Planeta Srbija

Porodica Vasić – Slobodan i Maja su poznati u određenim Internet krugovima kao osobe koje koriste na različiti način profesionalno Internet više od deset godina. Blog Maje Vasić svojevremeno sam predstavio ovde, a ovom prilikom možete pročitati interesantnu priču o tome šta Slobodan (Sloba) Vasić radi na Internetu u poslednjih 4-5 godina.

Geneza fotografa i foto aparata

Slobodana odavno interesuju i fotografija i Photoshop.

2003. g. kupuje prvi digitalni foto aparat Compact Fujifilm Finepix 2800 (oko 300 EUR, 3 Mpix/MP), i shvatio je da mu se dopada fotografisanje bez posebnog razvijanja filmova i izrade fotografija. Preduzetnički duh je proradio (njegova poznata karakteristika) pa je počeo da fotografiše svadbe. Kada je taj posao krenuo, kupio je tzv. Prosumer foto aparat Sony DSC-f 828 (oko 850 EUR, 8.1 MP).

2005. se registrovao na Web sajt za prodaju fotografija iStockPhoto.com i na još nekoliko tzv. stock photo Web sajtova, ali nije odmah prepoznao mogućnosti ovih servisa (mislio je da nema nekih para u tome). Četiri godine je doživljavao ove servise kao mogućnost dodatne (ne velike zarade).

2007.g. kupio je na kredit Canon EOS 40D (10.1 MP) koji je planirao da otplati na taj način što će zarađivati od online prodaje fotografija bar 40 EUR mesečno, koliko je bilo potrebno da taj foto aparat isplati sam sebe. Nešto pre kupovine tog aparata je kupio i “nešto rasvete” da poboljša kvalitet fotografija. I… uspeo je da otplati foto aparat (za dve godine).

Zbog poboljšanja kvaliteta fotografija i dodatne produkcije (HD) video materijala, 2009. g. kupio je Canon EOS 5D markII (21 MP).

Profesionalizacija u velikom stilu

Uspeh sa otplatom foto aparata od online prodaje fotografija ga je motivisao da se mnogo ozbiljnije posveti ovom tipu zarade. Prošle godine (2009.) odlučio je da napusti stalan posao u kompaniji Telekom i posveti se samo kreiranju fotografija (i video materijala).

Zanimljivo je da je otpremninu potrošio na adaptiranje kuće, a od prodaje fotografija u poslednjih godinu dana zaradio je dovoljno da je u martu ove godine napravio svoj foto studio.

I Maja se uključila u ovaj posao kao producent, ali kreira i vektorske crteže (npr. ilustracije rađene u programima  Adobe Illustrator, Corel Draw…), koji se takođe prodaju preko stock photo Web sajtova.

Slobodan eksluzivno prodaje fotografije i video materijale preko iStockPhoto Web sajta, trenutno oko 900 fotografija, video materijala i vektora. Taj broj fajlova raste određenom brzinom, obzirom da postoje limiti za dozvoljeni broj fotografija koji se nedeljno mogu poslati na servis.

Svaku fotografiju je potrebno pripremiti, odrediti nazive, opise i ključne reči (od kojih i zavisi uspešnost prodaje), a za to je potrebno dosta vremena po jednoj fotografiji. Svaka poslata slika mora da prođe kontrolu na samom servisu, naročito trademark kontrolu (na slikama ne mogu postojati oznake marki proizvoda).

Razvoj biznisa

U kontekstu razvoja ovog posla, Maja je napravila projekat Foto.in.rs.

Foto IN zajednica na jednom mestu objedinjuje fotografe, foto-modele i sve one pojedince koji učestvuju u produkciji fotografija. Jedan od stalnih zahteva kada ste ozbiljni u poslu profesionalne fotografije jeste konstantna potraga za modelima, pa na ovaj način Maja omogućuje da svaki fotograf (uključujući i Slobodana) lakše pronađe modele, ali i da modeli pronađu posao.

Sledeća investicija Maje i Slobe je ulaganje u rad sa većim brojem modela, da bi se povećala produkcija fotografija.

Preporuke

Za sve one koji su zainteresovani da probaju online prodaju svojih fotografija ako misle da su dovoljno dobri, Slobodan prvo preporučuje ShutterStock.com obzirom da se rezultati prodaje na ovom Web sajtu mogu videti odmah (da li vam ide ovaj biznis ili ne).

Možete probati i servise kao što su Fotolia.com, Dreamstime.com, BigStockPhoto.com, StockFresh.com ili već pomenuti iStockphoto.com.

Morate voditi računa, po rečima Slobe Vasića, da što servis donosi više para autorima fotografija, zahtevniji je sa aspekta kvaliteta primljenih fotografija, i da su ti kriterijumi sve oštriji kako vreme prolazi.

Naravoučenije

Slobodan Vasić nije jedina osoba iz ovih krajeva koja prodaje svoje fotografije preko stock photo Web sajtova, ali sam mišljenja da je njegova priča zanimljiva i poučna.

Ako znate da izrađujete i pripremate dobre fotografije, od toga možete veoma lepo zaraditi u internacionalnom okruženju, gde god da živite (možete i birati gde ćete živeti). Jedini je problem u tome što to ne može preko noći… Kao i svi poslovi kada neko hoće da zaradi, i ovaj posao zahteva dosta (kvalitetnog) rada da bi njegovi efekti imali poslovnog smisla.

Photo credits: iStockphoto.com, file nr. 12586687, 14280752, 13603551, 14198756 Slobodan Vasic (FotoStorm)

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

KlubPutnika.com predstavlja specijalizovanu (vertikalnu) društvenu mrežu koja ima za cilj okupljanje ljubitelja putovanja na jednom mestu. Ovaj “klub” je nastao 2008. g. i trenutno okuplja preko 4.000 članova u preko osamdeset različitih grupa, koje pokrivaju skoro sve oblasti koje bi mogle da interesuju osobe koje su “zaljubljene” u putovanja.

KluPutnika.com je bio predstavljen kao studija slučaja na ovogodišnjoj konferenciji E-trgovina, kao primer kreiranja društvene mreže na (tada)  besplatnoj platformi (Ning).

Studija slučaja -KlubPutnika- eTrgovina View more presentations from predrage.

U sklopu ovog bloga ranije sam pominjao primer društvene mreže KlubPutnika u kontekstu njihovog modela zarade, gde sam najavio da ću napisati poseban prikaz ovog projekta.

Da li ste razmišljali da napravite svoj Facebook?

U Srbiji nema puno samostalnih specijalizovanih društvenih mreža (društvene mreže koje se bave jednom tematikom), a nemam puno informacija da postoji bar pet specijalizovanih društvenih mreža koje imaju preko 1.000 članova.

Na prvi pogled deluje prvo komplikovano imati svoju plaformu za društvenu mrežu, ali takvi servisi postoje, a u poslednje vreme najviše se priča o besplatnom WordPress dodatku za kreiranje društvenih mreža – BuddyPress.

KlubPutnika.com predstavlja primer da se može izgraditi online zajednica na besplatnim platformama za društvene mreže, iako u njihovom konkretnom slučaju oni su tada besplatni Ning nadogradili sa plaćenom uslugom zbog dodatnih prednosti, obzirom da su u startu osmislili komercijalni poslovni model društvene mreže.

Mnogo veći problem od same platforme za društvene mreže jeste kako da zadržite korisnike koji dođu na vašu društvenu mrežu, i da ih pride dovoljno animirate da se oni samostalno angažuju da pišu svoje komentare (putopise), da pozivaju druge članove, postavljaju pitanja, odgovaraju na pitanja…

To je veoma slično kao i kod kreiranja foruma – Softer za forume kao što je PHPBB može da se instalira za minut, ali je pitanje koliko je potrebno vremena da bi se kreirala neka online zajednica.

Savet: Ako nemate osobu koja će da animira posetioce društvene mreže (ili nekog foruma) sa ciljem da kreira online zajednicu onih koji će aktivno participirati na toj društvenoj mreži – nemojte se upuštati u njeno kreiranje.

Model zarade KlubPutnika.com

Do nedavno, model zarade ovog projekta je bio klasičan advertajzing model, u kombinaciji sa varijantom da su turističke agencije (oglašivači) mogli da postave veći broj svojih aranžmana na berzi putovanja, kao sastavnom delu sajta KlubPutnika.com.

U poslednjih nekoliko meseci aktuelno je razvijanje brendiranih putovanja u režiji samog KlubaPutnika, gde je svaki od aranžmana na posebnom pod-domenu kluba putnika.

U ponudi je vaći broj veoma raznorodnih aranžmana koji se uglavnom dosta razlikuju od onoga što možete pronaći u ponudi klasičnih turističkih agencija.

Što ovi brendirani aranžmani budu uspešniji sa aspekta interesovanja korisnika servisa KlubPutnika (ciljna grupa je već dostupna preko društvene mreže), toliko će vlasnici ovog projekta imati mogućnosti da ozbiljnije razvijaju ovaj servis, i da imaju svoja putovanja kao osnovni model zarade ovog projekta.

Mišljenja sam da ovaj projekat ima lepu budućnost, i to im stvarno želim…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Verovatno ste se bar jednom zapitali zašto ste instalirali novu verziju nekog softvera, kada vam je ona prethodna verzija bila bolja. Koliko puta vam se desilo da pročitate listu novih osobina softvera (features list) koje vam apsolutno ne znače ništa (ili ih ne razumete, ili vam to što tamo piše nije bitno za korišćenje tog softvera)?

Nedavno mi se desilo da sam instalirao noviju verziju softera za puštanje DVD-a/DiVx-a (ime softvera je DVD X Player), jer prethodnu verziju nisam godinama menjao – pa hajde da iskoristim to što je sigurno softver u međuvremenu napredovao.

Inače, ovaj softver za puštanje filmova najčešće koristim od svih ostalih zbog toga što iz njega direktno kontrolišem zvuk kompjutera (uglavnom mi je isključen zvuk) i zato što je jednostavan za korišćenje, što uključuje jednostavno biranje i uključivanje titlovanja.

Ispostavilo se da je najnovija verzija ovog softvera 3 puta veća od one koju koristim i mnogo sporije radi! I to bi bilo sve! Ništa nisam dobio bolje ili korisnije od onih osobina ovog softvera zbog kojih uopšte koristim baš taj softver! (Naravno, vratio sam staru verziju softvera koju i sada koristim)

Šta žene (muškarci) žele? – Value Proposition: Make-up vaše ponude

U prethodnom primeru može se videti najčešća stuacija sa predstavljanjem proizvoda/usluge (to se “najlepše” vidi baš kod softvera), kada ono što proizvođač (ponuđač) predstavlja kao važne osobine robe, vama uopšte nije važno.

Kada ste u situaciji da znate koji je razlog zašto vaši klijenti kupuju baš vaše proizvode/usluge, vi praktično znate šta to od osobina vaših proizvoda/usluga vaši klijenti izdvajaju kao dovoljno vredno zbog čega bi oni kupili od vas.

Praksa je pokazala da većina kompanija (pojedinaca) u svetu i kod nas ne zna da definiše koje su to vrednosti proizvoda/usluga zbog kojih klijenti kupuju baš kod vas (nismo lošiji od ostalih)!

Zašto postoji problem sa predstavljanjem razloga zašto bi neko baš kod vas kupio to što prodajete? Pa zato što se ljudi koncentrišu na ono što konkretno rade, a ne na to zašto to rade!

Primer koji se često koristi da prikaže razliku između razmišljanja prodavca i kupca o istom proizvodu jeste prodaja bušilice: Prodavac prodaje bušilicu, a kupac je kupuje zbog mogućnosti da probuši rupu sa tom bušilicom.

Da bi ste shvatili šta kupac želi, morate da “hodate u njegovim cipelama” (engleska poslovica “Walk in customer’s shoes“).

