Planeta Srbija

XII međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju Etrgovina.org

Poziv za prijavu radova

Pokrovitelji: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Uprava za Digitalnu agendu PRIVREDNA KOMORA SRBIJE IEEE-Serbia&Montenegro Section

Medijski pokrovitelji: Časopis Internet Ogledalo, PROFIT Magazin

Medijski sponzori: Biznis i finansije,Mikro – PC World, GM Business & Lifestyle

Organizator: Agencija E-trgovina

Dvanaesta konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju E-trgovina 2012, najveći domaći skup u ovoj oblasti, održaće se tradicionalno na Paliću od 25.04. do 27.04.2012. godine. Posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji.

Namenjena je poslovnim ljudima koji su zainteresovani da se informišu o savremenim dostignućima u ovoj oblasti, i mogućnostima za njihovu primenu u našoj zemlji.

Skup predstavlja mesto okupljanja domaćih i inostranih stručnjaka iz ove oblasti sa ciljem da učesnicima skupa ( preduzetnicima, menadžerima, informatičarima, i svima koji žele da unaprede svoje poslovanje ) omogući analizu trenutnog stanja, kao i da ukaže na moguće pravce daljeg razvoja elektronskog poslovanja.

TEMATSKE OBLASTI:

- B2B i B2C e-commerce - Internet marketing - Online PR - SEO - Social Media - Enterprise 2.0 - Pravni aspekti elektronskog poslovanja - Platne kartice i sistemi plaćanja na Internetu - Sistemi zaštite el.transakcija na Internetu - E-banking - Brokersko poslovanje na Internetu - Uloga osiguranja u procesu e-trgovine - Upravljanje procesima dostave robe - M-commerce, M-payment

PRIJAVA RADOVA:

Rok za prijavu radova: 14.02.2012 god. Rok za dostavljanje radova: 31.03.2012 god.

Formular za prijavu rada: http://www.etrgovina.org/autori/

PRIJAVA PRISUSTVA:

Kotizacija za učešće na skupu je 6990 din (za rane prijave do 31.01.11)

U cenu kotizacije uključeno je učešće u radu skupa zbornik radova i ostali materijali.http://www.etrgovina.org/ucesnici/prijava/

Za sve dodatne informacije pogledajte zvanični sajt konferencijewww.etrgovina.org

S poštovanjem,

Organizacioni odbor konferencije E-TRGOVINA 2012

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Najjednostavnijim pregledom šta se i koliko prodaje na Web sajtovima za grupnu kupovinu, može se puno toga interesantnog zaključiti o kupovnim navikama za vreme krize koja nas ne napušta godinama – na svim ovim Web sajtovima javno su prikazani podaci o broju prodaja i cene određene usluge/proizvoda.

Na primeru javno dostupnih podataka o aktivnim i prošlim ponudama sa vodećeg Web sajta za Grupnu kupovinu u Srbiji Kupime.com, predstavljeni su podaci o kupovnim navikama korisnika tokom 2011. godine:

U toku ove godine prodato je čak 5507 kupona  za poliranje zuba i skidanje kamenca; Na tretmane za mršavljenje potrošeno je oko 10.000.000 dinara, koliko je uplaćeno za kupone ove usluge; Masaže su uvek dobrodošle, a prodato je 8147 kupona; Čak 14.780 kupona je prodato za tretmane kose (feniranje, farbanje, šišanje);

Na primeru pregleda aktuelnih ponuda na Web sajtu Kupime.com, već se na prvoj stranici može videti da usluge koje su u vezi sa održavanjem lepog izgleda privlače najviše pažnje kupaca, odnosno da se najviše kupuje upravo ovakva vrsta usluga.

Iako se često i na prikazanom Web sajtu, ali i na ostalim Web sajtovima za grupnu kupovinu nalaze usluge koje se odnose na odlazak u restorane po dovoljno velikim popustima, odnosno da je veoma isplativo otići negde na jelo, umesto da se troši vreme i novac za pripremu nekog obroka, broj prodatih kupona za odlazak u restorane se ne može porediti sa brojevima prodatih usluga iz domena ulepšavanja ili održavanja lepote.

Ovakav trend prodaje usluga iz domena održavanja lepote se može objasniti sa nekoliko činjenica:

Većina korisnika Interneta u Srbiji ima veće prosečne plate po domaćinstvu u odnosu na kompletan prosek plata u Srbiji. Većinu kupaca na sajtovima za grupnu kupovinu čine žene, iako je takođe interesantno da nisu samo žene kupci usluga iz domena održavanja lepote. Usluge iz oblasti održavanja lepote se češće pojavljuju kao ponuda sa velikim popustima na ovim Web sajtovima, zato što se zna da su ovakve ponude veoma uspešne. Praktično svi Web sajtovi u Srbiji iz oblasti grupne kupovine za sada još nisu specijalizovani, što ima za posledicu da su najviše u ponudi usluge (uglavnom) koje se najviše i traže.

Kako se predviđa da će naredna (2012.) godina takođe da bude krizna, moćićemo javno da pratimo da li će i u narednom periodu lepota biti najbitnija na servisima za grupnu kupovinu u Srbiji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Jedan od čestih događaja pri osmišljavanju novog ili redefinisanog (redizajniranog) Web sajta jeste zanemarivanje dodavanja posebnih Web stranica koje su u vezi sa pravnom zaštitom Web sajta, odnosno pravnom zaštitom organizacije ili pojedinca koji stoje iza Web sajta.

Prema istraživanju koje je za potrebe tadašnjeg Ministarstva trgovine rađeno početkom ove godine, preko 50 odsto svih e-prodavnica u Srbiji nema u sklopu sajta stranice posvećene politici privatnosti i uslovima korišćenja e-prodavnice.

Jedan od najčešćih razloga ovog zanemarivanja jeste nepoznavanje poslovne i pravne logike koja veoma olakšava postupanja kada se desi neka sporna situacija u vezi sa aktivnostima i/ili sadržajima Web sajta.

Dva su osnovna razloga kreiranja pravnih dokumenata u vezi sa aktivnostima oko Web sajta:

Poboljšanje poverenja korisnika Web sajta Obezbeđivanje što kvalitetnije pravne osnove za eventualne probleme koji se mogu desiti pri korišćenju Web sajta.

Napomena: Ovaj tekst je namenjen objašnjenju poslovne logike najvažnijih segmenata pravne zaštite u životu Web sajta, i ne predstavlja pravne savete na koji način da se opisani dokumenti kreiraju. Najbolji savet za kvalitetno kreiranje opisanih dokumenata jeste angažovanje pravnika (ili korišćenje besplatne pravne pomoći).

Zašto je važna politika privatnosti?

Poznati problemi sa privatnošću podataka o pojedincima na Internetu kada se prenesu u okruženje sopstvenog Web sajta, stvaraju potrebu da se u sklopu posebne Web stranice (ili skupa stranica) objasni da podaci koji se ostavljaju u sklopu posmatranog Web sajta neće biti ustupani trećim licima i da se neće koristiti za druge svrhe sem onih koje su opisane na Web sajtu.

Dokument politika privatnosti bi trebalo upravo da objasni sigurnost podataka koji su ostavljeni na posmatranom Web sajtu od strane korisnika, kao što su npr. email adresa korisnika pri prijavi za mailing listu, lični podaci korisnika pri kreiraju registraniconog naloga za Web sajt i sl.

Ako se lični podaci koji su ostavljeni na posmatranom Web sajtu koriste u reklamne svrhe, poželjno je na stranici koja se bavi politikom privatnosti što detaljnije opisati kako će se koristiti ti lični podaci. Što je kompleksnija primena ličnih podataka u sklopu nekog Web sajta, potebno je kreirati obimniji i što jednostavnije kreiran dokument na temu privatnosti korisnika.

Svetski najbolji primer složenosti deljenja privatnih informacija na Webu i posledica deljenja privatnih informacije jeste Facebook, pa je veoma uputno pregledati kako ste pravno zaštićeni korišćenjem ovog servisa (ukratko, niste baš puno zaštićeni, jer ste dobrovoljno dali ove informacije).

Ako želite da vidite dobre primere opisa zaštite privatnosti korisnika na srpskom jeziku, najbolje je da proučite Web sajtove internacionalnih korporacija koje obično prevedu ovakve stranice sa drugih jezika. Npr. možete pogledati kako je to uradio HP. Jednostavniji primer kreiranja politike privatnosti možete pročitati na servisu PRobjave.

Šta objašnjavaju uslovi korišćenja Web sajta?

Jedan od najvažnijih  pravnih dokumenata na Web sajtu (ako ne i najvažniji dokument) jeste uslovi korišćenja Web sajta/web servisa.

Uslovi korišćenja Web sajta služe za pravno definisanje šta tačno korisnik može da očekuje na posmatranom Web sajtu, što je naročito važno kada se radi o komercijalnom Web sajtu, gde korisnik očekuje da dobije određene informacije, kupi proizvode ili neke usluge.

Dokument uslovi korišćenja se veoma često koristi kao Ugovor o korišćenju određenog Web sajta koji bi korisnik trebalo da pročita i složi se sa tim uslovima kada koristi neki Web sajt. Kada obeležite da se slažete sa uslovima nekog Web sajta pri registraciji, ili kada je napisano pri registraciji da završavanjem procesa registracije vi praktično prihvatate uslove korišćenja, vlasnik Web sajta bi trebalo da bude pravno obezbeđen za mnoge sporne slučajeve koji se mogu desiti pri korišćenju Web sajta.

Za objašnjenje važnosti dokumenta uslovi korišćenja možda može poslužiti i moj primer: Kada sam počeo osmišljavanje servisa PRobjave, jedan od prvih dokumenata koji sam napravio bio je upravo dokument uslovi korišćenja.

U slučaju prodajnih Web sajtova, ovakvi dokumenti se mogu razložiti na više različtitih dokumenata, pa tako npr. u slučaju servisa Kupime.com, pored dosta detaljnih uslova korišćenja, možete na sajtu pronaći stranice Sigurnost plaćanja, Uslovi prodaje, Reklamacije. Ovakvi dokumenti mogu poslužiti i u svrhu dodatnog obezbeđivanja poverenja u Web sajt od strane potencijalnog kupca.

Odricanje od odgovornosti – Disclaimer

Jedna od čestih i opasnih stvari koja se dešava korišćenjem Web sajtova jeste njihova zloupotreba u svrhe o kojima vlasnik Web sajta uopšte nije razmišljao.

Praktično svi vlasnici Web sajtova koji npr. daju određene savete mogu se naći u veoma nezgodnoj situaciji ako ih korisnik Web sajta tuži na osnovu toga što je imao određene probleme na osnovu saveta koje je pročitao na Web sajtu.

Iz tog razloga, dokument Odricanje o prava bi trebalo da posluži da unapred obezbedi određeni vid pravne osnove (ili eventualno dokaza) da ne postoje pravne osnove što je neko pogrešno protumačio određene informacije na Web sajtu. O sadržaju ovakvog dokumenta veoma je uputno savetovati se sa vašim advokatom.

Pročitajte primer odricanja od odgovornosti u slučaju projekta Wikipedija, za koji se zna da informacije sa ovog Web sajta inače ne treba uzimati “zdravo za gotovo”.

Veoma dobri primeri potrebe za odricanjem od odgovornosti se odnose na medicinske sadržaje na Webu, jer šta se dešava ako korisnik posluša medicinski savet koji je pročitao na Web sajtu i nakon toga izgubi život, a porodica tuži vlasnike Web sajta zbog smrti ovog korisnika? Na primeri sajta Bolesti-zglobova.com može se videti jednostavna varijanta teksta odricanja od odgovornosti.

Autorska prava i pravna osnova deljenja sadržaja

Vlasnika autorskih prava (online) sadržaja u osnovi štiti Zakon o autorskim i srodim pravima, sem ako prvobitni vlasnik autorskih prava nije nekim aktom preneo svoja autorska prava na drugoga (kao što je npr. prijavljivanje na neki servis gde se slažete sa uslovima korišćenja, gde na taj način prenosite autorska prava i na nekoga drugoga).

Postavlja se npr. veoma ozbiljno pitanje ko sve i na koji način može da raspolaže sadržajima koje ste svojevremeno ostavili na forumima, društvenim mrežama kao što je Twitter, Facebook, ili na servisima kao što su Scribd, Flickr, itd.

Savet – čitajte uslove korišćenja Web sajtova koje koristite, a naročito na onim Web sajtovima na kojima ostavljate vaša autorska dela.

Oblast autorskih prava je svakako najbolje pokrivena aktuelnim pravnim sistemom, i u ovoj oblasti ćete imati najmanje problema sa pravnicima, u odnosu na sve ostale oblasti koje se pominju u ovom dokumentu.

Ono što većina pravnika u ovoj državi ni ne zna da postoji jeste mogućnost dobrovoljnog ustupanja autorskih prava u svrhu deljenja online sadržaja po principima Creative Commons licenci, koje su usaglašene sa našim pravnim sistemom.

Ove licence su veoma važne u vreme u kojem živimo, gde je veoma važno znati na koje se sve načine mogu legalno deliti i preuzimati sadržaji koji imaju segment CC (Copyleft) umesto atributa C (Copyright), karakterističnog za klasičnu zaštitu autorskih prava.

Suština Creative Commons licenci jeste pravno omogućavanje ostvarivanja interesa vlasnika autorskog sadržaja (sadržaja nad kojim postoje autorska prava) da ustupa svoje sadržaje pod određenim uslovima. Ti uslovi su definisani Creative Commons licencama (za detaljnije objašnjenje pročitati dati Web sajt).

Npr. ovaj blog je zaštićen Creative Commons licencom 3.0 – Autorstvo (kompletna licenca). Suština ove licence jeste da ja imam interes da bilo ko u bilo koje svrhe može da koristi ove sadržaje pod uslovom da navede izvor sadržaja, odnosno ovaj blog.

Zaključak

Posle 18. godine nepoznavanje vaših prava i obaveza vas ne opravdava na Sudu. U slučaju poslovnog korišćenja Interneta, nerazmišljanje na temu eventualnih pravnih problema u vezi sa online nastupom sigurno ne može pomoći ako vam se nešto tako desi.

Zato je važno voditi računa o svim potrebnim pravnim osnovama online nastupa, jer kada se to jednom uradi, posle se može modifikovati u odnosu na potrebe poslovnog modela, i često nakon tog prvog definisanja nema potrebe za čestim modifikacija ovih Web stranica.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

2011. g. u Srbiji će na Internetu definitivno biti  obeležena ekspanzijom Web sajtova za grupnu kupovinu (en. Social Shopping). Do ovog momenta, u 2011. g. pojavilo se preko 20 novih sajtova koji samostalno obezbeđuju novu ponudu (uglavnom) usluga sa popustima od preko 50 odsto.

Grupna kupovina = Prodaja kupona sa popustima

Poslovni model grupne kupovine zasniva se na klasičnoj prodajnoj promociji, odnosno radi se o varijanti advertajzing poslovnog modela gde postoji prodaja mogućnosti za kupovinu usluga po definisanim popustima (prodaje se kupon/vaučer sa naznačenim popustom).

