspekt rada.

Zato sam se potrudio da ovde opišem sitnice, programe i načine koji će vam pomoći da sve radite lakše, brže i jednostavnije, i zaista osetite prednosti novog, modernog operativnog sistema. Ovo nije reklama (ne daj bože plaćena ) niti ću pomenuti sve moguće osobine Windows 7 – samo one koje koristim svakodnevno.

Pre toga preporučujem da pročitate i sledeće tekstove:

Windows 7 Beta 1 Windows 7 RTM

Naoružani gornjim znanjem, pročitate i ovo i krenite da koristite Windows 7 na jedan drugi način

Da počnemo od početka: ako bi trebala da se izabere jedna jedina funkcionalnost koja izdvaja Windows 7 od svih ostalih Windows sistema, to bi bila:

Taskbar

Taskbar je doživeo (posle 20-ak godina ) pravu, veliku promenu. Da pomenem samo neke:

Programi su prikazani samo preko velikih, jasno uočljivih ikona. Sve instance jednog programa su grupisane na toj ikoni – po ikoni možete znati da li je startovana jedna, dve ili više instanci programa / dokumenata / stranica. System Tray (deo dole desno) je zamenjen sa novim područjem (Notification Area), daleko preglednijim i lakšim za korišćenje

Nove mogućnosti taskbara su, opet, najmanje i korišćene od strane korisnika starijih verzija Windowsa, što je šteta – najveći pomak i mogućnost za udobniji / brži rad upravo leži u pravilnom korišćenju taskbara.

(klikni za veću sliku)

Na gornjoj slici vidite IE 9 sa tri otvorena taba (ovakav prikaz se neće dobiti još uvek za Firefox ili Chrome, jer autori još uvek nisu dodali Windows 7 specifične mogućnosti) – preko ikone lako možete da vidite da su tri ili više taba otvorena; ako prevučete mišem preko ikone, videćete umanjen prikaz svakog taba; možete čak direktno i zatvoriti neke od tabova, bez otvaranja punog prikaza.

Takođe, ako miš pomerite na umanjen prikaz, dobićete takozvani Aero Peek – sakrivanje svih ostalih aktivnih prozora i time mogućnost da proverite sadržaj tog određenog prozora:

(klikni za veću sliku)

Pin to Taksbar

Kako uopšte postaviti neki od programa na Taskbar? Vrlo jednostavno – kada nađete program, desni klik na njega i izaberite Pin to Taskbar:

Pri tom je deo “nađete” vrlo liberalan: možete to uraditi sa programom iz start menija, sa programom na Desktopu, pa čak i sa programom koji je već startovan (kako god da ste do njega došli) – kliknite desnim klikom na ikonu programa koji je startovan i izaberite Pin to Taskbar.

Naravno, i prevlačenje ikone programa na Taskbar ima isti efekat.

Taskbar: Win + 1 … Win + 0, nova instanca, šetnja među instancama

Pazite na redosled ikonica; najčešće programe stavite prve; prosto, jer Taskbar omogućava da prvih 10 programa startujte jednostavnim pritiskom na:

Win + broj gde broj može biti 1, 2, 3, … 9, 0.

(klikni za veću sliku)

Ako imate više računara (posao, kuća, laptop) idealno je da prvih 10 podesite svuda isto; za nedelju dve će vam ući u “mišiće”: Win + 1 -> Firefox i pitaćete se kako ste pre mogli bez toga

Recimo da ste startovali aplikaciju Paint.Net (Win + 4) a onda nastavili da radite i u drugim aplikacijama. Šta će se desiti ako ponovo pritisnete Win + 4?

To poprilično zavisi od toga šta vam rade drugi prstići . Ako je aplikacija startovana, onda:

Win + broj – dovodi aplikaciju u fokus (ne startuje novu instancu) Shift + Win + broj – startuje novu instancu te aplikacije Uzastopnim pritiskom na Ctrl + Win + broj se možete brzo prošetati kroz sve startovane instance aplikacije Ctrl + Shift + Win + broj – startuje novu instancu te aplikacije pod administratorskim nalogom

Umesto Win + broj možete koristiti i klik na ikonu (ako ste više mouse čovek); i tu važi da Shift + klik startuje novu instancu aplikacije a Ctrl + Shift + klik startuje novu instancu te aplikacije pod administratorskim nalogom.

Jumplist – desno dugme na Taskbar ikonu

Jumplist je još jedna vrlo korisna opcija – desnim klikom na Taskbar ikonu programa, dobićete dodatne mogućnosti i opcije, koje nisu fiksne – već zavise od autora programa:

(klikni za veću sliku)

Naravno, ovo važi za nove ili unapređene stare programe, gde su programeri iskoristili ovu mogućnost Windows 7 sistema (recimo Firefox ne koristi ove mogućnosti, dok Google Chrome koristi).

Podešavanja

Ovde se priča o Taskbaru nikako ne završava; desni klik pa Properties će otkriti gomilu dodatnih opcija za prilagođavanje baš vašim potrebama. No, gornje je sasvim dovoljno za početak

Start meni

Prvo – zaboravite XP način rada; mrtav je, nepotreban, spor i dosadan.

Drugo – koristite tastaturu; da li je lakše ovo za startovanje kalkulatora:

* Klik na Win dugme, otkucati ca i lupiti Enter (4 tastera, bez podizanja ruku sa tastature):

ili ovo:

* Klik na Start, klik na All Programs, skroluj dok se ne pojave pa klik na Accessories, klik na Calculator?

Novi Start je namenjen brzom traženju (i nalaženju) aplikacija; zaboravite na stablo i gde je koja aplikacija smeštena; otkucajte nekoliko karakterističnih slova i startujte je.

Aplikacije

Windows 7 je doneo nove aplikacije (kao Sticky Notes opisane dole) ili unapredio neke postojeće (Calculator) do mere da ih vredi spomenuti.

Calc – Kalkulator

Znam, znam, ovo zvuči smešno – no, ovo je postao jedan vrlo upotrebljiv alatić za svakodnevna računanja:

(klikni za veću sliku)

Nekoliko načina rada (Standard / Scientific / Programmer / Statistic), mogućnost prikaza celokupne istorije rada (i Copy / Paste iste), rad sa datumima (vrlo korisno!) – pristojan mali abakus.

Ako uključite Worksheet, pa poželite da ih isključite, najbrže je da kalkulator prebacite u Basic (osnovni) mod (Ctrl + F4) a onda u mod koji želite (preporučujem Scientific, Alt + 2).

(Najjednostavnije pozivanje: klik na Start pa Calc pa enter; ili ga prilepite (Pin to Taskbar) za Taskbar)

Sticky Notes

Jedna od stvari koje zaista teško podnosim su gomile papira i papirića oko mene. Čak i ako treba zabeležiti nešto, mnogo mi je lakše to uraditi na računaru no juriti za papirom kasnije.

Windows 7 za ove prilike ima Sticky Notes – vrlo jednostavan program za brzo hvatanje beleški:

Klik na plus u gornjem levom uglu otvara novu belešku (ili Ctrl + N), klik na x u gornjem desnom uglu briše belešku (ili Ctrl + D). Desni klik na belešku omogućava da promenite boju beleške.

Moguće su i osnovne manipulacije sa tekstom:

Ctrl+B – Bold (taman) tekst Ctrl+I – Italic (zakošeni) tekst Ctrl+U – Underlined (podvučeni) tekst Ctrl+T – Strikethrough (precrtani) tekst Ctrl+L – Poravnanje teksta levo Ctrl+R – Poravnanje teksta desno Ctrl+E – Centriranje teksta Ctrl+Shift+L – lista (nabrajanje); pritisnite više puta za izbor tipa nabrajanja Ctrl+Shift+> – povećanje veličine teksta (za izabrani tekst) Ctrl+Shift+

Na žalost, ne postoji jednostavan način za promenu tipa slova (fonta); na sreću, ako uradite copy / paste iz nekog drugog dokumenta, beleška će sačuvati tip slova pa možete da nastavite sa popunjavanjem beleške.