Kada hoćete da kreirate neki proizvod ili uslugu, trebalo bi početi upravo od pitanja: Koju ja potrebu/problem rešavam klijentima ovim proizvodom i uslugom, i da li rešavanje te potrebe/problema ima takvu vrednost za mog (potencijalnog) klijenta da će on zbog toga kupiti baš moj proizvod/uslugu?

Predstavljanje vrednosti proizvoda/usluga (Value Proposition) omogućuje kvalitetniju prodaju definisanjem i prikazivanjem jedinstvenih razloga zašto bi korisnici kupovali baš kod vas (Unique Selling Proposition – jedinstvena prodajna ponuda).

“Pakovanje prodaje proizvod”, a predstavljanje pravih vrednosti proizvoda unapređuje prodaju!

Online Value Proposition – Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu

Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu (Online Value Proposition) se u osnovi svodi na kreiranje sadržaja i njihovo postavljanje na Web stranicu sajta, gde bi ti sadržaji  trebalo da budu predstavljeni na takav način da se pomoću njih ostvari željena akcija korisnika na toj stranici (Most Wanted Response, Desirable Action).

Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu jeste najvažnija oblast unapređenja prodaje putem Interneta, koja je ovde do sada opisana u tekstovima “Šta je Online Lead Management? I deo – Osnove prodaje” i “Šta je Online Lead Management? II deo – Dobijanje kvalifikovanih kontakata“.

U kontekstu unapređenja prodaje Web stranice nekog Web sajta, da bi se predstavila vrednost vašeg proizvoda/usluge korisniku na taj način da on završi željenu akciju (Desirable Action) na toj stranici, potrebno je uspešno ostvariti sledeće segmente kreiranja te stranice:

Kreirati (ili imati već definisane) prave vrednosti zbog kojih će korisnici kupiti baš vaše proizvode ili usluge. Odabrati željenu akciju korisnika (Desirable Action), odnosno šta je to što želite da posetilac uradi na posmatranoj Web stranici. Odabrati one vrednosti vaših proizvoda i usluga koje su u kontekstu onoga što želite da postignete na posmatranoj stranici. Odabrati vrste sadržaja s kojima ćete na najbolji način “komunicirati” predstavljene vrednosti vaših proizvoda i usluga (tekst, slike, video, tabele, animacije…). Kreirati potrebne sadržaje vodeći sve vreme računa o tome šta želite da korisnik uradi na posmatranoj stranci. Kreiranje rasporeda sadržaja na Web stranici u odnosu na njihovu važnost (u odnosu na željenu akciju korisnika) – informaciona arhitektura (Information Architecture). Dizajniranje Web stranice. Tehničko kreiranje Web stranice Testiranje efekata pojedinih delova (sadržaja) Web stranice (Npr. A/B Split Test metoda testiranja stranica) i Unapređenje efekata (menjanjem sadržaja, njihovog rasporeda, i sl.).

Prethodnih devet tačaka u stvari predstavlja pravi način kako bi trebalo kreirati bilo koji Web sajt!

Nastaviće se…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kako je bilo očekivano, Republički zavod za statistiku Srbije je juče objavio podatke istraživanja o upotrebi IKT u Srbiji iz aprila (pojedinci) i juna (kompanije) 2010. g.

U nastavku su prikazani neki interesantni podaci iz istraživanja na temu upotrebe Interneta:

Kao što se sa slike može videti, bez obzira koji je prosek korišćenja Interneta u Srbiji, oni koji po domaćinstvu imaju preko 600 EUR zastupljeni su online sa skoro 84 odsto!

2.300.000 osoba su u poslednja tri meseca koristili Internet (1.7 miliona svaki dan), od čega 73 odsto svih osoba sa višim i visokim obrazovanjem, preko 95 odsto studenata i tinejžera u procentu od skoro 76 odsto (žene), odnosno preko 84 odsto (muškarci).

Interesantan je veliki pad korišćenja modema iz godine u godinu, ali i porast korišćenja mobilnog Interneta (20 odsto). 27.6 odsto domaćinstava ima širokopojasni Internet (broadband).

Samo 6.1 odsto stanovništva koristi redovnije (na tri meseca) Interneta za naru-čivanje proizvoda ili usluga.

Iz ovog dijagrama se lepo vidi koje je online prodavnice najisplativije praviti u Srbiji.

Na žalost, iz svih podataka (koje ovde nisam objavio) se vidi da je van Beograda i Vojvodine, a naročito u ruralnim krajevima kompletan IKT značajno nerazvijeniji. Ali što se tiče kompanija, preko 97 odsto ima Internet.

Pravi poblem sa nerazvijenošću dmaćeg Weba se vidi tek kada se pogleda šta kompanije rade na svojim Web sajtovima. Bez obzira što ima skoro 68 odsto kompanija svoje Web sajtove, samo 23.3 odsto preduzeća je naručivalo proizvode i usluge preko Interneta, a 16.4 odsto njih ima sistem online naručivanja. Ovi podaci direktno govore o tome da se Internet u osnov koristi za najjednostavnije operacije – gledanje stanja na računu, razmenu mailova i posmatranje informacija na temu državne uprave (97.2 odsto) – javnih nabavki naročito.

Meni ovo istraživanje govori da jedino štro trenutno u Srbiji nedostaje sa aspekta ozbiljnijeg korišćenja Interneta jeste – EDUKACIJA!

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Inače sam planirao da napišem tekst na temu izgovora koji omogućuju bavljenje sporednim stvarima, umesto onim što je stvarno bitno (npr. kod izrade Web sajtova/blogova), a juče je usledio još jedan sličan zahtev kontekstu ove priče – pogledati ovaj status.

Bitnost dodataka ili sadržajana blogu (Web sajtu) ?

Pre neki dan sam dobio mail u kojem je između ostalog pisalo:

“…A ja samo u sebi gunđam. Šta blog ovo blog ono, ma nije blog toliko bitan. I…nedavno shvatih da je jako bitno Elem, instalirah wordpress, nađoh zadovoljavajući template, malo ga obradim, i….sada je sve spremno, osim što se jako gubim u masi pluginova.

Molio bih Vas da mi malo pomognete da se snađem: Koje pluginove da koristim, tj koji su must have, i da li su dobri seo all in one rešenja sa plugina, jer ne bih stvarno želeo da imam smeće na blogu zbog 3 korisne stvarčice koje život znače…”

Praktično istog dana sam pričao sa jednom osobom koja mi je uporno objašnjavala kako ima tehnički problem sa implementacijom slika u header bloga, i ja joj uporno ponavljam – manite se sada slika (header je sasvim ok), koncentrišite se na sadržaj…

Ali avaj…, osoba izjavljuje (otprilike): Da, u redu je to za sadržaj, ali kako da ja rešim problem sa slikama…

Btw. ista osoba ima problem sa koncipiranjem sadržaja na taj način da treba dosta truda da zamišljeno postane i dovoljno ozbiljno prikazano – sa aspekta samog kvaliteta sadržaja…

Savet:

Nemojte se gubiti u detaljima (posao ne treba da bude urađen savršeno, već samo dovoljno dobro), koncetrišite se najžešće i najviše na najbitnije segmente u poslu!

Ovakve situacije sigurno imate i u vašem okruženju i one se manifestuju na veoma različite načine:

Tokom devedesetih godina dva prijatelja su u veoma kratkom roku kupila tada veoma skupe kompjutere (preko 2.500 DM) – jedan eksplicitno da bi igrao nove igrice, a drugi je uložio pare da bi “napravio” sebi nov posao. Onaj prijatelj koji je rekao da je kupio comp za igrice je ipak krenuo da radi i neke druge stvari (jer je počela da ga “peče savest”) – a to je bilo konkretno pronalaženje i menjanje walpapper-a (i celokupnih Windows tema). Drugi prijatelj se sedam meseci “zaglavio” u celodnevno igranje igrica, i kada je shcatio da od posla neće biti ništa, prodao je kompjuter za 60 odsto nižu cenu za koju ga je kupio.

Volim petak, mrzim ponedeljak

Već duže vreme primećujem na Twitteru petkom kako se određeni broj osoba javlja sa statusima tipa – wow, super – petak je, znači stiže vikend…

Objavio sam svoje mišljenje…

Krenula je i diskusija…

Važno jeste to u ovoj priči da zamena prioriteta važnosti problema – manje-važan problem (posledica) kao što je zadovoljstvo vikendom, zamenjuje se mnogo strašnijim i važnijim problemam – volim vikend, zato što ne volim posao.

Kako rešavati stvarno važne probleme – Emocionalna inteligencija

Veoma je važno naučiti kako da se prepozna najvažniji problem, i kako da se isti reši. Praksa je pokazala da nemogućnost prepoznavanja važnih problema leži u osnovi problema koji su u vezi sa nemogućnošću imenovanja pravih emocija u odnosu na važne probleme (nezadovoljstvo).

Oblast koja se bavi problemima racionalno ispravnog tumačenja sopstvenih emocija naziva se emocionalna inteligencija (ili emocionalna pismenost).

U moru nevažnih informacija i vesti kojima smo “zapljusnuti”, nikako da se veoma ozbiljna pažnja posveti jednom od najvećih problema koji krasi savremenog čoveka, a koji bi trebalo da se postavi u fokus od najranijeg razvoja ličnosti – u samoj porodici.

U osnovi, oblast emocionalne inteligencije omogućuje stvaranje sposobnosti, veština i kompetencija koje osobi omogućuju da se (racionalno) nosi sa zahtevima i pritiscima okoline.

Primeri u ovom tekstu predstavljaju veoma česte situacije u životu osobe po kojima se vidi da je potrebno rešavati prvo najvažnije probleme, a najbrži i najjednostavniji način jeste da se najvažniji problemi za početak imenuju (pravim imenom).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Istraživanja aktuelnog korišćenja mobilnih telefona i pristupa Internetu preko telefona pokazuju da smo već sada i u ovim krajevima zakasnili u primeni upotrebne vrednosti koje daju mobilne tehnologije u poslovanju.

U nastavku su prikazani rezultati različitih istraživanja, a većina prikaza pripada veoma detaljnom istraživanju kompanije Morgan Stanley na temu trendova mobilnog Interneta.

Ko dobija, a ko već gubi na tržištu mobilnog Interneta?

Ispostavilo se da istorija razvoja ICT-a (informaciono komunikacionih tehnologija) pokazuje da se veliki skokovi u razvoju dešavaju na svakih deset godina. Najbolje je iz distance gledati ko će pobediti u ovoj aktuelnoj trci za primat na mobilnom tržištu, iako se neki dobitnici već znaju.

Kao što se sa prethodne slike može videti, novija tehnologija je donela veći broj korisnika i veće prihode. Pretpostavlja se (na osnovu ovog istraživanja) da će mobilni Internet “pobednicima” doneti desetostruko veće prihode nego što je to bilo za slučaj desktop/Internet tržišta!

Ono što direktno utiče na ekspanzivan rast prihoda od mobilnih telefona jeste sve intenzivnija upotreba smart (pametnih) telefona! Smart telefoni su više zasnovani na korišćenju Interneta.

Ipak, iPhone korisnici prednjače u upotrebi Interneta u odnosu na ostale korisnike smart telefona.

Različite države imaju različite udele prodaje klasičnih i smart telefona, ali je indikativno posmatrati rast udela korišćenja Interneta na tržištu operativnih sistema koje koriste smart telefoni.

Ipak, kada se poredi tržište prodaje mobilnih telefona, uočava veoma ubrzani trend zamene za novije mobilne telefone, gde bitku dobija iPhone zbog jednostavnog načina prodaje ograničenog broja varijacija proizvoda (istraživanje AdMob, februar 2010.).

Mobilna trgovina/prodaja je hit!