Obzirom da je smisao ovog poslovnog modela ostarivanje velikih popusta (preko 50 odsto, često i preko 70 odsto) pri kupovini, jedino se različite usluge sa velikim profitnim marginama mogu nuditi preko Web sajtova za grupnu kupovinu.

Najčešći način dolaženja do ponuda usluga koje se nude sa velikim popustima  Web sajtovi za grupnu kupovinu obezbeđuju putem ostvarivanja određenog (većeg) broja prodaja kupona sa popustom za određenu uslugu, da bi ta ponuda uspela. Ponuda sa popustom može da bude vremenski ograničena (a ne mora), da bude ograničena brojem prodaja, ali može da bude i neograničena.

Logika prodaje sa velikim popustima preko ovih servisa za kompanije koje nude usluge bi trebalo da bude promocija same ponude kompanije koja daje popust na neku uslugu:

Konkretna ponuda se javno oglašava i vidi je veliki broj online korisnika Online korisnici koji kupe vaučere i isprobaju konkretnu uslugu, ako su zadovoljni uslugu će ponovo koristiti, i/ili će je preporučiti svojim prijateljima, rođacima, poslovnim partnerima…

U kontekstu poslovnog modela prodajne promocije na kojem se zasniva grupna kupovina, postavlja se pitanje promotivnih efekata za ponude usluga koje se na neograničeni period mogu kupiti sa velikim popustom, ili nije potreban određeni broj prodaja da bi ponuda usluge pod određenim popustom uopšte bila aktuelna:

Da li te usluge inače nemaju realnu cenu ako se dugo mogu prodavati sa velikim popustima? Da li je te usluge inače teško prodati po drugačijim cenama ako se mogu prodavati sa velikim popustima u velikim količinama? …

Stanje grupne kupovine u Srbiji (2010/2011)

Uspeo sam da pronađem ukupno 26 sajtova koji predstavljaju klasične servise za grupnu kupovinu (o9.2011., dva od tih servisa nisu funkcionisala u momentu kada sam istraživao ovo tržište, a indikativno je veći broj servisa nema implementirane sve aktuelne sisteme online naplate u Srbiji. Kasnije sam došap do spiska od 42 sajta grupnu kupovinu!), i 6 sajtova koji prikazuju ponudu različitih servisa za grupnu kupovinu (tzv. agregatori za grupnu kupovinu). Postoji još nekoliko servisa koji predstavljaju (agregiraju) različitu robu sa popustima, i u svojoj ponudi imaju i jedan deo ponuda sa sajtova za grupnu kupovinu.

Ako se pogledaju poslovni podaci sa APR-a za 2010. g. (kada su se pojavili prvi sajtovi za grupnu kupovinu), možemo videti sledeće (posmatrani su servisi sa istim imenom kompanije u d.o.o. statusu kao što je ime sajta):

Kupime.com servis je imao poslovni prihod od 2,653 mil. din. i gubitak od 2,218 mil. din. Kolektiva.rs servis je imao poslovni prihod od 1,894 mil. din. i gubitak od 13,405 mil. din. Grupovina.rs servis je imao poslovni prihod od 289 mil. din. i gubitak od 920 mil. din.

Određeni broj servisa ovog tipa formalno posluje u sklopu kompanija koje imaju i druge delatnosti pored sajtova za grupnu kupovinu (iako i ove kompanije nemaju baš neki visok prihod na godišnjem nivou), neke od firmi su u statusu preduzetnika.

Neki od ovih Web sajtova i dalje (septembar 2011.) uopšte nema podataka o tome ko stoji formalno iza servisa (koja kompanija), što je kažnjivo aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača (odnosi se na specifikaciju podataka koji moraju da stoje o prodavcu na Web sajtu), i bilo ko može svakog momenta da prijavi tržišnoj inspekciji ovakve e-trgovce.

Grupna kupovina iz ugla e-trgovaca

Zamolio sam Jelenu Tešić, direktoricu servisa Kupime.com za područje Srbije, da prokomentariše iz svog ugla aktuelno stanje grupne kupovine u Srbiji:

1. Kako ocenjujete trenutno stanje e-trgovine u Srbiji, i s tim u vezi aktuelan razvoj servisa za grupnu kupovinu?

Dolaskom sajtova grupne kupovine na tržište Srbije zapravo počinje prava e-trgovina. Do tada su postojali usamljeni pokušaji koji su znali da je budućnost u ovakvom načinu trgovine, ali na žalost ni jedan od tih sajtova za prodaju robe nije bio ovoliko rasprostranjen kao sajtovi za grupnu kupovinu danas. Razlog za to su pre svega atraktivne ponude koje su animirale naše korisnike da počnu na ovakav način da kupuju, iako je do tada postojala averzija i bojazan od plaćanja platnim karticama na internetu.

Početak rada našeg sajta i naših kolega ohrabrio je naše buduće korisnike da svoje prve online kupovine obave baš na našim sajtovima. A to je sasvim dovoljan početak jednog dugoročnog odnosa na obostrano zadovoljstvo nas i naših online kupaca. Razvoj budućih usluga i servisa zasnovanim na principu online kupovine, biće i ubuduće naš cilj na tržištu Srbije i regiona.

2. Da li rezultati vašeg poslovanja u poslednjih godinu dana mogu da se tumače kao mnogo bolji u odnosu na prethodni period, u kontekstu sveprisutne priče o značaju servisa za grupnu kupovinu (da li po vašem mišljenju postoji preterivanje u isticanju značaja grupne kupovine, ili za to ima osnova)?

Rezultati u ovoj godini su gotovo deset puta bolji od prošlogodišnjih, ali to su sasvim razumljive statistike ako se zna da je KupiMe začetnik grupne kupovine u Srbiji. Uložili smo mnogo vremena i novca u marketinške kampanje kroz koje smo javnost edukovali šta to mi nudimo, kakav je to mehanizam grupne kupovine, šta su benefiti za pružaoce usluga i on line kupce.  Danas sa sigurnošću možemo reći da nema socijalno aktivne osobe u Srbiji koja ne zna šta je to grupna kupovina. Jer grupnom kupovinom puno je značaja pokriveno,ekonomski, socijalni i edukativni.

3. Koliko po vašim informacijama ima “ozbiljnih igrača” na tržištu sajtova za grupnu kupovinu (obzirom da ih ima preko 40 trenutno u Srbiji), i šta su po vašem mišljenju parametri koji će odlučiti o tome ko će opstati od sve te gomile sajtova u narednim godinama?

Već naredne godine možemo očekivati da se situacija na tržistu iskristališe i pokaže ko su zapravo najuspešniji sajtovi, a to pre svega znači ko ima najviše aktivnih korisnika. Po našim saznanjima i iskustvu iz drugih razvijenih ekonomija, opstaće ne više od deset  sajtova, a od toga se pet može smatrati liderima.

Ovo je biznis model koji iziskuje velike investicije u marketinške kampanje i podršku atraktivnim ponudama, zbog toga će oni koji nisu spremni to da isprate vremenom početi da gube aktivne korisnike, a time i potencijalno dobre poslovne rezultate.

Problemi grupne kupovine – Velika priča, Puno servisa, Malo para

Kao što se lepo može videti iz podataka sa APR-a (situacija mi dosta liči na aukcijske sajtove u 2009. g.) da ovo tržište u prošloj godini teško da je “dobacilo” 50.000 EUR na godišnjem nivou, ipak se u našim uslovima za sada više radi o obećanju uspešnog poslovnog modela, nego što on to stvarno jeste. Razlozi jesu mnogi, ali kada ovakve poslovne prihode pokažete nekom klasičnom trgovcu – pažljivo posmatrajte njegovu reakciju…

Obzirom na probleme koje trenutno ima najpoznatiji servis za grupnu kupovinu – Groupon, uopšte nije čudno da troškovi ovog poslovnog modela i u našim krajevima prevazilaze prihode (bar u 2010. g.), ali to ne znači da će ovakva situacija sa domaćim sajtovima za grupnu kupovinu biti zauvek loša. Pitanje je samo ko će opstati, jer sada imamo suviše Web servisa ovog tipa.

Trenutna situacija je kao na divljem Zapadu – kopiraju se ponude, kradu se klijenti, i dalje se pojavljuju novi servisi, a sve se dodatno komplikuje pokušajima agregatora za grupnu kupovinu da se postave između kupaca i klasičnih sajtova za grupnu kupovinu.

Tokom naredne godine situacija na ovom tržištu će biti znatno “čistija”, jer će se definitivno izdvojiti oni servisi koji mogu da se nose s konkurencijom. Neće svi moći da izdrže gubitke koje nosi sa sobom ovaj poslovni model, a naročito je važno ko od ovakvih servisa ima dobro organizovanu prodaju koja dugoročno može da opstane na ovom tržištu. Činjenica je  na ovdašnjem tržištu ima više inostranih servisa za grupnu kupovinu koji zbog investicionih aktivnosti mogu da se izdvoje od ostale konkurencije, ali da li će se to desiti, videćemo.

Ono što se i sada vidi je da je fokus i dalje na ponudama iz Beograda (Beograd i ima najveći broj firmi na jednom mestu), ali se pojavljuju servisi koji uspevaju da ostvare povoljne ponude i u drugim gradovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Povod za ovaj tekst je pitanje koje mi je nedavno uputio Ivan Ćosić, obzirom da se on do nedavno “raspadao” od posla…

Vođenje poslovnog bloga, odnosno kompanijskog bloga se sastoji iz kontinualnog pronalaženja vremena za kreiranje blog sadržaja od strane zaposlenih osoba u kompaniji koji obično upravo nemaju vremena za blogovanje.

Kada za kompanije radim konsalting iz oblasti vođenja korporativnih blogova, prvi korak je upravo određivanje intervala objavljivanja blog sadržaja u odnosu na obaveze zaposlenih koji će kreirati te sadržaje. U preko 90 odsto slučajeva prva reakcija na ideju o vođenju kompanijskog bloga bude – “Pa mi nemamo vremena za to!”

Problem sa nedostatkom vremena za blogovanje od strane veoma zaposlenih osoba se rešava na sledeći način:

Da li u narednih mesec dana za vreme radnog vremena imate mogućnost da izdvojite 30 min? Da li imate radno vreme bez ijedne pauze? Da li u toku radnog vremena povremeno idete na sastanke koji traju najmanje 30 minuta ili više? Da li se može kreiranje blog sadržaja tretirati kao radna obaveza i zadatak koji je potrebno završiti, kao bilo koji drugi poslovni zadatak u toku radnog vremena? Da li se kreiranje blog sadržaja može tretirati kao važna poslovna obaveza?

Praksa pokazuje da se već posle prvog pitanja menjaju stavovi o tome da li se ipak može pronaći vreme za blogovanje. To je naročito slučaj kada se organizuje veći broj zaposlenih na blogovanju, pa svako ponaosob dolazi na red npr. posle dva i više meseca od poslednjeg blog sadržaja koji je kreirao.

Problem sa kompanijskim blogovanjem je isključivo u vezi za određivanjem prioriteta i organizacijom posla!

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovaj tekst predstavlja prvi deo serijala na temu realnih vrednosti promena koje u poslednjih nekoliko godina donosi primena društvenih medija u poslovanju. Prvi deo ove tematike se fokusira na vezu između informacija do kojih se dolazi preko Fejsbuka i Tvitera sa uspostavljanjem inovacija kao konkurentske prednosti u poslovanju kompanije.

U oktobru 2010. godine New York Times je objavio članak u kojem statističke podatke o platama radnika u SAD poredi sa lokacijama radnika i vrstama zanimanja. U članku se pokazuje da poslovi koji su vezani za oblast informacione ekonomije i u slučaju finansijske krize ipak beleže porast vrednosti. Drugim rečima, plate radnika konstantno rastu ako su oni zaposleni na poslovima gde se traži praktična primena naprednih znanja i inovacija.

Infomaciona ekonomija za osnovu ima isplativu primenu adekvatnih informacija (sadržaj/content), u adekvatnom vremenu (kontekst/context), na adekvatnan način ili na adekvatnom mestu (proizvod/usluga).

Grafovi društvenosti i interesovanja (Social & Interest Graphs)

Demokratizacija dostupnosti informacija putem Weba naročito u poslednjih pet godina potpuno je promenila percepciju pažnje i interesovanja  korisnika Interneta. Korišćenje društvenih mreža kao što su Fejsbuk i Tviter polako ali sigurno redefinišu načine kako korisnici dolaze do novih informacija.

Organizacije svakako moraju pratiti gde se sve nalaze njihove ciljne grupe, na koje se načine one angažuju i koje informacije dele sa svojim prijateljima, rođacima, poslovnim partnerima…

Istraživanja o vezama između ciljnih grupa korisnika i njihovim interesovanjima mogu značajno uvećati znanja organizacija o potrebama tih ciljnih grupa, a one organizacije koje ranije ustanove realne potrebe online korisnika trebalo bi da ostvare značajnu konkurentnu prednost.

Graf društvenosti (Social Graph), a naročito graf interesovanja (Internest Graph) mogu značajno pomoći u dolaženju do važnih znanja o potrebama korisnika.

Istraživanje društvenosti (društveni graf) pojedinca omogućuje saznanja o njegovim/njenim  društvenim vezama, dok graf interesovanja omogućuje detaljnu analizu interesovanja pojedinaca.

Fejsbuk se tretira kao najvažnija online destinacija koja predstavlja direktan sinonim za društveni graf – većina osoba FB koristi upravo za veze sa poznanicima, prijateljima… Tviter predstavlja sinonim za graf interesovanja, obzirom da većina korisnika ovog servisa prati osobe ili teme koje ih interesuju, a ne mora da se radi osobama koje ti korisnici i lično poznaju.

Dobar primer upotrebe analize veza između online korisnika može se videti putem besplatnog servisa Google Social Graph API. Ovaj servis omogućuje da se kreiraju posebne online aplikacije (programi) za analizu veza korisnika. Na narednoj slici prikazan je Social Graph koji je kreiran na osnovu adrese mog bloga.

Korišćenje grafa interesovanja za analizu ciljnih grupa je mnogo složenije, ali su zato rezultati ovakvog istraživanja mnogo upotrebljiviji za dalje odlučivanje o pravcima angažovanja organizacije.

Za razumevanje analize interesovanja korisnika preporučujem studiju slučaja Starbucks Interest Graph koja predstavlja analizu interesovanja Twitter korisnika koji aktivno prate Starbucks naloge na ovom servisu.

Suština analize interesovanja ciljnih grupa na društvenim mrežama jeste  uočavanje onih javnih podataka o korisnicima koji direktno mogu da ukazuju na njihovu aktivaciju pri korišćenju sadržaja koji ih interesuje.

Social Graph i Interest Graph analize služe za detaljnu analizu (aktivnih) korisnika i koje imaju za cilj da se dođe do informacija o realnim potrebama ovih ciljnih grupa u vezi sa interesima organizacije koja posmatra ove ciljne grupe.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Pretpostavljam da je veoma mali broj osoba u Srbiji koji nije čuo vest da je pesmu Cece Ražnatović “Šteta za mene” skinulo sa sajta  u prvih sat vremena 150.000 osoba i platilo po 118 din, ili da je za 4 sata Ceca zaradila 775.000 EUR prodajom svoje pesme na Internetu.