Tapete (wallpapers) sa interneta

Jedna od važnih osobina Windows 7 je da pozadine (Wallpapers) može dovlačiti sa Interneta (znam, znam, većini to uopšte nije bitno, ali volim lepe slike).

Ovo možete uraditi na lakši način, prostim odlaskom na http://windows.microsoft.com/en-US/windows/downloads/bing-dynamic, skidanjem teme, startovanjem te teme i prijavom na RSS feed:

(slike su odlične)

Naravno, možete napraviti temu sa bilo kojim pogodnim RSS feed-om sa slikama (bitno je da slike uključene u sam feed, “embeded”). Postupak je jednostavan:

U folderu C:\Windows\Resources\Themes locirajte aero temu, desni klik i izaberite Open with…:

U dijalogu koji se pojavi, kliknite na strelicu desno od Other Programs i izaberite Notepad.

Nemojte se uplašiti sadržajem datoteke; potrebno je samo dodati četiri reda na kraju datoteke i to:

[Slideshow] Interval=1800000 Shuffle=1 RssFeed=http://api.flickr.com/services/feeds/groups_pool.gne?id=594506@N20&lang=en-us&format=atom

Ovu datoteku snimite bilo gde (recimo na Desktop) pod novim imenom i sa obaveznim nastavkom .theme; ostatak je sličan kao gore: dupli klik na datoteku, potvrda da želite prijavu za prijem novih elemenata, i slike su vaše.

(gornje slike su iz Flickr grupe 1680×1050 Desktop Wallpapers Pool)

Eventualna podešavanja za sve ove RSS feed-ove možete izvršiti kroz Internet Explorer: izaberite Favorites, tab Feeds i na željeni feed kliknite desnim dugmetom i izaberite Properties:

Neka od podešavanja koje preporučujem su na ovoj slici:

Napredne tehnike

Dole opisane stvari ne spadaju u nešto što će svaki korisnik računara probati, ali ako vi održavate / pomažete vašim manje naučenim prijateljima / rođacima, ovo zna da smanji nervozu i ubrza rešavanje problema na opšte zadovoljstvo svih u procesu

Podešavanje Shutdown dugmeta

Podrazumevana akcija na dugmetu za gašenje je Shutdown:

Jednostavnim desnim klikom, izborom Properties opcije možete da promenite ovo ponašanje i izaberete neku od opcija: Switch User, Shut down, Log off, Lock, Restart, Sleep…

Kalibracija ekrana – DCCW

Nisam bio siguran da li ovo ide u napredne tehnike ili ne, ali je jako korisna stvarčica – brzo i jednostavno možete podesiti svaki od monitora, bez posebnih sprava – klik na Start, otkucajte dccw i Enter i krenite u podešavanje monitora:

(klikni za veću sliku)

PSR – Problem Steps Recorder

Ako iz bilo kog razloga ne možete da pristupite direktno računaru koji ima problem (za direktan pristup ne mogu dovoljno preporučiti TeamViewer – odličan je!), pokušajte sa psr – Problem Steps Recorder:

Prostim startovanjem aplikacije (klik na Start, kucanjem psr pa Enter) i klikom na Start Record, svaka akcija korisnika kao i snimci ekrana pri toj akciji će se snimiti u jednu MHTML datoteku, a zatim zipovati. Jedino što ostaje je da korisnik kome pomažete pošalje tu zip datoteku vama.

Vrlo koristan alat.

Izbor monitora / projektora – Win + P ili DisplaySwitch

Sve su češće konfiguracije sa više monitora; sve češće se laptop računari koriste za prezentacije preko projektora i sličnih uređaja.

Pre ste zavisili od proizvođača softvera, no sada je podrška za to ugrađena u sam Windows 7; dovoljno je da pritisnete Win + P tastere ili da startujete DisplaySwitch – za slučaj da nemate Win dugme

(klikni za veću sliku)

Laptop – definišite štampač po mreži

Ako koristite laptop na više lokacija (kuća pos’o, pos’o kuća ), izuzetno korisna opcija: omogućava vam da za svaku od mreža kojoj pristupate, definišete podrazumevani štampač, tako da će se promenom mreže automatski promeniti i štampač gde štampate.

Izaberite Devices and Printers i opciju Manage default printers i overite “Change my default printer …”:

(klikni za veću sliku)

Za svaku od mreža kojoj ste nekada pristupili možete povezati neki od štampača koje imate definisane. Ovu opciju nećete videti na standardnom, desktop računaru.

Laptop – produžite rad na bateriji

Ako vam je autonomija rada bitnija od performansi (na bateriji), Windows 7 ima odličan alat koji će pomoći u finom podešavanju potrošnje. Pogasite sve programe koji su startovani, a zatim startujte command prompt u Administrativnom modu (Ctrl + Shift + click) i unesite sledeću komandu:

powercfg -energy

Ovaj alat će za minut ili dva izgenerisati vrlo detaljan (i vrlo tehnički) izveštaj sa savetima kako se može izvući još malo rada kada je utikač daleko:

(klikni za veću sliku)

Za kraj

Nadam se da će vam ovo koristiti barem koliko i meni. Naravno, ako vi imate neki dobar savet / fazon za korišćenje Windows 7 operativnog sistema, budite ljubazni pa ga ostavite u komentarima

Podelite sa drugima:

Među gomilom “Once you go…” izreka verovatno je najpopularnija Once you go Mac, you’ll never go back, o čemu i sam mogu da svedočim makar kada su telefoni u pitanju. Međutim, ono što je činjenica jeste da nikada nisam duži period koristio neki smartphone koji nije iPhone te mi je prilika da isprobam neke druge pametne telefone free i kasnije napišem nešto o tome zvučala cool. Iz naslova ćete pretpostaviti da je u pitanju Nokia, a sve je krenulo sa telefonom koji je generisao dosta buzza u blogosferi N900.

I ako je u ponudi bilo dosta telefona koji se daju na testiranje nekako sam se odmah zalepio za N900, iz razloga što sam čuo dosta pozitivnih komentara o Maemo platformi tokom testiranja istog telefona u Hrvatskoj. Zanimljivo je da su telefon takođe testirali blogeri (Luka, Gadgeterija i Ribafish) pa sam hteo i iz svoje perspektive da ocenim ovo malo čudo, a i kod nas su Urke i Goran već imali prilike da pišu o njemu.

Međutim, verovatno sam pogrešio da prilikom odabira telefona uzmem nešto ovoliko napredno, jer se ipak moje korišćenje svodi na relativno osnovne funkcionalnosti poput telefoniranja, SMS-a i surfa a uz sve to ne može se reći da sam veliki fan Linuxa. To je i uticalo da moja percepcija ovog telefona bude dosta površna i uglavnom iz ugla prosečnog korisnika što možda i nije najobjektivnije razmišljanje. Kako?

Pođimo od telefoniranja, koje je po meni dodato naknadno na Maemo, kao dodatna funkcionalnost nečega što predstavlja Nokia Netbook. Dosta je nezgodno koristiti telefon, u najboljem slučaju vam je potrebno 3 ili 4  klika da dođete do telefoniranja, doduše ni jedan touchscreen nije mnogo bolji) a i onda to deluje sve nekako nedovršeno. Situacije za korišćenje telefona po meni i nisu najbolje razrađene, te mi se tako desilo da se prvi put javim na telefon naopako, sa slušalicom na ustima. Fora je da mi je slajder bio otvoren te je i ekran sa pozivom bio rotiran (što je malo fail) te na osnovu toga niste mogli da odredite gde je mikrofon. Zabavno ako ništa :)

Ako izuzmete telefoniranje ovo je super mali računar, što je otprilike i zaključak svih onih koji su pisali review (pročitajte Urketov tekst recimo). Unos svih vrsta tekstova je dosta ubrzan ako uzmete u obzir dobru QWERTY tastaturu (i ako prvi red slova nije najdostupniji ako imate malo veće prste poput mene, te mislim da odatle i činjenica da se novi slajderi izvlače nivo ispod) te je tako posle nekog vremena korišćenje SMS-a i weba dosta udobno iskustvo. Linux osnova omogućava da se na telefon napakuje i gomila korisnih aplikacija koje s pravom ovaj telefon često svrstavaju u netbook sekciju.