Ono što će definitivno opredeliti veoma brz prelazak najagilnijih komapnija u svet mobilnog biznisa jeste prodaja!

Veoma napredni sistemi prodaje već dobro “rade” preko mobilnih telefona:

GPS bazirni servisi prodaje omogućuju kvalitetno spajanje fizičkih prodavnica i mobilnih telefona. Lokalne varijante poređenja cena uvode potpuno nova pravila u lokalnim prodavnicama. Dalji razvoj grupne prodaje i kupovine omogućiće rast onim kompanijama koje imaju kapacitet ka omogućavanju velikih popusta. Mobilna trgovina ima posebnu prednost da na jednostavan način čini odmah dostupni prodat (nematerijalan) proizvod.

Kada se uporedi sistem prodaje putem klasičnog Interneta i mobilnog Interneta vidi se prednost u efektima mobilnog Interneta.

Najbitnije jeste uočiti koje su prednosti jednog i drugog sistema poslovanja (desktop Internet i mobilni Internet) i iskoristiti oba sistema.

Najveće prednosti mobilnih sistema prodaje jesu u sigurnijem okruženju naplate, malim cenama onoga što se prodaje (po jedinici proizvoda), i jednostavnijim načinima personalizacije doživljaja korišćenja mobilnih aplikacija.

Kao rezultat ovako naglog pozitivnog razvoja upotrebe mobilnih telefona, do 2013. 35 odsto svetske radne snage obljaće posao u pokretu (IDC mobile, 2010.).

Do 2013. g. mobilni telefoni će postati dominantni način primarnog korišćenja Interneta u odnosu na PC računare.

Rapidni rast upotrebe mobilnih telefona u svim segmentima zabave i poslovanja je vidljiv i u našim uslovima, obzirom na sveprisutni pad cena pristupa mobilnom Internetu, kao i ostalim sistemima pristupa Internetu (WiMax, Wireless…)

Pitanje je kada ćemo porast poslovnih mogućnosti korišćenjem mobilnih telefona videti i u ovdašnjim uslvima. Nadajmo se da će to biti brzo.

Rating: 5.5/10 (2 glasova cast)

Zaključak sa jučerašnjeg skupa “Okrugli sto povodom bare bez krokodila” koji je okupio dvadesetak osoba koje su zainteresovane za razvoj e-poslovanja i e-marketinga u srbiji može se svesti u konstataciju @irecevic:

- Novac od marketinga se nalazi svuda i ima vaše ime na sebi – pomerite zadnji deo tela da ga uzmete.

Po mom mišljenju, drugi bitan zaključak sa ovog skupa su potvrdili nekoliko studenata koji su bili tamo prisutni:

- Preko 95 odsto studenata neće i ne želi da radi ništa dodatno na svojoj edukaciji za vreme studiranja.

Prethodna konstatacija data je u kontekstu činjenice da na Webu čak i u Srbiji ima dosta posla (na skupu je čak i javno data ponuda za jedan ozbiljan posao), ali nema ko da ga radi. Mladi koji se specifično spremaju za poslove u vezi sa Internetom jednostavno u dramatičnoj većini NE ŽELE da za vreme studiranja rade ništa drugo, već da završe ispitne obaveze da bi na kraju dobili DIPLOMU, za koju većina i dalje misli da je dovoljna stvar da bi se dobio posao.

Strategija za mlade: Studenti bi trebalo da se bore za kvalitetnu edukaciju, primerenu primenljivim znanjima i veštinama za postojeće tražene poslove!

U kontekstu prethodnog pasusa, u današnjim novinama Blic nalaze se tri članka na temu studiranja i mladih (nisu na Webu), od kojih su dva članka na temu aktuelnih svetskih tema iz oblasti edukacije, uključujući ovde već obraćenu temu budućnosti u online edukaciji (još dva teksta koje vredi pročitati), kao članak na temu precenjenih (elitnih) studija u odnosu na stvarne kompetencije onih koji su završili veoma cenjene fakultete (uključujući i popularne MBA studije). Treći tekst je na temu donošenja strategije za mlade u okviru ovih dana veoma popularne teme “Godina mladih“.

Mediji već mesecima izveštavaju o neadekvatnim (neprimeljivim) studijskim programima, i o tome kako fakulteti pripremaju i dalje profesionalne profile za koje već godinama nema posla u privredi.  

U trenutnom obrazovnom sistemu Srbije najaktuelnija su dva problema sa aspekta velike nezaposlenosti mladih:

Na fakultetima se ne izučavaju veštine potrebne za rad na poslovima za koje postoji potreba na tržištu rada. Čak je i statistički dokazano da veliki broj studenata ne studira da bi naučio da radi određene poslove, već da dođe do diplome na osnovu koje će “naći neki (plaćeni) posao“.

Kao što sam ovde već pisao, po sopstvenom iskustvu sam video kako izgleda kada preko 90 odsto studenata u jednoj generaciji nije zainteresovano nizašta, veliki broj njih studira da bi odložilo fakultet, ili “još bolje” da bi izbegli da se zaposle posle srednje škole (roditelji hoće da ih zaposle, ali se oni “naprasno” zainteresovali za studiranje).

Kao što iskustva iz mnogo razvijenije Amerike pokazuju, najveći problem sa zapošljavanjem mladih jeste nedostatak potrebnih veština za konkretne poslove za koje se mladi školuju. Ako se te veštine ne mogu dobiti u školama i fakultetima (formalno obrazovanje), treba doći do njih ili samostalno (Internet), ili preko različitih relevantnih stručnih sertifikata i obuka (neformalno obrazovanje).

Posebna priča je samo predstavljanje veština koje nezaposleni poseduje, a Internet (blogovi) za to mogu veoma ozbiljno da pomognu (demonstrirajte na blogu šta znate da radite i kako biste to radili). U pomenutom članku na temu neadekvatnih veština bivših studenata u SAD, pominje se da je veoma često u potrazi za poslom u poslednje vreme bitno imati dobar Facebook i Linkedin profil, u kojem se nalaze linkovi do interaktivnog predstavljanja veština kandidata za posao.

Moj je stav inače da ako ne možeš da pronađeš posao, kreni sam da radiš ono što misliš da možeš i želiš. Blog u tom kontektu može veoma dobro da posluži kao okruženje u kojem se može testirai potreba za takvim poslom.

Rating: 1.0/10 (1 glas cast)

Ovo je e-mail koji mi je juče stigao, i odmah sam odlučio da ga objavim kao zaseban post:

[...]

“2008. Godine ste mi predavali predmet Internet marketing na VISER-u. Svim studentma ste zadali temu da naprave svoj blog. Došao sam na ideju da napravim blog koji se bavi noćnim životom http://zurke.mojblog.rs/ koji je, kao što vidite radio na free blog serveru mojblog.rs. Izrada bloga je pokazala  veliko interesovanje ljudi, tada studenata iz naše škole. To me je postaklo da nastavim sa radom.

2009. godine nastaje novi projekat http://topzurke.rs/ sa istom idejom, koji je radio na Wordpress platformi. Već je tada poprimio strukturu web sajta, tačnije bio je nešto između bloga i klasičnog web sajta. Imao je dobar odziv i pozitivne komentare posetioca. Posete su varirale između 100 i 250 posetilaca na dnevnom niviou. Blog krajem 2009. Godine, na moju žalost prestaje sa radom (iz nekih privatnih razloga).

Sredinom 2010. godine vraćamo sajt u život. Ovog puta sajt radi na joomlinoj platformi. Ovog puta sve snage usmeravamo na oglašavane. Za početak je to bilo reklamiranje na najvećoj socialnoj mreži Facebook-u, kao i na Tweeteru. Odziv je mnogo bolji nego ranije, a ciljna grupa naših posetioca je oduševeljena idejom i izgledom samog, sada već web sajta sa nekim kategorijama koje imaju strukturu informativnog bloga. Posete variraju između 500 – 1200 poseta dnevno, a velikom brzinom rastu.

Sajt je osnovno optimizovan za pretraživače, ali planiramo ozbiljno da poradimo na tome, radi povećanja poseta. Za period oko Nove Godine oćekujemo preko 2500 poseta dnevno, a nadamo se i mnogo više.

Ceo ovaj mail je znak zahvalnosti što ste me postakli da dođem na ovu ideju, počevši od bloga pa do sada već recimo poluprofesionalnog sajta naravno na kom ima još mnogo da se radi i ulaže, a usput i uči. Težimo , a na dobrom smo putu, da Topžurke budu vodeća Web lokacija u Srbiji i šire, koja se bavi tematikom noćnog života.

Veliki pozdrav, Stefan Radivojević, administrator sajta http://topzurke.rs/”

Komentar: Ovo je sasvim realan primer kako možete pomoći sebi kada želite da nađete sebi posao, ili da dodatne zaradite poslovnim korišćenjem Interneta u Srbiji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili se radi o online biznisu, za koji su pre mog početka rada već uložena značajna sredstva. Sa druge strane, imao sam prilike da pričam sa online preduzetnicima koji su uložili godine rada i dosta sredstava u razvoj nekog online posla/projekta.

U obe vrste slučajeva praksa pokazuje da je potrebno između godinu dana do tri godine da nadležni projekta/biznisa shvate tačno šta je sve potrebno dodatno uraditi (ili kako je trebalo nešto uraditi na početku Internet projekta) da bi se poboljšale poslovne performanse.

Ili inicijalna sredstva ili vreme!

Problem je u tome što kod ovakvih tipova poslovanja (preduzetnik bez određenih znanja o tome kako se posluje, ili kako se kvalitetno koristi Internet u poslovne svrhe) obavezno dešava da bi se uštedelo značajno vreme i sredstva,  da je od samog početka projekta/posla postojalo određeno znanje o tome kako se radi posao na Internetu (Internet prodaja, promocija, komunikacija).

Kod usvajanja sistema poslovanja/promocije/komunikacije preko Interneta postoje samo dva načina dolaženja do “formule uspeha” u poslu:

Potrebno je biti u online poslu između godinu i tri godine da saznate sve što je potrebno da biste online biznis radili kako treba (iskustvo). Potrebno je imati dovoljno inicijalnih sredstava da biste “kupili” iskustvo koje vam skraćuje perid dok ne dođete do potrebnog iskustva u online poslu.

Optimizacija online poslovanja i komunikacije

Internet je praktično alat/sredstvo za unapređenje poslovne komunikacije, ako se posmatra poslovna primena Interneta. Da bi alat bio efikasan, potrebno je znati nekoliko osnovnih stvari:

Zašto se koristi određeni alat u odnosu na konkretne potrebe kompanije  (definisanje strategije)? Kako se koristi određeni alat (definisanje i sprovođenje određenih taktika)? Ko će da koristi određeni alat (određivanje ljudskih resursa)? Koliko će to sve da košta (određivanje potrebnih finansijskih resursa)? Kako ispratiti efekte u odnosu na uložena sredstva i vreme (ocenjivanje efekata)?

Optimizacija korišćenja Interneta u poslovne svrhe omogućuje da se postojeća znanja o stanju online tržišta i načini kreiranja održive strategije online poslovanja primene u konkretnom poslovnom projektu da bi se uštedelo vreme i sredstva do dolaska ka željenim (realnim) efektima online poslovanja.

Primeri:

Problem: Često mi se u poslednje vreme dešava da pričam sa osobama koje žele da uđu u online biznis tako što imaju određenu ideju o tome šta bi radili (”pregledali smo sajtove iz te oblasti, i znamo šta ćemo raditi što ostali iz te oblasti ne rade”), bez ikakvih znanja o tome kolika je cena kreiranja Web sajta i njegovog održavanja i koliko je para potrebno za promotivne aktivnosti koje će na kraju doneti neki rezultat.