Kao što je svojevremeno poznati video materijal Severine uticao da se značajnije poveća broj korisnika Interneta u zemljama ex-YU, tako je veoma verovatno da će online prodaja jedne Cecine pesme ozbiljno uticati na masovniju pojavu e-prodavnica u Srbiji (a možda i šire).

“Tehnička pozadina ubistva nevinosti e-trgovine u Srbiji”

Juče je određeni broj Internet profesionalaca istraživao tehničku pozadinu ovog veoma važnog događaja za razvoj e-trgovine u Srbiji:

Sajt www.miligrammusic.com se nalazi na shared (deljenom) hostingu čija je maksimalna cena nekoliko dolara mesečno (a verovatno je nekoliko dolara godišnje), pa se postavlja pitanje kolegama iz kompanije Pillar koja je kreirala Web sajt i vodi računa o tehničkim aspektima kako nije predvidela da je ipak potreban ozbiljniji Web hosting ako se vodi iole ozbiljnija kampanja za skidanje ove pesme. Prema mojim saznanjima, desila se dosta ozbiljna kampanja na adekvatnim klasičnim i online medijima o puštanju pesme za download, uključujući i tzv. teaser – Da li će se pre na Webu pojaviti Cecina ili Brenina pesma. Sve ovo može da dovede do zaključka da će biti dosta posetilaca na sajtu kada se pesma i pojavi za dowload. Nije uopšte čudno što je sajt pao. Veoma je interesantan podatak da na samom sajtu gde se pesma može kupiti, jedini sistem plaćanja je karticama (Banca Intesa Online Payment Gateway). Prema istraživanju koje će se (nadam se) uskoro objaviti od strane nadležnog Ministarstva za oblast trgovine, oko 50 odsto aktivnih korisnika Interneta koristi kartice kao sistem online plaćanja. Ako uzmemo da je to broj od nekoliko stotina hiljada, i dodatno zemlje ex-YU i dijasporu, i dalje se postavlja pitanje kako je toliki broj osoba platio pesmu karticama, kada je poznata raspodela plaćanja online u Srbiji da oko 70 odsto korisnika plaća poštanskim uplatnicama za kupovinu proizvoda preko Interneta? Možda je određeni broj korisnika specijalno uzeo kartice za online plaćanje očekujući ovu pesmu? Sama cena pesme od 100 din + PDV i plaćanje karticama su takođe interesantni, jer je poznato da sistemi plaćanja karticama nisu prilagođeni za tzv. mikro plaćanja (a 100 din cena jeste mikro plaćanje), jer je obično fiksni deo komponente provizije od naplate kartice bar 50 din. Veoma je verovatno da su uvom slučaju važila drugačija pravila, pa se postavlja pitanje kolikose može u drugim slučajevima ponoviti ovakav sistem prodaje po ovakvim cenama, i koliko to može biti isplativo naplatom kartica. Kada se prijavite na posmatranom sajtu, uz određena tehnička znanja nije teško ispratiti koliki se broj prodaja dešava tokom posmatranog vremena. Ispostavilo se da je praćen broj prodaja u periodu od 48 sati od momenta kada se završio “e-trgovinski tektonski poremećaj” (geological event) – preko 700.000 prodaja pesme, i uočeno je da se je od tada za dva dana pesma skinuta 1.200 puta. Uobičajene krive prodaje na Internetu nisu toliko “strme”, odnosno trebalo bi da bude mnogo veći broj prodaja u prosečnom slučaju. I ovaj broj od 1.200 plaćenih skidanja pesme nije uopšte mali, ali nije logičan u odnosu na prethodno iskazane brojeve… Postavlja se i pitanje same adrese sajta – kod veoma posećenih sajtova, pored dolaska sa banera preko kampanja, veliki broj osoba i direktno kuca adresu sajta za koju je zainteresovan. Ne znam da li samo ja imam problem jer nisam baš upućen u tu vrstu muzike, ali mi je trebalo dosta vremena dok nisam zapamtio ime sajta MiligramMusic.com (sa dva “m”). Veoma je neuobičajeno da se ekstremno interesovanje za neki Web sajt (stotine hiljada poseta) ostvaruje samo preko banera kampanja, a da je ime sajta ne tako lako pamtljivo… Ili grešim?

Nije sporno da je definitivno bilo puno skidanja pomatrane pesme…

…Ali bi bilo dobro da se razjasne nedoumice koje dovode u sumnju ovaj definitivno zanimljiv događaj na Srpskom Webu.

Inače, teorije da se radi o čistoj promociji za novi Cecin album, ili da je to neko pranje para, jednostavno ne mogu biti izbačene iz opticaja komentara o ovom događaju…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre dve godine predstavio sam domaći sistem plaćanja i naplate na Internetu- Qvoucher. Posle dve godine ovaj sistem online plaćanja ima preko 20.000 korisnika i mesečno preko 25.000 transakcija, prema rečima Aleksandre Bogdanović iz kompanije Qvoucher.

Grupna kupovina podiže Qvoucher

Ispostavilo se da su sajtovi za grupnu kupovinu uspeli da razviju ovaj sistem plaćanja i naplate na Internetu, i dovedu ga u poziciju jednog od tri najčešće korišćena sistema plaćanja na Internetu u Srbiji.

Zamolio sam kolege iz kompanija za grupnu kupovinu Kolektiva.rs i Kupime.com da mi dostave podatke o odnosu prodaje preko platnih kartica i sistema Qvoucher u poslednjih nekoliko meseci, oni su se ljubazno odazvali zahtevu, i ovo su podaci:

Servis Kupime.com je imao od februara ove godine nagli rast procenta korišćenja Qvoucher sistema plaćanja.

Podaci iz ukupno šest meseci u 2010. i 2011. g. pokazuju značajan rast učešća sistema plaćanja Qvoucher koji raste od novembra 2010. g. na servisu Kolektiva.rs.

Interesantno je da da kada se pogledaju proseci upotrebe ova dva sistema plaćanja, za oba predstavljena servisa dobija se isti procenat (53% platne kartice 47% Qvoucher).

Qvoucher i putem e-bankinga

Već neko vreme je moguće uplaćivati ove vaučere i putem e-bankinga, tako da ovaj sistem plaćanja više nema problem sa varijantom da morate otići na trafiku (ili u poštu, banku) da biste ga dopunili za plaćanje preko Interneta.

Povećanje prodaje na servisima za grupnu kupovinu uslovilo je značajniju  pojavu online kupaca koji nemaju platne kartice i nisu sigurni u ovaj sistem plaćanja na Internetu (pogotovo kada se zna da veliki broj službenika po bankama obeshrabruje svoje korisnike da koriste kartice na Internetu!).

Kupovina vaučera na trafikama veoma liči na sistem plaćanja prepaid dopuna za mobilni telefon, što u Srbiji lepo funkcioniše već godinama, i zato nije čudno što je došlo do poraste korišćenja ovog sistema plaćanja na Internetu.

Milim da bi većina sajtova koji imaju neku prodaju na Internetu u Srbiji trebalo da uzmu u obzir ovaj sistem  plaćanja i da ga uvedu na svoje sajtove.

Napomena 1: Najveće učešće plaćanja na Internetu u Srbiji imaju opšte uplatnice, sa preko 70 odsto, s tim da se tu pojavljuje i e-banking (ali u veoma malim procentima za sada).

Napomena 2: Ovo nije sponzorisan članak, i nisam u poslovnim odnosima sa firmama koje se pominju u ovom članku.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Kada se uporedim prošlogodišnje reakcije na konferenciju E-trgovina u odnosu na ovogodišnje, mogao bih izdvojiti sledeće činjenice i mišljenja:

Sličan broj učesnika konferencije je bio i prošle i ove godine na Paliću. Prošle godine je konferenciju preko live streaminga pratilo 620 osoba, dok je ove godine samo prvi dan pratilo 700 osoba, a ukupno je 2.000 jedinstvenih osoba pratilo konferenciju uživo preko Interneta! Ubeđen sam da je ove godine mnogo manje osoba uživo komentarisalo predavanja preko Twittera u odnosu na prošlu godinu. Imam utisak da je ove godine bilo značajnije manji broj reakcija na blogovima (u odnosu na nekoliko prethodnih godina), iako je poznato da prikazi sa  (naročito) Internet konferencija privlače dosta posetilaca na blogove i ostale sajtove koji prate ovakva dešavanja.

O programu konferencije

Kada se posmatra program konferencije sa aspekta mišljenja o pojedinim predavanjima, na osnovu javno izrečenih mišljenja (Twitter, blogovi) i na osnovu razgovora koje sam vodio sa veoma različitim osobama na Konferenciji i nakon Konferencije, mogao bih izdvojiti sledeće stavove o određenom broju predavanja:

Prvi dan konferencije:

- U svom keynote predavanju George Hadjigeorgiou, CEO kompanije Golden Opportunity iz Grčke je najavio početak rada novog servisa za grupnu kupovinu u Srbiji GoldenDeals.rs. Grčka verzija ovog servisa je najveći sajt za grupnu kupovinu u toj državi, a videćemo kako će organizovati posao ovde.

- Ivan Minić je održao jedno od najzapaženijih predavanja na ovoj konferenciji, sa temom kako treba biti “surovo realan” kada se pokrene neki online biznis, a naročito kako se treb ponašati kada vam projekat uspe!

- Vladimir Nikolić iz kompanije Limundo je u svom predavanju “Kažem A, mislim B” naznačio važnost menjanja planova kompanije u odnosu na realno stanje na tržištu, na primeru puštanja u rad servisa Kupindo, koji je morao značajno da odstupi od početne ideje pri realizaciji, jer su potrebe korisnika to zahtevale.

- Bio sam zamoljen da predstavim projekte 100 odsto online knjigovodstvenog softvera Billans.rs i B2B & B2C berza Market4Net.com.

Ova prezentacija je imala za cilj da se predstave prednosti ovih online rešenja, a naročito interesantan detalj (za koji sam video i dosta pozitivne reakcije) jeste javni poziv na saradnju sa srodnim firmama po principu direktne (API) implementacije srodnih online softverskih rešenja u ove projekte (primer iz prakse nečega što bi trebalo da rade svuda pominjani tzv. “fensi-klasteri”).

- Dejan Nikolić je održao jedno od najpominjanijih predavanja u reakcijama slušalaca na temu kako je došlo do uspeha popularnog projekta  Njuz.net.

- Darko Buldioski je predstavio stanje Interneta u Makedoniji kroz primer online prisustva top 100 makedonskih kompanija.

- Nebojša Radović je u veoma zapaženom predavanju podelio svoja iskustva u vođenju kampanja na društvenim medijima.

- Pakom grupa je pokušala da u kratkom vremenu puno toga kaže na temu definisanja digitalne strategije.

Iz prvog dana Konferencije izdvojio bih još mišljenje o predavanju “Uticaj primene e-poslovanja na povećanje prihoda u preduzećima metalskog sektora” gde se eksplicitno moglo videti da online poslovanje može da bude veoma isplativo u nekim oblastima za koje se na prvi pogled to ne vidi – u ovom slučaju metalski sektor.

Tokom konferencije u razgovorima sa učesnicima sam se uverio da ima još sektora za koje se ne predpostavlja da imaju značajne efekte online poslovanja, a da je to danas stvarnost u Srbiji.

Naravoučenije – nemojte na ovakvim događajima komunicirati samo sa osobama koje poznajete (ili koje želite da upoznate). Ima puno toga što može da se čuje, a da niste ni svesni da se sve to dešava pored vas.

Drugi dan konferencije:

- Namerno smo postavili moje predavanje kao prvo ujutru u 09:15, da bi se što više osoba razbudilo na vreme… Delimično smo uspeli u nameri…

- Hana Kazazović je imala dosta komentarisano predavanje na temu blogerske scene u BiH, gde je najviše pozitivnih reakcija doživeo primer bloga na temu uzgoja krastavaca…

- Reakcije na predavanja Dragane Đermanović i Miloja Sekulića su izazvale čak i poseban blog post…

Na žalost, propustio sam kompletnu narednu sesiju u sali 1, jer sam predsedavao u sali 2 (tamo je bilo veoma interesantno predavanje “Imuno-inspirisan sistem za validaciju elektronskih transakcija” gde se moglo videti kako je moguće veoma plastično i jednostavno objasniti izuzetno komplikovanu tehničku materiju), ali sam imao prilike da vidim i čujem pozitivne reakcije na predavanja Aleksandra Vugdelije (iskustva sa prodajom servisa VizioShop.com), Milene Krstić (jedini realno-domaći servis za avio karte) i Jasne Kamatović (nastavak priče o primeni online strategije u kompaniji Positive).

- Olga Maksimović iz kompanije Limundo je održala veoma kvalitetno predavanje na temu “Struktura tržišta e-trgovine u Srbiji“, gde se moglo saznati dosta toga o navikama online kupaca u Srbiji, obzirom da je uzorak istrživanja bio 80.000 korisnika Limundo servisa.

- Okrugli sto na temu stanja i prspektiva e-trgovine u Srbiji je bio jedan od događaja koji je proizveo najviše reakcija, i to s povodom – objašnjeno je da Država dosta toga pokušava da uredi, prozvani su vlasnici e-prodavnica da se konkretnije založe za prosleđivanje svojih problema predstavnicima Države koji su zainteresovani da se aktuelni problemi prevaziđu na što efikasniji način, naravno, u odnosu na mogućnosti koje imaju Ministarstva u čijim nadležnostima je trgovina i razvoj ICT-a i informacionog društva.

- Sandrina Dimitrijević i Goranka Radojčić su održali bazična predavanja na temu neetičkog Internet marketinga i strategije linkovanja (respektivno). U reakcijama osoba koje nisu izverzirane za ove oblasti, moglo se čuti da su ova predavanja veoma pozitivno ocenjena.

- Zoran Stanojević sa RTS-a je imao zanimljivo predavanje na temu svoje percepcije o odnosu klasičnih i online medija u eru Interneta.

- Mario Francešević je održao veoma kvalitetno predavanje na temu prakse korišćenja PPC oglašavanja.

- Dušan Knežević i Nenad Lazarević su održali veoma pozitivno ocenjeni Workshop na temu primene SEO u testiranju i lansiranju novih online projekata.

Treći dan konferencije:

- Trećeg dana Konferencije pored određenog broja predavanja za veoma različtie ciljne grupe, izdvojio bih interesantno predavanje g. Igora Kambovskog iz Makedonije koji je uspeo da objasni ovdašnjim osobama nedoumice oko pravnog okvira e-poslovanja.

- Najvažniji događaj trećeg dana je bio Workshop na temu Web dizajna Internet prodavnica, gde su po mom mišljenju briljirali Maja Vasić i Ivan Ćosić.