Kad smo već kod Maemo aplikacija, meni je pažnju odvukla sada već čuvena Angry Birds igrica :) koja dolazi telefon, a generalno je tu dosta manje aplikacija nego za Symbian, Android ili iPhone. Razlog verovatno leži i u činjenici da se od Maema kao Nokia netbook OS-a odustaje i prelazi na MeeGo i Symbian^3, što sam takođe saznao tek prvih dana igranja sa telefonom. Iskreno, mislim da je to dobra odluka jer je Maemo pored svih svojih prednosti proizvod u dosta ranoj verziji postojanja, te postoje neki vidljivi usability nedostaci koje, pa sada već legendarni Symbian nema.

Sa strane multimedija, ovaj telefon je pravo malo bogatstvo. Kvalitet fotoaparata na većini Nokia aparata je par svetlosnih godina ispred iPhone-a a kvalitet reprodukcije muzike i filmova je na nivou Nokijine Xpress serije koja se dosta visoko kotira u ovom segmentu tržišta. Naravno, ovo svakako čini trajanje baterije značajno kraćim, ali to je već boljka većine pametnih telefona.

Ključna stvar vezana za ovaj telefon je činjenica da nisam dovoljno geek enough da ga imam.  Najsrećniji ovom telefonu u našem stanu je bio Branko, kome su sve one stavke koje sam meni zvučale beznačajno (poput brzine procesora) činile ovaj telefon izborom broj 1. na tržištu. Pročitajte i njegovu perspektivu,  koja je verovatno mnogo objektivnija obzirom da je on neko kome je proizvod zaista i namenjen. Usput, pogledajte kako je izgledao i unboxing telefona kod mene na Flickru, a ide i zahvalnost Graylingu koji se potrudio da me kontaktira i da ovu zanimljivu spravicu na korišćenje.

Nokia N8 druženje blogera

Taman negde kada se završavalo druženje sa N900, usledio je poziv za pretpremijeru modela N8, telefona o kom se u poslednjih par meseci pričalo među Nokijinim fanovima kao prvim telefonom koji će na sebi imati opensource verziju OS-a, već spomenuti Symbian^3 ali i prilično impresivne multimedijalne mogućnosti.

Ekipa od nekih 20ak poznatijih blogera i twitteraša se okupila u New Moment Ideas galeriji da se pre bilo koga na našem tržištu u pozna sa novim modelom. U krajnje neformalnoj atmosferi, za koju moramo svi da se zahvalimo Torbici, imali smo priliku da se upoznamo sa pravim multimedijalnim čudom iz Nokije. Povezan na TV (ogroman TV, pogledajte sliku ispod) produkuje savršenu sliku tako da može bez problema zameniti neki mini računar za reprodukciju filmova na vaš omiljeni TV.

Ono što još moram da pohvalim jeste neverovatan kvalitet snimljenog zvuka. U jednoj od demonstracija reprodukovan je snimak sa koncerta uživo sa potpuno upotrebljivim zvukom što je zaista retkost za mobilne uređaje. Definitivno plus za one koji vole da snimaju sve što se dešava oko njih.

U poređenju sa N900 sviđa mi se što je ubačen jedan action button pored touchscreena koji jednostavno fali kad hoćete da prekinete brzo neke operacije, kao i jako kvalitetan ekran koji je znatno upotrebljiviji od nekih prethodnih verzija Nokijinih telefona. Ako bih morao da biram između ova dva definitivno bi N8 bio moj izbor jer je jednostavno bliži mojim zahtevima od prethodnog.

Za kraj, drago mi je da se Nokia malo aktivirala oko blogosfere i da neko prepoznaje sav naš rad. I ako je očito je da se globalni trendovi prenose na naše tržište, a ne neka lokalna inicijativa svejedno prija kada oko vas obleću jer je vaš omiljeni kutak na webu negde prepoznat kao bitan. Dobro je to malo za našu blogosferu, koja iz dana u dan se čini sve uspavanijom.

Tehnološki iskorak donosi naravno mnoge prednosti, nove navike, ali i “gasi” neke ustaljene aktivnosti. Jedna od njih, koja polako iščezava u kompjuterskom dobu je pisanje rukom (jedan sjajan link o istoriji pisanja rukom). Ovu aktivnost koja koristi papir i olovku, u nekim domenima ljudske angažovanosti, gotov potpuno su zamenili tastatura i ekran.

Jedno istraživanjanje sprovedeno pre dve godine od strane američkog ministarstva obrazovanja ukazuje da 90 % prosečnih srednjoškolaca provede pišući rukom samo 10 minuta dnevno, te je dalo preporuku da se taj prosek povisi na bar 15 minuta. Na univerzitetima je stvar mnogo “gora”, jer znatan broj univerziteta uz godišnje školarine nudi i laptop kao osnovnu alatku u edukaciji.

Drastičan primer “tastaturizacije” koji možete videti na  slici snimila je Mollie Sterling pre neke 2 godine, zabeleženoj na kursu novinarstva na univerziteti Mizuri (probajte da nađete nekog na slici ko koristi papir i olovku):

klikni na sliku za uvećanje

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: olovka, računari, tastatura, Tehnologija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ovaj konceptualni video koji predstavlja korporativni kolaborativni istraživački projekat iniciran od strane medijske kuće  Bonnier R&D pikazuje nam opipljive rezultate istraživanja vezanih za korisničko iskustvo čitanja digitalnih magazina na ručnim e-readerima.

Vizuelizacija ilustruje jedan od mnogih mogućih vidova digitalnih magazina i korišćenja (čitanja) magazina, u bliskoj budućnosti.

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Bonnier R&D, digitalni magazin, magazin

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Poznati ruski foto-bloger i putpisac Sergey Dolya donosi nam fantastičnu foto-priču o njegovom putovanju najnovijim čudom tehnike – avionom Airbus А380 koji ne samo da je superkomforan, već i tehnološki ide ispred svog vremena.

Putnici u A380 praktično imaju svoje zasebne “podkabine”, naravno ovo se odnosi na business klasu. A evo šta oni mogu očekivati: sedišta na preklapanje koja se mogu izdužiti do skoro 2 metra, svako sedište ispred sebe  ima 17-inčni LCD monitor, tu su i po dva USB porta, daljinsku u pravljač za upravljanje sedištem, masažom, osvetljenjem i priakzom na ekranu.

Na 17-inčnom ekranu putnici imaju tačan uvid gde se nalaze, a čak mogu i da gledaju situaciju van aviona zahvaljujući frontalnoj kameri i kameri na repu. Takođe, na drugom spratu aviona nalaze se 2 kupaonice, 2 bara, i oko 10-tak kabina za spavanje, kao u železničkim kušet vagonima.

Mnogo, mnogo više fotki možete pronaći u Sergejevom blog zapisu.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Airbus А380, bloger, foto-bloger

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Zaista impresivno od Applea. Zavidan nivo pristupačnosti i dostupnosti opcija za osobe slabog vida ili potpuno slepim.

William Kamkwamba se ne "bori brotiv vetrenjača", oni ih koristi, ili preciznije koristi vetar kao obnovljivi izvor energije kako bi u svoje selo u Malaviju doveo civilizaciju.