Najgore u ovom slučaju jeste što ne postoji znanje o realnim mogućnostima zarade na tom tržištu, pa su očekivanja o prihodima obično potupno nerealna, dok ne dođe do konkretne realizacije projekta (a tada je već kasno – uloženo je puno para).

Rešenje: Nemojte ulaziti u online biznis koji ne poznajete bez “zaleđine” u nekom klasičnom biznisu.

Često mi se dešava da u ovakvim slučajevima savetujem da je bolje za te pare otvoriti prosečnu pekaru koja će ranije doneti više para, nego što ćete iste pare “proćerdati” u online biznisu, bez sigurne perspektive vraćanja uloženih sredstava. Tada im predložim alternative u varijantama gde se eventualno može uložiti u online biznis (kod nas), a da je povrat investicije izvesniji.

Problem: Možete i sami veoma često videti primere “bildovanja” Facebook fanova, ili u poslednje vreme Twitter pratilaca, gde je sam cilj po sebi imati određeni broj “objekata” kojima se kasnije može “zasipati” onim što odeljenja/agencije iz oblasti klasičnog marketinga i PR-a podrazumevaju pod svojim poslom. Ovakve stvari se dešavaju u 99 odsto svih organizacija koje inače nemaju izgrađene metode merenja efekata svojih komunikacionih aktivnosti, a naročito merenje efekata komunikacije sa aspekta direktnog/indirektnog efekta poslovne ciljeve (ispod jedan odsto svih kompanija na svetu ima izgrađene sisteme merenja efekata komunikacije).

Rešenje: Bez izgrađenog sistema merenja efekata online komunikacije i edukacije iz ove oblasti nemojte ni ulaziti u ozbiljnije sistem online komunikacije!

Optimizacija sistema online komunikacije podrazumeva znanja i rešenja koja omogućuju definisanje tačnih povoda i ciljeva zašto se rade određeni načini online komunikacije (a ne čista “filatelija” – skupljanje fanova i pratilaca), i koji su efekti ovih tipova komunikacije/dijaloga.

Optimizacija poslovanja i komunikacije preko Interneta može se uporediti sa naprednom upotrebom nekog softverskog rešenja (npr. MS Word): Vi možete znati kako da obavite potrebne akcije u softveru da biste završili posao, ali sa poznavanjem naprednih opcija iz iste oblasti primene softvera možete isti posao završiti mnogo kvalitetnije i drastično brže.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Event-Based Social Networks (EBSN) ili društvene mreže zasnovane na događajima na prvi pogled liče na Lokacijske društvene mreže (Location-Based Social Networks – LBSN), i na društvene platforme za najavu događaja (npr. Upcoming.org ili domaći Plakatt.com), ali u osnovi se radi o društvenim mrežama zasnovanim na diskusijama oko određenog događaja (ne morate biti na samom događaju da biste ga komentarisali, i ne radi se samo o pregledu postojećih događaja).

Trenutno najpoznatije platforme ovog tipa društvenih mreža su HotPotato (članak), Tunerfish i Miso (Google je glavni investitor).

Pozadina: Društvene mreže povećavaju gledanost TV programa

Sigurno ste primetili da kada se dešava neki značajniji događaj kod nas ili u svetu, “ne možete da živite” od Facebook statusa ili Tweetova na temu tog događaja (setite se samo Svetskog prvenstva u fudbalu).

Istraživanja i statistički podaci potvrđuju važnost društvenih mreža u povećanju vidljivosti događaja:

CTAM studija pokazuje da 79 odsto korisnika društvenih mreža počinje sa gledanjem određenog TV programa na osnovu preporuka od strane prijatelja preko neke društvene mreže.33 odsto redovnih korisnika društvenih mreža tvrdi da su saznanli za neki događaj koji su naknadno pratili (online ili preko TV-a) na osnovu informacija koje su dobili preko neke od društvenih mreža. 30 odsto svih Facebook statusa za vreme fudbalske utakmice Engleska – SAD bili su u vezi sa ovim događajem. Twitter je prijavio naveći broj Tweet-ova u sekundi (TPS) u nekoliko navrata tokom Svetskog prvenstva u fudbalu.

Kao direktna posledica ovakvih pokazatelja, statistike TV gledanosti nekih važnih događaja ove godine su značajno veće u odnosu na prethodnu:

Dodela Zlatnog globusa imala je povećanje od 14 odsto gledanosti u odnosu na prošlu godinu. Grammy nagrada je gledana 35 odsto više neko prošle godine, što je najbolji rezultat gledanosti od 2004. g. Dodelu Oskara je gledalo 14 odsto više osoba nego prošle godine, što je najbolji rezultat od 2005. g. Sa 24 miliona gledalaca u SAD utakmica finala Svetskog prvenstva u fudbalu je najgledanija fudbalska utakmica u istoriji SAD, što je samo za 4 miliona gledalaca manje nego što je bila gledanost ovogodišnjeg NBA finala.

Kao što ste verovatno i sami mogli primetiti u poslednjih godinu dana, koliko se puta desilo da ste pratili neki (online ili TV) događaj samo zbog toga što ste pre toga videli link ili preporuku na Facebook-u ili Twitter-u?

Društvene mreže zasnovane događajima još nisu relevantne

Bez obzira što su prikazani trendovi očigledni, za sada i dalje lavovski udeo u komentarisanju događaja uživo imaju glavne društvene mreže (FB, Twt). Ni jedna od postojećih društvenih mreža zasnovanih na događajima za sada nema naročitu aktivnost, ali ta situacija može značajno da se promeni daljim razvojem interaktivnih TV servisa, naročito u segmentu TV zabave:

Većina platformi iz segmenta EBSN aktivno pregovara sa različitim televizijama i TV produkcijama da bi učestvovala u upotpunjavanju ponude zabavnih sadržaja oko određenih TV programa (u ovom slučaju, platforme za diskutovanje na temu određenih TV programa). “Šuška” se o tome da će Miso platforma koju Google finansira biti veoma bitan deo dodatnih sadržaja u budućoj Google TV ponudi. Svi učesnici u kreiranju interaktivnih sadržaja oko nekog TV programa imaju šansu da dobro profitiraju (obzirom da TV oglašavanje ima inače najveći udeo na tržištu oglašavanja u svetu), i da postoje istraživanja koja potvđuju trendove fuzije društvenih medija i televizije.

Ono što bi mogao biti prelomni momenat u razvoju društvenih mreža zasnovanih na događajima jeste sve veća “zatrpanost” live feed-ova glavnih društvenih mreža sa praćenjem određenih događaja koji nerviraju većinu “prijatelja” ili “pratilaca”.

Može očekivati da će one društvene mreže zasnovane na događajima koje na najbolji način angažuju postojeće korisnike FB i Twt da baš kod njih nastave sa komentarisanjem određenih događaja, te će društvene mreže u narednom periodu možda stići do relevantnog broja korisnika (u svetskim razmerama to je preko milion korisnika neke društvene mreže).

Videćemo kako će se razvijati ovaj segment društvenih mreža, i da li će se u narednom periodu pojaviti samo specijalizovane varijante ovih servisa, ili ćemo dobiti i nekog globalnog igrača, kao što je to FourSquare u slučaju lokacijskih društvenih mreža.

Preporuka: Pročitajte veoma detaljan članak o razvoju event-based društvenih mreža @rww.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Prošla godina u Srbiji na planu razvoja e-trgovine je bila u znaku aukcijskih sajtova, dok je ova godina definitivno obeležena pojavom većeg broja sajtova posvećenih grupnoj kupovini.

Razgraničenje pojmova

Praktično svi ovdašnji sajtovi iz oblasti koja se naziva Social Commerce (bukvalno prevedeno društvena trgovina – bolje, grupna trgovina) su praktično Web lokacije koje okupljaju grupe pojedinaca da bi povoljnije kupili proizvode koji su na ponudi, uz mogućnost ostvarivanja velikog popusta ako određeni broj osoba kupi određeni poizvod.

Drugim rečima, u ovim krajevima počinje da se razvija jedan segment grupne trgovine, pod nazivom grupna kupovina – nedostaje deo koji se odnosi na grupnu prodaju.

U svim varijacijama grupne trgovine osnova poslovne logike su uštede – ili na strani prodavaca, i/ili na strani kupaca. Ovo je upravo i razlog zašto je ovaj vid trgovine veoma perspektivan, ali ne svima koji bi želeli da naprave ovakve sajtove! Za ospeh ovakvog poslovnog modela potreban je kritičan broj korisnika (kupaca, prodavaca, ili i kupaca i prodavaca).

Trend grupne trgovine se veoma brzo preselio iz svetskih aktuelnih trendova u ovdašnje okruženje, iz prostog razloga što se radi o potencijalno veoma dobrom poslovnom modelu, jer je u osnovi poznat i potreban kupcima – kako nešto kupiti što jeftinije.

Koncept grupne kupovine postoji inače na Webu u različitim oblastima, gde se određeni broj osoba spontano okupi da bi povoljnije kupili neki proizvod (osnovna karakteristika ekonomije obima u kojoj živimo). Takođe, drugi sinonim koji se u ovom slučaju često koristi jesu grupni popusti, ali ovaj vid prodaje je još češći u svetu van Interneta, pa ga iz tog razloga nije zahvalno koristiti u vezi sa grupnom kupovinom na Internetu.

Trend pojave sajtova za grupnu trgovinu omogućuje da se na jednom mestu specijalizuje sistem ponude i potražnje po principu participacije većeg broja učesnika u trgovini, na osnovu interesa, saradnje i dobrovoljnosti (društvena komponenta trgovine).

Primer: Naked Wines – Kako iz ovih krajeva organizovano izvoziti vino u Englesku?

Postojeći domaći sajtovi iz oblasti grupne trgovine nisu još dovoljno razvijeni, ni ne prikazuju sve mogućnosti veoma moćnog sistema grupne trgovine. Iz tog razloga prikazaću veoma ilustrativan primer servisa Naked Wines, koji objedinjuje na jednom mestu karakteristike grupne kupovine i grupne prodaje.

Ovaj sistem grupne trgovine nastao je krajem 2008. g. u Engleskoj. Servis trenutno ima oko 80.000 korisnika i svake nedelje ovaj broj se povećava za 1.000 novih kupaca vina. Pored ovog sajta, vina se prodaju na većem broju specijalizovanih Web lokacija za prodaju vina, uključujući i poznate servise BBC GoodFood i JamieOliver.com.

Kao rezultat ovog poslovanja, kompanija će ove godine imati prihod od 9 miliona funti (više nego duplo u odnosu na prvu godinu poslovanja), a očekuje se da će servis doživeti punu profitabilnost (vratiti uložena sredstva u investicije) naredne godine.

Poslovni model

Logika celog poslovnog modela je u osnovi jednostavna:

U Engleskoj preko 90 odsto prodaje vina ide na jeftina vina u cenovnoj kategoriji do 10 funti. U ovoj cenovnoj grupi se nalaze i veoma kvalitetna vina iz Južne Amerike i Australije. Postavlja se pitanje na koji način da se poveća prodaja domaćih kvaltetnih vina, ili drugih uvoznih vina koja nisu konkurentna sa cenom – odgovor je u ekonomiji obima: Vinar treba da odluči da li mu se isplati da proda mesečno deset flaša vina po ceni koju misli da dobije, ili da proda 1.000 vina mesečno (i više) po ceni koja konkuretna većini vina u ponudi na engleskom tržištu. Poslovni model Naked Wines dodatno omogućuje smanjivanje troškove svih klasičnih posrednika u prodaji – oni nestaju! Distributeri, finansiranje čekanja na prodaju, skladištenje, dužina pregovaranja, dolasci u UK… Trošak ovih aktivnosti može da se prebaci u smanjenje cene Vina na razumnu meru. Drugim rečima, ovaj model omogućuje vinarima da mnogo jednostavnije, brže i jeftinije plasiraju svoja vina na englesko tržište! Kupci dobijaju veoma raznoliku ponudu kvalitetnih vina iz celog sveta, koje do sada nisu mogli da probaju, i to sve po povoljnim cenama.