Mišljenja o konferenciji

Već nekoliko godina primećujem da postoji neverovatan nesklad između mišljenja određenog dela Internet zajednice o tome čemu služe domaće konferencije, i onoga št se faktički dešava na istim konferencijama:

S jedne strane preovladava stav online zajednice da su konferencije kao E-trgovina i BizBuzz najbolje za druženja, i ako se nešto “na’vata” od predavanja i poslova. Sa druge strane, iz iste online zajednice mogao sam do sada dosta puta čuti dosta pozitivnih mišljenja o konkretnim predavanjima na tim istim konferencijama. U slučaju konferencije E-trgovina, zaboravlja se (ili se na zna) činjenica da predstavnici online zajednice čine samo oko 30 odsto osoba koje dolaze na ovu konferenciju, što znači da je većina učesnika ove konferencije iz realnog poslovnog okruženja, i njihova je želja da slušaju što više predavanja da bi saznali što je moguće više toga što mogu da primene u svom poslu. To se može videti i po popunjenosti sala za vreme praktično svih predavanja.

U razgovorima sa osobama koje su bile na konferenciji, i koje su primarno došle da slušaju predavanja (uz kasnije druženje), imao sam prilike da čujem prilično pozitivne reakcije u vezi sa programom.

Naravno, tu je svakako važan momenat prezentacionih sposobnosti predavača, obzirom da je koncepcija ove konferencije da svako ko prijavi dovoljno kvalitetan RAD, može ga prezentovati na konferenciji, a mi ne možemo da znano za sve osobe kakve imaju prezentacione sposobnosti (to se uči, i može da se nauči).

U nastavku sledi nekoliko reakcija u vezi sa Konferencijom:

Pantic.rs prikaz konferencije (1, 2, 3, 4 deo + interesantna observacija o promotivnim efentima konferencija na blog) E-trgovina podcast by Darko Buldioski Filmetric o E-trgovini RTS prilog na temu stanja e-trgovine u Srbiji Limundo: Umeće ratovanja i E-trgovina Inchoo: Palic beauty and the Magento beasts Cyber Bosanka: Oživljavanje avatara na konferencijama E-trgovina i Internet Marketing Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovaj tekst je na temu razvoja online investicionog biznisa u SAD, zasnovanog na tekstu How We All Missed Web 2.0′s “Netscape Moment”, i dosta detalja u ovom tekstu se oslanja na moj prethodni tekst o aktuelnom stanju IPO tržišta. Preporuka je da pročitate oba teksta, naročito da pogledate pripadajuće video materijale, da bi ste lakše pratili važnost onoga što je napisano u ovom tekstu.

Zašto u ovom regionu, ali i u celoj Evropi nikada se neće razviti uspešan online biznis veličine najpoznatijih sajtova u SAD?

Jedna od čestih konstatacija koja se mogla čuti na prošlogodišnjoj LeWeb konferenciji je da za razliku od sličnih skupova u SAD, kada se na jednom mestu nađe veći broj investitora (VC, Angel) – u SAD oni ne mogu da “žive” od upita koje dobijaju od raznoraznih preduzetnika. U Parizu su se samo retki uopšte usudili da im priđu i da im pokušaju predstaviti svoj online biznis za koji bi eventualno mogli da pronađu investitore.

Iako je racionalan razlog ne tako uspešnih online projekata u EU (kao što su oni u SAD) ipak činjenica da ovde puno osoba priča veoma različitim jezicima, i ipak su sve te EU države – posebne države (bez obzira na jedinstvenu monetarnu politiku), razlog je i to što se u SAD preduzetništvo shvata mnogo pragmatičnije  nego što je to slučaj u Evropi (i u EU postoje jednostavni načini nalaženja investitora, ali je to ipak komplikovanije nego što je to u SAD slučaj).

Ako se pogleda tržište ovdašnjih zemalja, dovoljno je da napomenem podatak da je slovenački pretraživač Najdi.si dobio prva VC sredstva 1998. g.! U Bugarskoj i Rumuniji investiciona VC online aktivnost postoji već 5-6 godina (!), a u Srbiji se pojavila prva mreža biznis anđela krajem prošle godine! Sada još treba da neko od tih “anđela” bude raspoložen da ulaže u online biznis…

Šta je “Netscape momenat”?

Ako ste upućeni u istorijat komercijalne upotrebe Interneta, sigurno znate da važan udeo u toj priči nosi kompanija Netscape Communications sa svojim Web čitačem (browser) Netscape Navigator/Communicator.

Malo je poznato u ovim krajevima da se pojava kompanije Nescape na berzi 1995. g. označava kao prvi znak dramatičnih promena u poslovanju i u životu koje je doneo Internet u poslednjih 15 godina, a Nescape IPO se tretira i kao početak čuvene pojave “Dot-Com Bubble” – nerealnog ulaganja u Internet kompanije na NASDAQ berzi u drugoj polovini devedesetih godina (američki “Jezda” i “Dafina”).

09. avgusta 1995. g. kompanija Netscape Communications se pojavila na berzi (IPO) sa početnom cenom deonice od 14 $US, a taj prvi dan trgovanja se završio sa cenom deonice od 75 $US, što se tretira kao jedno od najspektakularnijih otvaranja trgovanja za jednu kompaniju u SAD. U narednih godinu dana, svakog kvartala ova kompanija je duplirala svoje prihode.

Osnovni razlog ovog do tada neverovatnog uspeha na berzi jedne kompanije koja se pojavila na berzi jedva godinu i po dana posle osnivanja jeste u činjenici da se upravo u to vreme desila velika demokratizacija trgovanja na berzama u SAD, gde su se pored banaka pojavili i samostalni investitori koji su investirali u voljene kompanije i proizvode. Upravo su ti samostalni investitori direktno uticali na veliki porast vrednosti akcija kompanije Netscape.

Uspeh na berzi kompanije Netscape doveo je do nekoliko veoma važnih posledica inicijalno-enormnog razvoja Internet biznisa u SAD:

Milioni preduzetnika u SAD su krenuli primerom ove kompanije, pokušavajući da brzo naplate dobru ideju u online biznisu time što će se pojaviti na berzi i pre nego što Internet kompanija koju su napravili postane profitabilna. Investicione kompanije u SAD su se utrkivale da investiraju u što veći broj online biznisa, nadajući se brzom i uspešnom IPO. Javnost u SAD je u velikom broju “pohrlila” na tržište deonica dot-com kompanija, nadajući se velikim profitima za kratko vreme.

Naravno, pohlepa i nepoznavanje prave prirode online biznisa (koji ima iste karakteristike kao i klasičan biznis) doveli su do “pucanja balona” 2000. g., ali do tada već ništa više nije bilo isto – dešavanja krajem devedesetih na Internet tržištu su bila samo prethodnica važnih promena u kompletnom poslovanju tokom prve dekade dvadest i prvog veka.

Termin “Netscape Moment” označava sve navedene okolnosti pod kojima se desio do tada neverovatan razvoj e-poslovanja u SAD.

Facebook-DST Deal

Tokom prve dekade XXI veka svaki investitor u SAD se pitao da li će baš njegov IPO doživeti “Netscape momenat”, i sve do 2008. g. cilj bilo kojeg investiranja u Internet kompanije je bio da se što pre pripremi njen izlazak na berzu, bez obzira šta će to kasnije značiti za te kompanije.

Za razliku od perioda do 2000. g., počeli su da se gledaju svi aspekti poslovanja za Internet kompanije, ali je praksa pokazala da rani izlazak na berzu direktno (uglavnom negativno) utiče na kasnije poslovanje kompanije (suviše brz razvoj kompanije ima direktne posledice na organizaciju i efikasnost rada).

Pojava Svetske finansijske krize je direktno uticala na sva berzanska tržišta, što je u poslednjih nekoliko godina uticalo na to da se period od osnivanja (Internet) kompanije do njenog izlaska na berzu produžio sa prosečnih 5 godina – na prosečnih 10 godina!

Upravo u vreme “najžešće” finansijske krize, do tada nepoznata ruska investiciona kompanija DST International ulaže 26. maja 2009. g. 200 miliona $US u Facebook. U tom momentu vrednost Facebook-a “skače” na 10 milijardi $US, ali u tom momentu nikome nije bilo jasno zašto je Zukeberg uopšte “uzeo te pare”. Do tada je imao sasvim dovoljno investicija da “izdrži” i izađe na berzu u relativno kratkom periodu – kako je to do tada bio običaj.

Ispostavilo se da je ovaj dil od 200 miliona $US doveo do velike promene na investicionim tržištima u SAD, gde je sada cilj da kompanija što kasnije postane “javna” (da izađe na berzu), a prethodni investitori koji su “terali” kompaniju da što pre postane IPO ranije se isplaćuju (ne moraju da čekaju 10 godina za IPO). Kompanija sada može da se prirodno razvija i da svojim realnim profitom (realna likvidnost kompanije) isplaćuje sve svoje obaveze, a tek u momentu koji realno odgovoara kompaniji – da izađe na berzu!

Sada se može pratiti da sve veće (i poznate) Internet kompanije imaju ovakav tip investicija, gde niko ne žuri sa izlaskom na berzu, a investitori već stvaraju novi “balon” tzv. “sekundarnih investicija“.

Već se sada može pretpostaviti da ova “trka” neće dugo trajati jer su ova dešavanja već na “radaru” američke države.

Bez obzira na pravne “zavrzlame” oko novog pogleda na investiranje u SAD, razvoj investicionog biznisa u pravcu sticanja prave profitabilnosti Internet kompanija dovodi korist za sve igrače na ovom tržištu, čak i u ovim krajevima.

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Uskoro će biti objavljeni rezultati o istraživanju na temu stanja e-trgovine u Srbiji (ovo nije tekst na temu pomenutog istraživanja koje se upravo privodi kraju), i u poslednje vreme ova tema postala je veoma aktuelna na mnogim offline i online mestima (što je veoma dobro i za pohvalu).

Povod za ovaj tekst su dva blog posta – Predraže, sine, mora li ta Amerika? i 10 razloga zašto ne kupujem online.

U prvom tekstu se priča o aktuelnim temama e-trgovine, PayPala, e-bankinga i sl. pominje kao posledica, a da je problem zapravo edukacija (predlog – besplatne obuke iz oblasti primene Interneta).

U drugom tekstu, kao što i u naslovu piše, pobrojani su razlozi zašto autor bloga ne kupuje online, gde je prvi razlog:

“Ne postoji zaokružena celina kompletnog procesa. Kupovina preko Interneta podrazumeva da naručiš, platiš i dobiješ na kućnu adresu proizvod koji želiš. Bar iz moje perspektive. Kod nas, u većini slučajeva možeš samo da naručiš.”

Veoma je bitno da napomenem kako u poslednjih 10 godina konstantno slušam jadikovke na temu loše situacije na Internetu, naročito priče koje kažu da određene osobe neće da postanu e-trgovci – jer nema mogućnosti online naplate. Drugi godinama (i danas) ponavljaju navod iz citiranog pasusa – naručivanje preko Interneta nije e-trgovina.

E, pa dragi moji i drage moje:

Ako hoćete da trgujete preko Interneta, da li ste gadljivi na one pare koje mogu da stignu putem narudžbine, a da se ne plate preko Interneta? Verovali ili ne, Internet je u osnovi samo kanal komunikacije (koja može biti i poslovna komunikacija) i cilj je lakše i brže obaviti posao. Ako postoji interes da se roba ili usluga naruči preko Interneta, taj interes će se ostvariti – što se u praksi u ovoj državi dešava već 12-13 godina (verovali ili ne)! Naravno, ranije je to bilo u manjem obimu, i kako vreme prolazi obimi trgovine su sve veći – sviđalo se to nekom ili ne (iako postoje veoma poznati problemi). Ako imate problem sa poverenjem u sajtove na kojima se može nešto naručiti i eventualno direktno kupiti, počnite na sajtovima onih firmi koje poznajete i kojima već verujete!

Nedavno ste na ovom blogu mogli pročitati članak na temu kako se može zarađivati putem Interneta i preko malih oglasa, a postoji na stotine primera kako različiti pojedinci i kompanije koriste manje ili više inventivne načine da iskoriste prednosti koje omogućuje Internet sa aspekta prodaje.

Moja veoma dobra prijateljica prošle godine mi je ispričala interesantnu priču:

Želela je sinu da kupi jednu knjigu (i sebi, naravno), a malo je mrzi da zbog toga izlazi i traži povoljniju cenu (jer ista knjiga nije baš bila jeftina), pa je pronašla knjigu na sajtu izdavača. Tamo je postojala mogućnost da ako kupi knjige preko određene vrednosti, da dobija popust i besplatnu dostavu knjiga – i plaćanje pouzećem. Ispostavilo se da kada se sve sabere, da je ponuđena cena bila mnogo manja za datu knjigu, nego što je u bilo kojoj prodavnici, i žena je bila oduševljena što je traženu knjigu dobila dan kasnije posle narudžbine.

I to jeste suština priče – ako nudite proizvode i usluge koji su potrebni korisnicima, po povoljnoj ceni i transparentnim načinima dopremanja proizvoda i usluga, i u ovoj državi ima sasvim dovoljno kupaca preko Interneta (postoje e-prodavnice sa veoma lepim rezultatima prodaje), a biće ih sve više!

Sa druge strane imam još jednu indikativnu priču:

Osoba koju godinama veoma dobro poznajem, ubeđujem bar 5-6 godina da krene da prodaje određene proizvode preko Interneta, što je ta osoba i uradila pre dve godine u periodu od nekoliko meseci. Ista osoba je imala pozitivne rezultate od te prodaje, ali nakon tog perioda više nije nastavila da prodaje preko Interneta. U poslednje dve godine ista osoba mi priča kako ima problema  klasičnoj prodaji, i svaki put je pitam – Pa dobro, bilo je rezultata od online prodaje, šta je tu problem? Odgovor je uvek – Da, tako je, trebalo bi da to uradim… I posle dužeg vremena shvatio sam u čemu je problem – jednostavno, osoba se toliko boji nepoznatosti Interneta (“jeste da koristim, ali ne znam ja to”), da bez obzira na prodajne efekte, strah od nepoznatog preovladava. Neverovatno, ali istinito!

Bez obzira na prethodni primer (to je izuzetak, ne pravilo), interes je taj koji pokreće i kupovinu i prodaju (edukacija može samo da pomogne, i ima nas dosta koji već dugo radimo na tom planu, nekada i besplatno), a neki će se setiti “pometnje” kada se pre nekoliko godina pojavilo istraživanje po kojem je preko 55 odsto stanovištva Srbije izjavilo da ne vidi razlog zašto bi koristilo Internet! I, desio se Facebook!

Da ponovim – To što problemi postoje, to je sasvim normalno, i oni će se vremenom smanjivati (i pojavljivaće se drugi problemi). Da li to znači da se treba čekati neka “idealna” situacija da bi se počelo sa e-prodajom i e-kupovinom?