Preko AntiPodr servisa možete stići na drugi kraj sveta, ali ne prolazeći kroz njegov centar ;) Vernovski sanak i Put u središte Zemlje još nije ostvaren, ali su rusi bili na dobrom putu. Oni su na tom putu prema središtu Zemlje dugo, još 1970. godine kada je postavljen projekat “Кольская сверхглубокая скважина“. Zapravo to je druga [...]

Prvi GPS koji sam ikada posedovao bio je Magellan 310. Rudimentarna spravica, dimenzije pozamašnog mobilnog telefona sa najobičnijim LCD ekranom bez kartografije. I kao takav pomogao mi je da završim neke terenske aktivnosti, a uz malo muke sam se uspešno snalazio i po inostranstvu. Unošenje koordinate mesta na koje sam želeo da stignem “navigao” me je u željenom pravcu. Dakle uz malo “štapa i kanapa” i plan grada, bio je dobro pomagalo.  Realno, najveću primenu pronašao je u merenju brzine kretanja čamca i rezervnog GPS-a prilikom krstarenja morima.

Onda, tek što se pojavila na tržištu, u moj život je ušla sada prastara Garmin eTrax Vista C (btw taj koji mi ju je maznuo nedavno biće uhvaćen potpisujem). Uređaj je imao skromnu memoriju za karte (ako me sećanje dobro služi oko 27 MB), podržavao je rutabilne karte, ali moj prvi susret sa njim je bio bez mapa koje podržavaju rutiranje. Prvo “putovanje” u Zagreb bilo je traumatično (naravno zbog neposedovanja rutabilnih karata), i moje uporne želje da aparat radi upravo to. Par meseci kasnije Vista je briljirala. Sa kolegom sam putovao na CeBIT, preko Franfurta gde smo uzeli rent-a-car. Spravica nas je potpuno savršeno sprovela kroz komplikovanu mrežu nemačkih autobanova od aerodroma u Frakfurtu do stana u Hannoveru bez i jedne greške. Vistine mogućnosti za navigaciju, odnosno konfor korišćenja, bile su za današnje uslove skromne. Naime ona nema glasovnu pomoć, ekran joj je mali i nije osetljiv na dodir. Kada dođe vreme za neku “akciju” na putu samo zapišti i tada je potrebno pogledati na ekran skicu za skretanje – isto kao i na današnjim uređajima, ali nećete čuti “za 400 metara skrenite levo”. Ipak i kao takva učinila je da se potpuno zaljubim(o) u ovu tehnologiju. Bilo je jasno da je GPS-u stiglo vreme, iako ako ne grešim te 2005. godine navigacioni uređaji još uvek nisu bili tako česti. O koliko se retkoj spravici radilo u to vreme svedoči i činjenica da sam pri odlasku iz Frankfurta na aerodromskoj kontroli imao solidnih problema sa obezbeđenjem kojima je nosač za Vistu (teško podnožje punjeno peskom) na rengenu delovalo kao plastični eksploziv.

Po povratku u Beograd krenuo sam u nabavku nekog ozbiljnijeg  auto-uređaja  i hteo da sam da kupim Garmin StreetPilota 510c (mislim da je to bila oznaka), ali na sreću nije ga bilo i u moje ruke je par meseci kasnije stigao sada vremešni Garmin Nuvi 300 koga ne verujem da ću u skorije vreme menjati (posebno sada sa dokupljenim TMC modulom). Sa njim sam proputovao sigrno preko 15.000 km po Evropi i o navigacionim uređajima što se danas koriste mogu samo da kažem reči hvale. Kao neko ko se jako dugo bavi praćenjem tehnologije, mogu slobodno da kažem da je GPS u kolima jedna od retkih stvari koja me je iskreno oduševila poslednjih godina kao suštinski tehnološki proboj.

Vremenom su se  pojavljivali brojni GPS uređaji različitih proizvođača, naravno i novi modeli Garmina i sve što mogu da kažem je da nisam video ništa revolucionarno što bi me nagnalo da zamenim svog starog Nuvija. Nakon velikog broja testiranih modela moj utisak je da je Garmin suvereni vladar navigacionih prostora. U prilog ovome verovatno govori i da sam nakon već pomenute krađe stare Viste C, kupio Garmin Vistu HCx, novu iteraciju starog modela, koja se razlikuje samo po tome što prima memorijsku karticu. I dalje ima stari ne previše konforni interfejs, ali njeno vodootporno kućište, barometarski visinomer, pravi kompas je čini odličnom za moje offroad avanture, i kačenje na motocikl.

I taman kada sam mislio da je sa ovim tipom navigacije sve viđeno, odnosno da ću imati prilike samo da se sretnem sa većim i lepšim ekranima i raznoraznim realno ne tako potrebnim dodacima, TMC je stigao u moj život (upravo onda kada sam išao da kupim Vistu HCx). Traffic Message Channel prima informacije preko FM talasa o stanju na putevima – zakrčenjima, nesrećama, radovima kao i drugim relevantnim informacijama i sve puteve kategoriše kao normalne, ili u tri gradacije problematične. Te podatke ubacuje u kalkulacije rute, ili po potrebi u toku vožnje GPS uređaj predlaže izmenu rute. Ovo je potpuno savršeno u slučaju da se na putu dogodi nešto nepredviđeno, ili da je na vašoj putanji neka gadost – na primer “konstrukcioni” radovi i slično. U praksi, na mom poslednjem putovanju kroz Austriju TMC me je spasao zaglavljivanja od preko 4 sata (kako sam čuo preko TA-a na RDS-u nešto kasnije) na autoputu A4. Naravno da bi TMC radio kako treba potrebno je da imate risiver (eksterni ili integrisani u GPS uređaj), da mapa podržava TMC informacije, i naravno, da zemlja u kojoj ste emituje ove podatke. Za sada sam siguran da sistem radi u Mađarskoj i Austriji. Verujem da je i u ostataku “normalne” Evrope ista situacija.  Znam da mi, pogađate, nemamo TMC iako Infoteamova SCG Route mapa podržava rad sa ovim modulom.

TMC je zaista uspeo da me oduševi. Još jedan tehnološki proboj koji je zaista nešto malo, a veliko!

Zaista jedinstven video snimak možemo videti zahvaljujući NASA-inim kamerama postavljenim na booster raketne motore koji nose spejs šatl van naše gravitacije. Nakon toga odvajaju se o šatla i slobodno padaju natrag ka zemlji. Snimak pokazuje njihovu punu putanju - do “ivice svemira”, i nazad do pada u okean.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Atlantis, NASA, space shuttle

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Čuli smo već za ostavrene marketing i inženjerske iskorake delatnika trećeg rajha, a jedan od neostvarenih iskoraka je pravi Stealth “nevidljivi” lovac kojeg na svu sreću nemci nisu uspeli da stignu da ga uvedu u operativnu upotrebu do kraja II sv.  rata.

Model Horten 2-29 nacisti su uspeli da dovedu tek do eksperimentalnog modela, a nedavno su naučnicu pokušali da rekreiraju ovaj prototip kako bi utvrdili njegove realne performanse i stvarnu nevidljivost za radare.

Inženerski tim iz kompanije Northrop Grumman, poznate po produkciji savremenih lovačkih aviona,  napravila je repliku na osnovu originalnih nacrta i jednog originalnog preživelog prototipa kog amerikanci čuvaju još od II svetskog rata.