Dodatno interesantan momenat je mogućnost avansnog finansiranja kompletnog kontigenta vina, i pre nego što počne berba (obično oko 50.000 funti), i to na način da kupci vina mesečno sa 20 funti finansiraju određenog vinara (koji to zatraži), a zauzvrat dobijaju besplatno uzorke novih vina koje proizvede taj vinar.

Ispostavilo se da u celoj ovoj priči najveći problem predstavljaju upravo vinari, koji u većini nisu spremni da se odreknu svog “rigidnog” modela cenovne politike, čak ni po cenu dramatičnog uvećavanja prodaje vina na mesečnom nivou (”Mi proizvodimo kvalitetna vina, i naša cena je zato takva kakva je”).

Rowan Gormley, osnivač i direktor Naked Wines, predlaže vinarima da razmisle o tome da ovaj servis praktično omogućuje pristup kupcima do njihovog vina, a da ako se brend pokaže dovoljno kvalitetan, tada se mogu prodavati različite varijante jeftinijih i skupljih vina.

Prodaja nastaje tamo gde se rešavaju problemi

Kao posledica poslovnog modela Naked Wines, u Engleskoj je aktuelna diskusija na temu budućnosti proizvodnje i prodaje vina, u odnosu na social commerce model direktnog objedinjavanja kupaca i proizvođača vina.

Iz ovog primera se može videti da inteligentnim rešavanjem problema u poslovnim procesima klasičnog poslovanja koriščćenjem Interneta, može se veoma brzo dođi do uspešnih modela prodaje na Internetu. Ono što omogućuje koncept grupne trgovine jeste veoma jednostavno objašnjenje koristi za sudeonike u procesu trgovine – popusti za kupce i povećanje prodaje (smanjenje troškova) za proizvođače.

Interesantno je primetiti da pomenuti Naked Wines u ponudi za sada nema vina iz ovih krajeva – pa prenesite vašim poznanicima i prijateljima koji prave vina da možda i na ovaj način mogu prodavati dosta vina u Engleskoj (za sada).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovaj tekst se može posmatrati kao nastavak mog prethodnog teksta “Gde su pare u online medijima“, i koji je reakcija na predavanje “Budućnost društvenih medija” koje je prošle godine držao Gerd Leonhard.

Promene u ponašanju pojedinaca i društva koje je doneo Internet u poslednjih nekoliko godina postale su toliko vidljive, da je očigledno to što propadaju različiti poslovni modeli (i modeli zarade) koji su postojali i stotinama godina unazad (problemi klasične trgovine, modeli poslovanja/zarade klasičnih medija, problemi u muzičkoj/filmskoj industriji, itd.).

Sociološki posmatrano, problemi koje stvara aktuelno društveno okruženje Interneta potiču iz velikih promena u domenu viška/manjka nečega što smatramo da ima određenu vrednost (preporuka: čitati knjige Clay Shirkey-a). Drugačije rečeno, u poslednjih deset godina desile su se fundamentalne promene sa aspekta pristupa nekim stvarima koje su do tog vremena bila prava retkost (scarcity), i onda su na osnovu razvoja Interneta postale suviše rasprostranjene (abundance).

Primeri:

Kako se pre 20 godina komuniciralo telefonom (i za koju cenu npr. internacionalnih poziva), a kako to adimo sada? Kako se pre 20 godina nabavljala muzika (i filmovi), a gde i kako je sada nabavljamo? Koliko je medija bilo pre 20 godina, a koliko ih je sada? …

Jednom rečju, razlika je u DOSTUPNOSTI.

Pare su tamo gde je nedostatak, a ne tamo gde je velika rasprostranjenost!

U pomenutom predavanju koje predstavlja inspiraciju za ovaj tekst, pojavljuje se ovaj slajd koji predstavlja na jednom mestu aktuelne probleme i sadašnje (buduće) šanse u oblasti poslovanja (zarade):

Hiper-konkurencija i prevelika količina novih i veoma dostupnih proizvoda (npr. kineska roba) dovodi do toga da klasični sistemi trgovina sve više propadaju (smanjenjem cena, smanjuje se profit). U ovakvom biznisu (trgovina) koji se vodi na isti način “od kada su Feničani izmislili novac” biće sve manje para, a pare se sele u onaj deo proizvoda/usluga koje preporučuju oni u čije mišljenje verujete!

Npr. da li ste ikada išli na odmor u određeni hotel na osnovu preporuke vaših prijatelja, rođaka, ili konsultujući Web sajt TripAdvisor.com?

Veomamje poznata stvar da na Internetu (Webu) imamo sve više raznorodnih sadržaja koji vas manje ili više interesuju. Već se sada vidi da jednostavno pretraživanje Weba nije dovoljno da bi ste pronašli (i pratili) informacije koje vas interesuju. Rešenje se nalazi u oblasti filtriranja informacija na Webu.

Problem medija se nalazi upravo najviše u segmentu raznorodnih sadržaja koji su suviše dostupni. Mediji bi trebalo da idu u pravcu koji bi trebalo da najbolje i znaju da rade – izdvajanje bitnih informacija (filtriranje), i kreiranje jedinstvenog konteksta tih informacija (npr. komentari na temu koji ne mogu da se pronađu na drugim mestima).

U domenu muzike, npr., izdvajanje određenih tipova pesama za određene ciljne grupe (filtriranje) i njihovo (zajednočko) predstavljanje, jeste mogućnost za muzičku industriju.

Cene Interneta padaju iz dana u dan, isto važi za mobilne telefone, internacionalne pozive i sl. U ovom poslu ima i biće sve manje para.

Osobe koje žele direktno da kontaktiraju i da budu u komunikaciji (dijalogu) sa osobama sličnih (specifičih)  interesovanja biće sve češće zajedno, na generalnim mestima (kao što je Facebook), ali će sve češće biti i na specijalizovanim mestima na Webu za tačno određena interesovanja.

Naravoučenije: Uska specijalizacija se isplati (ali u onoj meri koliki može da bude broj osoba iz određenih specijalizovanih ciljnih grupa, a da se od toga može napraviti poslovno održivi model – sindrom malih država).

Od kada postoji svet (a i Web) zna se da individualnost i kreativnost (sadržaja) skreću pažnju u odnosu na mnoštvo istih/prosečnih (sadržaja).

Pare su uvek tamo gde se isti posao radi na drugačije (bolji) način.

Interesantno je videti da određeni broj osoba u poslednje vreme  vrednost neke osobe/kompanije na društvenim medijima (Social Media Capital) meri na osnovu broja Twitter follower-a ili FB prijatelja/članova. Ono što je stvarno mera kvaliteta angažovanja nekog korisnika društvenih medija (pojedinac/kompanija) jeste kvalitet veze između tih “pratilaca” i onoga ko je “praćen” (relationship).

Kombinacija prethodnih aktivnosti koje čine individualnost, kreativnost, tj. sve ono što je ljudska potreba a nema je dovoljno u ovom “izobilju” – tu leže poslovne šanse – i danas, i u budućnosti!

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Pre nešto više od nedelju dana primetio sam pojavu ovdašnjih lokalnih rezultata pretraživanja za firme na Google-u (i za Google.com i Google.rs). Google to ovde naziva: “Rezultati pretraživanja lokalnih preduzeća za upit…”

Kao što se može videti, u konkretnom upitu za auto servise u Novom Sadu nema za sada baš puno rezultata pretraživanja (za Beograd ima trenutno još manje). Kada se pogledaju linkovani lokalni rezultati pretraživanja na Google Maps, dobija se nešto više firmi:

Činjenica je da za sada nema baš puno oblasti u kojima se prikazuju ovi rezultati, što je uglavnom uslovljeno činjenicom da nije veliki broj ovdašnjih korisnika koji prave svoje Google mape (Google trenutno najviše uzima upravo mape koje su korisnici izradili u sklopu servisa Google Maps).

Pojava ovakvih rezultata pretraživanja na Google-u je veoma bitna sa aspekta SEO optimizacije, jer će se uskoro pojaviti veliki broj rezultata pretraživanja ovog tipa koji će potpuno promeniti preraspodelu poseta sa Google-a. Kako to izgleda možete videti na ovom primeru:

Kada postoji veliki broj reklama, uključujući i mapu, čak i ako je vaš rezultat pretraživanja prvi, isti neće biti vidljiv u prvom prozoru stranice sa rezultatima pretraživanja, što ima za posledicu dramatično smanjenje broja klikova,   naročito za različite vrste poslovnih adresara, direktorijuma i sl. Upravo ovakvi rezultati pretraživanja inače obično dominiraju pri pretragama lokalnih firmi.

Posebno je interesanta priča o tome kako prvo uopšte da se pojave ovakvi rezultati pretraživanja za različita mesta, a nakon toga i da se vaša firma nađe na mapi koja donosi posećenost.

Google naravno i prodaje pozicije na ovakvim rezultatima pretaživanja za razvijenija tržišta (pratiti opciju local search u AdWords-u)… Pa vi vidite gde i na koje sve načine Google zarađuje

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Etika je nauka koja se bavi izučavanjem morala, kao i pojmovima dobrog i ispravnog. Etika u poslovanju se obično formalizuje uspostavljanjem etičkih kodeksa u kompanijama. Jedan od poznatijih primera uspostavljanja etičke prakse u poslovanju jeste pokret “Fer trgovina“.

U osnovi, win-win (”svi dobijaju”) koncept poslovanja oslanja na posmatranje poslovnog partnera ili klijenta na taj način da “ne gubi nešto time što ja dobijam”. Suprotan koncept se kod nas popularno naziva “gaženje po leševima” gde je samo bitno “šta ja dobijam, bez obzira koliko druga strana gubi”.

Potrebno je dobro zapamtiti da ako hoćete neki posao da radite duži vremenski period, to se uspešno izvodi isključivo poslovanjem po principima najbolje prakse za sve sudeonike u poslovnom procesu (etičko poslovanje u organizaciji i van organizacije). “Možete varati jednu osobu jednom ili dva puta, više osoba jednom ili dva puta, ali ne možete varati sve osobe uvek”!

Internet i etičko poslovanje

Poslovanje se može posmatrati i kao proces komunikacije između radnih mesta, komunikacije sa klijentima i zainteresovanim ciljnim javnostima (…), a u osnovi Interneta je da je to primarno komunikacioni medijum.

Ako ne poznajete kako funkcioniše Internet sa aspekta komunikacije putem različitih servisa, veoma će se lako desiti da počnete sa greškama u komunikaciji putem Interneta, što u osnovi direktno utiče na reputaciju vaše kompanije.

Etički problem SPAM-a

Pre nekoliko godina radio sam konsalting za jednu kompaniju na nivou izrade Web sajta. Sajte je bio kreiran i pušten u rad, počeli su da se pojavljuju efekti onlina nastupa, ali vlasnik kompanije nije bio zadovoljan. Srećom, pitao me je šta mislim o tome da oni pošalju e-mail na veći broj adresa (nabavili su neku bazu e-mail adresa), da bi povećali posetu Web sajtu i poboljšali prodaju.

Odgovorio sam mu neučtivo pitanjem: “Koliko vi čitate e-mail poruke koje nisu vezane za vaš posao i poslovne partnere sa kojima tako komunicirate?” On mi je doslovno odgovorio: “Veoma me nervira što dobijam različite gluposti na mail. Odmah brišem ovakve poruke i jedino se fokusiram na e-mail poruke koje su direktno vezane za komunikaciju koju vodim sa svojim partnerima i klijentima. Nemam ja vremena za te gluposti!” Tada sam ga pitao: “Da li vi mislite da ima još osoba koje razmišljaju na ovaj način, odnosno kako će reagovati vlasnici e-mail adresa kojima ćete poslati tu e-mail poruku koju planirate da pošaljete?” Čovek na kraju ipak nije poslao spam mail!

