Planeta Srbija

U potpunosti se slažem sa stavom Ivana Minića u tekstu “Biznis lekcija: Pogled iz kutije iliti zašto ne vredite koliko mislite” da je svako tvorac svoje sudbine, i da je svako odgovoran za posao koji radi – bez obzira da li voli to što radi ili ne.

Posle napada na Ivanov tekst iz Vremena i Kurira (ne bi me začudilo još napada iz klasičnih medija), moram da napomenem nekoliko veoma važnih observacija na temu stanja zaposlenih i poslodavaca:

Činjenica je da postoje svakakvi poslodavci, koji samo vrebaju načine kako da oduzmu od zaposlenih i stave sebi u džep, koji ne mare za zaposlene jer su potrošna roba i sl. Činjenica je da nisu svi zaposleni sposobni da rade nekakve drugačije poslove koji se više cene i veća je potražnja za njima, ali je isto tako npr. činjenica da većina zaposlenih nije dovoljno kvalifikovana za posao koji radi, a još manje se samostalno interesuje da unapređuje znanje iz oblasti od koje dobija platu, jer jednostavno ne mora… Ovo ne znači da nema veoma kvalitetnih i lojalnih zaposlenih sa veoma aktuelnim znanjima koja su potrebna za posao koji rade, ali do njih se uglavnom ne dolazi na tržištu rada…

Ljudi žive u osamdesetim, devedesetim, krivi su im svi – samo ne oni…

U poslednjih više od godinu dana skoro sva javna besplatna predavanja koja sam držao bila su u vezi sa (različitim temama) šta je DANAS aktuelno u nekoj od posmatranih oblasti. Ispostavilo se da jako malo osoba poznaje šta je 2011. ili 2012. aktuelno realno u oblasti koja je domen profesionalnog delovanja, a najčešći izgovor za to je – od posla nemam vremena još da se bavim nečim drugim (iz iste oblasti).

Sa druge strane, mene najviše brine studentska populacija (znate da dosta o tome pričam), i imam ovde više tektova koji su upravo na ovu temu, pa bih predložio da pročitate ako još niste – “Predmet – kako se zaposliti posle studija” i “Strategija za mlade: Borba protiv neadekvatnih studija, neradnika i manjka veština”

Ono što je meni zastrašujuće je činjenica da ogromna većina studenata i dalje ne shvata da joj postojeći sistem neće SADA ništa uraditi po pitanju da im bude lakše da se zaposle nakon studija, i da je potrebno da se sami aktiviraju da bi došli do UPOTREBLJIVIH ZNANJA (Internet i tome može da posluži).

Koliko je neko od vas kada ste bili ili jeste student čuo od nekog profesora da pokušate sami sebi da napravite posao! Sistem nije prilagođen vremenu u kojem živimo, i nemojte očekivati ništa drugo već da sami sebi pomognete da dođete do znanja koja su potrebna u poslu koji radite.

Oni koji se bune da menjaju stvari u svom životu (jer je lakše raditi za manje pare nego promeniti posao, struku, znanja…), su obično i oni kojima su krivi svi – samo nisu oni krivi za svoju sudbinu koju su sami sebi “zapržili”. I ti se najviše bune protiv Ivanovih stavova. To su i oni koji nisu nizašta zainteresovani u svom životu, a na žalost mladi u većini nisu zainteresovani za sebe u budućnosti, odnosno za svoju budućnost. Ovo gledam svaki put kada uđem na neko predavanje na kojem imate samo nekoliko studenata koji nisu u ovoj kategoriji nezainteresovanih. Ovi nezainteresovani kasnije u životu najčešće postaju i nezadovoljni svojim poslom, platom… Očekuju prvog meseca rada na nekom poslu ogromne pare, jer su, Bože moj, oni zaposleni…!

Ukratko: “Pomozi sebi i Bog će ti pomoći”

Tekstove u kontekstu priče koju je napisao Ivan imali su još i Vuk Stanković i Nebojša Radović (a biće ih sigurno još)…

Rating: 8.2/10 (10 glasova cast)

Obzirom da sam veoma često u Beogradu iz poslovnih razloga, u prilici sam da isprobavam različite restorane, a u poslednjih nekoliko meseci zbog nedostatka vremena najčešće koristim ekspres restorane u TC Ušće i TC Delta City.

Ispostavilo se da na tim mestima može da se jede veoma lepo za pristojnu sumu, i izbor različite vrste hrane je sasvim zadovoljavajući, obzirom da se na jednom mestu nalazi veći broj fast food restorana.

Pre neki dan sam došao u TC Ušće da pojedem nešto (po mogućnosti da nije suva hrana, jer je veoma često jedem), i primetio sam da u restoranu Baron Food postoji meni ponuda, koju često koristim i na drugim mestima (kao što su npr. McDonalds ili KFC). Odabrao sam “Mućkalica meni” koji sadrži mućkalicu, rižoto, kupus salatu i kajzericu (325 din).

Za rezultat sam dobio ovo (setio sam da snimim obrok nešto posle početka jela):

Problem je u tome što se kompletno navedeni sastojci hrane nalaze na jednom tanjiru veličine oko 25-30 cm, što bi bilo sasvim u redu da se radi o hrani bez salate, ali je u ovom slučaju svaki sastojak obroka zauzeo trećinu tanjira, što ne predstavlja dovoljnu količinu hrane koja se naziva “meni” ili “obrok”.

Iako na Webu može da se pročitaju pozitivne kritike za naručivanje hrane iz ovog restorana preko servisa Donesi.com, u ovom slučaju ukus kupljene mućkalice je meni više ličio na neku varijantu (ne naročito dobre) kineske hrane sa grilovanim mesom (3-4 mala komada mesa), a i sama kajzerica nije baš neke naročite veličine.

Kao rezultat, morao sam da kupim još nešto za jelo, pa sam za veoma sličnu cenu uzeo u KFC-u Strips obrok (310 din).

Iako u meniju na sajtu stoji da se u ovom obroku dobija tri parčeta mesa (min. 30 g.), u porciji sam imao 5 većih komada pohovanog mesa (i ovu sliku sam napravio nakon što sam počeo da jedem obrok), što je nešto sasvim drugačije od prethodnog slučaja (uz krompir i 0.4 l koka kole).

Na kraju sam se toliko najeo (oko 17:00) da do ledećeg jutra ništa nisam jeo…

Kao što sam rekao, kupujem meni obroke na različitim mestima, i njihova osnovna karakteristika jeste da se spajanjem određenih pojedinačnih jela dobija se obrok koji je jeftiniji od pojedinačnih jela, s tim da se ta pojedinačna jela ne smanjuju u količini kada se kupuju u obroku.

Za sličnu cenu treba pogledati šta se dobije od obroka npr. u restoranu Asia Food u TC Delta City. U mom slučaju ovaj obrok je dovoljan da satima ne moram ništa drugo da stavim u usta.

Problem je bio u tome što sam samo video ponudu menija u restoranu Baron Food i nisam imao pojma da je obrok toliko mali. Sa druge strane, nisam odreagovao tako što kada sam video pre plaćanja šta je obrok – da sam rekao “hvala, ali ne hvala”. Uzeo sam obrok, pojeo sam ga, uvideo sam ono što sam i pre jela pretpostavio – to nije dovoljno hrane za jedan obrok.

Kao i u slučaju pekara “Kao nekad” (za vreme leta je popust na veći broj proizvoda, pa su im cene normalne za ono što nude), ovo je po mom mišljenju primer loše poslovne prakse koji može samo da donese probleme kompaniji… Kada su već na istom mestu kao i poznati internacionalni lanci brze hrane, mogli bi od njih da nauče kako se transparentno objavljuje dobijena količina hrane u nekom obroku…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovaj tekst je na temu razvoja online investicionog biznisa u SAD, zasnovanog na tekstu How We All Missed Web 2.0′s “Netscape Moment”, i dosta detalja u ovom tekstu se oslanja na moj prethodni tekst o aktuelnom stanju IPO tržišta. Preporuka je da pročitate oba teksta, naročito da pogledate pripadajuće video materijale, da bi ste lakše pratili važnost onoga što je napisano u ovom tekstu.

Zašto u ovom regionu, ali i u celoj Evropi nikada se neće razviti uspešan online biznis veličine najpoznatijih sajtova u SAD?

Jedna od čestih konstatacija koja se mogla čuti na prošlogodišnjoj LeWeb konferenciji je da za razliku od sličnih skupova u SAD, kada se na jednom mestu nađe veći broj investitora (VC, Angel) – u SAD oni ne mogu da “žive” od upita koje dobijaju od raznoraznih preduzetnika. U Parizu su se samo retki uopšte usudili da im priđu i da im pokušaju predstaviti svoj online biznis za koji bi eventualno mogli da pronađu investitore.

Iako je racionalan razlog ne tako uspešnih online projekata u EU (kao što su oni u SAD) ipak činjenica da ovde puno osoba priča veoma različitim jezicima, i ipak su sve te EU države – posebne države (bez obzira na jedinstvenu monetarnu politiku), razlog je i to što se u SAD preduzetništvo shvata mnogo pragmatičnije  nego što je to slučaj u Evropi (i u EU postoje jednostavni načini nalaženja investitora, ali je to ipak komplikovanije nego što je to u SAD slučaj).

