Planeta Srbija

Već duže vremena se zalažem za sistem komunikacije u kojem osobe koje prodaju IT i Internet rešenja predstavljaju prednosti svojih usluga na način koji je razumljiv krajnjim kupcija (odnosno vlasnicima firmi - donosiocima odluka). Prosto mi je neverovatno da i dalje veliki broj Internet (čitaj Web dev) i IT firmi zasniva svoji prodaju “prolaskom” preko IT odeljenja (direktora IT-a), a osnovni razlog za to je što jedni i drugi srodno komuniciraju!

Postoje procene koje kažu da će u naredne dve godine doći do “konsolidacije” u komunikaciji između IT firmi i njihovih klijenata sa aspekta prodajnih strategija koje su u kontekstu pojednostavljenja “priče” o prednostima IT usluga. Što se tiče Interneta, prvi problem je da projekte počnu da vode osobe koje se razumeju u posao (a ne da se radi o programerima i dizajnerima), što će početi da se menja sa sve većim online prihodima koji se očekuju u narednom periodu.

U toku današnjeg dana na prvoj stranici sajta www.sigurica.com osvanuo je oglas da je ovaj verovatno najposećeniji sajt iz oblasti saveta za klađenje na prodaju.

Sa preko 200.000 posetilaca na mesečnom nivou (prema Google Analitics-u), ovaj sajt je verovatno veoma interesantan svima koji imaju nameru da se “ovajde” od klađenja na predstojećoj Olimpijadi, a naročito onima koji imaju veze sa poslovnim modelima koji su bliski online klađenju.

U toku sutrašnjeg dana sajt nastavlja sa radom, a zainteresovani se svakako mogu javiti na priloženi broj telefona.

U svakom slučaju, ova informacije u kontekstu tekstova koje sam do sada imao na temu eventualne prodaje Web projekata.

“Da li je tvoj bivši-bivša bolji ili lošiji od mene…?”

Sledi čuveni “parlamentarni” odgovor: “Nije bolji ili lošiji, nego drugačiji”. Upravo je tako nekoliko nas zaključilo o E-trgovini nakon završenog poslednjeg dana skupa - Praktično svaka E-trgovina je priča za sabe, i ne poredim je da li je bolja ili lošija, jednostavno je drugačija.

Kao i svake godine, dešavalo se istovremeno toliko toga, da je jednostavno nemoguće zabeležiti sve i pomenuti svakoga, tako da ću se ograničiti isključivo na impresije koje su na mene ostavile najjači utisak. Za sada, najcelovitiji prikaz zvaničnog dela programa E-trgovina 2008 dale su kolege iz IT događaja, i ovom prilikom im čestitam na veoma lepom početku praćenja IT-related događaja na svom blogu.

Šta se čulo novo na ovogodišnjem skupu?

Pretpostavljam da su različite osobe mogle čuti puno novih različitih stvari na ovom skupu i oko njega, ali bih se ovom prilikom zadržao na meni interesantnim najavama koje su mogli čuti svi tokom predavanja u ova tri dana na Paliću:

Ove godine moglo se čuti da će Dina Card napokon početi sa online radom za dve-tri nedelje - u maju mesecu (oni koji su malo pažljivije slušali predavanje kompanije Pexim Cardinfo), i to od strane dve banke koje trenutno pripremaju ovaj sistem online naplate (nije objavljeno o kojim se bankama radi).

Vladimir Živaljević je objavio “prvi veliki Internet buy-out u Srbiji” (prodao je svoj deo u kompaniji Pakom Internet). Trenutno je na godišnjem odmoru, bez obzira na “pljusak” ponuda za posao iz najjačih srpskih IT kompanija.

Pred sam početak skupa, u sredu, prvi put sam čuo za još jednu online oglašivačku mrežu - Web Media Agency, a kasnije su i ostali slušaoci mogli da procene o čemu se radi, na Okruglom stolu o stanju online oglašavanja u Srbiji (malo niže komentarišem ovaj Okrugli sto).