P.S. Ne znam zašto inače neki ljudi ovde imaju problem da prihvate činjenicu da je e-banking veoma dobro rešenje za e-trgovinu (u Nemačkoj npr. preko 60 odsto svih online transakcija su neka vrsta e-bankinga), koje inače postoji i pored ostalih rešenja. Nekolicina banaka koje prave prepreke ovom sistemu online kupovine, uskoro će veoma verovatno promeniti svoju poslovnu politiku (naročito ako Država zvanično krene u kampanju podrške ovom sistemu plaćanja, što bi trebalo uskoro i da se desi)…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U poslednjih godinu dana u sklopu poslovnih edukacija koje sam imao, došao sam do definitivnog zaključka da većina osoba nije svesna toga da se u poslednje 2-3 godine dešava prava revolucija u upotrebi softvera koji se se najčešće koriste u firmama – tzv. tekst procesori (tipa MS Word for Windows), programi za tabelarna izračunavanja i [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Spontana novinarska edukacija od strane naših novinara-blogera – Angeline Radulović i Dragana Radovića samo potvrđuje očiglednu situaciju na tržištu ovdašnjih medija i ponude novinara – malo je onih novinara kojima će vlasnici medija ponuditi pristojne pare samo da bi za njih pisali. Nedavno sam imao priliku da saznam za način ostvarivanja plaćanja novinara u jednom [...]Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Početkom decembra meseca prošle godine, ekipa koja organizuje Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu pobedila je na pozivnom tenderu koji je organizovalo Ministartstvo za trgovinu i usluge, na temu kreiranja i sprovođenja istraživanja o stanju i perspektivama razvoja e-trgovine u Srbiji. Na tenderu je pored FTN-a, učestvovao FON i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Smisao sprovođenja istraživanja da temu determinisanja stanja i predlaganja rešavanja aktuelnih problema u e-trgovini jeste da se na osnovu rezultata ovog istraživanja kreira osnova za sistemsko rešavanje problema u e-trgovini Srbije.

Struktura sprovođenja istraživanja

Istraživanje bi trebalo da odgovori na sledeća pitanja:

Definisanje postojećeg stanja e-trgovine u Srbiji Definisanje i analiza postojećih problema u e-trgovini i predlozi za njihovo prevazilaženje, sa spekta preduslova za obavljanje e-trgovine, sa aspekta percepcije aktuelnog stanja iz ugla e-trgovaca i e-potrošača (korisnika Interneta). Sugestije u vezi sa predloženim rešenjima na osnovu rezultata istraživanja

Da bi se odgovorilo na postavljene zadatke, formiran je mutli-disciplinarni tim koji paralelno radi na nekoliko relativno nezavisnih delova ovog istraživanja:

Analiza pravnog okvira e-trgovine u Srbiji i predlozi za njegovo unapređenje (u sklopu ovog dela istraživanja aktivno se koriste sugestije na ovu temu koje se mogu pročitati na određenom broju ovdašnjih foruma). Evaluacija Web prodavnica na Internetu, gde se radi analiza dostupnih  podataka na samim Web sajtovima prodavnica. Anketa e-trgovaca Anketa Internet korisnika (e-potrošači)

Za sada (01.02.2011.) obrađeno je oko 500 Web šopova metodom evaluacije, i nadamo se da ćemo do završetka anketiranja e-trgovaca i e-potrošača uspeti da obradimo i preko 600 Web šopova. Procena je da u Srbiji u ovom trenutku ima preko 1.000 online prodavnica različitih vrsta (mnoge Web prodavnice nisu dovoljno vidljive npretrživačima, ili su vidljive za neke veoma specifične ključne fraze).

Poziv za anketiranje e-trgovaca i Internet korisnika

Obzirom da je ovo istraživanje praktično prvi pokušaj da se fokusirano dođe do što sveobuhvatnijih podataka o stanju e-trgovine u Srbiji, pozivamo vas da doprinesete kvalitetu dobijenih rezultata tako što ćete na vašim Web sajtovima, blogovima, Facebook, Twitter… nalozima preneti informaciju o ovom istraživanju, kao i da sami uzmete učešće u odgovaranju na anketu.

Nadam se da neće biti problem da investirate oko deset minuta za odgovaranje na pojedinačnu anketu (anketa za e-trgovce i anketa za Internet korisnike), obzirom da što bude veći broj odgovora u anketama – rezultati istraživanja će biti relevantniji i imaćemo operativnije podatke s kojima ćemo moći da dođemo do preciznijih pravaca razvoja e-trgovine u Srbiji u narednim godinama.

Upitnik Internet korisnika (e-potrošača) je osmišljena tako da bez obzira da li ste nešto kupovali ili naručivali preko Interneta, ili niste, bilo bi dobro da odgovorite na pitanja u anketi – da bi ste dali informacije o tome koje sve  probleme vidite kod kupovine i/ili naručivanja  putem Interneta, ili iz kog razloga se još ne odlučujete da nešto kupite ili naručite preko Interneta.

Anketa za Internet korisnike je anonimna.

Upitnik za e-trgovce je osmišljena na taj način da obezbedi što više raznorodnih odgovora o stanju e-trgovine u Srbiji, uključujući i neka pitanja na koja ne očekujemo veliki broj “pozitivnih” odgovora. Želimo da potvrdimo ili opovrgnemo mišljenja na temu razvijenosti e-trgovine u Srbiji, i u zavisnosti od broja odgovora na upitnik, to ćemo moći da uradimo u manjoj ili većoj meri.

Anketa za e-trgovce nije anonimna, jer se na početku traži adresa Web sajta, zbog upoređivanja (cross-referenciranja) podataka iz ankete sa podacima na osnovu evaluacije online trgovina.

Otvorena je Facebook grupa pod nazivom “Anketa o stanju e-trgovine u Srbiji” preko koje se dodatno možete informisati o novostima u vezi sa sprovođenjem ankete.

Na kraju ovog teksta nalaze se linkovi do gif i flash banera različitih dimenzija koje možete postaviti na vaše Web sajtove/blogove, i informaciju o tome možete objaviti u komentarima na ovom blogu ili na pomenutoj Facebook grupi. Naročito bi bilo lepo ako bi vlasnici prodavnica stavili reklame za anketu e-potrošača, a posećeniji Web sajtovi/blogovi obe reklame – i za anketu e-trgovaca i za anketu e-potrošača.

Različite dimenzije gif banera (5.7 MB), Različite dimenzije flash banera (2.7 MB)

Upitnik za Internet korisnike Upitnik za e-trgovce

Unapred se zahvaljujemo.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ono što je na mene ostavilo ubedljivo najznačajniji utisak na LeWeb konferenciji ove godine bio je set predavanja posvećen investiranju u preduzetničke (start-up) online biznise.

Kratak uvod u investicioni biznis: Angels, VCs, IPO, Exit

Kako pretpostavljam da većina ovdašnjih osoba baš nije naročito upoznata sa osnovama kako funkcioniše sistem investiranja u kompanije, zbog što potpunijeg razumevanja aktuelnih trendova investicionog poslovanja u online biznise, ukratko bih napomenuo najvažnije segmente aktivnosti oko investiranja u (startup) kompanije:

U osnovi, potreba za investiranjem u započeti preduzetnički poduhvat (tzv. startup kompanija) sa strane preduzetnika znači mogućnost da mala kompanija ima u startu resurse (investicija u prostor, zaposlene, tehnologije…) kao da je velika kompanija. Drugim rečima, umesto da se nova kompanija bori sa tim kako da finansira svoj razvoj, zaposleni se fokusiraju na sam razvoj biznisa.

Postoji više načina početnog (ranog) investiranja u kompanije (en. seed investing), a za potrebe ovog teksta pomenuo bih termin Angel Investing, ili kako ovde to zovu – Poslovni anđeli.

Termin Angel potiče od prakse u SAD da kada (mladi) pojedinac iskaže želju da napravi svoj privatni biznis, okupi rodbinu i prijatelje, predstavi im ideju, i tada određeni broj rođaka i prijatelja uloži neke pare u cilju pomoći novom preduzetniku u svojoj avanturi (nešto kao pokloni koji se daju za venčanje kod nas). Osobe koje na taj način pomažu svoje rođake i prijatelje se nazivaju poslovni anđeli.

Ameri ne bi bili to što jesu da ovu veoma korisnu tradiciju (ovo bi npr. mogli u ovim krajevima da pruzmemo od njih) pretoče u biznis tako što se ovaj poznati termin (Business Angels) već više decenijama koristi za investicione fondove koji investiraju u startup kompanije kapital u vrednosti do 2 mil $US (u SAD). Zauzvrat, preduzetnik daje određeni udeo u kompaniji (na osnovu raznorodnih procena, biznis planova, pregovora i sl.). Osnovna karakteristika ovih fondova jeste da imaju prilično veliki upliv u samo poslovanje kompanije, da bi je pripremili za ozbiljnije prihode, druge vrste investitora, izlazak na berzu i sl.

Venture Capital je vrsta investicionih fondova koja koja investira u kompanije pre izlaska na berzu u vrednosti preko 2 mil $US, i može se pojaviti umesto “Anđela” kao rani investitor, ali češće ulazi u narednim investicionim fazama da isplati prethodne investitore i unese dodatni kapital u kompaniju.

Naravno, kao i ostale stvari u poslovanju, investicioni biznis je nauka za sebe, i na Zapadu se najčešće uči od samih prvih investitora čiji je cilj da što više kapitalizuju svoju investiciju.

Sve ove investicione zavrzlame bi po definiciji (en. by the book) trebalo da vode do izlaska kompanije na berzu, i taj momenat izlaska na berzu se označava veoma važnim terminom IPO (Initial Public Offering). Ovaj termin je važan iz tog razloga što ako je priprema za izlazak na berzu urađena na kvalitetan način (PR buzz u vezi sa atraktivnošću kompanije za kupovinu njenih deonica), vrednost kompanije će rasti očekivanom eksponencijalnom vrednošću, što će zadovoljiti sve vrste investitora – rane investitore i nove deoničare.

Raznorodne vrste investicionih fondova imaju za cilj da kada se kompanija u koju je investirano pojavi na berzi, na koji način “izvući” uloženi kapital, a da se ne uruši (berzanska) vrednost kompanije. Ova umetnost se naziva strategija izlaza (en. Exit Strategy).

Kako ova priča (ne) funkcioniše u našim uslovima, pogledati npr. ovde, i ovde.

Likvidnost – nova ključna reč u investicionom biznisu

Okrugli sto na LeWeb konferenciji posvećen temi aktuelnih trendova a polju VC i Angel investiranja iznedrio je meni veoma novu reč u investicionom biznisu – likvidnost.

Dok je do pre nekoliko godina različitim vrstama investitora jedino bilo važno da “nateraju firmu” što pre da izađe na berzu (3-5 g.), u poslednje vreme je sve češći trend investiranja u kompanije koje već imaju razrađene načine sticanja dovoljnih prihoda da bi imali održiv model poslovanja.

Jedan od trendova koje već godinama usvajaju raznorodne kompanije jeste kreiranje nekog biznisa koji će postati interesantan velikim kompanijama, da bi ih jednostavno otkupile (en. Buyout). U tom kontekstu izuzetno je bio interesantan Okrugli sto na temu otkupa online biznisa u kojem su učestvovali predstavnici kompanija Microsoft i Google (koji su i najveći svetski kupci online kompanija).

Meni je posebno fascinantan bio potpuno drugačiji pogled na investicioni biznis od strane investicione kompanije DST International iz Rusije (!), koju je predstavio Alexander Tamas. Dovoljno je napomenuti da ovaj investicioni fond ima udela u samo tri kompanije: Facebook, Groupon, Zynga!!!! Prva kompanija u koju su investirali 2008. g. je bio Facebook (posebno obratiti pažnju na objašnjenje otkuda ovi Rusi u investicionom biznisu i zašto su 2008. g. uzeli deo FB-a)!

Kakve veze imaju ovi krajevi sa globalnim investicionim biznisom?

Orijentacija investicionih fondova na likvidnost kompanija i njihovih poslovnih modela, kao što su i sami učesnici panela govorili dovodi do mnogo veće globalizacije investiranja, što ima za posledicu da svi (internacionalno) interesantni poslovno održivi projekti sada imaju šansu da dobiju ozbiljan investicioni kapital.

Ovaj trend je za sada u začetku (imate aktuelni primer OpenFund ponude ovdašnjim online startup kompanijama), ali kako vreme bude prolazilo, ovakvih ponuda će biti sve više.

Napomena: Razlog zbog čega imam neka znanja iz ovog segmenta poslovanja je činjenica da sam sa grupom prijatelja pokušao 2000. g. da iskoristim tadašnje “sulude” varijante investiranja u SAD, pa sam se dovoljno informisao o investicionom biznisu. Na svu sreću, nismo uspeli da pripremimo projekat pre nego što će se desiti Dot Com Bubble u jesen 2000. g.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre nekoliko meseci sam čuo priču o “kreativnim” načinima kako neki naši naučnici pišu naučne članke da bi dobili što veći “stepen citiranosti” i pojavili se u što većem broju časopisa sa tzv. “SCI liste”:

Osoba lepo napiše članak u kojem na relativno ubedljiv  način pokuša da opravda korišćenje neke naučne metode, nekog materijala, tehnike, itd., koja nema nikakve efekte, nije adekvatna, i sl. Ostali naučnici krenu da citiraju napisan tekst sa aspekta negacije tvrdnje da bi opisali kako bi to trebalo a se radi. Osoba koja napiše ovakav ne’adekvatan tekst (npr. napiše neku glupost) dobija veliku citiranost, i odjednom se tretira kao “veliki” naučnik jer je citirana svuda!

To otprilike izgleda tako da osoba koja u svom medicinskom naučnom članku napiše kako bi trebalo ubijati ljude da bi se izvršili neki eksperimenti, dobije masu sitata po različitim naučnim časopisima koji negiraju tu tvrdnju, ali ta osoba koja je napisala glupost odjednom ima visok stepen citiranosti, koji se skoro isključivo jedini posmatra sa aspekta merenja doprinosa u razvoju neke nauke od strane pojedinca(naročito u državama kao što je naša).

Loše urađen Web sajt imaće još lošiji rejting na Guglu nego ranije

Kako pretraživači (naročito Google) rangiraju Web stranice u rezultatima pretraživanja koristeći istu analogiju (Page Rank) kao što je i računanje uticaja određenog naučnog članka (Impact Factor), ispostavilo se da u određenom broju slučajeva vlasnici Web sajtova upravo koriste strategiju kreiranja negativnih komentara kao veoma uspešnu SEO tehniku.

Google je juče na svom blogu objavio veoma interesantan tekst u kojem priznaje da je moguće doći do dobrog rejtinga na pretraživačima na osnovu negativnog pominjanja i linkovanja problematičnog Web sajta, a povod za ovaj tekst jeste članak u NY Timesu o kompaniji čija je promotivna strategija upravo podsticnje negativnih komentara na osnovu lošeg ponašanja sa klijentima!

Google pokušava da unapredi algoritme koji prepoznaju ton/sentiment teksta (pozitivan, negativan ili neutralan tekst), ali se ispostavilo da ni to često nije dovoljno, pa su objavili da pored toga razvijaju algoritme koji ocenjuju upotrebljivost (korisnički doživljaj) Web sajta, pa to stavljaju u korelaciju sa raznorodnim drugim faktorima (nisu ih objavili) koji mogu da ukažu na mogući negativan korisnički doživljaj koji kompanija pruža na svom Web sajtu.