Originalni prototip izveo je probni let pred Božić 1944. Mnogo više o oovm super tajnom projektu moćićete da vidite sutra na National Geographic kanalu u 21h.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Hitler, Horten 2-29, II svetski rat, nacisti, National Geographic, Northrop Grumman, prototip, Stealth

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ovo je prvi pravi “mlazni” bicikl, odnosno bicikl sa pulsnim jet motorom koga je konstruisao dizajner Robert Maddox, i koji čak možete da kupite za 1200 dolara preko eBay-a. Slika govori više od hiljadu reči, pa pogledajte zato sledeći klip:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: bicikl, mlazni bicikl, Robert Maddox

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

U poslednje vreme dosta ljudi postalo je zainteresovano za web tehnologije i generalan rad na izradi web sajtova. Takođe, ova godina postala je gotovo presudna, jer se dosta govori o novijim tehnologijama, i to najviše o HTML5 i CSS3 specifikacijama na koje se toliko čeka. Ovo što sledi je moje viđenje cele ove priče.Elem, u prirodi ljudi je da budu nestrpljivi. Pošto su browser developeri (tačnije, browser rendering engine developeri) ljudi, oni na ove specifikacije ne mogu da čekaju, već polako počinju da ih implementiraju u novije verzije svojih projekata.Iako još uvek nema podrške za HTML5 specifikaciju (već samo par hakova koji se tiču "make it work in Internet Explorer" problema), dosta browsera će bez problema izrendati dosta CSS3 svojstava - i to onih najpopularnijih na koje se dugo čekalo: zaobljene ivice i senke. Ono što pravi problem je način rešavanja ovih svojstava. Na primer, ne podržavaju svi pretraživači CSS3 svojstva, a i oni koji ih podržavaju, ne prate specifikaciju koju je postavio W3 konzorcijum.Ako želite da koristite border-radius svojstvo iz specifikacije, za Gecko (Firefox) pretraživače moraćete da stavite prefiks -moz, za Webkit (Safari, Chrome), -webkit, za Operu -o itd. iako se u specifikaciji navodi drugačije.Zašto me ovo iritira? Pa, posle cele priče o "konzistenciji stranica", "semantičkom webu", "standardima koji se poštuju", "validnosti svakog božjeg koda na webu" i sličnom, ovo nikako nema smisla. Zašto? Prvo, ne izgledaju sve stranice isto, jer vam treba najnoviji pretraživač (ponekada i u beta verziji), a i ako nema podrške, ostajete da uživate u stranici kakva nije zamišljena. Drugo, kod nije validan, što i nije bitno nekim ljudima, ali nekima jeste (smatram se elitistom u oblasti markup-a i CSS-a, možda nije dobro, ali opet...).Naravno, ima to svojih prednosti, jer svakako ima ljudi koji ovo očekuju već neko vreme i jednostavno ne žele više da čekaju da iskoriste nove "igračke". I sam bih voleo da upotrebim neko od novih svojstava, ali to ne želim, barem ne dok se ne bude radilo o potpunoj saglasnosti sa specifikacijom.Još nešto: Webkit tim radi na takozvanim "CSS transitions", odnosno mogućnosti da se pomoću CSS koda prave animacije. jedino Safari 4 (i u verziji za Mac i u verziji za Windows) ih trenutno podržava, koliko znam. Jednostavno, ne vidim potrebu za takvim nečim - jQuery, Prototype i slične biblioteke trenutno rade veoma dobar posao po pitanju animacija, tranzicija i koječega drugog i po mom mišljenju sav akcioni sloj u web stranici bi trebao biti izdvojen u formu JavaScript koda.

Još od Kolumba, preko Čarlsa Linberga i njegovog Spirit of St. Louis, prelazak Atlantika oduvek je bila velika stvar. Na jedan takav poduhvat spremio se i prvi podvodni robot nazvan The Scarlet Knight, po maskoti  Rutgers univerziteta.

Radi se o autonomnoj mini-podmornici porinutoj sa obala New Jerseya 27. aprila, a ako sve bude po planu ova robotsko polovilo trebalo bi oko Božića da stigne do zapadne obale Španije. Ako poduhvat bude uspešan, to bi bio prvi podvodni prelazak Atlantika plovila bez posade. Zanimljivo je da svi mi možemo pratiti kretanje robotske podmornice zahvaljujući Google Earth servisu, kao i stanje baterija, te blog tima koji stoji iza poduhvata.

Danas je 46 dan od porinuća, a kako se vidi na mapi, ronilica je gotovo na pola puta do cilja. Pogledajte i njihov Flickr nalog sa zanimljivim fotkama.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Atlantik, podmornica, robot, RU 17

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Kao i uvek BMW , pionirski kao i uvek, predstavio je novi Voice Control System koji omogućava vozaču bolju i lakšu kontrolu drugih sistema na vozilu glasom.

Iako su i BMW, Mercedes i još par drugih proizvođača još pre par godina implementirali delimični glasovni sistem kojim se kontrolisala tek poneka funkcija, ovo je prvi gotov kompletni sistem za upravljanje infotainment sistemom i navigacijom.

Novi sistem omogućava da zadate GPS destinaciju jednom komandom (ne kao do sada iz više koraka), zatim da glasovno pretražujete muziku prema autorima i numerama, a ova mogućnost će u prvi mah važiti za muziku koja je snimljena na hard disku smeštenom u vozilu, a kasnije će moći da se pretražuju u songovi sa MP3 plajera i diskova.

Ovo je još jedan korak ka potpuno “prirodnom” glasovnom  HCI odnosu, nalik onom u Star Treku. Tako će vremenom, sa vozačkih konzola poptuno nestati gomila dugmića i potenciometara.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: BMW, IA-UI-HCI, infotainment, Mercedes, MP3, Voice Control System

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Uvrežena asocijacija za “inženjerstvo” su “nemci”, što uopšte nije čudno i neočekivano sa obzirom da ukupni doprinos nemačkih inženjera, naučnika i izumitelja napretku čovečanstva.

Nažalost, veliki doprinos učinjen je i zloupotrebljen tokom II svetskog rata za potrebe trećeg rajha i tadašnje nacističke Nemačke. Neposredno zatim, rezultate njihovog istraživanja i dostignuća baštinila su dva novostvorena bloka, NATO sa SAD na čelu, i Varšavski pakt sa Svojetima. I jedni i drugi su se prosto utrkivali ko će više pokupiti nemačkih inženjera tokom osvajanja Nemačke.

Tokom II svetskog rata, nemački inženjeri su preduzimali neviđena istraživanja na mnogim poljima u želji da naprave konačno oružje za globalnu odmazdu i krajnje osvajanje sveta. U samom vrhu je bio projekat za raketno oružje.

Kapitalizujući ogromno iskustvo koje su nemački raketni entuzijasti sakupili tokom druge polovine dvadesetih godina, grupa inženjera predvođena Wernherom von Braunom i Walterom Riedelom iz tajnog centara u Peenemündeu napravila je prvu vođenu balističku raketu, do tada neviđene veličine i dometa.

Kada se okrenete unazad, zahvaljujući i Internetu, možemo se upoznati sa čudesnim svetom tehnike, tehnologije i ideja, od kojih su neke i dan-danas ispred vremena. Verovali ili ne, navođene bombe, automatska puška sa IC nišanjenjem, avion-krilo (po kome je nastao B-2), orbitalne letelice… i još mnogo toga, nastalo je tokom II svetskog rata u tajnim laboratorijama Vermahta (uslovno rečeno).

U nastavku evo nekoliko najfascinantnijih dela nemačkog inženjerstva upotrebljenog za na žalost vojne svrhe:

Fritz X slobodno padajuća navodeća bomba

Bacana je sa visine od oko 6000 m, a na 2400 m bi postigla brzinu zvuka.

Matični avion bi se postavio iznad mete i navodio bi bombu pomocu Lofte 7 sistema za navođenje bombi. Kontrola pomocu kabla je brzo odbacena zbog neekonomicnosti (kabl je bio dug 8 km).