Ako se pogleda tržište ovdašnjih zemalja, dovoljno je da napomenem podatak da je slovenački pretraživač Najdi.si dobio prva VC sredstva 1998. g.! U Bugarskoj i Rumuniji investiciona VC online aktivnost postoji već 5-6 godina (!), a u Srbiji se pojavila prva mreža biznis anđela krajem prošle godine! Sada još treba da neko od tih “anđela” bude raspoložen da ulaže u online biznis…

Šta je “Netscape momenat”?

Ako ste upućeni u istorijat komercijalne upotrebe Interneta, sigurno znate da važan udeo u toj priči nosi kompanija Netscape Communications sa svojim Web čitačem (browser) Netscape Navigator/Communicator.

Malo je poznato u ovim krajevima da se pojava kompanije Nescape na berzi 1995. g. označava kao prvi znak dramatičnih promena u poslovanju i u životu koje je doneo Internet u poslednjih 15 godina, a Nescape IPO se tretira i kao početak čuvene pojave “Dot-Com Bubble” – nerealnog ulaganja u Internet kompanije na NASDAQ berzi u drugoj polovini devedesetih godina (američki “Jezda” i “Dafina”).

09. avgusta 1995. g. kompanija Netscape Communications se pojavila na berzi (IPO) sa početnom cenom deonice od 14 $US, a taj prvi dan trgovanja se završio sa cenom deonice od 75 $US, što se tretira kao jedno od najspektakularnijih otvaranja trgovanja za jednu kompaniju u SAD. U narednih godinu dana, svakog kvartala ova kompanija je duplirala svoje prihode.

Osnovni razlog ovog do tada neverovatnog uspeha na berzi jedne kompanije koja se pojavila na berzi jedva godinu i po dana posle osnivanja jeste u činjenici da se upravo u to vreme desila velika demokratizacija trgovanja na berzama u SAD, gde su se pored banaka pojavili i samostalni investitori koji su investirali u voljene kompanije i proizvode. Upravo su ti samostalni investitori direktno uticali na veliki porast vrednosti akcija kompanije Netscape.

Uspeh na berzi kompanije Netscape doveo je do nekoliko veoma važnih posledica inicijalno-enormnog razvoja Internet biznisa u SAD:

Milioni preduzetnika u SAD su krenuli primerom ove kompanije, pokušavajući da brzo naplate dobru ideju u online biznisu time što će se pojaviti na berzi i pre nego što Internet kompanija koju su napravili postane profitabilna. Investicione kompanije u SAD su se utrkivale da investiraju u što veći broj online biznisa, nadajući se brzom i uspešnom IPO. Javnost u SAD je u velikom broju “pohrlila” na tržište deonica dot-com kompanija, nadajući se velikim profitima za kratko vreme.

Naravno, pohlepa i nepoznavanje prave prirode online biznisa (koji ima iste karakteristike kao i klasičan biznis) doveli su do “pucanja balona” 2000. g., ali do tada već ništa više nije bilo isto – dešavanja krajem devedesetih na Internet tržištu su bila samo prethodnica važnih promena u kompletnom poslovanju tokom prve dekade dvadest i prvog veka.

Termin “Netscape Moment” označava sve navedene okolnosti pod kojima se desio do tada neverovatan razvoj e-poslovanja u SAD.

Facebook-DST Deal

Tokom prve dekade XXI veka svaki investitor u SAD se pitao da li će baš njegov IPO doživeti “Netscape momenat”, i sve do 2008. g. cilj bilo kojeg investiranja u Internet kompanije je bio da se što pre pripremi njen izlazak na berzu, bez obzira šta će to kasnije značiti za te kompanije.

Za razliku od perioda do 2000. g., počeli su da se gledaju svi aspekti poslovanja za Internet kompanije, ali je praksa pokazala da rani izlazak na berzu direktno (uglavnom negativno) utiče na kasnije poslovanje kompanije (suviše brz razvoj kompanije ima direktne posledice na organizaciju i efikasnost rada).

Pojava Svetske finansijske krize je direktno uticala na sva berzanska tržišta, što je u poslednjih nekoliko godina uticalo na to da se period od osnivanja (Internet) kompanije do njenog izlaska na berzu produžio sa prosečnih 5 godina – na prosečnih 10 godina!

Upravo u vreme “najžešće” finansijske krize, do tada nepoznata ruska investiciona kompanija DST International ulaže 26. maja 2009. g. 200 miliona $US u Facebook. U tom momentu vrednost Facebook-a “skače” na 10 milijardi $US, ali u tom momentu nikome nije bilo jasno zašto je Zukeberg uopšte “uzeo te pare”. Do tada je imao sasvim dovoljno investicija da “izdrži” i izađe na berzu u relativno kratkom periodu – kako je to do tada bio običaj.

Ispostavilo se da je ovaj dil od 200 miliona $US doveo do velike promene na investicionim tržištima u SAD, gde je sada cilj da kompanija što kasnije postane “javna” (da izađe na berzu), a prethodni investitori koji su “terali” kompaniju da što pre postane IPO ranije se isplaćuju (ne moraju da čekaju 10 godina za IPO). Kompanija sada može da se prirodno razvija i da svojim realnim profitom (realna likvidnost kompanije) isplaćuje sve svoje obaveze, a tek u momentu koji realno odgovoara kompaniji – da izađe na berzu!

Sada se može pratiti da sve veće (i poznate) Internet kompanije imaju ovakav tip investicija, gde niko ne žuri sa izlaskom na berzu, a investitori već stvaraju novi “balon” tzv. “sekundarnih investicija“.

Već se sada može pretpostaviti da ova “trka” neće dugo trajati jer su ova dešavanja već na “radaru” američke države.

Bez obzira na pravne “zavrzlame” oko novog pogleda na investiranje u SAD, razvoj investicionog biznisa u pravcu sticanja prave profitabilnosti Internet kompanija dovodi korist za sve igrače na ovom tržištu, čak i u ovim krajevima.

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

U poslednjih godinu dana u sklopu poslovnih edukacija koje sam imao, došao sam do definitivnog zaključka da većina osoba nije svesna toga da se u poslednje 2-3 godine dešava prava revolucija u upotrebi softvera koji se se najčešće koriste u firmama – tzv. tekst procesori (tipa MS Word for Windows), programi za tabelarna izračunavanja i [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Spontana novinarska edukacija od strane naših novinara-blogera – Angeline Radulović i Dragana Radovića samo potvrđuje očiglednu situaciju na tržištu ovdašnjih medija i ponude novinara – malo je onih novinara kojima će vlasnici medija ponuditi pristojne pare samo da bi za njih pisali. Nedavno sam imao priliku da saznam za način ostvarivanja plaćanja novinara u jednom [...]Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Ono što je na mene ostavilo ubedljivo najznačajniji utisak na LeWeb konferenciji ove godine bio je set predavanja posvećen investiranju u preduzetničke (start-up) online biznise.

Kratak uvod u investicioni biznis: Angels, VCs, IPO, Exit

Kako pretpostavljam da većina ovdašnjih osoba baš nije naročito upoznata sa osnovama kako funkcioniše sistem investiranja u kompanije, zbog što potpunijeg razumevanja aktuelnih trendova investicionog poslovanja u online biznise, ukratko bih napomenuo najvažnije segmente aktivnosti oko investiranja u (startup) kompanije:

U osnovi, potreba za investiranjem u započeti preduzetnički poduhvat (tzv. startup kompanija) sa strane preduzetnika znači mogućnost da mala kompanija ima u startu resurse (investicija u prostor, zaposlene, tehnologije…) kao da je velika kompanija. Drugim rečima, umesto da se nova kompanija bori sa tim kako da finansira svoj razvoj, zaposleni se fokusiraju na sam razvoj biznisa.

Postoji više načina početnog (ranog) investiranja u kompanije (en. seed investing), a za potrebe ovog teksta pomenuo bih termin Angel Investing, ili kako ovde to zovu – Poslovni anđeli.

Termin Angel potiče od prakse u SAD da kada (mladi) pojedinac iskaže želju da napravi svoj privatni biznis, okupi rodbinu i prijatelje, predstavi im ideju, i tada određeni broj rođaka i prijatelja uloži neke pare u cilju pomoći novom preduzetniku u svojoj avanturi (nešto kao pokloni koji se daju za venčanje kod nas). Osobe koje na taj način pomažu svoje rođake i prijatelje se nazivaju poslovni anđeli.

Ameri ne bi bili to što jesu da ovu veoma korisnu tradiciju (ovo bi npr. mogli u ovim krajevima da pruzmemo od njih) pretoče u biznis tako što se ovaj poznati termin (Business Angels) već više decenijama koristi za investicione fondove koji investiraju u startup kompanije kapital u vrednosti do 2 mil $US (u SAD). Zauzvrat, preduzetnik daje određeni udeo u kompaniji (na osnovu raznorodnih procena, biznis planova, pregovora i sl.). Osnovna karakteristika ovih fondova jeste da imaju prilično veliki upliv u samo poslovanje kompanije, da bi je pripremili za ozbiljnije prihode, druge vrste investitora, izlazak na berzu i sl.