(more…)

Objavljena je satnica konferencije E-trgovina 2008. koja će se održati na Paliću od 16. do 18. aprila:

www.etrgovina.org/sr/program-konferencije/

PROGRAM KONFERENCIJE 16.04.2008:

10:00h Prijavljivanje učesnika 12:30h Otvaranje Konferencije: Gen.sponzor, Pokrovitelji konferencije

(more…)

Znam za ovaj prikaz od ranije, ali mislim da treba da postoji “dokumentovano”, za podsetnik…

Ideja servisa Vesti.rs je jednostavna - da se sve vesti koje su dostupne na Webu nađu na jednom mestu. Kao što se može videti, servis je u beta fazi, pa se izvori svakodnevno dodaju, kao i nove rubrike, kao što su, vesti dana, vremenska prognoza, tv program, kursna lista….

U fazi formiranja je tim osoba koje će uređivati ovaj servis, a posebnost servisa Vesti.rs će obezbediti autorske kolimne koje će postupno početi sa radom u narednih dve-tri nedelje. Postoji mogućnost (još se razmišlja o tome) da će kolumne prerasti u poseban blog servis (news-blog), gde će biti ponuđeno kvalitetnim diskutantima da pišu svoje tekstove na aktuelne teme, obzirom da je već omogućeno komentarisanje vesti.

Ozbiljnost servisa Vesti.rs garantuje činjenica da je u većinskom vlasništvu MyCity.co.yu (70 odsto), dok je tridest odsto vlasnik Apaone.net (pravi dot com startup). MyCity.co.yu je poznat po tome što je to jedan od retkih servisa (ako ne i jedini kod nas) gde se čeka na red da bi se oglašavalo na ovom forumu, obzirom da se veoma vodi računa o tome da se ispoštuje kvalitet prikazivanja za datu cenu.

(more…)

Kao što se može videti kada se pregleda druga najava izlaganja na konferenciji E-trgovina 2008 , u sklopu konferencije biće premijerno predstavljen novi servis Internet oglašavanja u Srbiji - Klik Internet Marketing Servis.

Servis pokreće kompanija MadNet, u čijem posedu je veliki broj interesantnih domaćih domena (kao što su npr. Download.co.yu, Email.co.yu), a između ostalog ova firma je i vlasnik postojećeg servisa za razmenu banera - Klik.co.yu, koji će uskoro doživeti značajna unapređenja…

Inače, oni sa malo dužim pamćenjem će se prisetiti da je Klik.co.yu bio prvi servis za posredovanje usluga online oglašavanja (mreža oglašavanja) u Srbiji, koji je bio operativan u periodu od 1999. g. do 2001. g. Nakon kraha berzanskog indeksa NASDAQ u SAD 2001. g., na istoj Web adresi pokrenut je servis razmene banera, koji je danas u kategoriji najjačih servisa ovog tipa u Srbiji.

(more…)

Krajem marta meseca ove godine završene su pripreme za početak intenzivnijeg izvoza domaćih usluga iz oblasti naprednog Web programiranja, koje koje se ostvaruju akvizicijom domaće kompanije za razvoj Web aplikacija Arhel d.o.o., od strane holandske kompanije HintTech B.V., specijalizovane za razvoj naprednih Web aplikacija zasnovanih na .Net i Java Internet tehnologijama.

Nakon višemesečnih pregovora o strateškom partnerstvu srpske i holandske kompanije, krajem januara ove godine formirana je nova domaća firma HintTech d.o.o., koja je preuzela poslovne obaveze kompanije Arhel i krenula dvomesečne pripreme za ekstenzivni rast prodaje usluga naprednog Web programiranja iz Srbije.

Kompanija Arhel d.o.o. je inače jedan od najuspešnijih domaćih izvoznika usluga naprednog Web programiranja, sa prošlogodišnjim prihodom od 30 miliona dinara, od čega je većina prihoda od softverskih usluga po osnovu izvoza, uglavnom u države EU. Arhel d.o.o. ima tekuće ugovore o izvozu usluga (outsourcing) za srodne komanije Grey Group, Pay.on i Aikeo, a razvoj naprednih Web aplikacija se obavlja u kontinuitetu za velike kompanije kao što su Sony Ericsson, Vodafone i Enia Carpets.