Focke-Wulf Triebflugel

Ovaj projekat je tražio ogromno znanje na polju vazdušnih strujanja kao i mlaznika. Ova vrsta mlaznika (ramjet) ne zahteva nikakve dodatne elemente za pravljenje kompresije radnog fluida, kao što je to, na primer, slučaj sa turbo-mlaznikom. (više)

Vergeltungswaffe 3

Između ostalih projekata, razvijenih za bombardovanje južne Engleske artiljerijskom vatrom, tzv. „Pumpa visokog pritiska“ („Hochdruckpumpe“) je bila najčudnija i najmanje konvencionalno oružje. Poznato je još i pod imenima „Stonoga“, na koju podseća po svom izgledu zbog dužine i pomoćnih komora, ili „V3“ („Vergeltungswaffe 3” - „Oružje odmazde 3“). Ovaj sistem je prvi put demonstriran, uključujući tu i neuspele pokušaje, u SAD-u oko 1885. godine. (više)

Zielgerät 1229 - snajperska puška sa IC nišanjenjem

Zielgerät 1229 je bio težak oko 2.5 kg, a vojnici koji su nosili ovako modifiovanu pušku su bili zvani Nachtjäger (Noćni Lovac). Pored reflektora i nišana, vojnik je na leđima nosio 13,5 kg tešku bateriju, smeštenu u drveno kućište. Reflektor je emitovao UV svetlost za osvetljavanje meta, da bi se njihov toplotni trag pojavio na nišanu. (više)

DORA - top kalibra 800 mm

Dora je najveći top ikad proizveden! Učestvovao je na strani  nemaca u drugom svetskom ratu . Upotrebljen je samo nekoliko  puta , a najpoznatija akcija mu je bombardovanje Sevastopolja - ruske mornaričke tvrđave na Crnom moru. Top se kretao na dva  paralelna koloseka , uz pomoć lokomotive koje je sadržao u sebi.  Mogao je da vuče i vagone sa municijom. Samo zatvarač cevi topa je bio težak  110 t !

Der Gebone Lauf

Puška za gađanje iza ugla, koju su naknadno usavršili izraelci.

The Landkreuzer P-1000 Ratt

Postoje krstarice na moru teške hiljade tona, ali nemci su svojevremeno zamislili i zemaljske krstarice (Landcruiser koji nema veze sa Toyotom)?!

Messerschmitt Me 262

Prvi borbeni mlazni avion, ubačen u operativnu upotrebu krajem 1944. godine, za naciste “na žalost” kasno da promeni tok istorije, ali je za svoje vreme bio nadmoćan u odnosu na savezničku avijaciju.

Puno toga o ovim oružjima možete pronaći na ovoj stranici, kao i na stranicama domaćeg sajta drugisvetskirat.org

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Dora, Focke-Wulf, Fritz X, II svetski rat, Messerschmitt, NATO, SAD, Toyota, V3

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

U petak ministarka Matić najavi ubrzanu digitalizaciju TV prostora u Srbiji tako da bi se do 2012. potpno prešlo na digitalno emitovanje.

Takođe, bar prema najavi, država je spremna da izdvoji od 15 do 40 miliona evra za nabavku Set-Up Box-ova potrebnih za prijem digitalnog signala, tako da se isti podele pretplatnicina. Pitanje je samo kako će odlučiti ministarstvo, odnosno da li će se ići po broju pretplatnika (električnih brojila) ili će se ići samo na tzv. “ugrožene kategorije”, u koju pravo rečeno, spada pola Srbije. Od ovoga će zavisiti i krajnja cifra izdvajanja.

Za one koji se spremaju za nabavku novih TV aparata važno je da će budući digitalni TV signal emitovati po MPEG 4 i DVBT 2 standardima koje neisupunajva većina današnjih TV aprata sa ugrađenim digitalnim tjunerima.

Uglavnom, idemo krupnim koracima ka digitalizaciji TV spektra, a pored državne TV i sve ostale TV stanice će morati da se prilagode novim standardima, u čemu će im pomoći i RTS koji će izdvojiti emisionu tehniku u posebnu firmu koja će uslužno emitovati i program drugih stanica.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: digitalizacija, DVBT 2, MPEG 4, MTID, Set-Up Box, TV

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Zna se da prve tehnološke iskorake pravi vojna industrija, te da se tehnološki veoma složeni sistemi po prvi put pojavljuju na vojnoj tehnici, a zatim tek posle nekoliko godina ili čak decenija nalaze svoju upotrebnu vrednost i u civilnoj tehnici.

Jedan od takvih sistema je i tzv. Electo-Optical Distributed Aperture System skraćeno DAS, odnosno distribuirani opto-električni detektorski sistem koji će se  ugrađivati na lovca F-35 sledeće generacije. Sistem sa šest detektorskih glava pokriva IC detekciju 360 stepeni oko aviona, i toliko je moćan da je sposoban da detektuje isijavanje motora ispaljene protiv-avionske (PA) rekate. I to nije sve, u kombinaciji sa audio-detektorom može da locira i PA artiljerijska oruđa te da ih istovremeno gađa.

A pored svega, kako se sistem distribuiranog tipa, svi podaci o detekcijama se bežičnim kriptovanim vezama umrežuju sa podacima sa drugih F-35 aparata u okolini, tako da avion koji nije zahvaćen vatrom a recimo je bliži cilju, može da preko napadno-navigacijskog sistema locira i uništi cilj.

Ako se vratimo opet na civilnu tehniku, za pretpostavku je da se ovako osetljive IC kamere mogu koristiti u saobraćaju, kako za snimanje pojedinih deonica, tako i na samim vozilima. Ovakvim kamerama moguće je učiniti da vozač vidi okolinu u potpunom mraku.

Treba reći da postoje već sad IC kamere na BMW-u i Mercedesu, ali sa mnogo manje osetljivosti, koje se tek podrška poboljšanju “dometa” vidljivosti u noćnim uslovima vožnje.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: DAS, Electo-Optical Distributed Aperture System, F-35

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

H1N1 je naravno kodni naziv za poznatu, pogrešno nazvanu “svinjski grip” iliti globalno lokalizovano “meksički grip“, a ovo je njegov prvi “portret”, a snimljen je u Atlanti u Centru za prevenciju zaraznih bolesti.

Virusnu ćeliju čini jezgro sa proteinskim omotačem koji čini da se lako zakači na zdrave ćelije. Detaljniji izveštaj pogeldajte na National Geographic stranicama, a  više slika pogledajte ovde.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: H1N1, National Geographic, svinjski grip

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Novi “extended” trailer za “Terminator 4 Salvation” mnogo obećava:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: film, T4, Terminator, trailer

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Simpatičan video prikazuje zamišljeni svet sa sofisticiranim holografskim alatima za “gradnju”…Video je kreirao filmski stvaralac Bruce Branit, šire pozant kao ko-autor  filma’405‘.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: film, holografija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Naiđoh na veoma redak snimak dejstva obrtnog sedmocevnog automatskog topa GAU-8/A Avenger kalibra 30mm koji radi na Gatling principu. Najpoznatiji je po ugradnji na avionu A-10 (jedan je oborila naša PVO na Kosovu) poznatom kao “bradavičasta svinja” (i “ubica tenkova”), te po ogromnoj kadenci (broju ispaljenih metaka u minuti).

Zahvaljujući kadenci koja dostiže čak 4.000 ispaljenih granata u minuti, ogromnoj skoncentrisanoj udarnoj moći, i po potrebi grantama obogaćenim (kakvo bogatstvo) uranijumom, njegovo dejstvo na oklopna vozila i tenkove učini da najmoćniji oklopnici izgledaju kao švajcarski sir, ali bukvalno.

U našoj avijaciji, pretežno ruskog porekla dominira ruski dvocevni automatski top kalibra 23mm GŠ-23 koji radi po principu po pozajmice barutnih gasova. Iako se radi o potpuno mehaničkom topu (osim inicijalnog nema električnih delova kao GAU-8A), sa samo dve cevi, i on dostiže kadencu odo 3.4oo ispaljenih granata u minuti.