Još neki primeri…

Koliko vam se dopada kada dođete na neku Web stranicu gde se nalazi samo neka reklama koju morate da kliknete da biste videli preostali sadržaj stranice? Vlasnik ovakvog sajta je samo zainteresovan da zaradi od vašeg klika, ne interesuje ga ništa drugo! Ako kao vlasnik Web sajta preuzimate sadržaje iz RSS-a, to je nešto što je autor sadržaja i predvideo. Ali, ako bez eksplicitne dozvole preuzimate celokupne sadržaje – to je krađa! Isto važi za preuzimanje slika preko Google pretrage slika, neolašćeno puštanje video sadržaja, i sl. Za svaki objavljeni sadržaj na nekom Web sajtu potrebno je imati dozvolu na nivou autorske licence koju je autor sadržaja izdao. Da li vas “smaraju” neki likovi na Facebook-u ili Twitter-u koje ste stavili u “hide” ili “un-follow”? Da li bi se vama dopalo da vas stavljaju u hide” ili “un-follow”? Vodite računa o odgovorima na ovakva pitanja…

Kako naučiti etičko poslovanje putem Interneta?

Osnovno pravilo etičkog poslovanja jeste - nemojte raditi drugome ništa što nebiste voleli da rade vama!

Jedan od najjednostavnijih saveta kako da naučite da komunicirate pravilno putem bilo kojeg sistema online komunikacije (e-mail, forumi, društveni mediji…) jeste da:

prvo proučite kako to neko već radi, da razmislite o tome šta vam se od te komunikacije dopada ili ne, da pokušate da ustanovite zašto vam se nešto od te komunikacije dopada ili ne, da stečeno znanje pokušate što vernije da prenesete u vaš način poslovanja. Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre čitanja ovog teksta ukazao bih na nekoliko napomena:

Preporuka je da se ovaj tekst čita sa pauzama između pod-naslova. Ako se kojim slučajem osetite prozvani zbog nečega što je napisano u tekstu, ili mislite da nešto napisano ima veze sa vama – budite sigurni da to 100 odsto nije slučaj. Ako se prethodno desi, ozbiljno se zapitajte zašto je to tako. Određenim ciljnim populacijama ovaj tekst će proizvesti  bes, anksioznost ili veliku ravnodušnost…

Pokazna vežba KPI (sa primesama konverzije)

Možemo posmatrati nekoliko varijanti opisa ključnih indikatora performansi (KPI – Key Performance Indicators) za slučaj Web sajtova:

Ključni indikatori performansi (KPI) omogućuju parametrizaciju konverzije Web sajta koja olakšava sistematizaciju poslovnog odlučivanja u slučaju nastupa organizacije na Internetu (naravno, automatizacijom procesa računanja KPI dobija se mogućnost većeg iskorišćenja data-mining softverskih rešenja /koristi se još i izraz BI – Business Intelligence/ koja bi inače trebalo da služe kao podrška poslovnom odlučivanju). Ključni indikatori performansi (KPI) omogućuju merenje uspešnosti aktivnosti neke kompanije u odnosu na zadate dugoročne ciljeve. Ključni indikator efikasnosti (KPI) je “vizuelni signal kojim se obeležava napredovanje u ispunjavanju nekog cilja” (primer Microsoft, primer Comtrade).

Primer prikaza (stepena) konverzije i KPI

Na datoj slici prikazani su primeri efekata Internet oglašavanja putem različitih sistema oglašavanja za jedan Web sajt, korišnjem naprednih opcija Google Analytics alata.

Kao što se na slici može videti, prikaz efekata oglašavanja uvođenjem  informacija o broju i vrednosti prodaja ne izgleda baš kao “prodaja magle”, i postaje veoma razumljiv za top management koji često ne vidi efekte oglašavanja.

U datom primeru za e-mail oglašavanje (house e-mai – interna mailing lista) na osnovu određenih aktivnosti slanja e-mail poruka u ograničenom periodu vremena došlo je 17.342 poseta, od kojih je nastalo 164 prodaje u vrednosti od preko 35.000 funti. Iz ovoga proizilazi da je 0.95 odsto posetilaca izvršilo prodaju ovim načinom promocije, što predstavlja meru koja se naziva stepen konverzije. U ovom slučaju, konverzija u apsolutnom iznostu je 164 prodaje.

Ako uzmemo primer PPC oglašavanja (Paid Search), 3.339 je donelo 8 prodaja vrednosti od 325 funti. Ovo znači da PPC oglašavanje nije smelo da ima cenu koja je veća od 9.7 penija po kliku da bi bilo isplativo. Iz prethodnog proizilazi da pod prikazanim uslovima oglašavanja dovođenje jednok kupca ima cenu od 40.59 funti, odnosno toliko je potrebno u proseku uložiti para da bi se dobio jedan kupac ovim tipom oglašavanja. Naravno, za ovakvu analizu bolje je uzimati duži vremenski period, kao i veći broj kraćih vremenskih peroda (mesec dana) da bi se dobila prosečna vrednost cene dovođenja jednog kupca.

Ako uzmemo pretpostavku da neki izvršni direktor pregleda ove podatke i ima informaciju da je nešto pre posmatranog perioda efekata oglašavanja pušten pertnerski (affiliate) program, na osnovu relativno jednostavne analize može da izvede zaključak da aktuelni pokazatelji potvrđuju zahtev odeljenja za oglašvanje da se povećaju ulaganja u razvoj affiliate marketing strategije, obzirom na prikazane efekte (stepen koverzije 1). Prethodno predstavlja primer poslovnog odlučivanja na osnovu jednostavnih indikatora performansi na nivou analize stepena konverzije.

Ključni indikatori performansi sistema u slučaju efekata Web sajta mogu da se posmatraju kroz različite poslovne funkciji u kompaniji, od onih koji utiču na strategiju daljeg delovanja organizacije, do operativnih koji služe za otkrivanje problema u poslovanju. Jedan od čestih primera operativnih indikatora performansi jeste stepen odbijanja popunjavanja formulara – (broj prijava preko formulara/broj posetilaca na stranici sa formularom)*100.

Koliko su stručni blogovi u stvari stručni

Sa prethodnim primerima sam pokušao plastično da dočaram različite varijante kako se može predstaviti ista tematika.   

U prvom primeru imate one koji žele da se pokažu veoma pametni, ili jednostavno ne žele da se “spuštaju na nivo” nečega što nije u domenu njihovog “vokabulara i znanja”.

U drugom (ne baš uspešnom) primeru hteo sam da dočaram one koji rade copy/paste ili prevod neke tematike, a sami nemaju baš neka znanja iz datih oblasti. Ovo je simpatično prikazivala Danica Radišić sa svojim projektom “Sisala vesla”.

U trećem primeru se konkretno prikazuju primeri kako osobe iz IT-a obrađuju određenu tematiku nekoj ciljnoj grupi, ali ja iskreno ne znam kojoj, jer nisam baš siguran da ako ne poznajete ovu tematiku (KPI) možete da shvatite šta uopšte nude te firme.

Četvrti primer možete vi da prokomentarišete…

Kada se prethodno posmatra sa aspekta kreiranja blog sadržaja, može se uočiti da se različiti blogeri koji žele da pišu na neke stručne teme nalaze u nekoj od navedenih kategoria “stručnosti” (ko ima još neka kategorija, slobodno navedite).

Činjenica je da kada krenete da pišete bilo šta javno, nalazite se pod “sudom javnosti”, pa se između ostalog tačno može ustanoviti kolika je primenljivost predstavljenih znanja određenog blogera.

Ovo je jedan od osnovnih razloga zašto mnoge osobe koje bi mogle da pišu blog, i ne krenu da ga pišu, jer “šta ja imam da kažem kada ima toliko onih koji znaju više od mene”. Upravo iz tog razloga sam dao ove primere da bih istakao sledeće:

1. Uvek postoji neko ko čita vaš blog ko zna više od vas o opisanoj tematici (bez obzira koja je).

2. Prethodno je dobro uvek znati kada kreirate neki sadržaj da ne bi obrađivali materiju koju ne poznajete dovoljno.

3. Kreirajte one sadržaje za koje sigurno znate da ih poznajete, i to po mogućnosti iz ličnog (vašeg) ugla i vaših primera i/ili iskustava…

4. Čak i ako postoji dosta toga napisanog iz određene oblasti, ono što je čitaocima potrebno jeste lični/jedinstveni doživljaj neke tematike, koji je različit za svaku osobu. Zato je glavna preporuka da pišete vaše autorske sadržaje, jer su jedinstveni-vaši!

5. Kada nešto kreirate na svom blogu, ozbiljno razmislite kome se obraćate, ko je ciljna grupa vašeg bloga – jer ako suviše stručno pišete, oni koji nisu stručni neće vas razumeti.

Da li vas interesuje tematika iz gornjih primera?

Razmišljam već neko vreme o tome da napravim dve jednodnevne radionice (po pet sati) na teme Online KPI i Affiliate marketinga, negde u maju ili junu mesecu ove godine. U zavisnosti od interesovanja, po ceni od 350 EUR po radionici svi polaznici bi dobili mogućnost da unaprede online prodaju poboljšanjem razumljivosti efekata njihovog online nastupa (KPI), i kroz mogućnost unapređenja prodaje kreiranjem partnerskog (affiliate) programa – kombinacija promocije i prodaje.

Slobodno se javite putem formulara za kontakt na ovom sajtu ako vam odgovara tematika i cena, pa da bih bio u situaciji da organizujem konkretan termin ovih radionica.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Neki rade da bi preživeli, neki rade zato što moraju, a neki rade zato što im se to dopada. Najbolje je raditi posao koji volite, i to nije sreća kao što mnogi misle – to je odluka i trud da se pronađe i radi posao koji se voli. To je isto kao i brak, samo traje vremenski duže u toku jednog dana – u braku ste sa poslom, pa se postavlja pitanje da li želite dobar ili loš brak. Znajte da vam je posao “loš brak” kada jedva čekate da dođe petak, a tmurni ste što je uskoro ponedeljak…

Kada neko kaže da nema posao i da ne može da ga pronađe, ta osoba govori u stvari da ne može da pronađe posao koji bi želela da radi, ili misli da bi želela da radi, i to ne znači da nema posla! Posla ima koliko hoćete i u ovim krajevima, počevši od njive, preko prodaje, pa sve i do posla koji je cilj – jedino što možda nedostaje informacija o tome onima koji daju posao, ili je npr. taj posao u drugom mestu, ili sl.

Pre nekoliko godina sreo sam kolegu sa fakulteta koji mi je ispričao da je oženjen, ima troje dece, on i njegova žena ne rade i žive kod njegove tašte sa njenom penzijom. Pitao je da mu pronađem posao. Rekao sam mu da trenutno nemam ništa što znam da bi mogao da radi, ali slobodno može da ide da radi na selu – tada je bilo vreme setve, ili da krene u neku prodaju na procenat. Njegov odgovor: “Pa, nisam ja zato studirao da radim u njivi, ili da budem prodavac. Hoću posao u svojoj struci!” Onda sam mu rekao: “OK, to znači da nemaš toliki problem sa parama, kada možeš da biraš šta ćeš da radiš”…

Drugim rečima, onaj ko nije zaposlen ne radi zato što ne mora, jer da mora – pronašao bi prvi posao koji donosi novac za život! Sve ostalo su izgovori!