Prethodno navedeno može da znači da će u narednom periodu loše urađeni Web sajtovi dobiti još dodatno loših “poena” kod Gugla, pa će takve Web stranice biti još manje vidljive u rezultatima pretraživanja.

Pazite kako linkujete negativne prikaze!

Jedna od najboljih preporuka kako da linkujete Web sajt ako želite da prikažete negativan primer, a da istom primeru ne dajete na značaju na Google-u, jeste da u kodu samog linka dodate atribut ‘rel=”no follow”‘. To u samom HTML kodu stranice izgleda otprilike ovako:

Ako ne želite da znate ništa o kodu, najbolje je da uopšte ne linkujete inkriminisani Web sajt, ili da ga “okitite” stvano negativnim komentaru u naslovu teksta (koji se vidi u rezultatima pretraživanja - Title tag).

Ono što se u praksi mnogo češće dešava jeste da negativni komentari budu vidljiviji od samog Web sajta o kome je reč u rezultatima pretraživanja, pa se već na osnovu ovih komentara može uticati na reputaciju kompanije o kojoj je reč.

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Sa aspekta razvoja poslovne primene komunikacije putem društvenih medija, ova godina je definitivno obeležena promocijom novih profesija iz ovih oblasti, kao što je menadžer online zajednica. U poslednje vreme se se češće pominje poslovna funkcija stratega društvenih medija.

Za razliku od operativne poslovne funkcije menadžera online zajednica, strateg  društvenih medija je donosilac poslovnih odluka (en. business decision maker) koji uspostavlja funkciju društvenih medija u kompaniji, upravlja kontinuiranim sprovođenjem aktivnosti u vezi sa društvenim medijima (en. management, leadership, governance), i direktno utiče na budžete koji su u vezi sa potrebnim softverskim rešenjima i eksternim uslugama iz oblasti vođenja komunikacije putem društvenih medija.

U prethodnom videu Web strateg Jeremiah Owyang napominje da je posao koji se vezuje za korporativno korišćenje društvenih medija samo nekih 20 odsto u vezi sa nekom tehnologijom. Osamdeset odsto svih aktivnosti oko društvenih medija je u vezi sa definisanjem strategije, kao i uspostavljanjem i vođenjem poslovnih procesa u vezi sa korišćenjem društvenih medija (projekt menadžment posao).

Korporativni stratezi društvenih medija, CSMO, Direktori za društvene medije…

Iako u poslednjih godinu-dve figurira više naziva fukcije koja isključivo objedinjuje poslovne aktivnosti oko društvenih medija (Chief Social Media Officer – CSMO, Social Media Director, itd.), priroda poslova oko društvenih medija u organizaciji koja usaglašava i objedinjuje raznorodne poslovne sektore najbolje se u praksi ostvaruje top menadžement funkcijom koja se naziva korporativni strateg društvenih medija (en. Corporate Social Strategist).

Ispostavilo se da intenzivnija primena društvenih medija u organizacijama sa većim brojem zaposlenih donosi nove probleme koji se moraju strateški i operativno rešavati na nivou cele organizacije, nad-sektorski.

Jedan od najčešćih primera koji strateški opredeljuje kompletnu aktivnost oko društvenih medija u organizaciji je problem “iskakanja FB grupa/Fun stranica”:

U jednom momentu se dešava da iz raznorodnih sektora u organizaciji dolaze predlozi ili se jednostavno otkriva postojanje novih FB aktivnosti koje su potpuno neusaglašene sa generalnim planom aktivnosti oko Facebooka, koje se obično već sprovode u delo.

Ovakve aktivnosti su obično u osnovi krajnje pozitivne (veći broj zaposlenih je odlučio da se angažuje online), ali ako rukovodilac aktivnosti oko društvenih medija izgubi kontrolu nad korporativnim nastupom na društvenim medijima, čitav sektor za društvene medije postaje servis za (reaktivnu) podršku raznorodnim zahtevima ostalih sektora u organizaciji (en. Social Media Help Desk).

Istraživanje: Putanja karijere korporativnog stratega društvenih medija

Upravo pitanja putanje vođenja organizacije u pravcu proaktivnog ili reaktivnog internog upravljanja aktivnostima oko društvenih medija tema su istraživanja Altimeter Grupe: The Two Career Paths of the Corporate Social Strategist. Be Proactive or Become ‘Social Media Help Desk.

U istraživanju je intervjuisan 51 ekspert iz ove oblasti, 39 stratega društvenih medija i 12 autoriteta iz ove oblasti. Pored nih, napravljeno je i istraživanje 140 stratega društvenih medija iz raznorodnih korporacija.

U nastavku su izdvojeni neki interesantni pokazatelji koji definišu poslovne obaveze korporativnog stratega društvenih medija.

Rezultati istraživanja na temu koje su aktuelne odgovornosti osoba koje vode timove zadužene za društvene medije govore o tome da u većini ispitanih kompanija ozbiljnije uvođenje društvenih medija u poslovne tokove je tek na početku:

- 96 odsto stratega “prosvetljava” (en. evangelize) zaposlene o mogućnostima društvenih medija. - 74 odsto stratega u fazi razvoja strategije i planiranja aktivnosti na društvenim medijima. - 52 odsto stratega vodi i izvršava usvojene planove aktivnosti.

Ostali odgovori plastično prikazuju koje bi trebalo da budu sve aktivnosti ove poslovne funkcije.

Istraživanje pokazuje da najveći procenat kompanija koje imaju razvijenu funkciju društvenih medija posluju na ovaj način do dve godine. Većina kompanija tvrde da imaju već formalizovane planove, ali samo 23 odsto kompanija ima dugoročne planove korišćenja društvenih medija. 71 odsto aktivnosti društvenih medija nalazi se u domenu aktivnosti marketinga ili društvenih medija (samo 6 odsto ima zasebno odeljenje za društvene medije).

Open Leadership – Stratezi društvenih medija i promene organizacione kulture

Najbitnije karakteristike ozbiljnog nastupa organizacije  na društvenim medijima su otvorenost (u dijalogu čuti argumentovane kritike, i ispraviti u poslovanju probleme koji donose kritike) i transparentnost (poslovanje organizacije koje nije prožeto nekim zakulisnim radnjama i slično – laka proverljivost načina poslovanja).

Pomenuto istraživanje ističe značaj “otvorenosti” organizacija sa aspekta ostvarivanja kvalitetnijih ciljeva aktivnijim korišćenjem društvenih medija, kroz poboljšanje interne edukacije i interne podrške programima aktivnosti oko društvenih medija.

Trideset i sedam odsto ispitanika je istaklo važnost internet edukacije i 32 odsto ostvarivanje podrške od strane zainteresovanih strana (en. buy-in form stakeholders) sa aspekta produbljivanja važnosti upotrebe društvenih medija.

Da bi se ostvarila veća otvorenost organizacije prema zahtevima korisnika koju iniciraju društveni mediji, jedan od najvažnijih zadataka stratega iz oblasti društvenih medija jeste uticaj na menjanje svesti u kompaniji u odnosu na postojeću organizacionu kulturu. Ovo je praktično zbir poslova iz oblasti internog lobiranja, upravljanja promenama u organizaciji (en. change management) i upravljanjem tokovima primene usvojenih znanja zaposlenih kroz aktuelne poslovne procese (en. knowledge management).

Prethodno navedena znanja trebalo bi da diferenciraju top menadžement funkciju stratega društvenih medija od klasične funkcije direktora ili glavnog menadžera za društvene medije.

Stratezi društvenih medija i ex-YU prostor

U našim uslovima postoji generalno veoma mali broj kompanija koje su počele sistemski da primenjuju u svojoj organizaciji strategiju komunikacije putem društvenih medija,a broj je naročito mali u slučaju velikih kompanija.

Praksa u poslednjih godinu dana na ovim prostorima pokazuje da posao oko usvajanja sistemskog pristupa komunikaciji putem društvenih medija od strane (velikih i srednjih) kompanija počinje uglavnom angažovanjem spoljnih konsultanata iz ovih oblasti – stratega društvenih medija (ovde se ne govori o operativnom vođenju naloga na društvenim medijima – community management).

Na području ex-YU mogu pouzdano da potvrdim da četiri osobe rade ovaj posao iz oblasti strateškog pozicioniranja kompanija u oblasti komunikacije putem društvenih medija:

U Sloveniji – Vuk Ćosić U Hrvatskoj (znam neke osobe koje bi mogle da rade ovaj posao) U Srbiji – Dragana Đermanović, moja malenkost, (Miloje Sekulić može da radi ovaj posao) U Makedoniji – Darko Buldioski

Možda ima još neko za koga nisam čuo, ali…

U svakom slučaju, evidentno je da se ova oblast razvija u regionu, i da sa aspekta upotrebe društvenih medija u organizacijama koje su počele sistemski da koriste ovaj kanal komunikacije, mi ne zaostajemo puno za najrazvijenijim ekonomijama u svetu (apsolutni brojevi kompanija su nešto sasvim drugo).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Nakon prve informacije o planovima kompanije Telenor da pusti pravi m-payment servis  koja je objavljena krajem prošle godine na ovom blogu, dobio sam mogućnost da premijerno predstavim m-payment rešenje kompanije Telenor pod komercijalnim nazivom “PlatiMo”.

“PlatiMo” sistem plaćanja putem mobilnog telefona (m-payment) omogućuva direktnu i veoma sigurnu vezu sa bankom korisnika mobilnog telefona, preko koje se vrši plaćanje različite vrste roba/usluga, koje uključuje i mogućnost plaćanja preko Interneta.

Sigurno plaćanje uz pomoć kvalifikovanog elektronskog sertifikata

Da bi se korisnik registrovao za korišćenje “PlatiMo” sistema mobilnog plaćanja proces registracije zahteva dve faze: registracija kod Telenora i registracija kod banke u kojoj se nalazi račun korisnika.

Da bi se obezbedila realno veoma sigurna opcija plaćanja putem mobilnog telefona, “PlatiMo” m-payment je omogućen na taj način što zainteresovani postpaid korisnik ovog servisa besplatno dobija novu, specijalnu SIM karticu na kojoj se instalira digitalni sertifikat.

Na plastici u kojoj se nalazi SIM kartica nalazi se sPIN (lični identifikacioni broj za sigurno potpisivanje) i sPUK kod, i oba broja kasnije služe za identifikaciju u sistemu. Korisniku se savetuje da sačuva plastiku i da zapamti sPIN za kasniju upotrebu (slično kao kod platnih kartica).

Proces registracije

Nakon dobijanja nove SIM kartice u bilo kojoj Telenorovoj prodavnici zaposleni u ime korisnika naručuje digitalni sertifikat. Kompletan proces izdavanja digitalnog sertifikata se obavlja u Telenorovoj prodavnici od strane zaposlene osobe u Telenoru. Kada je nova SIM kartica aktivnirana, potrebno je preko posebnog menija (Telenor SIM Meni) aktivirati sertifikat.

Od korisnika se traži da upiše svoj sPIN broj (autentikacija) kako bi završio proces registracije. Na kraju procesa, korisnik je obavezan da promeni sPIN. Od tog momenta ovaj sertifikat predstavlja elektronsku identifikaciju korisnika (eID).

Nakon ovog procesa, korisnik odlazi u banku i u mogućnosti je da poveže do tri bankarska računa po jednoj SIM kartici  tj. digitalnom sertifikatu na SIM kartici

U startu, banke koje su uključene u “PlatiMo” m-payment rešenje su: Erste banka, Komercijalna banka, Credit Agricole banka i Raiffeisen banka.

Proces registracije u banci zavisi od procedura pojedinih banaka.

Proces plaćanja u tri koraka

Sam sistem plaćanja se obavlja na jednostavan način tako što:

Nakon odabira proizvoda ili usluga, korisnik dobija račun preko mobilnog telefona sa prikazanim detaljima kao što su iznos za naplatu, naziv trgovca, račun trgovca na koji se vrši plaćanje, itd. Korisnik potvrđuje transakciju. Korisnik ukucava sPIN.

Nakon ukucavanja sPIN-a nalog za plaćanje je digitalno potpisan i preko SIM kartice je poslat zaštićenim kanalom (nije u pitanju običan SMS ili GPRS kanal) do banke korisnika. Banka potvrđuje ili odbija uplatu i informaciju o stanju transakcije (potvrđena ili odbijena), šalje putem klasičnog SMS-a korisniku i putem (online) aplikacije trgovcu. Sva plaćanja ovog tipa se vide i na regularnom prikazu stanja (izvodu) u korisnikovoj banci.

“PlatiMo” i online plaćanje

Interesantan je podatak da će ovaj servis u prvo vreme biti omogućen na Webu, a tek kasnije će se pustiti tzv. POS plaćanje (Point of  Sale – na mestima fizičke prodaje).

Pri plaćanju koje je opisano ranije jedini podatak koji se daje online prodavcu jeste broj mobilnog telefona. Nakon zatvaranja narudžbine na Webu, Web trgovina šalje račun na mobilni telefon korisnika, korisnik potvrđuje porudžbinu i ukucava sPIN. Isti proces je i za kupovinu preko call-centra, gde korisnik agentu sa druge strane naručuje  robu i kao jedini podatak daje svoj broj mobilnog telefona. Prvi takav trgovac će biti JAT koji će omogućiti kupovinu avio karata od samog starta, a uskoro će omogućiti i plaćanje avio karata na svom Web sajtu.

Dodatno, korisnici će od starta moći da koriste usluge poput slčanja novca drugim licima korisnika “PlatiMo” sistema, kao i da vrše dopune bilo kod prepaid broja u Telenor mreži. Takođe, korisnici će od starta moći da koriste “PlatiMo” servis za plaćanje Telenor mesečnih računa, a uskoro se očekuje omogućavanje plaćanja i ostalih računa poput struje, Infostana, kablovskih i Internet provajdera.

Troškovi sistema

Promotivni period korišćenja “PlatiMo” m-payment rešenja traje do 1. aprila 2011. g. U tom periodu svaka ostvarena transakcija se naplaćuje od strane Telenora sa 5 din. Nakon promotivnog perioda počinje mesečna naplata servisa od 50 din i trošak na ostvarenu transakciju će biti 7 din.

Prema trgovcima troškovi transakcije bi trebalo da budu nešto niži ili slični sa provizijama na klasičnim POS terminalima za platne kartice (ispod 2), koji predstavlja trošak bankarske usluge.

Šta bi sve trebalo da se desi da “PlatiMo” m-payment bude uspešan sistem online plaćanja u Srbiji?

Predstavljeni sistem plaćanja se trenutno koristi u ograničenom broju država (Japan, Norveška, Italija…) i praktično predstavlja jedan od najjednostavnijih i najsigurnijih sistema bezgotovinskog elektronskog plaćanja. “PlatiMo” sistem plaćanja važi za platni promet u Srbiji.

Uspeh ovog sistema plaćanja će najviše zavisiti od samih promotivnih aktivnosti Telenora i banaka koje su u ovom sistemu, kao i od brzine implementacije ovog sistema u postojeće i nove Web prodavnice.