(more…)

Northcliffe International, filijala međunarodne korporacije Daily Mail and General Trust, postao je strateški partner servisa Infostud.com, stekavši vlasništvo nad 25% ove domaće Internet kompanije. Cilj povezivanja jeste zajednički razvoj i jačanje Internet tržišta u Srbiji, a Infostud će nastaviti da vodi tim njegovih osnivača, koji su zadržali vlasništvo nad 75% kompanije.

Infostud vodi liderske sajtove o zapošljavanju, obuci i obrazovanju u Srbiji, koji su tokom prošle godine imali skoro 12 miliona poseta. Sajt www.infostud.com ulazi u 10 najposećenijih domaćih sajtova u zemlji (prema servisu alexa.com), a poslovi.infostud.com su najposećeniji sajt za zapošljavanje, preko koga je do sada radnike tražilo preko tri i po hiljade firmi.

(more…)

Nisam baš primetio da ima puno toga napisanog na ovdašnjim jezicima o temi optimizacije sajta i njegovog pozicioniranja na regionalnim pretraživačima (uglavnom je Google najbitniji). Kada probate da pretražite bilo koju frazu na lokalnim Google pretraživačima (ne mešati sa Google-ovim servisom Google Local), kao što su npr. Google.hr, Google.ba (uskoro Google.rs), videćete da se rezultati pretraživanja uglavnom veoma razlikuju od jednog do drugog pretraživača po državama, a svi zajedno se dramatično razlikuju od rezultata sa Google.com.

Kada se prethodnom još doda mogućnost pretraživanja po lokalnom jeziku ili zemlji odakle je korisnik pretraživača (npr. u delu Novog Sada koji se zove Telep, kada ukucate Google.com dobijete automatsku mogućnost pretraživanja i na mađarskom jeziku, jer u ovom delu Novog Sada živi značajan broj Mađara - eto šta znači ciljanje po IP adresi), ili ubacivanje lokalnih rezultata pretraživanja za upite na Google.com, situacija postaje još zamršenija. Kada pogledate razvoj lokalnog pretraživanja u SAD, videćete da u narednih 5-10 godina i kod nas biće aktuelno i pozicioniranje po gradovima, odnosno regionima u državi.

(more…)

Kako koristim Google Apps servis, dobio sam mailom info o pokretanju njihovog novog servisa Google Sites. Neke od komentara o ovom servisu već možete videti ovde, a ja sam se malo igrao (ništa konkretno nisam napravio), i to dovoljno da bih stekao utisak o ovoj interesantnoj novotariji od Google-a.

Google Sites povezuje dalje priču o razvoju Google poslovnih Web servisa za (uglavnom) male i malo veće firme, koje sada praktično besplatno mogu da dobiju jednostavni intranet Web site, sa profilima zaposlenih, kao i jednostavno kreiranje Web sajta za vođenje projekata.

Videćemo u praksi kako će ići korišćenje ovakvih pogodnosti za firme koje su počele da uviđaju da im je potreban ozbiljniji online poslovni nastup, kako prema spoljnjem poslovnom okruženju, ali isto i za unapređenje poslovnih procesa u samoj firmi, ali mislim da je ovo samo početak, i to u dobrom pravcu.

Ako postoji način da manja firma napravi sebi za početak besplatno varijantu intranet sajta, task management ili project management sajta, a pride zaposleni sebi kreiraju personalne stranice, to je dobar početak da se tako nešto odradi i ozbiljnije (i više ne besplatno), kada porastu potrebe firme usled intenzivnije primene ovakvog načina rada.

(more…)

Razmišljam o tome da ponudim varijantu pretplatničkog servisa gde bi zainteresovani mogli da dođu do materijala koji se ne prezentuje javno, sa predavanja i različitih objava članaka za novine, časopise i slično, koje sam objavljivao poslednjih godina, pa bih voleo da dobijem vaša mišljenja o ovoj ideji…

Prvi deo: Kreiranje zahteva za ponudom izrade Web sajta

Da bi se došlo do definisanja potreba firme koja izrađuje (dorađuje, redefiniše) Web sajt, u zavisnosti o složenosti projekta u praksi se pojavljuju dva “puta”:

Kreira se zahtev za ponudom Kreira se detaljnija projektna dokumentacija iz koje proizilazi zahtev za ponudom

U 99 odsto slučajeva firma na neki način samostalno dolazi do toga šta bi želela da joj se kreira na Web sajtu (tj. kako žele da im se napravi Web sajt), i u ovom kontekstu puno mogu pomoći saveti Blogowskog.