Venture Capital je vrsta investicionih fondova koja koja investira u kompanije pre izlaska na berzu u vrednosti preko 2 mil $US, i može se pojaviti umesto “Anđela” kao rani investitor, ali češće ulazi u narednim investicionim fazama da isplati prethodne investitore i unese dodatni kapital u kompaniju.

Naravno, kao i ostale stvari u poslovanju, investicioni biznis je nauka za sebe, i na Zapadu se najčešće uči od samih prvih investitora čiji je cilj da što više kapitalizuju svoju investiciju.

Sve ove investicione zavrzlame bi po definiciji (en. by the book) trebalo da vode do izlaska kompanije na berzu, i taj momenat izlaska na berzu se označava veoma važnim terminom IPO (Initial Public Offering). Ovaj termin je važan iz tog razloga što ako je priprema za izlazak na berzu urađena na kvalitetan način (PR buzz u vezi sa atraktivnošću kompanije za kupovinu njenih deonica), vrednost kompanije će rasti očekivanom eksponencijalnom vrednošću, što će zadovoljiti sve vrste investitora – rane investitore i nove deoničare.

Raznorodne vrste investicionih fondova imaju za cilj da kada se kompanija u koju je investirano pojavi na berzi, na koji način “izvući” uloženi kapital, a da se ne uruši (berzanska) vrednost kompanije. Ova umetnost se naziva strategija izlaza (en. Exit Strategy).

Kako ova priča (ne) funkcioniše u našim uslovima, pogledati npr. ovde, i ovde.

Likvidnost – nova ključna reč u investicionom biznisu

Okrugli sto na LeWeb konferenciji posvećen temi aktuelnih trendova a polju VC i Angel investiranja iznedrio je meni veoma novu reč u investicionom biznisu – likvidnost.

Dok je do pre nekoliko godina različitim vrstama investitora jedino bilo važno da “nateraju firmu” što pre da izađe na berzu (3-5 g.), u poslednje vreme je sve češći trend investiranja u kompanije koje već imaju razrađene načine sticanja dovoljnih prihoda da bi imali održiv model poslovanja.

Jedan od trendova koje već godinama usvajaju raznorodne kompanije jeste kreiranje nekog biznisa koji će postati interesantan velikim kompanijama, da bi ih jednostavno otkupile (en. Buyout). U tom kontekstu izuzetno je bio interesantan Okrugli sto na temu otkupa online biznisa u kojem su učestvovali predstavnici kompanija Microsoft i Google (koji su i najveći svetski kupci online kompanija).

Meni je posebno fascinantan bio potpuno drugačiji pogled na investicioni biznis od strane investicione kompanije DST International iz Rusije (!), koju je predstavio Alexander Tamas. Dovoljno je napomenuti da ovaj investicioni fond ima udela u samo tri kompanije: Facebook, Groupon, Zynga!!!! Prva kompanija u koju su investirali 2008. g. je bio Facebook (posebno obratiti pažnju na objašnjenje otkuda ovi Rusi u investicionom biznisu i zašto su 2008. g. uzeli deo FB-a)!

Kakve veze imaju ovi krajevi sa globalnim investicionim biznisom?

Orijentacija investicionih fondova na likvidnost kompanija i njihovih poslovnih modela, kao što su i sami učesnici panela govorili dovodi do mnogo veće globalizacije investiranja, što ima za posledicu da svi (internacionalno) interesantni poslovno održivi projekti sada imaju šansu da dobiju ozbiljan investicioni kapital.

Ovaj trend je za sada u začetku (imate aktuelni primer OpenFund ponude ovdašnjim online startup kompanijama), ali kako vreme bude prolazilo, ovakvih ponuda će biti sve više.

Napomena: Razlog zbog čega imam neka znanja iz ovog segmenta poslovanja je činjenica da sam sa grupom prijatelja pokušao 2000. g. da iskoristim tadašnje “sulude” varijante investiranja u SAD, pa sam se dovoljno informisao o investicionom biznisu. Na svu sreću, nismo uspeli da pripremimo projekat pre nego što će se desiti Dot Com Bubble u jesen 2000. g.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre izvesnog vremena čuo sam zanimljivu priču od jednog vlasnika jedne velike firme (nije velika u zgradama i veoma velikom broju zaposlenih, već u profitu!):

Pretraživao on jednom prilikom neke specifične proizvode, i naleti na Web sajt sa odgovarajućom ponudom i cenama. Pored prikaza proizvoda stoji broj telefona i on nazove…

Čim je čuo da se neko javio na telefon, on krene sa pričom – Ja sam… iz firme…, trebao bih…

Ali ga u međuvremenu prekine dečiji glas koji je rekao:

“Tata kaki”

On od tada zove ovakve firme “Tata kaki“…

Eto, šta može da se desi kada imamo firmu u kući ili stanu

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Nepobitne činjenice u vezi sa Jelenom Karleušom (JK):

Karleuša je popularna pevačica novokomonovane etno/folk/pop… (smestite u fah po želji) muzike, koja ima stotine hiljada slušalaca/fanova na prostorima okolnih država, a najviše u Srbiji, naravno. Omražena je od strane onih koji ne slušaju taj tip muzike, naročito od strane “(kulturne) elite”.

Photo credit by ivandsv

Ovim tekstom bih želeo da skrenem pažnju na mnoštvo stereotipa na ovim prostorima, sa akcentom na one koji su u vezi “likom i delom” Jelene Karleuše.

Srpska mitologija na delu: “Srbi poznaju istoriju” Vs. “Narodnjaci su glupavi”

Nedavno je objavljeno ozbiljno istraživanje poznavanja istorije od strane Srba u formi knjige “Novosti iz prošlosti“, koje između ostalog prikazuje i ovakve podatke:

Ispitanici veruju da Srbi na Balkanu žive oduvek (49 odsto), da su došli pre Hrvata (29 odsto) i da su došli u isto vreme kad i Hrvati (22 odsto); veruju da su Srbi u vreme Kraljevine SHS bili najpismeniji narod (40 odsto)… Većina ispitanika (55 odsto) veruje da je Niš bio u sastavu Srbije kneza Miloša; čak 63 odsto građana misli da su u sastavu carstva cara Dušana bili, ni manje ni više, nego Solun i Beograd. Najveći procenat onih koji misle da su Dubrovnik i Solun srednjevekovni srpski gradovi, visokoobrazovan (Dubrovnik 56 odsto visokoobrazovanih, Solun, 68 odsto). Građani Srbije ne znaju koji je najveći zločin u periodu poslednjih ratova na prostoru bivše Jugoslavije (31 odsto), dok ih 21 odsto zna da je to Srebrenica. Ne znaju šta se desilo na Ovčari (48 odsto), u Sjeverinu (71 odsto), u Medačkom džepu (59 odsto), ne znaju ko je bombardovao Dubrovnik (40 odsto) ni koliko je Sarajevo bilo pod opsadom (30 odsto; sledeći odgovor je da uopšte nije bilo pod opsadom 20 odsto). Kada je u pitanju genocid u Srebrenici 30 odsto ispitanika ne zna šta se desilo, dok 19 odsto građana to naziva “ubijanjem, masakrom Muslimana”.

Preporučljivo je da detaljno pregledate rezultate ovog istraživanja, pa bi onda mogla uslediti i još neka istraživanja ovog tipa da bi se konačno raskrstilo sa mitom (urbanom legendom) kako Srbi poznaju svoju istoriju (pa i oni “Tradicionalisti”).

Mitovi “Dve Srbije”: Tradicionalisti (“Milošević, Šešelj, narodnjaci…”) Vs. Demokratisti (“Sonja Biserko, Peščanik, izdajnici…”) (termin “Demokratisti” se ne odnosi na stranke)

Neki priznaju, a neki ne, pojam “dve Srbije“, koji se može videti svakodnevno u raznorodnim situacijama, a za potrebe ovog teksta bitan je sa aspekta priče o “potpuno neočekivanom” publicitetu gore pomenute JK povodom njenog teksta u “Kuriru” na temu Parade ponosa.

Kao što je veoma poznato, krenuli su potpuno neumereni komentari u svim pravcima (“glupačica” Vs. “genijalka”), a sve sa velikim upitnikom koji se našao pred mnogima:

- Kako može ta “glupava narodnjakinja” nešto tako da “izrekne”. Ona je predstavnica “one druge (tradicionalne) Srbije”?

Kao jedan od rezultata ove “pometnje” je tema o ovom članku u TV emisiji “Utisak nedelje” na B92. “Pazi, Karleuša na B92 – zemljo, otvori se!”.

“Ne mogu da verujem da je ova JK napisala nesta pametno u svom zivotu a takodje ne verujem da se slazem sa njom ( procitao i ovaj i prethodni txt ) … nesta se cudno desava na ovom svetu …

u potpisu: Naj veci anti-fan iste…”

Danas, Strongman ističe još jedan “biser” pomenute JK – Javni napad na “Cecu Nacionale” preko Facebook-a!