Nakon toga veoma je važno videti koliko će se ovaj sistem plaćanja dopasti samim korisnicima, jer će zadovoljni korisnici lepo prenositi informacije o ovom sistemu plaćanja svojim prijateljima, rođacima, poslovnim partnerima…

Pre nekoliko meseci sam imao prilike da vidim na delu “PlatiMo” sistem plaćanja i mišljenja sam da se radi o stvarno veoma jednostavnom sistemu.

Upravo u zavisnosti od promotivnih aktivnosti i od zadovoljenja potreba korisnika za jednostavnošću sistema zavisiće i vreme koje će biti potrebno da relativno veći broj osoba počne da koristi ovaj sistem plaćanja. U narednih godinu dana bićemo svi svedoci koliko se ovaj sistem “primio” u odnosu na postojeće i najavljene sisteme plaćanja.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovo je treća godina kako pravim top liste kompanija sa najvećim prihodima iz oblasti e-poslovanja na osnovu finansijskih podataka iz APR-a za prethodnu godinu (2008., 2007.).

U obzir uzimam kompanije koje u osnovi imaju prodaju usluga (i prodaje sopstvenih nematerijalnih proizvoda), tako da podaci o poslovnim prihodima dosta govore o tome koliko je kompanija stvarno zaradila u prethodnoj godini, prema zvanično prijavljenim podacima (pogledati detaljnije objašnjenje o ovom rangiranju u prvom članku iz ovog serijala). Kada se posmatra u EUR, nauspešnije kompanije iz oblasti e-biznisa u Srbiji ostvarile su prihod orijentaciono između 300.000 i 900.000 EUR za 2009. g.

I ove godine lista sadrži kompanije koje su generalno u oblastima e-biznisa, i posebna lista kompanija koje se dominantno bave kreiranjem Web sajtova. Ova lista ne sadrži ISP komanije (u subotu je izašao članak u dodatku Blic Novac na temu ISP tržišta), kao ni podacima o prodajnim Web sajtovima (e-trgovina), jer u tom slučaju prihodi zavise od cene prodatih proizvoda.

Nadam se da će u narednim godinama biti sve više kompanija u segmentima prodaje komunikacionih usluga (e-marketing, e-pr), kao i kompanija koje prodaju svoje online proizvode (nematerijalni proizvodi), za koje bi bilo lepo da napravim posebne liste.

Ove godine, za razliku od prethodnih lista, postoje velike razlike, naročito u segmentu kompanija koje se bave izradom Web sajtova. Neke od kompanija sa obe liste su imale slabije prihode, verovatno zbog finansijske krize, ali su neke prijavile značajnije veće prihode – kao što je Gowi iz Pančeva koja je prikazala 9 puta veći rezultat nego na prošlogodišnjoj listi.

U oblasti e-biznis usluga koje ne uključuju izradu Web sajtova za druge kompanije, najistaknutije kompanije (poslovni prihod i profit u DIN) u 2009. godini (u zagradi su prihodi za 2008. g.):

Httpool – 101 mil (88.5 mil), profit 9.3 milInfostud 68 mil (76.5 mil), profit 16 milA51 48.8 mil (21.2 mil), 25.8 mil

Na ovu listu sam dodao kompaniju A51 koja je poznata po prodaji svog Project Management rešenja ActiveCollab, a nadam se da će već sledeće godine moći da se napravi posebna lista online (nematerijalnih) proizvoda i usluga. Tu bi eventualno mogao da se nađe i Spoonlabs (2008. godine 7.9 mil), poznat po CMS-u Vivvo.

Krstarica ove godine nije više na trećem mestu ove liste sa 27 mil (2008. 31.5 mil), a nisam dodatno informisan o kompanijama koje bi eventualno mogle da se nađu na ovoj listi.

U oblasti izrade Web sajtova, poslovni prihodi i profit (u DIN) ove vrste kompanija za 2009. godinu (u zagradi su prihodi  za 2008. g.) su:

Hinttech 83.3 mil (52 mil), profit 36.2 milGowi 78.9 mil (8.5 mil), profit 11.3 milOmnicom Solutions 37 mil (27 mil), profit 14.2 mil

Velike izmene su se desile na listi kompanija koje se dominantno bave kreiranjem Web sajtova za druge kompanije, a lista bi bila još više drugačija da sam dobio dozvolu da objavim podatke o još dve kompanije iz ovog sektora (jedna od ovih kompanija je dominantno u Web design biznisu, a obe su isključivo usmerene na inostrano tržište). Za poslovni rezultat ovih (ne-pomenutih) kompanija saznao sam od samih vlasnika koji su mi eksplicitno zabranili da objavim podatak o poslovnim prihodima javno. Jedna od ovih kompanija nema podatke o svom poslovanju na APR-u, druga ima, ali ne bih znao za nju da nisam dobio eksplicitni podatak od samih vlasnika.

Na listu nisam stavio kompanije kao što su Levi 9 234 mil (204 mil) i Execom 125 mil (143 mil), koje imaju deo usluga iz oblasti Web razvoja, ali ne dominantno, jer su to u osnovi kompanije koje prodaju generalna IT rešenja.

Ove godine sa liste kompanija sa najvećim prihodom iz oblasti izrade Web sajtova kompanija Inbox sa 27 mil (2008. 30 mil).

Na žalost, živimo u državi gde je mnogima strah da se objavi da imaju uspešne kompanije, a takvi primeri su nam veoma potrebni… Sigurno ima još kompanija koje bi mogle da se nađu na ove obe liste, ali nemam podatke o njima.

Ako imate još informacija o uspešnim kompanijama koje dominantno rade u segmentu usluga iz oblasti elektronskog poslovanja, slobodno postavite podatke u komentarima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U jučerašnjem ekonomskom dodatku “Novac” novina Blic, pojavio se kratak tekst pod nazivom “Uskoro balkanski PayPal” (nisam našao tekst na njihovom sajtu), gde se najavljuje e-wallet sistem plaćanja PikPay (nešto slično kao PayPal), pozivajući se na blog Netokracija.com.

PikPay sistem plaćanja

PikPay namerava izaći na bosanskohercegovačko, srpsko, crnogorsko i hrvatsko tržište početkom decembra ove godine, a nudiće dva načina plaćanja:

- PikPay Prepaid MasterCard karticom na fizičkim POS terminalima i Internet prodavnicama koje nisu uključene u PikPay sistem; - Autorizacijom svoga profila u ovlaštenim PikPay Store i PikPay Web Payment internet prodavnicama.

PikPay predstavlja varijantu bezgotovinskog online plaćanja koju razvija tim iz BiH koji stoji iza veoma uspešne prodavnice Pik.ba, a nedavno je Nebojša Radović za srpsko tržište pustio prodajni servis Pik.rs.

PayPal, MoneyBookers, Q-voucher, i ostali…

Svojevremeno je na “sva zvona” najavljivan dolazak PayPal-a u Srbiju, kao i drugog poznatog sličnog sistema plaćanja MoneyBookers, ali do toga za sada nije još došlo.  Pre neki dan Slobodan Marković (spacijalni savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo) je preko Twittera najavio puštanje servisa Send Money PyPal-a u narednoj godini (via @eniax).

Jedini servis ovog tipa koji je u funkciji ovog momenta u Srbiji jeste Q-voucher sistem plaćanja, koji je zaživeo na oko 20 Web sajtova u poslednje dve godine.

Svojevremeno je aukcijski servis Limundo imao u planu da kreira sopsteni sistem Internet plaćanja, pa se u sklopu ovih novih okolnosti (PikPay i spori dolazak PayPal-a) možda ponovo odluče za taj korak…

Još dve godine čekanja…

Kao što se može videti, nismo puno odmakli u razvoju e-wallet sistema plaćanja inaplate putem Interneta, a videćemo šta će se dešavati u narednom periodu. Čak i ako najavljeni sistem plaćanja PikPay bude uspešan u svom proboju na ovdašnja tržišta, stručnjaci za ovakav tip usluga napominju da je prosečno vreme značajnijeg proširenja nekog bezgotovinskog sistema negde oko 2 godine, bez obzira na to o kom se sistemu plaćanja radi. Znači, potrebno je dve godine da se definitivno vidi koliko će biti uspešan neki bezgotovinski sistem plaćanja…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Samo oni menadžeri koji su toliko “uljujlkani” u svoj poslovni uspeh mogu sebi da dozvole luksuz da se ne raspituju/interesuju za novosti u svojoj privrednoj grani. Ovakve stvari se dešavaju na tržištima gde vlada monopol, ili postoji veoma slaba tržišna ekonomija (“burazerska” ekonomija).

Činjenica je da svakodnevni poslovi ne dozvoljavaju mnogima da izdvoje dovoljno vremena za praćenje aktuelnih trendova koji pospešuju poslovanje u posmatranoj privrednoj grani.

Ako još niste, obavezno pogledajte prvi u seriji video materijala sa temom “Did You Know?”:

Poenta je u tome da eksponencijalno vreme u kojem živimo ima za posledicu da bi minimalno svake tri godine trebalo da se ozbiljno zapitamo koliko primenjujemo aktuelne tehnologije u osnovi svog posla, i da li ćemo uskoro biti u situaciji da gubimo profit, ako ne usvojimo ono što rade najbolji u svetu.

Autizam u IT industriji kao primer previda bitnih trendova!

U pogledu zaostatka u praćenju novih trendova iz oblasti sopstvene privredne grane najbolji primer predstavlja kompletna IT industrija (od prodavaca hardvera do kreatora i prodavaca softvera), za koju se sa strane veoma pogrešno pretpostavlja da predvode promene sa aspekta primena korišćenja novih IT tehnologija, a naročito primena korišćenja Interneta u poslovne svrhe.

Vi i danas možete čuti da osobe iz IT kompanija (naročito, nešto je bolja situacija u IT sektorima kompanija) i dalje pričaju nekim nerazumljivim jezikom kada žele da vam objasne prednosti korišćenja nekog “IT rešenja” (test: pitajte samo šta konkretno rešava njihovo “rešenje”, a da to objasne jednostavnim jezikom).

U poslednje vreme veoma često nailazim na slučajeve kompanija u kojima je položaj IT sektora toliko “jak”, da neke ozbiljnije promene sistema percepcije tokova poslovnih procesa u vezi sa Webom ne mogu uopšte da se primene, jer “Bože moj” nisam bio “niz dlaku” sa nadmenim osobama iz IT-a koji već 10-15 godina rade šta ih je volja, jer ih u firmi niko ne razume!

Opšte-poznati “strah” od društvenih medija

Korišćenje savremenih sistema komunikacije putem Interneta i njihova primena kroz poslovne procese u kompanijama u celom svetu veoma se sporo usvajaju na pravi način, a za to postoji veći broj razloga, od kojih je najpoznatiji strah od dijaloga – koji za posledicu daje gubitak kontrole nad porukama koje šalju kompanije.

Mnogo ozbiljniji problem leži na strateškom nivou, koji uključuje poslovnu odluku da li da se krene u implementaciju neke nove tehnologije (kao što je npr. zbir aktivnosti oko društvenih medija), i da li se može predvideti realna  poslovna korist koju puna primena te tehnologije donosi kompaniji (da li je uopšte isplativo implementirati određenu novu tehnologiju).

Gartner Hype Cycle

Kompanija Gartner je pravilno uočila da svaki novi tehnološki trend prolazi kroz veoma sličan ciklus efekata njegove primene.

Svaka upotreba nove tehnologije počinje sa nekim “adrenalinom” – “jao, što smo cool što to radimo!” – Tzv. Hype ciklus (Cycle). Na praju tog prvog ciklusa skoro se po pravilu dešava razočarenje, jer su očekivanja bila mnogo veća od realnih mogućnosti primene određene nove tehnologije.

Tek kada se posmatrana tehnologija uvede u realne okvire poslovnih zadataka i efekata u odnosu na konretno zadate ciljeve, a kada se prethodno stekne dovoljno iskustva da bi se definisala realna strateška opravdanost te tehnologije.

Praćenje novih tehnologija i njihova strateška implementacija u poslovne procese kompanije zahteva veoma razvijene sisteme upravljanja prikupljenim znanjem u kompanijama (knowledge management – kojom brzinom se u kompaniji usvaja primena novih znanja) i mogućnostima brze izmene poslovnih procesa u odnosu na potrebe primene novih tehnologija (change management).

Prednost nad konkurencijom kroz poznavanje dolazećih trendova

Praćenje važnih trendova iz oblasti u vezi sa poslovanje kompanije ponekad deluje veoma komplikovano, ali u osnovi pokazatelji o tome šta će se bitno dešavati u vašem poslu u narednom periodu se nalaze svuda, samo ih je potrebno prepoznati.

Interesantan primer praćenja trendova koji se još nisu pojavili može se videti kod pominjane firme Gartner koja je 2005. g. izdala procene značaja novih tehnologija koje će postati aktuelne između 2010. i 2015.! Preko ovog dokumenta se lepo može propratiti koliko su grešaka napravili istraživači iz ove kompanije u svojim procenama najbitnijih tehnologija u ovoj godini (hint – nisu pogrešili).

Praćenje adekvatnih izvora informacija (vesti) iz vaše industrije može vas pripremiti na bitne tehnologije u narednih pet do petnaest godina (pod uslovima da se ne dese neke velike katastrofe, ratovi i sl.), i kompletan problem se svodi na analitiku upotrebne vrednosti pimene konkretnih novih tehnologija koje se tek pojavljuju.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Porodica Vasić – Slobodan i Maja su poznati u određenim Internet krugovima kao osobe koje koriste na različiti način profesionalno Internet više od deset godina. Blog Maje Vasić svojevremeno sam predstavio ovde, a ovom prilikom možete pročitati interesantnu priču o tome šta Slobodan (Sloba) Vasić radi na Internetu u poslednjih 4-5 godina.

Geneza fotografa i foto aparata

Slobodana odavno interesuju i fotografija i Photoshop.

2003. g. kupuje prvi digitalni foto aparat Compact Fujifilm Finepix 2800 (oko 300 EUR, 3 Mpix/MP), i shvatio je da mu se dopada fotografisanje bez posebnog razvijanja filmova i izrade fotografija. Preduzetnički duh je proradio (njegova poznata karakteristika) pa je počeo da fotografiše svadbe. Kada je taj posao krenuo, kupio je tzv. Prosumer foto aparat Sony DSC-f 828 (oko 850 EUR, 8.1 MP).

2005. se registrovao na Web sajt za prodaju fotografija iStockPhoto.com i na još nekoliko tzv. stock photo Web sajtova, ali nije odmah prepoznao mogućnosti ovih servisa (mislio je da nema nekih para u tome). Četiri godine je doživljavao ove servise kao mogućnost dodatne (ne velike zarade).

2007.g. kupio je na kredit Canon EOS 40D (10.1 MP) koji je planirao da otplati na taj način što će zarađivati od online prodaje fotografija bar 40 EUR mesečno, koliko je bilo potrebno da taj foto aparat isplati sam sebe. Nešto pre kupovine tog aparata je kupio i “nešto rasvete” da poboljša kvalitet fotografija. I… uspeo je da otplati foto aparat (za dve godine).

Zbog poboljšanja kvaliteta fotografija i dodatne produkcije (HD) video materijala, 2009. g. kupio je Canon EOS 5D markII (21 MP).