Nakon inicijalnog kontakta sa nekom firmom ili pojedincem koji će da izrađuju Web sajt, kreće “noćna mora” definisanja šta klijent stvarno želi, i u zavisnosti od vrste “izvođača radova” zavisi kako će firma za koju se radi sajt i proći:

a) Firma/pojedinac sa iskustvom: Što je izvođač radova iskusniji (ima više uspešnih projekata za sobom) ima bolje razrađene procedure kako da “izvuče” šta to klijent stvarno želi.

b) Model zarade od izrade Web sajtova: Određeni broj firmi/pojedinaca koji su u Web development biznisu lepo su iskoristili preovlađujuće neznanje klijenata, i veoma dobro naplaćuju svaku preradu inicijalnog zahteva (bez obzira kako shvate šta klijent želi). U ovakvom slučaju firme/pojedinci prave klijenta zavisnim od svog rešenja, i treba dosta vremena da se firma preračuna kada joj se islati da krene iz početka sa redefinicijom online poslovnog nastupa, ali tek kada se shvati da možda postoji i drugačiji način “boravka” na Webu.

Postoje veoma kvalitetne firme (i pojedinci) koji na profesionalan način obavljaju dogovoreni posao za dogovorenu cenu, ali je ponekad teško i doći do njih…

(more…)

Juce u sklopu FuturAD konferencije u Zagrebu, na predstavljanju generalnog sponzora konferencije - In!media grupe, predstavnik ove firme je objavio vest da je ova Grupa postala vecinski vlasnik sajta Furka.com, koji je jedna od najposecenijih socijalnih mreza u Srbiji. Detalji o preuzimanju nisu objavljeni.

In!media group novi je naziv grupe koja okuplja hrvatske online projekte MojPosao, KupiProdaj, CentarNekretnina, Tulumarka, 4kotača, MojPrviPosao, EduCentar, MojElearning i Netopolis. Informacija o imenu ove grupe objavljena je istog dana kada je objavljena i vest o preuzimanju Furka.com sajta.

Ovaj serijal članaka objašnjava potrebu za projektnom dokumentacijom, detaljnije predstavlja različite vrste projektne dokumentacije, i na kraju se daje ponuda firmama/pojedincima za nezavisno definisanje preciznijeg zahteva za izradu Web sajta, pre definisanja cene projekta.

U ovom konkretnom članku definiše se šta bi trebalo da predstavlja zahtev za ponudu izrade Web sajta (Web development RFP - Request For Proposal).

Projektna dokumentacija pri izradi Web sajta  služi da bi se što je moguće preciznije definisalo šta organizacija želi da radi online, i šta u tom kontektu treba uraditi da bi se uspešno privela kraju izrada Web sajta, a da se nakon puštanja Web sajta dobiju kvalitetni efekti online nastupa.

Kada se priča o izradi Web sajta, obično se pominju tri konstantna problema:

Firma koja želi da joj se izradi Web sajt obično uopšte ne zna (odnosno nadležni u firmi) šta oni žele od Web sajta (ili naslučuju šta žele, ali nisu sigurni). Firma/pojedinac koja/koji kreira Web sajt obično želi da proda više od toga što naručiocu posla uopšte treba (još je veći problem u vezi sa navedenim, što veliki broj firmi namerno ne iznosi koliki su kompletni troškovi izrade, sa aspekta izmene prvobitnih zahteva, usled ne znanja nadležnih kod naručioca posla). Kada se sve i dogovori, sledi neverovatan problem obezbeđivanja sadržaja za Web sajt.

Cilj projektne dokumentacije za izradu Web sajta jeste da reši što veći broj problema (definiše potrebe), da realizacija izrade Web sajta ide što jednostavnije, bez nepotrebnih zastoja. Na žalost, kod nas se u poslednjih nekoliko godina veoma retko pominje ova tematika.