Kako borbeni komplet aviona (maksimum municije koji avion može poneti) čini 25o granata, a  sa kadencom od 50 granata u sekundi, piloti mogu da “istresu” ceo komplet za cirka 5 sekundi. Zato su morali elektronski da se ograniče na rafal od tek nekoliko granata.

U nastavku, evo snimka dejstva na test-stolu:

A ovako to izgleda u praksi:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: A-10, avijacija, Gatling, GAU-8, GŠ-23

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Evo zanimljivosti za sve fanove Star Trek serijala. Naime, vizuelni umetnik Arthur Vierkant kreirao je 56-minutnu video-slagalicu, tačnije video-mozaik, kojeg čine sve(!) epizode Voyager serijala. U nastavku možete videti 14x ubrazan 2-minutni isečak koji ilustruje “singularnost” ovog serijala koji inače ide u real-timeu.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Star Trek, video mozaik, Voyager

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Kao i u vreme one velike globalne krize iz tridesetih, te famozne jugoslovenske stabilizacije s početka osamdesetih, na sve strane proklamuje se štednja. Tako je i u posrnuloj auto-industriji, glavnoj žrtvi monetrano-investitorskog pada, a većina proizvođača osim što skida cene do nivo dampinga usmerenog protiv samih sebe, trudi se da tržištu ponudi manja i štedljivija vozila.

Tako je recimo Ford na “velika vrata” predstavio tržištu SAD-a,  za tamošnje uslove majušni Ford Fiestu. I ne samo to, tamošnji Ford je po prvi put angažovao blogosferu da promoviše najmanji Ford u SAD. U istom pravu ide i GM, udružujući se sa firmom Segway, u modifikaciji popularnog paralelnog dvotočkaša, kreirajući PUMA projekat za modenu urbanu mobilnost.

Kao što možete videti, radi se o tandem malom putničkom vozilo na dva točka, koje pogoni elektromotor koji može da ubrza do 56 km/h i ima radijus kretanja do 56km u jednom punjenju baterija. Sasvim opravdan projekat primeren zahuktavajućoj krizi.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Ford, GM, Segway

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Kao što redovni čitaoci bloga znaju ja sam radijski čovek – muzička biblioteka je mala i sadrži samo meni bitne stvari (gde su kriterijumi vrlo lični).

No, veliki broj korisnika računara (koje znam) ima gigabajte i gigabajte muzike – pri tom, ista je u katastrofalnom stanju – obično nastala besomučnim kopiranjem svega što im dođe pod ruku i neretko mi vrlo zavide kada vide ovakvu biblioteku:

(klikni za veću sliku).

Pri tom, naravno ne mislim na broj albuma već na uređenost.

Kako recept za ovakvu muzičku biblioteku nije komplikovan, reših da ga podelim sa vama

Razlozi za arhiviranje

Razlozi za arhiviranje muzike (ili “grebovanje”) sa CD-a u neki od digitalnih formata su očigledni:

Sigurnosna kopija (backup) u slučaju da se originalni CD izgrebe / polomi / izgubi Mogućnost lakše manipulacije muzikom: pravljenje izbora ili lista za razne prilike Zauzima daleko manje mesta Moguće je slušati na daleko većem broju uređaja, od mobilnog telefona pa do kućnog centra za zabavu

Da sada ne bih ulazio u celu priču o autorskim pravima (imate dosta toga kod Moosheme), samo da napomenem da nikako ne zagovaram pirateriju; sve gore pomenuto se odnosi na takozvani fer-plej ili poštenu igru – ono što sam kupio (CD) mogu da slušam na načine koji mi najviše odgovaraju.

Iako se neke muzičke kuće ne slažu sa tim (”kupuješ medij, CD, a ne muziku”) recimo da je to otvoreno za diskusiju.

Formati

Muzika se u računarskom svetu može zapisati na neviđen broj načina; umesto da vas smaram ovde sa primerima, pomenuću samo dva glavne klase zapisa:

Zapis bez gubitka u kvalitetu (lossless audio formats)

Naslov je dovoljno jasan – muzika zapisana u nekom od formata koji su bez gubitka, je identična originalnoj. Jedino ako koristite ove formate, reč “arhiviranje” ima pun značaj – vaša muzika je potpuno sačuvana za budućnost, u originalu kakvom ste je i kupili.

I ovde razlikujemo dva pod-tipa: nekompresovane i kompresovane (= koji zauzimaju manje mesta) zapise.

Glavni predstavnik nekompresovanog formata bez gubitka je Pulse-code modulation – PCM, obično zapisan u WAV kontejnerima na PC platformama odnosno AIFF na Mac platformama. U ovom formatu se zapisuje muzika i na današnjim CD-ovima (po Red Book standardu).

Naravno, iako je audio kvalitet najbolji, problem sa ovim formatom je veličina datoteke – u 700 Mb staje ne više od 1,2h muzike.

Pokušaj da se taj problem prevaziđe su kompresovani formati bez gubitka kvaliteta. Najpoznatiji su FLAC (Free Lossless Audio Codec) i MPEG-4 ALS (MPEG-4 Audio Lossless Coding).

Zajedničko za oba formata je da se muzika kompresuje potpuno bez gubitka, uz uštedu od oko 40% prostora i mogućnost da se vrati u originalno stanje u svakom trenutku. Kako je prostor na diskovima sve veći i veći, a kako će uskoro Blu-Ray da omogući rezanje diskova u kućnoj radinosti od 25 Gb, verujem da će ovi formati biti budućnost za arhiviranje muzike.

Do tada, da vidimo šta nude lossy ili formati koji uz određen gubitak u kvalitetu nude daleko veći stepen kompresije (više pesama na manjem prostoru).

Zapis sa gubitkom u kvalitetu (lossy audio formats)

Postoji mnogo načina da kompresujete muziku uz određen, “teško merljiv” gubitak u kvalitetu i da dobijete mnogo manji zvučni zapis. Taj zvučni zapis je moguće vratiti “nazad” u polazni format (recimo WAV ili zapisati nazad na audio CD), no to nije original – deo zvučnog spektra je nepovratno izgubljen.

Ako vas ta tema interesuje, pogledajte članak na Wikipediji, a ja ću dati malo detalja o dva najčešća formata: MP3 i OGG.

MP3 – MPEG-1 Audio Layer 3

Može se slobodno reći da je MP3 napravio revoluciju u načinu kako se muzika koristi na računaru. MP3 (ili, MPEG-1 Audio Layer 3 što mu je puno ime i prezime) je način kompresije zvuka koji se oslanja na to kako ljudsko uho čuje tonove kao i na dodatne principe psihoakustike i time postiže fenomenalne uštede u prostoru (mp3 pesma kompresovana na 128Kbit/sec zauzima otpilike jednu desetinu originalne veličine na CD-u).

Revoluciju je počela Fraunhofer grupa u julu 1994, objavljujući prvi radeći program za kompresiju u MP3 – L3enc – i MP3 zver je puštena u divljine interneta da se više nikada ne vrati

MP3 je sada de fakto standard za kompresovani zapis audio materijala; puštaju ga svi uređaji, maltene i vaš frižider i iako pati od (još) nerazjašnjenih licencnih prava, ako vašu muziku kompresujete u MP3 format, sigurni ste da ćete moći da je slušate i u dalekoj budućnosti.

Ogg Vorbis

Ima puno zabuna da li se radi o Ogg ili Vorbis formatu Ukratko, Ogg je kontejner ili način pakovanja (kao što je WAV) a Vorbis je format kompresije audio materijala.

Vorbis je nastao iz vrlo praktičnog razloga – gore pomenuta Fraunhofer grupa je u septembru 1998. objavila planove za licenciranje MP3 formata; zato Xiph.Org odlučuje da napravi novi kompresioni format, koji će ponuditi bolji kvalitet zvuka od MP3 formata a bez ikakvih patentnih prava, svima dozvoljen na korišćenje. Otvorenost koda (open source), postojanje standarda (od Xiph.Org) garantuje dugovečnost ovom formatu.