Iza ovih priča/čuđenja o Karleuši krije se jedan veoma veliki mit velikog broja  onih koji nisu u taboru “Tradicionalista”, koji se sastoji od većeg broja “manjih”  mitova:

Oni koji slušaju “turbo folk” su “iz one druge Srbije”. “Narodnjaci su glupavi” po defaultu, jer pevaju/prave “glupavu muziku”. Vrednosti “Demokratista” (npr. pozitivan stav o Paradi ponosa ili negativan stav o Arkanovoj Ceci) ne mogu biti “deljeni” sa “onom drugom Srbijom”

Iskreno, mene ovi ostrašćeni “napadi i čuđenja” u odnosu na stavove JK veoma podsećaju na isto tako ostrašćene stavove povodom Parade ponosa.

Zašto bi “narodnjaci” bili glupavi?

Krajem osamdesetih godina sam imao prike da gledam intervju sa Brenom u kojem je između ostalog pričala o muzici koju sluša. U tom intervjuu je pomenula da sluša i AC/DC! Kako u to vreme (ni sada) nisam slušao ovakav tip muzike (“narodnjake”), ali sam mogao da čujem šta neko ko je određenoj ciljnoj grupi veoma važan i popularan kaže, shvatio sam jednu veoma važnu činjenicu:

Ne mora da znači da osoba koja peva određenu vrstu muzike mora i da sluša samo srodne vrste muzike. Mislim da je to sasvim normalno.

Tokom devedesetih godina voleo sam da gledam TV emisije u kojima je bila gost Tanja Banjanin, jer je smatram veoma zabavnom i interesantnom/inteligentnom osobom za čuti. Sa druge strane poštujem njene glasovne mogućnosti, ali pesme koje peva bukvalno doživljavam kao “ekstremno glupave”, i nikako mi ne stoje uz ono što sam imao prilike da čujem i vidim od nje same (van pevanja). Tada sam definitivno sebi potvrdio da tada već poznati mit o glupavim pevačicama zbog glupavih pesama – ne stoji!

Ljudi pevaju javno različite vrste muzike iz različitih razloga, ali razlozi za pevanje određenih tipova muzike ne moraju da imaju nikakve veze sa njihovim intelektualnim sposobnostima!

- Da li mislite da je Brena “glupava”, pa je kao takva napravila najuspešniju muzičku kuću?

- Da li mislite Da je Željko Mitrović (ex. Oktobar 1864) “glupav” jer ima televiziju koja je sinonim za “turbo folk”?

JK i promocija kod “one druge ciljne grupe”

Prvi put sam slušao šta priča JK prilikom njenog čuvenog ulaska u kuću “Velikog brata”. Sat vremena sam pratio šta se tamo dešava (najviše zbog nje i Čanka), i to je bilo jedino vreme da sam gledao bilo šta sa predznakom reality-show.

Ono što sam tamo čuo iz njenih usta mi je delovalo sasvim OK (obzirom da se sve vreme osećala napadnutom, kao i u TV emisiji “Utisak nedelje”), i stekao sam utisak da se radi o sasvim normalnoj i inteligentnoj osobi (to što malo “eksplicitno” izgleda, opet ne znači da je glupava).

Kako je JK prva osoba iz “onog tamo tabora” koja je praktično izrekla “blasfemiju” (vrhunska jeres) time što je rekla nešto što je “eksluzivno pravo” one “Demokratistične” strane, ona je svesno ili nesvesno (mislim svesno) postala prva osoba iz “onog tamo tabora” koja polako počinje da stiče određenu vrstu poklonika i sa strane “onog dela Srbije koji njoj ne može da pripada”.

Ovaj FB tekst o Ceci ide dalje u istom pravcu – svesno ili nesvesno, i mislim da je ova kompletna pojava veoma lekovita za taj tzv. “Demokratistički” deo Srbije – možda jednom shvate da su isti mitomani, kao i oni drugi!

Oni koji mogu da čuju i “neprijatelja”, ili jednostavno da sa strane hladne glave posmatraju šta se dešava oko njih, primer Karleušinog publiciteta od momenta objavljivanja pomenutog teksta u “Kuriru” može da se posmatra kao model komunikacije između strana koje inače ne mogu da komuniciraju (slušati i čuti šta ti drugi govori, dijalog), ili još bolje kao model promocije onim ciljnim grupama koje ne žele da čuju za vas.

Rating: 5.5/10 (8 glasova cast)

Sa aspekta razvoja poslovne primene komunikacije putem društvenih medija, ova godina je definitivno obeležena promocijom novih profesija iz ovih oblasti, kao što je menadžer online zajednica. U poslednje vreme se se češće pominje poslovna funkcija stratega društvenih medija.

Za razliku od operativne poslovne funkcije menadžera online zajednica, strateg  društvenih medija je donosilac poslovnih odluka (en. business decision maker) koji uspostavlja funkciju društvenih medija u kompaniji, upravlja kontinuiranim sprovođenjem aktivnosti u vezi sa društvenim medijima (en. management, leadership, governance), i direktno utiče na budžete koji su u vezi sa potrebnim softverskim rešenjima i eksternim uslugama iz oblasti vođenja komunikacije putem društvenih medija.

U prethodnom videu Web strateg Jeremiah Owyang napominje da je posao koji se vezuje za korporativno korišćenje društvenih medija samo nekih 20 odsto u vezi sa nekom tehnologijom. Osamdeset odsto svih aktivnosti oko društvenih medija je u vezi sa definisanjem strategije, kao i uspostavljanjem i vođenjem poslovnih procesa u vezi sa korišćenjem društvenih medija (projekt menadžment posao).

Korporativni stratezi društvenih medija, CSMO, Direktori za društvene medije…

Iako u poslednjih godinu-dve figurira više naziva fukcije koja isključivo objedinjuje poslovne aktivnosti oko društvenih medija (Chief Social Media Officer – CSMO, Social Media Director, itd.), priroda poslova oko društvenih medija u organizaciji koja usaglašava i objedinjuje raznorodne poslovne sektore najbolje se u praksi ostvaruje top menadžement funkcijom koja se naziva korporativni strateg društvenih medija (en. Corporate Social Strategist).

Ispostavilo se da intenzivnija primena društvenih medija u organizacijama sa većim brojem zaposlenih donosi nove probleme koji se moraju strateški i operativno rešavati na nivou cele organizacije, nad-sektorski.

Jedan od najčešćih primera koji strateški opredeljuje kompletnu aktivnost oko društvenih medija u organizaciji je problem “iskakanja FB grupa/Fun stranica”:

U jednom momentu se dešava da iz raznorodnih sektora u organizaciji dolaze predlozi ili se jednostavno otkriva postojanje novih FB aktivnosti koje su potpuno neusaglašene sa generalnim planom aktivnosti oko Facebooka, koje se obično već sprovode u delo.

Ovakve aktivnosti su obično u osnovi krajnje pozitivne (veći broj zaposlenih je odlučio da se angažuje online), ali ako rukovodilac aktivnosti oko društvenih medija izgubi kontrolu nad korporativnim nastupom na društvenim medijima, čitav sektor za društvene medije postaje servis za (reaktivnu) podršku raznorodnim zahtevima ostalih sektora u organizaciji (en. Social Media Help Desk).

Istraživanje: Putanja karijere korporativnog stratega društvenih medija

Upravo pitanja putanje vođenja organizacije u pravcu proaktivnog ili reaktivnog internog upravljanja aktivnostima oko društvenih medija tema su istraživanja Altimeter Grupe: The Two Career Paths of the Corporate Social Strategist. Be Proactive or Become ‘Social Media Help Desk.

U istraživanju je intervjuisan 51 ekspert iz ove oblasti, 39 stratega društvenih medija i 12 autoriteta iz ove oblasti. Pored nih, napravljeno je i istraživanje 140 stratega društvenih medija iz raznorodnih korporacija.

U nastavku su izdvojeni neki interesantni pokazatelji koji definišu poslovne obaveze korporativnog stratega društvenih medija.

Rezultati istraživanja na temu koje su aktuelne odgovornosti osoba koje vode timove zadužene za društvene medije govore o tome da u većini ispitanih kompanija ozbiljnije uvođenje društvenih medija u poslovne tokove je tek na početku:

- 96 odsto stratega “prosvetljava” (en. evangelize) zaposlene o mogućnostima društvenih medija. - 74 odsto stratega u fazi razvoja strategije i planiranja aktivnosti na društvenim medijima. - 52 odsto stratega vodi i izvršava usvojene planove aktivnosti.

Ostali odgovori plastično prikazuju koje bi trebalo da budu sve aktivnosti ove poslovne funkcije.

Istraživanje pokazuje da najveći procenat kompanija koje imaju razvijenu funkciju društvenih medija posluju na ovaj način do dve godine. Većina kompanija tvrde da imaju već formalizovane planove, ali samo 23 odsto kompanija ima dugoročne planove korišćenja društvenih medija. 71 odsto aktivnosti društvenih medija nalazi se u domenu aktivnosti marketinga ili društvenih medija (samo 6 odsto ima zasebno odeljenje za društvene medije).

Open Leadership – Stratezi društvenih medija i promene organizacione kulture

Najbitnije karakteristike ozbiljnog nastupa organizacije  na društvenim medijima su otvorenost (u dijalogu čuti argumentovane kritike, i ispraviti u poslovanju probleme koji donose kritike) i transparentnost (poslovanje organizacije koje nije prožeto nekim zakulisnim radnjama i slično – laka proverljivost načina poslovanja).