(more…)

Kao dokaz tvrdnji da će u ovoj godini partnerski (dilerski, affiliate) programi biti veoma važni, tj. da će ih biti sve više, što će za posledicu dati sve više mogućnosti za zaradu od posećenosti sajta (bloga), u ovom tekstu ću ukratko opisati tri interesantna partnerska programa od kojih ni jedan nije stariji od nekoliko meseci.

Limundo ponuda za webmastere

Limundo daje dve opcije za zaradu Webmasterima:

30 din po prijavljenom korisniku, gde vlasnik sajta (bloga) postavlja link ka prijavi korisnika, sa informacijom o tome ko je affiliate korisnik (ko je onaj ko se prijavio na dilerski program), koja se nalazi u samom linku. 60 din po korisniku za ove vlasnike sajtova koji urade integraciju određenih aukcija sa svojim sajtom/blogom.

Primer tzv. API integracije ovog dilerskog programa može se videti na sajtu Mojabiblioteka.com.

Etarget affiliate program

Etarget PPC servis (pisao samo ovom servisu više puta) nudi klasičan sistem provizije za novog oglašivača, gde je maksimalan iznos koji se dobija po korisniku 1.000 din.

Ovaj program nije trenutno u javnoj ponudi, a zainteresovani se mogu javiti preko kontakt podataka, gde nadležni nakon provere odobravaju kreiranje affiliate naloga. Takođe, svi vlasnici sajtova koji su u mreži Etarget oglasa imaju mogućnost affiliate zarade ako oglašivač preko njihovog sajta (klikom na link e-target oglasi) uzme oglašavanje na ovom servisu.

Primer affiliate linka (slično kao prva ponuda Limundo servisa): http://www.etarget.co.yu/?ref=2571

Infostud partnerski program

Nedavno je pušten u rad affiliate program sajta http://poslovi.instud.com/, koji po prinipu banera ili API integracije prikazuje ponudu određenih poslova na sajtu partnera.

Kao i za slučaj Etarget affiliate programa, ova ponuda nije postavljena javno, pa se zainteresovani mogu javiti preko kontakt stranice. Zarada može da bude različita, što zavisi od toga koji je sajt ušao u partnerski program i kakvi se oglašsi za posao prodaju preko sajta. Iz tog razloga i postoji selekcija sajtova koji mogu da uđu u ovaj dilarski program.

Primer ovog affiliate programa može se videti na sajtu Ekapija.com.

Ref link i API integracija

Kao što se može videti iz ovih primera, kod nas postoje oba važna sistema affiliate programa:

Sistem klasičnog referenciranja preko linka učesnika affiliate programa (tzv. ref link), koji se koristi za jednostavno reklamiranje određene ponude vlasnika dilerskog programa. Sistem API integracije nudi vlasnicima sajtova dodatne sadržaje (stranice) i na taj način se partneru affiliate programa nudi pored zarade od samog programa i dodatni sadržaj koji velikom broju sajtova omogućuje dodatno plasiranje reklama i ostalih uslug. API integracija se obično ostvaruje preko XML tehnologije, koja ima za cilj da u postojećem šablonu izgleda stranice partnera affiliate programa plasira sadržaj koji ne potiče originalno sa sajta partnera.

U svakom slučaju, počnite da razmišljate o kreiranju dilerskih programa, ako imate šta da ponudite za prodaju, ili da koristite neki od postojećih domaćih partnerskih programa, ako je zarada od vašeg sajta preko reklama.

Već neko vreme razmišljam da napišem članak o kompaniji Medoprodukt iz Donjeg Tavankuta, a naslov uopšte nije trebalo da bude ovakav kakav je napisan, čak sam svojevremeno mislio da ga naslovim sa - Reklama sa namerom.

Kada se malo pogleda po radnjama u Srbiji (bili to neki mali marketi ili mega-marketi) u svakoj praktično dominiraju konzervirani proizvodi (povrće, voće) ove kompanije. Tako je već godinama (iako sam u poslednje vreme primetio da se u nekim prodavnicama našto smanjila količina njihovih proizvoda, jer je veća konkurencija na rafovima). Pristojnim odnosom cene, kvaliteta i dostupnosti proizvoda, uspevaju već godinama da se nametnu domaćim kupcima konzerviranog povrća i voća.