Nije problem ako nemate posao koji želite, samo bi bilo dobro da se takvo stanje nazove pravim imenom.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

E-trgovina 2010 -  Palić 21-23.04.2010.godX međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju

Pokrovitelji: MINISTARSTVO TRGOVINE I USLUGA MINISTARSTVO ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONO DRUSTVO PRIVREDNA KOMORA SRBIJE IEEE-Serbia&Montenegro Section

Medijski pokrovitelji: Časopis Internet Ogledalo, PROFIT Magazin

Medijski sponzori: Biznis i finansije, Mikro – PC World, GM Business & Lifestyle, Explorer

Organizator: Agencija E-trgovina

Jubilarna, deseta konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju E-trgovina 2010, najveći domaći skup u ovoj oblasti, održaće se tradicionalno na Paliću od 21.04. do 23.04.2010. godine. Posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji.

TEMATSKE OBLASTI:

- B2B i B2C e-commerce - Internet marketing - Online PR - SEO - Social Media - Enterprise 2.0 - Pravni aspekti elektronskog poslovanja - Platne kartice i sistemi plaćanja na Internetu - Sistemi zaštite el.transakcija na Internetu - E-banking - Brokersko poslovanje na Internetu - Uloga osiguranja u procesu e-trgovine - Upravljanje procesima dostave robe - M-commerce

PRIJAVA RADOVA:

Rok za prijavu radova: 07.02.2010 god.Obaveštenje o prihvatanju abstrakta: 15.02.2010 god.Rok za dostavljanje radova: 26.03.2010 god.

Formular za prijavu rada:http://www.etrgovina.org/autori/

PRIJAVA PRISUSTVA:

Kotizacija za učešće na skupu je 6590 din (za rane prijave do 31.01.10) U cenu kotizacije uključeno je učešće u radu skupa, zbornik radova i ostali materijali.http://www.etrgovina.org/ucesnici/prijava/

E-TRGOVINA AWARD 2010 – IZBOR ZA NAJBOLJE DOMAĆE E-BUSINESS I E-COMMERCE REŠENJE:

http://www.etrgovina.org/etrgovina-award/

Pozivamo vas da vaše predloge u vezi realizovanih domaćih projekata za koje smatrate da zaslužuju da uđu u izbor za najbolja domaća e-business i e-commerce rešenja pošaljete na adresu:

http://www.etrgovina.org/etrgovina-award/prijava-projekta/

Predlog mora da sadrži kratak opis projekta, od kada je u upotrebi, podatke o ostvarenim efektima tj. razloge zbog kojih ga predlažete i potrebne kontakt informacije.

Za sve dodatne informacije pogledajte zvanicni sajt konferencijehttp://www.etrgovina.org/

- Kompletno saopštenje o pozivu za prijavu radova.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Telenor je nedavno predstavio pružaocima usluga mobilnih servisa svoje  planove o puštanju naplate putem mobilnog telefona (m-payment) sa provizijama koje su slične uslugama naplate putem platnih kartica u bankama.

Sa početkom 2010. g. počeće sa radom servis naplate putem mobilnih telefona ovog mobilnog operatera, gde će provizije biti spuštene sa 50-60 odsto, na 2-3 odsto od cene proizvoda-usluga.

Za očekivati je da Telenor napravi dogovore sa bankama da se omogući i pravi m-payment, koji nije vezan samo za stanje kredita kod mobilnog operatera, već da suma kojom će moći da raspolažu korisnici bude vezana za neki od bankarskih računa korisnika.

Ako ovaj sistem naplate zaživi na pravi način od Nove godine (mogućnost jednostavnog povezivanja računa banke sa plaćanjem putem mobilnog telefona), to može značajno uticati na povećanje obima e-trgovine u Srbiji.

Veoma je verovatno da će i ostali mobilni operateri slediti Telenor sa ovakvim varijantama usluga (konkurencija je čudo!), ali to će se videti u narednom periodu.

Pretpostavljam da će se detaljnije informacije o ovom sistemu naplate od strane Telenora pojaviti uskoro na Webu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U prvom delu teksta koji obrađuje temu uvođenja zainteresovane osobe u proces prodaje (Sales Lead), akcenat je bio na osnovama klasičnih sistema dolaženja do kvalifikovanih kontakata (Lead Generation). U ovom tekstu obrađuje se tema Internata kao osnovnog kanala za generisanje kvalifikovanih kontakata.

Sam proces dolaženja do kvalifikovanih kontakata putem Interneta sastoji se iz tri celine:

Dovođenje korisnika na Web sajt Usmeravanje korisnika na “željenu akciju” (Desired Action, Conversion Action) – Optimizacija Web stranice u kontekstu ostvarivanja većeg broja željenih akcija korisnika (konverzija). Optimizacija procesa online prodaje (Sales Funneling).

Indikativni pokazatelji

Kompanija Econsultancy u poslednje tri godine kreira izveštaj “Online Lead Generation Report” u kojem se nalaze podaci na osnovu istraživanja različitih tipova kompanija o njihovoj percepciji dolaženja do kvalifikovanih kontakta putem Interneta, i poređenjem ovih aktivnosti sa klasičnim pred-prodajnim aktivnostima.

Kao što se može videti, slanje saopštenja za medije je ubedljivo najčešći klasičan način dolaženja do kvalifikovanih kontakta za kompanije, i to je više od dva puta efikasnije od oglašavanja na televiziji. U poređenju sa podacima iz 2007. g., slanje prodajnih pisama koje generišu kvalifikovane kontakte klasičnom poštom je opalo 13 procenata, dok je slanje saopštenja klasičnim medijima opalo za 7 odsto. Dvadeset odsto ispitanih ne koristi klasične metode dolaženja do kvalifikovanih kontakata!

Kada se prethodni podaci uporede sa podacima iz marketinških agencija o njihovim klijentima, redosled najčešće upotrebe klasičnih načina dolaženja do lead-ova je isti, jedino su svi procenti veći! Čak 20 odsto više klijenata advertajzing/PR agencija koristi klasičnu poštu, a 13 odsto više klijenata agencija koristi TV.

Kada se pregledaju najčešći korišćeni sistemi dolazaka do kvalifikovanih kontakata putem Interneta, može se videti da su na vrhu liste upravo najefikasniji sistemi oglašavanja (objašnjeno nešto kasnije). Pored društvenih medija (Social Media), od ove godine na spisku upotrebljavanih načina dolaženja do kvalifikovanih kontakata mnogo značajnije se pojavljuje i distribucija sadržaja (uglavnom putem RSS tehnologije), što se poklapa sa sve aktuelnijim trendom Content Marketing (termin izmišljen od strane tzv. marketara, iako se u osnovi radi o PR aktivnostima kreiranja adekvatnih sadržaja).

Najveća “tajna” kvalitetnog nastupa organizacije na Internetu i njenih uspešnih online rezultata, leži u ozbiljno osmišljenom sistemu kreiranja i slanja e-mail poruka na liste postojećih posetilaca Web sajta, koji su svojevoljno ostavili e-mail adrese (house e-mail). Znači, ne radi se o slanju e-mail-ova putem nečijih drugih mailing lista (rented e-mail lists), ili još gore – slanje SPAM poruka (nedozvoljena e-pošta).

Interesantno je da kada se postojeći podaci porede sa podacima iz 2007. g. SEO (Optimizacija za pretraživače) aktivnosti su opale za dva odsto, a PPC aktivnosti (kontekstualno oglašavanje) su opale za šesnaest procenata. Sa jedne strane ovakvi podaci se objašnjavaju postojećim generalnim padom budžeta za oglašavanje (iako preko 50 odsto ispitanika tvrdi da je povećao online budžete za oglašavanje!), a sa druge strane prisutnim rastom sistema distribucije sadržaja (jedino ovaj segment online aktivnosti beleži značajan porast od osam odsto).

Kada se pogledaju podaci po efikasnosti tehnika dolaženja do kvalifikovanih kontakata putem Interneta, situacija postaje mnogo jasnija:

Optimizacija za pretraživače predstavlja definitivno najvažniji način dolaska do kvalifikovanih kontakata. Kontekstualno oglašavanje je veoma efikasno (malo kasnije detaljnije obrazloženo). Tehnike koje nisu veoma efikasne (kao što su npr. društveni mediji i RSS) najviše veoma zavise od poznavanja kvalitetnih načina njihovog korišćenja u svrhu dolaženja do kvalifikovanih kontakata, a sa druge strane više različitih istraživanja upućuju na to da veliki broj kompanija i dalje testira efikasnost ovakvih načina promocije.

Kada se ovi podaci uporede sa prethodnim podacima na sličnu temu od strane servisa MarketingSherpa, može se doći do sledećih zaključaka:

Kada se posmatra poređenje promotivnih efekata za slučaj prodaje proizvoda (usluga) u odnosu na efekte kada je cilj promocije dolaženje do kvalifikovanih kontakata (product vs. lead generation), na dijagramu se veoma lepo vidi da je za različite ciljeve promocije potrebno koristiti tehnike promocije. Za prikazane sisteme offline i online promocije trend najefikasnijih trendova prati rezultate prethodno pomenutog istraživanja (Econsultancy).

Prikazani dijagram sa jedne strane prikazuje stepen korišćenja određene tehnike promocije (y-osa – Usage), u poređenju sa efektima promocije (x-osa – ROI), gde veličina kruga prikazuje stepen uloženih sredstava u određenu aktivnost. Zaključci koji se mogu izvesti na osnovu prikazanih podataka (januar 2009. g.):

Sistem kontekstualnog oglašavanja i njegovi efekti se veoma ozbiljno razlikuju kada se posebno posmatra oglašavanje u kontekstu upotrebljenih ključnih reči na pretraživačima (Paid Search – npr. reklame na Google pretraživaču), u odnosu na oglašavanje u kontekstu sadržaja Web stranice (Contextual Targeting – npr. reklame “Google oglasi” koje se mogu pronaći na različitim Web sajtovima). SEO aktivnosti su posebno prikazane u odnosu na tekstualne reklame (Text link ads), a tekstualne reklame u prikazanom obliku se dominantno kupuju zbog strategije linkovanja, koja predstavlja deo SEO aktivnosti (ako Google pokušava da sankcioniše one Web sajtove koji prodaju, ali i kupuju linkove zbog poboljšanja rejtinga na pretraživačima). Iz oba istraživanja je očigledno koja je razlika u obimu oglašavanja putem klasičnih tipova online oglašavanja (klasični i reach media baneri), u odnosu na efekte ovakvog oglašavanja za potrebe generisanja kvalifikovanih kontakata.

U sledećem nastavku ovog serijala tekstova biće detaljnije objašnjeni pojedinačno bitni načini generisanja kvalifikovanih kontakata.

Tipovi generisanja kvalifikovanih kontakata

Referentna organizacija IAB na svom engleskom edukativnom sajtu IABUK.net predložila je sistem osnovne raspodele dolaska do kvalifikovanih kontakata:

1. Premium Lead Generation

Ovaj sistem generisanja kvalifikovanih kontakata uključuje “čisto” interesovanje online korisnika za određenu akciju koja predstavlja predmet generisanja kvalifikovanih kontakata, odnosno organizacija koja je došla do posmatranog kontakta nije upotrebila neki “podsticaj” (incentive – npr. ponuda nečeg besplatnog u zamenu za e-mail adresu korisnika).

2. Incentive-based Lead Generation

Sistem generisanja kvalifikovanih kontakata na osnovu nekog podsticaja.

3. Co-registration

Sistem generisanja kvalifikovanih kontakata koji predstavlja kombinaciju promotivnih aktivnosti koje uglavnom potiču od nekog podstivaja – korisnik se npr. zamoli da ako je izvršio određenu željenu akciju (desired action) na nekoj Web stranici, on/ona može izabrati neke dodatne informacije (željene akcije) o srodnim proizvodima/uslugama iste ili različite organizacije (npr. korisnik se registrovao za jedan servis, i na stranici gde stoji zahvalnost za prijavljivanje (tzv. Thank-You Page), pojavljuje se dodatna mogućnost prijavljivanja na srodne servise).