Pomenuto istraživanje ističe značaj “otvorenosti” organizacija sa aspekta ostvarivanja kvalitetnijih ciljeva aktivnijim korišćenjem društvenih medija, kroz poboljšanje interne edukacije i interne podrške programima aktivnosti oko društvenih medija.

Trideset i sedam odsto ispitanika je istaklo važnost internet edukacije i 32 odsto ostvarivanje podrške od strane zainteresovanih strana (en. buy-in form stakeholders) sa aspekta produbljivanja važnosti upotrebe društvenih medija.

Da bi se ostvarila veća otvorenost organizacije prema zahtevima korisnika koju iniciraju društveni mediji, jedan od najvažnijih zadataka stratega iz oblasti društvenih medija jeste uticaj na menjanje svesti u kompaniji u odnosu na postojeću organizacionu kulturu. Ovo je praktično zbir poslova iz oblasti internog lobiranja, upravljanja promenama u organizaciji (en. change management) i upravljanjem tokovima primene usvojenih znanja zaposlenih kroz aktuelne poslovne procese (en. knowledge management).

Prethodno navedena znanja trebalo bi da diferenciraju top menadžement funkciju stratega društvenih medija od klasične funkcije direktora ili glavnog menadžera za društvene medije.

Stratezi društvenih medija i ex-YU prostor

U našim uslovima postoji generalno veoma mali broj kompanija koje su počele sistemski da primenjuju u svojoj organizaciji strategiju komunikacije putem društvenih medija,a broj je naročito mali u slučaju velikih kompanija.

Praksa u poslednjih godinu dana na ovim prostorima pokazuje da posao oko usvajanja sistemskog pristupa komunikaciji putem društvenih medija od strane (velikih i srednjih) kompanija počinje uglavnom angažovanjem spoljnih konsultanata iz ovih oblasti – stratega društvenih medija (ovde se ne govori o operativnom vođenju naloga na društvenim medijima – community management).

Na području ex-YU mogu pouzdano da potvrdim da četiri osobe rade ovaj posao iz oblasti strateškog pozicioniranja kompanija u oblasti komunikacije putem društvenih medija:

U Sloveniji – Vuk Ćosić U Hrvatskoj (znam neke osobe koje bi mogle da rade ovaj posao) U Srbiji – Dragana Đermanović, moja malenkost, (Miloje Sekulić može da radi ovaj posao) U Makedoniji – Darko Buldioski

Možda ima još neko za koga nisam čuo, ali…

U svakom slučaju, evidentno je da se ova oblast razvija u regionu, i da sa aspekta upotrebe društvenih medija u organizacijama koje su počele sistemski da koriste ovaj kanal komunikacije, mi ne zaostajemo puno za najrazvijenijim ekonomijama u svetu (apsolutni brojevi kompanija su nešto sasvim drugo).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovo je treća godina kako pravim top liste kompanija sa najvećim prihodima iz oblasti e-poslovanja na osnovu finansijskih podataka iz APR-a za prethodnu godinu (2008., 2007.).

U obzir uzimam kompanije koje u osnovi imaju prodaju usluga (i prodaje sopstvenih nematerijalnih proizvoda), tako da podaci o poslovnim prihodima dosta govore o tome koliko je kompanija stvarno zaradila u prethodnoj godini, prema zvanično prijavljenim podacima (pogledati detaljnije objašnjenje o ovom rangiranju u prvom članku iz ovog serijala). Kada se posmatra u EUR, nauspešnije kompanije iz oblasti e-biznisa u Srbiji ostvarile su prihod orijentaciono između 300.000 i 900.000 EUR za 2009. g.

I ove godine lista sadrži kompanije koje su generalno u oblastima e-biznisa, i posebna lista kompanija koje se dominantno bave kreiranjem Web sajtova. Ova lista ne sadrži ISP komanije (u subotu je izašao članak u dodatku Blic Novac na temu ISP tržišta), kao ni podacima o prodajnim Web sajtovima (e-trgovina), jer u tom slučaju prihodi zavise od cene prodatih proizvoda.

Nadam se da će u narednim godinama biti sve više kompanija u segmentima prodaje komunikacionih usluga (e-marketing, e-pr), kao i kompanija koje prodaju svoje online proizvode (nematerijalni proizvodi), za koje bi bilo lepo da napravim posebne liste.

Ove godine, za razliku od prethodnih lista, postoje velike razlike, naročito u segmentu kompanija koje se bave izradom Web sajtova. Neke od kompanija sa obe liste su imale slabije prihode, verovatno zbog finansijske krize, ali su neke prijavile značajnije veće prihode – kao što je Gowi iz Pančeva koja je prikazala 9 puta veći rezultat nego na prošlogodišnjoj listi.

U oblasti e-biznis usluga koje ne uključuju izradu Web sajtova za druge kompanije, najistaknutije kompanije (poslovni prihod i profit u DIN) u 2009. godini (u zagradi su prihodi za 2008. g.):

Httpool – 101 mil (88.5 mil), profit 9.3 milInfostud 68 mil (76.5 mil), profit 16 milA51 48.8 mil (21.2 mil), 25.8 mil

Na ovu listu sam dodao kompaniju A51 koja je poznata po prodaji svog Project Management rešenja ActiveCollab, a nadam se da će već sledeće godine moći da se napravi posebna lista online (nematerijalnih) proizvoda i usluga. Tu bi eventualno mogao da se nađe i Spoonlabs (2008. godine 7.9 mil), poznat po CMS-u Vivvo.

Krstarica ove godine nije više na trećem mestu ove liste sa 27 mil (2008. 31.5 mil), a nisam dodatno informisan o kompanijama koje bi eventualno mogle da se nađu na ovoj listi.

U oblasti izrade Web sajtova, poslovni prihodi i profit (u DIN) ove vrste kompanija za 2009. godinu (u zagradi su prihodi  za 2008. g.) su:

Hinttech 83.3 mil (52 mil), profit 36.2 milGowi 78.9 mil (8.5 mil), profit 11.3 milOmnicom Solutions 37 mil (27 mil), profit 14.2 mil

Velike izmene su se desile na listi kompanija koje se dominantno bave kreiranjem Web sajtova za druge kompanije, a lista bi bila još više drugačija da sam dobio dozvolu da objavim podatke o još dve kompanije iz ovog sektora (jedna od ovih kompanija je dominantno u Web design biznisu, a obe su isključivo usmerene na inostrano tržište). Za poslovni rezultat ovih (ne-pomenutih) kompanija saznao sam od samih vlasnika koji su mi eksplicitno zabranili da objavim podatak o poslovnim prihodima javno. Jedna od ovih kompanija nema podatke o svom poslovanju na APR-u, druga ima, ali ne bih znao za nju da nisam dobio eksplicitni podatak od samih vlasnika.

Na listu nisam stavio kompanije kao što su Levi 9 234 mil (204 mil) i Execom 125 mil (143 mil), koje imaju deo usluga iz oblasti Web razvoja, ali ne dominantno, jer su to u osnovi kompanije koje prodaju generalna IT rešenja.

Ove godine sa liste kompanija sa najvećim prihodom iz oblasti izrade Web sajtova kompanija Inbox sa 27 mil (2008. 30 mil).

Na žalost, živimo u državi gde je mnogima strah da se objavi da imaju uspešne kompanije, a takvi primeri su nam veoma potrebni… Sigurno ima još kompanija koje bi mogle da se nađu na ove obe liste, ali nemam podatke o njima.

Ako imate još informacija o uspešnim kompanijama koje dominantno rade u segmentu usluga iz oblasti elektronskog poslovanja, slobodno postavite podatke u komentarima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ako ste iz Novog Sada, u poslednjih nekoliko meseci ste verovatno primetili naglu pojavu većeg broja pekara pod nazivom “Kao Nekad“. Ovo nije jedini lanac pekara koje niču po Novom Sadu “kao pečurke posle kiše” u poslednje dve godine, ali ove su pekare dosta uočljive zbog neobično kvalitetnog konceptulnog pristupa samom izgledu pekara, postavke i izgleda proizvoda.

Pre nešto više od dva meseca, u mom komšiluku u  krugu od 300m od mesta gde stanujem otvorene su ove dve pekare. Bilo mi je veoma drago zbog toga što u blizini imam ove pekare, jer volim kada vidim da neko pokušava da se diferencira od konkurencije na kvalitetan način.

Porodično smo uzimali više različitih proizvoda iz ovih pekara, uključujući nihovu verziju domaćeg hleba, lenje pite, i najbolje od svega – kukuruzne štapiće. Ostali proizvodi su nam se porodično prosečno dopali (ima i boljih proizvoda, čak i u našoj okolini), ali ti štapići su stvarno mnogo dopali.

Pre nekoliko dana dok sam u toj pekari kupovao hleb, bacio sampogled u stranu gde se nalaze lenje pite, i učinilo mi se da su nešto manje nego što su bile ranije. Nisamobratio pažnju na to i izašao sam iz radnje sa kupljenim hlebom. Sutradan sam ponovo došao u pekaru i kupio kukuruzne štapiće i sedviče koje prodaju u toj pekari. Nisam gledao šta radi žena koja je pakovala naručene proizvode, već sam ponovo pogledao u pravcu lenjih pita i ponovo sam pomislio kako su ove pite manje nego što su bile ranije (zaboravio sam u tom momentu da sam isto pomislio i dan ranije).