Moj sin “tamani” njihov krastavac, a probali smo i većinu ostalih njihovih proizvoda koji su dostupni u marketima. Neke kupujemo redovno (kada uzimamo taj tip proizvoda), a neke s vremena na vreme.

U svakom slučaju, upravo prethodna dva pasusa je trebalo da budu glavni razlog i okosnica članka koji sam hteo da napišem za jednu firmu čiji proizvodi mi se dopadaju već duže vreme, ali kada je došlo vreme da se konkretno pripremim za pisanje članka i krenuo da pretražujem po Internetu…

(more…)

Ivan je reaktivirao uvek aktuelnu temu zarade od reklamiranja, kroz dilemu na koji način rešiti problem zarade od reklamiranja i aktiviranja ad-blokera od strane korisnika koji su prezasiti od reklama (srodna je popularna tema zarade od blogova)…

Bez obzira što je moje mišljenje da advertajzing model ne treba nikako da bude dominantni model (sem ako nemate značajno učešće u posećenosti regionalno posmatrano ili po industriji), činjenica je da se većini vlasnika sajtova veoma dopada varijanta da se samo bave sa posećenošću sajta, a da se neko drugi (reklamne mreže) bave nalaženjem oglašivača. Takođe je činjenica da upravo oglašivačke mreže najlakše je blokirati preko ad-blocker-a…

Jedno od rešenja ovog problema jeste pronalaženja načina da se prihod od reklamiranja podeli sa posetiocima Web sajta!

(more…)

Koncept upravljanja odnosa sa prodavcima/dobavljačima (Vendor Relationship Management - VRM) pojavljuje se kao “druga strana medalje” upravljanja odnosa sa kupcima (Customer Relationship Management - CRM).

Suština koncepta upravljanja odnosa sa prodavcima ogleda se u načinima obezbeđivanja adekvatnih alata kupcima/korisnicima da su oni u stanju da kontrolišu tržišta, tako što korisnik svojim zahtevom okuplja oko sebe prodavce, a odnose između kupca i prodavca definiše korisnik, a ne prodavac.

Ova strategija odnosa između kupca i prodavca je trenutno u fazi konceptualizacije, i detalje o ovom projektu možete pratiti preko adrese projectvrm.org.

(more…)

Razvoj e-poslovanja u Srbiji će u 2008. g. napokon nesputano evidentno krenuti u pravcu značajnijeg razvoja online trgovine, obzirom na već poznatu ponudu Banke Intesa, njenih partnera, ali i dugo-očekivanim puštanjem Dina kartice na Internet. Većina poznavalaca poslovnih prilika u Srbiji (offline i online) slaže se sa konstatacijom, da ako se ne bude još dugo čekalo sa puštanjem Dina kartice na Internetu, da će ovaj vid online naplate najviše doneti domaćoj Internet trgovini.

Interesantno je da sa samim puštanjem sistema online naplate, u poslednje vreme se sve češće pominje i intenzivno korišćenje e-banking sistema online naplate, jer su ove aplikacije sve češće primenjene u životu pojedinaca i samih firmi. Brzina i jednostavnost e-banking plaćanja (bez neprijatnih čekanja po poštama i bankama), polako ali sigurno je ušla u domaću svakodnevnicu.

Već sada pojedine Web lokacije imaju mesečne promete u šestocifrenim EUR iznosima, a za očekivati je da se broj Web lokacija sa značajnijom zaradom poveća u narednoj godini. Nadam se da će ovaj razvoj uticati i na sam izvoz, ali za to je potrebna intervencija Države koja i dalje naplaćuje izvozne takse!

(more…)

E-trgovina 2008 - Palić 16-18.04.2008. god VIII medjunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanjuwww.etrgovina.org Pokrovitelji: MINISTARSTVO TRGOVINE I USLUGA MINISTARSTVO ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMATICKO DRUSTVO PRIVREDNA KOMORA SRBIJE IEEE-Serbia&Montenegro Section IIMEURO-Medjunarodna poslediplomska skola

Medijski pokrovitelji: Časopis Internet Ogledalo, eMagazin

Medijski sponzori: Biznis i finansije, Mikro - PC World, GM Business & Lifestyle, Explorer

Organizator: Agencija E-trgovina

Osma konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju E-trgovina 2008, najveći domaći skup u ovoj oblasti, održaće se tradicionalno na Paliću od 16.04. do 18.04.2008. godine. Posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji.