Profesionalizacija u velikom stilu

Uspeh sa otplatom foto aparata od online prodaje fotografija ga je motivisao da se mnogo ozbiljnije posveti ovom tipu zarade. Prošle godine (2009.) odlučio je da napusti stalan posao u kompaniji Telekom i posveti se samo kreiranju fotografija (i video materijala).

Zanimljivo je da je otpremninu potrošio na adaptiranje kuće, a od prodaje fotografija u poslednjih godinu dana zaradio je dovoljno da je u martu ove godine napravio svoj foto studio.

I Maja se uključila u ovaj posao kao producent, ali kreira i vektorske crteže (npr. ilustracije rađene u programima  Adobe Illustrator, Corel Draw…), koji se takođe prodaju preko stock photo Web sajtova.

Slobodan eksluzivno prodaje fotografije i video materijale preko iStockPhoto Web sajta, trenutno oko 900 fotografija, video materijala i vektora. Taj broj fajlova raste određenom brzinom, obzirom da postoje limiti za dozvoljeni broj fotografija koji se nedeljno mogu poslati na servis.

Svaku fotografiju je potrebno pripremiti, odrediti nazive, opise i ključne reči (od kojih i zavisi uspešnost prodaje), a za to je potrebno dosta vremena po jednoj fotografiji. Svaka poslata slika mora da prođe kontrolu na samom servisu, naročito trademark kontrolu (na slikama ne mogu postojati oznake marki proizvoda).

Razvoj biznisa

U kontekstu razvoja ovog posla, Maja je napravila projekat Foto.in.rs.

Foto IN zajednica na jednom mestu objedinjuje fotografe, foto-modele i sve one pojedince koji učestvuju u produkciji fotografija. Jedan od stalnih zahteva kada ste ozbiljni u poslu profesionalne fotografije jeste konstantna potraga za modelima, pa na ovaj način Maja omogućuje da svaki fotograf (uključujući i Slobodana) lakše pronađe modele, ali i da modeli pronađu posao.

Sledeća investicija Maje i Slobe je ulaganje u rad sa većim brojem modela, da bi se povećala produkcija fotografija.

Preporuke

Za sve one koji su zainteresovani da probaju online prodaju svojih fotografija ako misle da su dovoljno dobri, Slobodan prvo preporučuje ShutterStock.com obzirom da se rezultati prodaje na ovom Web sajtu mogu videti odmah (da li vam ide ovaj biznis ili ne).

Možete probati i servise kao što su Fotolia.com, Dreamstime.com, BigStockPhoto.com, StockFresh.com ili već pomenuti iStockphoto.com.

Morate voditi računa, po rečima Slobe Vasića, da što servis donosi više para autorima fotografija, zahtevniji je sa aspekta kvaliteta primljenih fotografija, i da su ti kriterijumi sve oštriji kako vreme prolazi.

Naravoučenije

Slobodan Vasić nije jedina osoba iz ovih krajeva koja prodaje svoje fotografije preko stock photo Web sajtova, ali sam mišljenja da je njegova priča zanimljiva i poučna.

Ako znate da izrađujete i pripremate dobre fotografije, od toga možete veoma lepo zaraditi u internacionalnom okruženju, gde god da živite (možete i birati gde ćete živeti). Jedini je problem u tome što to ne može preko noći… Kao i svi poslovi kada neko hoće da zaradi, i ovaj posao zahteva dosta (kvalitetnog) rada da bi njegovi efekti imali poslovnog smisla.

Photo credits: iStockphoto.com, file nr. 12586687, 14280752, 13603551, 14198756 Slobodan Vasic (FotoStorm)

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

KlubPutnika.com predstavlja specijalizovanu (vertikalnu) društvenu mrežu koja ima za cilj okupljanje ljubitelja putovanja na jednom mestu. Ovaj “klub” je nastao 2008. g. i trenutno okuplja preko 4.000 članova u preko osamdeset različitih grupa, koje pokrivaju skoro sve oblasti koje bi mogle da interesuju osobe koje su “zaljubljene” u putovanja.

KluPutnika.com je bio predstavljen kao studija slučaja na ovogodišnjoj konferenciji E-trgovina, kao primer kreiranja društvene mreže na (tada)  besplatnoj platformi (Ning).

Studija slučaja -KlubPutnika- eTrgovina View more presentations from predrage.

U sklopu ovog bloga ranije sam pominjao primer društvene mreže KlubPutnika u kontekstu njihovog modela zarade, gde sam najavio da ću napisati poseban prikaz ovog projekta.

Da li ste razmišljali da napravite svoj Facebook?

U Srbiji nema puno samostalnih specijalizovanih društvenih mreža (društvene mreže koje se bave jednom tematikom), a nemam puno informacija da postoji bar pet specijalizovanih društvenih mreža koje imaju preko 1.000 članova.

Na prvi pogled deluje prvo komplikovano imati svoju plaformu za društvenu mrežu, ali takvi servisi postoje, a u poslednje vreme najviše se priča o besplatnom WordPress dodatku za kreiranje društvenih mreža – BuddyPress.

KlubPutnika.com predstavlja primer da se može izgraditi online zajednica na besplatnim platformama za društvene mreže, iako u njihovom konkretnom slučaju oni su tada besplatni Ning nadogradili sa plaćenom uslugom zbog dodatnih prednosti, obzirom da su u startu osmislili komercijalni poslovni model društvene mreže.

Mnogo veći problem od same platforme za društvene mreže jeste kako da zadržite korisnike koji dođu na vašu društvenu mrežu, i da ih pride dovoljno animirate da se oni samostalno angažuju da pišu svoje komentare (putopise), da pozivaju druge članove, postavljaju pitanja, odgovaraju na pitanja…

To je veoma slično kao i kod kreiranja foruma – Softer za forume kao što je PHPBB može da se instalira za minut, ali je pitanje koliko je potrebno vremena da bi se kreirala neka online zajednica.

Savet: Ako nemate osobu koja će da animira posetioce društvene mreže (ili nekog foruma) sa ciljem da kreira online zajednicu onih koji će aktivno participirati na toj društvenoj mreži – nemojte se upuštati u njeno kreiranje.

Model zarade KlubPutnika.com

Do nedavno, model zarade ovog projekta je bio klasičan advertajzing model, u kombinaciji sa varijantom da su turističke agencije (oglašivači) mogli da postave veći broj svojih aranžmana na berzi putovanja, kao sastavnom delu sajta KlubPutnika.com.

U poslednjih nekoliko meseci aktuelno je razvijanje brendiranih putovanja u režiji samog KlubaPutnika, gde je svaki od aranžmana na posebnom pod-domenu kluba putnika.

U ponudi je vaći broj veoma raznorodnih aranžmana koji se uglavnom dosta razlikuju od onoga što možete pronaći u ponudi klasičnih turističkih agencija.

Što ovi brendirani aranžmani budu uspešniji sa aspekta interesovanja korisnika servisa KlubPutnika (ciljna grupa je već dostupna preko društvene mreže), toliko će vlasnici ovog projekta imati mogućnosti da ozbiljnije razvijaju ovaj servis, i da imaju svoja putovanja kao osnovni model zarade ovog projekta.

Mišljenja sam da ovaj projekat ima lepu budućnost, i to im stvarno želim…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Verovatno ste se bar jednom zapitali zašto ste instalirali novu verziju nekog softvera, kada vam je ona prethodna verzija bila bolja. Koliko puta vam se desilo da pročitate listu novih osobina softvera (features list) koje vam apsolutno ne znače ništa (ili ih ne razumete, ili vam to što tamo piše nije bitno za korišćenje tog softvera)?

Nedavno mi se desilo da sam instalirao noviju verziju softera za puštanje DVD-a/DiVx-a (ime softvera je DVD X Player), jer prethodnu verziju nisam godinama menjao – pa hajde da iskoristim to što je sigurno softver u međuvremenu napredovao.

Inače, ovaj softver za puštanje filmova najčešće koristim od svih ostalih zbog toga što iz njega direktno kontrolišem zvuk kompjutera (uglavnom mi je isključen zvuk) i zato što je jednostavan za korišćenje, što uključuje jednostavno biranje i uključivanje titlovanja.

Ispostavilo se da je najnovija verzija ovog softvera 3 puta veća od one koju koristim i mnogo sporije radi! I to bi bilo sve! Ništa nisam dobio bolje ili korisnije od onih osobina ovog softvera zbog kojih uopšte koristim baš taj softver! (Naravno, vratio sam staru verziju softvera koju i sada koristim)

Šta žene (muškarci) žele? – Value Proposition: Make-up vaše ponude

U prethodnom primeru može se videti najčešća stuacija sa predstavljanjem proizvoda/usluge (to se “najlepše” vidi baš kod softvera), kada ono što proizvođač (ponuđač) predstavlja kao važne osobine robe, vama uopšte nije važno.

Kada ste u situaciji da znate koji je razlog zašto vaši klijenti kupuju baš vaše proizvode/usluge, vi praktično znate šta to od osobina vaših proizvoda/usluga vaši klijenti izdvajaju kao dovoljno vredno zbog čega bi oni kupili od vas.

Praksa je pokazala da većina kompanija (pojedinaca) u svetu i kod nas ne zna da definiše koje su to vrednosti proizvoda/usluga zbog kojih klijenti kupuju baš kod vas (nismo lošiji od ostalih)!

Zašto postoji problem sa predstavljanjem razloga zašto bi neko baš kod vas kupio to što prodajete? Pa zato što se ljudi koncentrišu na ono što konkretno rade, a ne na to zašto to rade!

Primer koji se često koristi da prikaže razliku između razmišljanja prodavca i kupca o istom proizvodu jeste prodaja bušilice: Prodavac prodaje bušilicu, a kupac je kupuje zbog mogućnosti da probuši rupu sa tom bušilicom.

Da bi ste shvatili šta kupac želi, morate da “hodate u njegovim cipelama” (engleska poslovica “Walk in customer’s shoes“).

Kada hoćete da kreirate neki proizvod ili uslugu, trebalo bi početi upravo od pitanja: Koju ja potrebu/problem rešavam klijentima ovim proizvodom i uslugom, i da li rešavanje te potrebe/problema ima takvu vrednost za mog (potencijalnog) klijenta da će on zbog toga kupiti baš moj proizvod/uslugu?

Predstavljanje vrednosti proizvoda/usluga (Value Proposition) omogućuje kvalitetniju prodaju definisanjem i prikazivanjem jedinstvenih razloga zašto bi korisnici kupovali baš kod vas (Unique Selling Proposition – jedinstvena prodajna ponuda).

“Pakovanje prodaje proizvod”, a predstavljanje pravih vrednosti proizvoda unapređuje prodaju!

Online Value Proposition – Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu

Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu (Online Value Proposition) se u osnovi svodi na kreiranje sadržaja i njihovo postavljanje na Web stranicu sajta, gde bi ti sadržaji  trebalo da budu predstavljeni na takav način da se pomoću njih ostvari željena akcija korisnika na toj stranici (Most Wanted Response, Desirable Action).

Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu jeste najvažnija oblast unapređenja prodaje putem Interneta, koja je ovde do sada opisana u tekstovima “Šta je Online Lead Management? I deo – Osnove prodaje” i “Šta je Online Lead Management? II deo – Dobijanje kvalifikovanih kontakata“.

U kontekstu unapređenja prodaje Web stranice nekog Web sajta, da bi se predstavila vrednost vašeg proizvoda/usluge korisniku na taj način da on završi željenu akciju (Desirable Action) na toj stranici, potrebno je uspešno ostvariti sledeće segmente kreiranja te stranice:

Kreirati (ili imati već definisane) prave vrednosti zbog kojih će korisnici kupiti baš vaše proizvode ili usluge. Odabrati željenu akciju korisnika (Desirable Action), odnosno šta je to što želite da posetilac uradi na posmatranoj Web stranici. Odabrati one vrednosti vaših proizvoda i usluga koje su u kontekstu onoga što želite da postignete na posmatranoj stranici. Odabrati vrste sadržaja s kojima ćete na najbolji način “komunicirati” predstavljene vrednosti vaših proizvoda i usluga (tekst, slike, video, tabele, animacije…). Kreirati potrebne sadržaje vodeći sve vreme računa o tome šta želite da korisnik uradi na posmatranoj stranci. Kreiranje rasporeda sadržaja na Web stranici u odnosu na njihovu važnost (u odnosu na željenu akciju korisnika) – informaciona arhitektura (Information Architecture). Dizajniranje Web stranice. Tehničko kreiranje Web stranice Testiranje efekata pojedinih delova (sadržaja) Web stranice (Npr. A/B Split Test metoda testiranja stranica) i Unapređenje efekata (menjanjem sadržaja, njihovog rasporeda, i sl.).

Prethodnih devet tačaka u stvari predstavlja pravi način kako bi trebalo kreirati bilo koji Web sajt!

Nastaviće se…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kako je bilo očekivano, Republički zavod za statistiku Srbije je juče objavio podatke istraživanja o upotrebi IKT u Srbiji iz aprila (pojedinci) i juna (kompanije) 2010. g.

U nastavku su prikazani neki interesantni podaci iz istraživanja na temu upotrebe Interneta:

Kao što se sa slike može videti, bez obzira koji je prosek korišćenja Interneta u Srbiji, oni koji po domaćinstvu imaju preko 600 EUR zastupljeni su online sa skoro 84 odsto!

2.300.000 osoba su u poslednja tri meseca koristili Internet (1.7 miliona svaki dan), od čega 73 odsto svih osoba sa višim i visokim obrazovanjem, preko 95 odsto studenata i tinejžera u procentu od skoro 76 odsto (žene), odnosno preko 84 odsto (muškarci).

Interesantan je veliki pad korišćenja modema iz godine u godinu, ali i porast korišćenja mobilnog Interneta (20 odsto). 27.6 odsto domaćinstava ima širokopojasni Internet (broadband).

Samo 6.1 odsto stanovništva koristi redovnije (na tri meseca) Interneta za naru-čivanje proizvoda ili usluga.

Iz ovog dijagrama se lepo vidi koje je online prodavnice najisplativije praviti u Srbiji.

Na žalost, iz svih podataka (koje ovde nisam objavio) se vidi da je van Beograda i Vojvodine, a naročito u ruralnim krajevima kompletan IKT značajno nerazvijeniji. Ali što se tiče kompanija, preko 97 odsto ima Internet.

Pravi poblem sa nerazvijenošću dmaćeg Weba se vidi tek kada se pogleda šta kompanije rade na svojim Web sajtovima. Bez obzira što ima skoro 68 odsto kompanija svoje Web sajtove, samo 23.3 odsto preduzeća je naručivalo proizvode i usluge preko Interneta, a 16.4 odsto njih ima sistem online naručivanja. Ovi podaci direktno govore o tome da se Internet u osnov koristi za najjednostavnije operacije – gledanje stanja na računu, razmenu mailova i posmatranje informacija na temu državne uprave (97.2 odsto) – javnih nabavki naročito.

Meni ovo istraživanje govori da jedino štro trenutno u Srbiji nedostaje sa aspekta ozbiljnijeg korišćenja Interneta jeste – EDUKACIJA!

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)