Kada sam stigao kući imao sam šta da vidim – i sedvič (skuplji) i kukuruzni štapići su vidno izgubili veličinu koju su imali ranije (napomena: u ovoj pekari smo kupovali nešto na svaka 2-3 dana). Naravno, cene su ostale iste.

Kada su ukućani videli šta se desilo, kolektivno smo odlučili da nećemo više kupovati u ovoj pekari, jer inače u komšiluku ima sigurno još 7-8 pekara.

Brending nije samo pakovanje

Slobodna je volja kompanije na koji će način poslovati, na koji će način formirati cene i uticati na porast profita, li isto tako i mi kao potrošači imamo slobodnu volju da odlučujemo o tome na osnovu čega ćemo kupovati ili nećemo kupovati određene proizvode.

Svima vam je poznata čuvena priča sa stotinama picerija koje su se otvarale i zatvarale u poslednjih 20 godina, u kojima ste na početku imali pice sa puno sira, mariniranih pečurki, šunki, itd. Posle šest meseci na istom mestu odjednom na pici ima vidno manje sira, pečurke postaju zveže pečene, a ima nešto manje i šunke…

Smatram da je ovakav odnos firmi prema svojim klijentima krajnje pogrešan i poguban, a u isto vreme – sve ovo vreme, kada mi se nešto slično desi imam samo jedan komentar (uvek): “Da li vlasnici onih firmi koji smanjuju porcije svojih proizvoda uz ne menjanje cene misle da smo mi glupavi, ili da smo magarci, pa da ne znamo da su to uradili”.

U slučaju pomenutih pekara, bez obzira na sav sjaj konceptualnog pristupa “pakovanju” prodavnica, to ništa ne vredi ako mušterije smatraju da su izigrane.

Ne verujem da su pomenuti proizvodi baš svi u istom danu izgubili na veličini, ali se ispostavilo da sam to saznao odjednom, i nije mi se nimalo dopalo.

Rating: 9.7/10 (3 glasova cast)

Samo oni menadžeri koji su toliko “uljujlkani” u svoj poslovni uspeh mogu sebi da dozvole luksuz da se ne raspituju/interesuju za novosti u svojoj privrednoj grani. Ovakve stvari se dešavaju na tržištima gde vlada monopol, ili postoji veoma slaba tržišna ekonomija (“burazerska” ekonomija).

Činjenica je da svakodnevni poslovi ne dozvoljavaju mnogima da izdvoje dovoljno vremena za praćenje aktuelnih trendova koji pospešuju poslovanje u posmatranoj privrednoj grani.

Ako još niste, obavezno pogledajte prvi u seriji video materijala sa temom “Did You Know?”:

Poenta je u tome da eksponencijalno vreme u kojem živimo ima za posledicu da bi minimalno svake tri godine trebalo da se ozbiljno zapitamo koliko primenjujemo aktuelne tehnologije u osnovi svog posla, i da li ćemo uskoro biti u situaciji da gubimo profit, ako ne usvojimo ono što rade najbolji u svetu.

Autizam u IT industriji kao primer previda bitnih trendova!

U pogledu zaostatka u praćenju novih trendova iz oblasti sopstvene privredne grane najbolji primer predstavlja kompletna IT industrija (od prodavaca hardvera do kreatora i prodavaca softvera), za koju se sa strane veoma pogrešno pretpostavlja da predvode promene sa aspekta primena korišćenja novih IT tehnologija, a naročito primena korišćenja Interneta u poslovne svrhe.

Vi i danas možete čuti da osobe iz IT kompanija (naročito, nešto je bolja situacija u IT sektorima kompanija) i dalje pričaju nekim nerazumljivim jezikom kada žele da vam objasne prednosti korišćenja nekog “IT rešenja” (test: pitajte samo šta konkretno rešava njihovo “rešenje”, a da to objasne jednostavnim jezikom).

U poslednje vreme veoma često nailazim na slučajeve kompanija u kojima je položaj IT sektora toliko “jak”, da neke ozbiljnije promene sistema percepcije tokova poslovnih procesa u vezi sa Webom ne mogu uopšte da se primene, jer “Bože moj” nisam bio “niz dlaku” sa nadmenim osobama iz IT-a koji već 10-15 godina rade šta ih je volja, jer ih u firmi niko ne razume!

Opšte-poznati “strah” od društvenih medija

Korišćenje savremenih sistema komunikacije putem Interneta i njihova primena kroz poslovne procese u kompanijama u celom svetu veoma se sporo usvajaju na pravi način, a za to postoji veći broj razloga, od kojih je najpoznatiji strah od dijaloga – koji za posledicu daje gubitak kontrole nad porukama koje šalju kompanije.

Mnogo ozbiljniji problem leži na strateškom nivou, koji uključuje poslovnu odluku da li da se krene u implementaciju neke nove tehnologije (kao što je npr. zbir aktivnosti oko društvenih medija), i da li se može predvideti realna  poslovna korist koju puna primena te tehnologije donosi kompaniji (da li je uopšte isplativo implementirati određenu novu tehnologiju).

Gartner Hype Cycle

Kompanija Gartner je pravilno uočila da svaki novi tehnološki trend prolazi kroz veoma sličan ciklus efekata njegove primene.

Svaka upotreba nove tehnologije počinje sa nekim “adrenalinom” – “jao, što smo cool što to radimo!” – Tzv. Hype ciklus (Cycle). Na praju tog prvog ciklusa skoro se po pravilu dešava razočarenje, jer su očekivanja bila mnogo veća od realnih mogućnosti primene određene nove tehnologije.

Tek kada se posmatrana tehnologija uvede u realne okvire poslovnih zadataka i efekata u odnosu na konretno zadate ciljeve, a kada se prethodno stekne dovoljno iskustva da bi se definisala realna strateška opravdanost te tehnologije.

Praćenje novih tehnologija i njihova strateška implementacija u poslovne procese kompanije zahteva veoma razvijene sisteme upravljanja prikupljenim znanjem u kompanijama (knowledge management – kojom brzinom se u kompaniji usvaja primena novih znanja) i mogućnostima brze izmene poslovnih procesa u odnosu na potrebe primene novih tehnologija (change management).

Prednost nad konkurencijom kroz poznavanje dolazećih trendova

Praćenje važnih trendova iz oblasti u vezi sa poslovanje kompanije ponekad deluje veoma komplikovano, ali u osnovi pokazatelji o tome šta će se bitno dešavati u vašem poslu u narednom periodu se nalaze svuda, samo ih je potrebno prepoznati.

Interesantan primer praćenja trendova koji se još nisu pojavili može se videti kod pominjane firme Gartner koja je 2005. g. izdala procene značaja novih tehnologija koje će postati aktuelne između 2010. i 2015.! Preko ovog dokumenta se lepo može propratiti koliko su grešaka napravili istraživači iz ove kompanije u svojim procenama najbitnijih tehnologija u ovoj godini (hint – nisu pogrešili).

Praćenje adekvatnih izvora informacija (vesti) iz vaše industrije može vas pripremiti na bitne tehnologije u narednih pet do petnaest godina (pod uslovima da se ne dese neke velike katastrofe, ratovi i sl.), i kompletan problem se svodi na analitiku upotrebne vrednosti pimene konkretnih novih tehnologija koje se tek pojavljuju.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Verovatno ste se bar jednom zapitali zašto ste instalirali novu verziju nekog softvera, kada vam je ona prethodna verzija bila bolja. Koliko puta vam se desilo da pročitate listu novih osobina softvera (features list) koje vam apsolutno ne znače ništa (ili ih ne razumete, ili vam to što tamo piše nije bitno za korišćenje tog softvera)?

Nedavno mi se desilo da sam instalirao noviju verziju softera za puštanje DVD-a/DiVx-a (ime softvera je DVD X Player), jer prethodnu verziju nisam godinama menjao – pa hajde da iskoristim to što je sigurno softver u međuvremenu napredovao.

Inače, ovaj softver za puštanje filmova najčešće koristim od svih ostalih zbog toga što iz njega direktno kontrolišem zvuk kompjutera (uglavnom mi je isključen zvuk) i zato što je jednostavan za korišćenje, što uključuje jednostavno biranje i uključivanje titlovanja.

Ispostavilo se da je najnovija verzija ovog softvera 3 puta veća od one koju koristim i mnogo sporije radi! I to bi bilo sve! Ništa nisam dobio bolje ili korisnije od onih osobina ovog softvera zbog kojih uopšte koristim baš taj softver! (Naravno, vratio sam staru verziju softvera koju i sada koristim)

Šta žene (muškarci) žele? – Value Proposition: Make-up vaše ponude

U prethodnom primeru može se videti najčešća stuacija sa predstavljanjem proizvoda/usluge (to se “najlepše” vidi baš kod softvera), kada ono što proizvođač (ponuđač) predstavlja kao važne osobine robe, vama uopšte nije važno.