Namenjena je poslovnim ljudima koji su zainteresovani da se informišu o savremenim dostignućima u ovoj oblasti, i mogućnostima za njihovu primenu u našoj zemlji.

Skup predstavlja mesto okupljanja domaćih i inostranih stručnjaka iz ove oblasti sa ciljem da učesnicima skupa (preduzetnicima, menadžerima, informatičarima, i svima koji žele da unaprede svoje poslovanje) omogući analizu trenutnog stanja, kao i da ukaže na moguće pravce daljeg razvoja elektronskog poslovanja.

(more…)

Kompanija Pexim će uskoro preko svog rešenja za payment gateway ponuditi mogućnost online naplate VISA i Mastercard kartica. Radi se o tzv. agregaciji sistema online naplate preko Banke Intesa.

Jedan broj privrednika je već dobio preliminarnu ponudu za postavljanje mogućnosti naplate karticama preko Interneta koja u osnovi ima sledeće parametre:

Setup: 1.000 EUR Mesečni fee: 100 EUR Troškovi po transakciji: 5.5% + 30 din

U ovoj varijanti naplate online nije potrebno imati godišnji promet firme od 500.000 EUR, ali je zato potrebno imati dobar plan prodaje (100 EUR mesečni trošak) i dobre prodajne margine, jer ne mogu svi proizvodi i usluge da izdrže dati trošak po transakciji.

Obzirom da Pexim radi rešenja za veći broj banaka, može se pretpostaviti da će preko ove ponude u sistem naplate online ući još neka banka.

U nekoliko navrata u poslednje vreme dobio sam pitanje tipa - koju karticu da uzmem da bih mogao/la plaćati preko Interneta?

Još pre pet godina napisao sa članak (koji je i dalje aktuelan) na temu o čemu treba voditi računa pri plaćanju na Internetu.

(more…)

Pri kraju su pregovori o kreiranju komercijalnog blog servisa koji je postavljen na profesionalnoj blog platformi, prvi ovakvog tipa na području Srbije, Hrvatske, BiH,Crne Gore, Makedonije (za Sloveniju nemam informacija). Servis bi trebalo da krene sa radom do kraja ove godine.

(more…)

Šta je savetnik za poslovnu primenu Interneta? Prvi deo(Šta se sve podrazumeva pod Internet consulting-om u Srbiji) Šta je savetnik za poslovnu primenu Interneta? Drugi deo(Šta je potrebno znati da bi se bavilo ovim poslom)

U trećem nastavku ovog serijala na temu konsaltinga iz oblasti poslovne primene Interneta pozabaviću se konkretnim poslovima koje radim u poslednjih nekoliko godina.

Generalno, postoji tri načina na koje moja konsalting agencija obavljanja usluge konsaltinga: putem pisanih dokumenata (deliverables), edukacija (treninzi) i lično prisustvo/učestvovanje u projektu. Praktično sve vrste usluga mogu se obaviti na neki od ova tri načina (ili kombinovano). Akcenat je na tome da kroz bilo koji od datih oblika pružanja usluga, usluga se obavlja na takav način da jednom izvršena usluga ne naplaćuje se ponovo, odnosno klijent ima mogućnost da kasnije samostalno obavlja poslove koji su odrađeni konsaltingom, u odnosu na prethodno data uputstva na jedan od pomenutih načina vršenja usluge konsaltinga.

Projekti se dele prema obimu i raspoloživom budžetu, a ne prema veličini firme. Činjenica je da u zavisnosti od veličini firme zavise i usluge koje se traže (manje firme traže specifične usluge manjeg obima, a veće firme usluge koje obuhvataju više detalja), ali ima usluga koje se traže bez obzira na vrstu firme.

Do konkretno potrebnih poslova dolazi se na taj način što kada se sagleda situacija u firmi sa aspekta želja klijenta, njihovih mogućnosti i postavljenih ciljeva, određuje se šta bi se sve moglo uraditi da bi se to postiglo, a da se to uklapa u budžet za projekat.

(more…)