Stanje u Srbiji

Predstavljena istraživanja se odnose većinski na tržište SAD, Engleske i pojedinih ekonomski razvijenih zemalja. U našim uslovima, kompanije koje koriste Internet za unapređenje poslovanja uglavnom su u manjem procentu tek počele da otkrivaju mogućnosti dolaska do kvalifikovanih kontakata putem Interneta (većina još to nije shvatila). Najčešći način dolaska do kvalifikovanih kontakata korišćenjem Interneta u Srbiji je putem sopstvenih mailing lista (ako one postoje u konpaniji), putem klasičnog reklamiranja banerima i putem kontekstualnog oglašavanja. Veoma je korisno za firme koje su počele sa ozbiljnijom upotrebom Interneta u svrhu dolaska do kvalifikovanih kontakata, da shvate kolika je potencijalno velika prednost u odnosu na konkurenciju, koja se realno može postići ovim aktivnostima. Generisanje kvalifikovanih kontakata je mnogo jednostavnije postići od prodaje putem Interneta, a u mnogim oblastima to je upravo i najvažniji poslovni cilj koji se može postići putem Interneta.

Zaključak

Veliki procenat direktnih tipova online oglašavanja u vezi su sa generisanjem kvalifikovanih kontakata. Skoro pedeset odsto ispitanih kompanija (Econsultancy) koristi online generisanje kvalifikovanih kontakata za generisanje offline prodaje. Kompanije u većini koriste i online i offline metode dolaska do kvalifikovanih kontakata. Postoje značajne razlike u promociji koja ima za cilj prodaju, u odnosu kada je cilj generisanje kvalifikovanih kontakata. Potrebno je doći do značajnijih iskustava u online generisanju kvalifikovanih kontakata da bi se tačno znalo koji su tipovi promocije najefikasniji. Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Poslednjih nekoliko dana mogu se na nekoliko mesta pročitati članci na temu osnova i strategija prodaje. U narednoj seriji tekstova biće obrađena tematika koja prethodi prodaji, i koja predstavlja najvažniji deo online promotivnih aktivnosti.

Šta je Sales Lead?

Sam proces prodaje počinje sa potencionalno zainteresovanom osobom (koja se predstavlja kao pojedinac ili predstavlja organizaciju) koja se u teoriji prodaje naziva Lead (Sales Lead). U našim uslovima, “Lead” se prevodi kao kontakt, a značenje same reči “lead” sugeriše da se radi o aktivnostima koje osobu vode/uvode (to lead) u proces prodaje.

Da bi se kontakt kvalifikovao kao potencijalni kupac (Sales Prospect) potrebno je izvršiti procenu (evaluacija) koja se radi na nivou iskustva (personalna prodaja), ili na nivou različitih tipova istraživanja (promotivna/marketinška istraživanja).

Upravo deo kvalifikacije kontakta predstavlja i najveći problem u prodajnom procesu, obzirom da različiti pojedinci i organizacije veoma široko shvataju termin “potencialno zainteresovana osoba”. Odatle potiču MLM varijante dolaska do kontakata tako što se uzme adresar vaših prijatelja i rođaka, jer su oni, Bože moj, naravno zainteresovani za kupovinu MLM proizvoda/usluga, bez obzira da li je to stvarno tako ili nije. Odatle potiče i spam u poštanskim sandučićima, e-mail boksovima, tele-marketing, blatantno reklamiranje koje “kao” vodi u prodaju, i sl.

U odnosu na prethodno navedeno, ozbiljne promotivne aktivnosti koncentrišu se na generisanje kvalifikovanih kontakata (Qualified Lead). Praktično, pod terminom Sales Lead trebalo bi da se podrazumevaju aktivnosti koje dovode do osobe koja je realno zainteresovana za kupovinu (a još nije postala potencijalni kupac), i takva osoba se naziva kvalifikovani kontakt.

Šta je Lead Generation?

Kreiranje procesa i aktivnosti koje omogućuju dolazak do kvalifikovanih kontakata naziva se Lead Generation.

Proces generisanja kvalifikovanih kontakata se praktično zasniva na korišćenju različitih promotivnih tehnika koje imaju za cilj ostvarivanje odnosa sa potencijalnim kupcem (Relationship Marketing).

U narednom tekstu će biti više reči o konkretnim načinima generisanja kvalifikovanih kontakata putem Interneta, koji inače predstavlja prirodno okruženje za ostvarivanje ovakvih tipova pred-prodajnih strategija.

Kada se posmatraju sistemi promocije koji su zasnovani na direktnim efektima, najvažniji ciljevi promocije jesu direktna prodaja ili ostvarivanje kvalifikovanih kontakata. Veoma često, promotivni ciljevi za prodaju različitih proizvoda i usluga ni ne mogu biti direktna prodaja, i tada se kao direktan cilj upravo postavlja dolazak do kvalifikovanih kontakata (Lead Generation).

Osnovna postavka prodajnog procesa

Prodajni proces počinje dolaskom do kvalifikovanog kontakta (Lead Generation), koji bi dalje trebalo da se usmerava prema zatvaranju prodaje (ili tzv. konverziji). Proces usmeravanja prema zatvaranju prodaje se naziva Sales Funneling ili Sales Pipeline.

Prodajni “levak” (funnel) ili prodajni “cevovod” (pipeline) predstavljaju termine koji bi trebalo da opišu mogućnost da se sama prodaja svede na uspostavljanje i vođenje prodaje na nivou definisanja poslovnih procesa i procedura. Ideja koja “leži” iza ovakve postavke prodajnog procesa je u činjenici da ako postoji osoba koja je potencijalno zainteresovana za kupovinu, takva osoba se može “prirodno” usmeravati ka samom zatvaranju prodaje, gde nema “iskakanja iz levka kada je počelo sipanje”, ili “neće pući cev proverenog cevovoda”.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Obzirom na sporost Države da prati trendove sa aspekta potreba poslovanja putem Interneta, već godinama najaktivniji e-privrednici na različite načine rešavaju probleme u vezi sa što komfornijim online poslovanjem:

Npr. bez obzira na najavu skorašnjeg ulaska MoneyBookers-a i PayPal-a, u nekoliko reakcija na samom blogu i van njega, neki korisnici su jednostavno davali izjave tipa – “Pa šta ako će se to i desiti, inače imam MoneyBookers nalog već godinama…”. Slično važi i za online naplatu, gde je godinama najaktuelniji sistem naplate 2CO, koji od pre nekoliko meseci omogućuje i legalnu naplatu na devizni račun domaćih firmi! Znači, ipak postoji “proboj” monopola banke Inteza za pravna lica, ali iz inostranstva, ne iz Srbije.

Pored problema sa online naplatom, postoji čitav set problema sa računima u bankama, mogućnostima dostave robe iz Srbije (u slučaju izvoza), zahtevi za inostranim predstavništvima, isplata fizičkim licima i sl. koji se takođe godinama rešavaju na nivou kreiranja Off-Shore kompanija.

Ispostavilo da u svetskim razmerama kreiranje kompanija van zemlje u kojoj je sedište firme, predstavlja veoma veliku potrebu za različite razrađene biznise (btw. ozbiljna preporuka je ne kreirati off-shore kompaniju ako online prihodi nisu dovoljno sigurni i nisu veći od simboličnih).

Imao sam priliku da juče pričam sa g. Aleksandrom Dobromirovim, koji drži servis Off-Shore.net za usluge kreiranja Off-Shore kompanija već devet godina, i  na devet jezika! Prema njegovim rečima, manje od 3 odsto firmi u Srbiji ima svest o tome čemu sve mogu poslužiti Off-Shore kompanije, kada ste u situaciji da su vam prihodi u kategoriji koja je veća od zanemarljivih sredstava. Ovde možete videti primere upotrebe Off-Shore kompanija, koje inače predstavljaju sasvim legalan sistem poslovanja (uz konsultacije sa onima koji se razumeju u aktuelnu situaciju sa predstojećim restrikcijama u međunarodnom finansijskom sistemu).

Do momenta kada u ovoj državi bude bilo moguće normalno poslovanje, bez velikog stresa i velikih nameta, opisani sistemi korišćenja različitih inostranih “alatki” za “udobno” poslovanje biće sasvim solidna preporuka. To je veoma dobra konkurencija Državnom finansijskom aparatu, i trebalo bi da posluži kao podsticaj da Država brže rešava probleme u finansijskom sektoru za potrebe klasičnog, a naročito Internet poslovanja.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Krajem avgusta i početkom ovog meseca desila su se dva veoma važna poslovna  događaja, o čijim posledicama nedeljama “bruji” stručna Social Media blogosfera: Prvo je krajem avgusta meseca objavljena informacija da su tri najpoznatija tehnološka/Web stratega iz kompanije Forrester – Jeremiah Owyang, Charlene Li i Ray Wang, prešla u konsultantsku kuću Altimeter Group, koja se bavi savetovanjem [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U junu mesecu ove godine, Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić najavila je početak rada PayPal sistema plaćanja za 2010. g. Ispostavilo se da je za ulazak nekog internacionalnog sistema plaćanja i naplate potrebno uskladiti i eksplicitno definisati različite procedure, što na državnom nivou, što u kompaniji koja želi da uđe na ovdašnje tržište [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Imam čast da sa dozvolom prvi objavim informaciju o današnjem puštanju sajta www.mojkvadrat.rs, sa kojim medijska kompanija B92 ulazi na tržište online oglasa iz oblasti nekretnina.

Nakon poslovnog poteza preuzimanja 35 odsto vlasništva nad servisom za poslove - LakoDoPosla.com, B92 u ovom slučaju je samostalno ušao u tehničku produkciju novog Web sajta, ali uz partnerstvo sa postojećim servisom za nekretnine na ovom tržištu City24.rs.

Ova vest je veoma značajna sa aspekta razvoja ponude tržišta online portala za nekretnine, obzirom da se na ovaj način potvrđuje važnost Interneta u poslovima posredovanja u kupovinama, prodajama i iznajmljivanjima nekretnina. Veoma je pogrešno misliti da se nekretninama diretkno trguje preko Interneta (stvarno ima onih koji misle na taj način o Internetu), ali informacije o nekretninama koje opredeljuju učesnike na ovom tržištu ipak imaju najveći uticaj upravo na Internetu, jer sajtovi ovog tipa mogu dati značajnije više informacija o nekom stanu, kući, lokalu… u odnosu na šture klasične oglase.

Sa druge strane, ova vest bi trebalo da predstavlja uvod u početak investiranja u ozbiljne online projekte od strane ovdašnjih klasičnih medija koji se predviđaju za jesen ove godine.

Sam Web sajt MojKvadrat.rs je urađen veoma pregledno i prema standardima koje bi trebalo da zadovoljava ovakav tip online servisa sa aspekta jednostavnosti postavke podataka (informaciona arhitektura) i same upotrebe (usability). Iskreno, prijatno sam iznenađen, naročito zato što je sajt rađen u internoj produkciji.

B92 definitivno ima resursa za promociju ovakvog servisa, ali njegov uspeh ipak zavisi od konkretno sprovedene prodajne strategije.

Svakako će od danas biti još interesantnija (konkurentnija) situacija na ovom online tržištu.

Povod za ovaj tekst je pokrenuta diskusija “Da li bi trebalo omogućiti pristup društvenim platformama na radnom mestu?” na FB grupi “Povežimo novinare i PR menadžere“: Milica Ličina Jedan od članova ove naše grupe zamolio me je da postujem temu za diskusiju “Da li bi trebalo omogućiti pristup društvenim platformama na radnom mestu?”. Naime, pomenuta osoba je [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)