Kada ste u situaciji da znate koji je razlog zašto vaši klijenti kupuju baš vaše proizvode/usluge, vi praktično znate šta to od osobina vaših proizvoda/usluga vaši klijenti izdvajaju kao dovoljno vredno zbog čega bi oni kupili od vas.

Praksa je pokazala da većina kompanija (pojedinaca) u svetu i kod nas ne zna da definiše koje su to vrednosti proizvoda/usluga zbog kojih klijenti kupuju baš kod vas (nismo lošiji od ostalih)!

Zašto postoji problem sa predstavljanjem razloga zašto bi neko baš kod vas kupio to što prodajete? Pa zato što se ljudi koncentrišu na ono što konkretno rade, a ne na to zašto to rade!

Primer koji se često koristi da prikaže razliku između razmišljanja prodavca i kupca o istom proizvodu jeste prodaja bušilice: Prodavac prodaje bušilicu, a kupac je kupuje zbog mogućnosti da probuši rupu sa tom bušilicom.

Da bi ste shvatili šta kupac želi, morate da “hodate u njegovim cipelama” (engleska poslovica “Walk in customer’s shoes“).

Kada hoćete da kreirate neki proizvod ili uslugu, trebalo bi početi upravo od pitanja: Koju ja potrebu/problem rešavam klijentima ovim proizvodom i uslugom, i da li rešavanje te potrebe/problema ima takvu vrednost za mog (potencijalnog) klijenta da će on zbog toga kupiti baš moj proizvod/uslugu?

Predstavljanje vrednosti proizvoda/usluga (Value Proposition) omogućuje kvalitetniju prodaju definisanjem i prikazivanjem jedinstvenih razloga zašto bi korisnici kupovali baš kod vas (Unique Selling Proposition – jedinstvena prodajna ponuda).

“Pakovanje prodaje proizvod”, a predstavljanje pravih vrednosti proizvoda unapređuje prodaju!

Online Value Proposition – Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu

Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu (Online Value Proposition) se u osnovi svodi na kreiranje sadržaja i njihovo postavljanje na Web stranicu sajta, gde bi ti sadržaji  trebalo da budu predstavljeni na takav način da se pomoću njih ostvari željena akcija korisnika na toj stranici (Most Wanted Response, Desirable Action).

Predstavljanje vrednosti proizvoda i usluga na Internetu jeste najvažnija oblast unapređenja prodaje putem Interneta, koja je ovde do sada opisana u tekstovima “Šta je Online Lead Management? I deo – Osnove prodaje” i “Šta je Online Lead Management? II deo – Dobijanje kvalifikovanih kontakata“.

U kontekstu unapređenja prodaje Web stranice nekog Web sajta, da bi se predstavila vrednost vašeg proizvoda/usluge korisniku na taj način da on završi željenu akciju (Desirable Action) na toj stranici, potrebno je uspešno ostvariti sledeće segmente kreiranja te stranice:

Kreirati (ili imati već definisane) prave vrednosti zbog kojih će korisnici kupiti baš vaše proizvode ili usluge. Odabrati željenu akciju korisnika (Desirable Action), odnosno šta je to što želite da posetilac uradi na posmatranoj Web stranici. Odabrati one vrednosti vaših proizvoda i usluga koje su u kontekstu onoga što želite da postignete na posmatranoj stranici. Odabrati vrste sadržaja s kojima ćete na najbolji način “komunicirati” predstavljene vrednosti vaših proizvoda i usluga (tekst, slike, video, tabele, animacije…). Kreirati potrebne sadržaje vodeći sve vreme računa o tome šta želite da korisnik uradi na posmatranoj stranci. Kreiranje rasporeda sadržaja na Web stranici u odnosu na njihovu važnost (u odnosu na željenu akciju korisnika) – informaciona arhitektura (Information Architecture). Dizajniranje Web stranice. Tehničko kreiranje Web stranice Testiranje efekata pojedinih delova (sadržaja) Web stranice (Npr. A/B Split Test metoda testiranja stranica) i Unapređenje efekata (menjanjem sadržaja, njihovog rasporeda, i sl.).

Prethodnih devet tačaka u stvari predstavlja pravi način kako bi trebalo kreirati bilo koji Web sajt!

Nastaviće se…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Istraživanja aktuelnog korišćenja mobilnih telefona i pristupa Internetu preko telefona pokazuju da smo već sada i u ovim krajevima zakasnili u primeni upotrebne vrednosti koje daju mobilne tehnologije u poslovanju.

U nastavku su prikazani rezultati različitih istraživanja, a većina prikaza pripada veoma detaljnom istraživanju kompanije Morgan Stanley na temu trendova mobilnog Interneta.

Ko dobija, a ko već gubi na tržištu mobilnog Interneta?

Ispostavilo se da istorija razvoja ICT-a (informaciono komunikacionih tehnologija) pokazuje da se veliki skokovi u razvoju dešavaju na svakih deset godina. Najbolje je iz distance gledati ko će pobediti u ovoj aktuelnoj trci za primat na mobilnom tržištu, iako se neki dobitnici već znaju.

Kao što se sa prethodne slike može videti, novija tehnologija je donela veći broj korisnika i veće prihode. Pretpostavlja se (na osnovu ovog istraživanja) da će mobilni Internet “pobednicima” doneti desetostruko veće prihode nego što je to bilo za slučaj desktop/Internet tržišta!

Ono što direktno utiče na ekspanzivan rast prihoda od mobilnih telefona jeste sve intenzivnija upotreba smart (pametnih) telefona! Smart telefoni su više zasnovani na korišćenju Interneta.

Ipak, iPhone korisnici prednjače u upotrebi Interneta u odnosu na ostale korisnike smart telefona.

Različite države imaju različite udele prodaje klasičnih i smart telefona, ali je indikativno posmatrati rast udela korišćenja Interneta na tržištu operativnih sistema koje koriste smart telefoni.

Ipak, kada se poredi tržište prodaje mobilnih telefona, uočava veoma ubrzani trend zamene za novije mobilne telefone, gde bitku dobija iPhone zbog jednostavnog načina prodaje ograničenog broja varijacija proizvoda (istraživanje AdMob, februar 2010.).

Mobilna trgovina/prodaja je hit!

Ono što će definitivno opredeliti veoma brz prelazak najagilnijih komapnija u svet mobilnog biznisa jeste prodaja!

Veoma napredni sistemi prodaje već dobro “rade” preko mobilnih telefona:

GPS bazirni servisi prodaje omogućuju kvalitetno spajanje fizičkih prodavnica i mobilnih telefona. Lokalne varijante poređenja cena uvode potpuno nova pravila u lokalnim prodavnicama. Dalji razvoj grupne prodaje i kupovine omogućiće rast onim kompanijama koje imaju kapacitet ka omogućavanju velikih popusta. Mobilna trgovina ima posebnu prednost da na jednostavan način čini odmah dostupni prodat (nematerijalan) proizvod.

Kada se uporedi sistem prodaje putem klasičnog Interneta i mobilnog Interneta vidi se prednost u efektima mobilnog Interneta.

Najbitnije jeste uočiti koje su prednosti jednog i drugog sistema poslovanja (desktop Internet i mobilni Internet) i iskoristiti oba sistema.

Najveće prednosti mobilnih sistema prodaje jesu u sigurnijem okruženju naplate, malim cenama onoga što se prodaje (po jedinici proizvoda), i jednostavnijim načinima personalizacije doživljaja korišćenja mobilnih aplikacija.

Kao rezultat ovako naglog pozitivnog razvoja upotrebe mobilnih telefona, do 2013. 35 odsto svetske radne snage obljaće posao u pokretu (IDC mobile, 2010.).

Do 2013. g. mobilni telefoni će postati dominantni način primarnog korišćenja Interneta u odnosu na PC računare.

Rapidni rast upotrebe mobilnih telefona u svim segmentima zabave i poslovanja je vidljiv i u našim uslovima, obzirom na sveprisutni pad cena pristupa mobilnom Internetu, kao i ostalim sistemima pristupa Internetu (WiMax, Wireless…)

Pitanje je kada ćemo porast poslovnih mogućnosti korišćenjem mobilnih telefona videti i u ovdašnjim uslvima. Nadajmo se da će to biti brzo.

Rating: 5.5/10 (2 glasova cast)

Zaključak sa jučerašnjeg skupa “Okrugli sto povodom bare bez krokodila” koji je okupio dvadesetak osoba koje su zainteresovane za razvoj e-poslovanja i e-marketinga u srbiji može se svesti u konstataciju @irecevic:

- Novac od marketinga se nalazi svuda i ima vaše ime na sebi – pomerite zadnji deo tela da ga uzmete.

Po mom mišljenju, drugi bitan zaključak sa ovog skupa su potvrdili nekoliko studenata koji su bili tamo prisutni:

- Preko 95 odsto studenata neće i ne želi da radi ništa dodatno na svojoj edukaciji za vreme studiranja.