Napredniji kućni uređaji puštaju Vorbis kompresovanu muziku, ali je broj tih uređaja daleko, daleko manji od uređaja koji poznaju MP3 zapis.

Na vama je da odlučite da li ćete koristiti MP3 ili Vorbis format – oba formata imaju svojih prednosti i mana.

Potrebni sastojci

Za vašu uređenu kućnu muzičku biblioteku vam trebaju:

originalni CD-ovi način da ih prebacite u izabrani digitalni format ( CDEx program ) način da ih slušate jednom prebačene ( Windows Media Player 11 ) CDEx

CDEx je odličan mali open-source (besplatan) program koji jako dobro radi ono čemu je namenjen: arhiviranje muzike u raznim formatima kao i skidanje pesama u originalnom kvalitetu (WAV zapis).

Na žalost, izgleda da je autor izgubio entuzijazam i malo zastao sa razvojem, ali i tekuća (1.51) i beta verzija (1.70 Beta 2) su stabilne i lepo rade.

Preporučujem da sa Download strane skinete Unicode 1.70 Beta 2 verziju, instalirate i startujete program.

E da, prvo startovanje može da pokaže ovakav ekran:

Samo kliknite na Yes

Podešavanja

Po instaliranju i startovanju programa, preporučujem da izvršite osnovna podešavanja programa (meni Options / Settings ili F4 taster).

Dve bitne stavke koje treba da podesite su: Remote CDDB – tu je potrebna vaša email adresa:

(klikni za veću sliku)

Inače, CDDB je baza podataka (više na samom sajtu freedb servisa) gde se smeštaju razni tekstualni podaci vezani za određen CD i mogu se dohvatiti recimo baš u ovakvim slučajevima.

Od sledećih podešavanja zavisi veličina mp3 datoteke kao i kvalitet audio materijala. Nalaze se na Encoder kartici i ja koristim ova podešavanja (maksimalna):

(klikni za veću sliku)

LAME kompresor je jako dobar na visokim bit-rate modovima (128+ Kbp/s) ali nije preterano dobar na niskim; ako vas zanima više detalja, pogledajte testove na 32 Kbp/s (Dial-up bitrate) kao i test na 128 Kbp/s (MP3 at 128kbps).

Na kraju, kada ste već tu, na kartici Filenames podesite / proverite gde CDEx planira da snima muziku, kao i kako da imenuje pesme:

(klikni za veću sliku)

Grebovanje muzike

Po ubacivanju CD-a, prvo dohvatite inicijalne podatke o pesmama i samom albumu (u meniju: CDDB / Read Remote freedb):(klikni za veću sliku)

Retko će se desiti da podataka nema; u tom slučaju, unesite ih vi, i ne zaboravite da ih snimite nazad u freedb – to je jedini način da svako ima koristi od ovog servisa (meni CDDB / Submit To Remote freedb).

Bez obzira da li ste vi uneli ili pokupili sa freedb, proverite da li su svi nazivi pesama tačni (kao i albuma, žanra i godine izdanja), napravite eventualne ispravke i pritisnite taster F9 ili drugu ikonu sa desne strane:

Za svaku pesmu će početi proces grebovanja (pretvaranja u mp3) koji otprilike izgleda ovako:

Idealno, broj jitter grešaka treba da ostane nula; ako ih ima, probajte da očistite sam CD disk (možda je zaprljan) ili probajte u drugom CD čitaču.

Jednom kompresovane / arhivirane, pesme treba puštati – tu na scenu dolazi:

Windows Media Player 11

Iako je do skora WinAmp bio neprikosnoveni standard za puštanje muzike (a za neke druge stvari i dalje jeste), ipak ću preporučiti Microsoft Windows Media Player 11 za ove potrebe.

Razlog nije (kako će Punky odmah da vrisne ) ljubav prema Microsoftu već daleko praktičnije prirode – besplatan je, odlična je integracija sa samim operativnim sistemom (u Visti / Windows 7 je već deo operativnog sistema) i dobro radi to za šta je namenjen.

Kako je politika koje se držim: “koristiti do maksimuma ono što je mašini, i stvari samo dodavati ako je apsolutno neophodno” WMP 11 se sasvim fino uklapa u tu filozofiju. Naravno, kako je program za puštanje muzike manje bitan element priče o arhiviranju muzike, koristite šta god želite ako vam se WMP 11 ne sviđa.

Podešavanja

WMP 11 obiluje gomilom opcija, koje su manje-više već u startu podešene kako treba. Jedna opcija na koju treba da obratite pažnju je da ne dozvolite da se informacija o vašoj muzici, tako pažljivo pripremljena, pregazi; izaberite Library / More Options i na kartici Library dozvolite dovlačenje informacije o muzici samo ako već ne postoji:

Slika albuma – Folder.Jpg

U najvećem broju slučajeva, WMP 11 će naći slike albuma i sam ih dovući sa Mreže. Za sve ostalo se potrudite sami:

nađite sliku albuma ili prosto skenirajte omot od CD-a snimite ga u direktorijum gde su i pesme, u jpeg formatu kao folder.jpg datoteku postavite read-only atribut, da ga WMP 11 ili Windows Media Center ne bi pregazili:

(klikni za veću sliku)

Sređivanje postojećih MP3 datoteka

Sva informacija koju unesete preko CDEx-a (koristeći CDDB ili peške) se čuva unutar samih MP3 datoteka, upisana u takozvane tagove ili labele (ID3 tagovi). Te informacije je moguće i naknadno dodati, ako nisu upisane prilikom pravljenja MP3 datoteka.

U Visti je podrška za to već ugrađena; recimo, da bi upisali album i autora za više pesama, selektujte sve pesme, desno dugme na selekciju i na Details kartici možete uneti te informacije:

(klikni za veću sliku)

Takođe, detalje o određenoj pesmi možete podesiti direktno u Explorer prozoru:

(klikni za veću sliku)

ili na Properties/Details kartici.

Windows XP nema takvu podršku, pa za to probajte neki od nezavisnih programa; recimo MP3 Tag je dobar, besplatan program koji vam može pomoći u tome.

Uporedna tabela kompresije

Na kraju, evo malo konkretnih podataka koliko se dobija raznim kompresijama (Riblja čorba – “Kost u grlu”, 1981):

Uporedna tabela različitih kompresija audio materijala 0 Ime pesme Wav 1 mp3 2 mp3 3 Vorbis 4 FLAC 01 – Rock’n'roll za kućni savet 28,210 2,563 4,800 4,926 18,755 02 – Zvezda potkrovlja i suterena 30,463 2,766 6,310 4,652 20,378 03 – Rasprodaja bola 36,777 3,340 6,318 5,917 22,052 04 – Pozajmila je pare, poludela je… 27,413 2,490 5,270 4,700 18,649 05 – Ja sam još ona ista budala 39,586 3,594 7,316 6,729 26,138 06 – Jos jedan šugav dan 32,025 2,908 5,502 5,498 18,504 07 – Hej ćale 33,350 3,028 6,730 5,606 24,537 08 – Mirno spavaj 27,153 2,466 4,660 4,660 16,557 09 – Egoista 24,790 2,252 4,828 4,378 16,897 10 – Ostani đubre do kraja 47,820 4,340 9,014 8,343 30,760 TOTAL: 327,529 29,746 60,748 55,414 213,233 Ušteda   91% 82% 83% 35%

0 Jedinica mere je kilobajt (1024 bajtova)1 Originalni kvalitet, skinut sa CD-a u WAV zapis2 Najzastupljeniji kvalitet MP3 muzike – 128 Kbp/s, CBR (i ne tako kvalitetan)3 Podešavanja pokazana gore: 160 – 320 Kbp/s, VBR4 Korišćeno podešavanje “Use quality settings”, vrednost 7.5 (~ 240 Kbp/s)