Prethodna konstatacija data je u kontekstu činjenice da na Webu čak i u Srbiji ima dosta posla (na skupu je čak i javno data ponuda za jedan ozbiljan posao), ali nema ko da ga radi. Mladi koji se specifično spremaju za poslove u vezi sa Internetom jednostavno u dramatičnoj većini NE ŽELE da za vreme studiranja rade ništa drugo, već da završe ispitne obaveze da bi na kraju dobili DIPLOMU, za koju većina i dalje misli da je dovoljna stvar da bi se dobio posao.

Strategija za mlade: Studenti bi trebalo da se bore za kvalitetnu edukaciju, primerenu primenljivim znanjima i veštinama za postojeće tražene poslove!

U kontekstu prethodnog pasusa, u današnjim novinama Blic nalaze se tri članka na temu studiranja i mladih (nisu na Webu), od kojih su dva članka na temu aktuelnih svetskih tema iz oblasti edukacije, uključujući ovde već obraćenu temu budućnosti u online edukaciji (još dva teksta koje vredi pročitati), kao članak na temu precenjenih (elitnih) studija u odnosu na stvarne kompetencije onih koji su završili veoma cenjene fakultete (uključujući i popularne MBA studije). Treći tekst je na temu donošenja strategije za mlade u okviru ovih dana veoma popularne teme “Godina mladih“.

Mediji već mesecima izveštavaju o neadekvatnim (neprimeljivim) studijskim programima, i o tome kako fakulteti pripremaju i dalje profesionalne profile za koje već godinama nema posla u privredi.  

U trenutnom obrazovnom sistemu Srbije najaktuelnija su dva problema sa aspekta velike nezaposlenosti mladih:

Na fakultetima se ne izučavaju veštine potrebne za rad na poslovima za koje postoji potreba na tržištu rada. Čak je i statistički dokazano da veliki broj studenata ne studira da bi naučio da radi određene poslove, već da dođe do diplome na osnovu koje će “naći neki (plaćeni) posao“.

Kao što sam ovde već pisao, po sopstvenom iskustvu sam video kako izgleda kada preko 90 odsto studenata u jednoj generaciji nije zainteresovano nizašta, veliki broj njih studira da bi odložilo fakultet, ili “još bolje” da bi izbegli da se zaposle posle srednje škole (roditelji hoće da ih zaposle, ali se oni “naprasno” zainteresovali za studiranje).

Kao što iskustva iz mnogo razvijenije Amerike pokazuju, najveći problem sa zapošljavanjem mladih jeste nedostatak potrebnih veština za konkretne poslove za koje se mladi školuju. Ako se te veštine ne mogu dobiti u školama i fakultetima (formalno obrazovanje), treba doći do njih ili samostalno (Internet), ili preko različitih relevantnih stručnih sertifikata i obuka (neformalno obrazovanje).

Posebna priča je samo predstavljanje veština koje nezaposleni poseduje, a Internet (blogovi) za to mogu veoma ozbiljno da pomognu (demonstrirajte na blogu šta znate da radite i kako biste to radili). U pomenutom članku na temu neadekvatnih veština bivših studenata u SAD, pominje se da je veoma često u potrazi za poslom u poslednje vreme bitno imati dobar Facebook i Linkedin profil, u kojem se nalaze linkovi do interaktivnog predstavljanja veština kandidata za posao.

Moj je stav inače da ako ne možeš da pronađeš posao, kreni sam da radiš ono što misliš da možeš i želiš. Blog u tom kontektu može veoma dobro da posluži kao okruženje u kojem se može testirai potreba za takvim poslom.

Rating: 1.0/10 (1 glas cast)

“Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.”

Ako ste čitali tekst u kojem se pominje ovaj citat, možda ste primetili na kraju teksta (druga stranica) da je određeni (ne mali) broj participanata u pomenutom tekstu naveo kao zanimanje (ili jedno od zanimanja) – Community Manager.

Community Manager (menadžer online zajednica) aktivno prati (monitoring), učestvuje (participacija) i angažuje druge osobe (animiranje) u online zajednicama. Sa druge strane, Community Manager (”komjuniti menadžer“) bi trebalo da zna kako se kreiraju i održavaju online zajednice u vezi sa potrebama organizacije za koju nastupa.

Community Manager je operativna funkcija u organizaciji, za razliku od funkcije  Chief Social Media Officer ili Social Media Director, koje su upravljačke funkcije (tzv. “inokosni organi”).

U osnovi, posao community manager-a je da priprema, prilagođava i plasira različte vrste odgovarajućih sadržaja na odabrane društvene medije (ne samo Twt i FB), da ulazi u dijalog i preusmerava konverzaciju na odgovarajuće osobe iz organizacije koju zastupa, kao i da kreira sopstvene online zajednice sa osobama koje su zainteresovane za dijalog (ne puko skupljanje kontakata – “filatelija“).

“Wannabe” Community Management

Jedna je stvar šta bi trebalo da bude posao osobe koja je u firmi (ili radi za potrebe kompanije) i zadužena je za komunikaciju putem društvenih medija, a druga je stvar šta se u praksi najčešće dešava:

Živimo u vremenu (2010.) u kojem će sve veći broj osoba koje koriste aktivno Twitter i Facebook proglasiti sebe “ekspertima za društvene medije” i krenuće da nude usluge vođenja računa o kompanijskim nalozima na društvenim medijima. Kako veoma mali broj kompanija ima interne resurse (zaposlene osobe) koje mogu da odgovore na potrebe online komunikacije/konverzacije, sve veći broj kompanija traži (i tražiće) nekoga (neku kompaniju) ko im može pružiti uslugu community management-a – uglavnom za sada na nivou spoljnog saradnika (outsourcing). Marketinške i PR agencije već traže community manager-e (a kako prolazi vreme, sve će više tražiti) da im “izhendluju socal media deo kampanje”, tako što će “pronaći” negde fan-ove i follower-e koje treba preusmeriti na specijalno kreirane SM naloge za potrebe te kampanje (uključujući i kreiranje namenskih blogova za istu kampanju). Simptomatično je da različite osobe koje kreću u posao “iznajmljivanja svojih znanja” za potrebe korišćenja društvenih medija od strane kompanija/PR-marketing agencija koriste sopstvene SM naloge da bi “pripomogli” naručene kampanje. Verovatno ste već videli da za  određeni broj osoba koje pratite možete tačno da utvrdite za koga sada rade kampanju. Određeni broj osoba u ovim krajevima već je veoma lepo plaćen da plasira određene informacije preko svojih SM naloga.

Moje je mišljenje da kompanije treba da pričekaju sa ozbiljnijim korišćenjem društvenih medija u poslovne svrhe, i da u sklopu svoje kompanije “izgrade” osobu/osobe koje bi trebalo da postanu comunity manager/i. Do tada je sasvim OK da se angažuju spolji resursi za potrebe komunikacije na društvenim medijima, ali samo na nekim osnovnim nivoima komunikacije.

Kao i u svakoj novoj profesiji, u jednom momentu kreće poplava stručnjaka, ali se veoma brzo (potrebno je godinu ili dve) situacija kristališe na taj način što se do tada izdvajaju oni pojedinci i kompanije koji imaju očigledne i merljive rezultate (ne-fiktivne reference) – credits to Dragana Đermanović.

U narednih godinu ili dve kristalisaće se ova profesija i kod nas, pa svi oni koji žele da nađu posao u ovoj struci i da kvalitetno rade posao community managera, neka “zasuču rukave”.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili se radi o online biznisu, za koji su pre mog početka rada već uložena značajna sredstva. Sa druge strane, imao sam prilike da pričam sa online preduzetnicima koji su uložili godine rada i dosta sredstava u razvoj nekog online posla/projekta.

U obe vrste slučajeva praksa pokazuje da je potrebno između godinu dana do tri godine da nadležni projekta/biznisa shvate tačno šta je sve potrebno dodatno uraditi (ili kako je trebalo nešto uraditi na početku Internet projekta) da bi se poboljšale poslovne performanse.

Ili inicijalna sredstva ili vreme!

Problem je u tome što kod ovakvih tipova poslovanja (preduzetnik bez određenih znanja o tome kako se posluje, ili kako se kvalitetno koristi Internet u poslovne svrhe) obavezno dešava da bi se uštedelo značajno vreme i sredstva,  da je od samog početka projekta/posla postojalo određeno znanje o tome kako se radi posao na Internetu (Internet prodaja, promocija, komunikacija).

Kod usvajanja sistema poslovanja/promocije/komunikacije preko Interneta postoje samo dva načina dolaženja do “formule uspeha” u poslu:

Potrebno je biti u online poslu između godinu i tri godine da saznate sve što je potrebno da biste online biznis radili kako treba (iskustvo). Potrebno je imati dovoljno inicijalnih sredstava da biste “kupili” iskustvo koje vam skraćuje perid dok ne dođete do potrebnog iskustva u online poslu.

Optimizacija online poslovanja i komunikacije

Internet je praktično alat/sredstvo za unapređenje poslovne komunikacije, ako se posmatra poslovna primena Interneta. Da bi alat bio efikasan, potrebno je znati nekoliko osnovnih stvari:

Zašto se koristi određeni alat u odnosu na konkretne potrebe kompanije  (definisanje strategije)? Kako se koristi određeni alat (definisanje i sprovođenje određenih taktika)? Ko će da koristi određeni alat (određivanje ljudskih resursa)? Koliko će to sve da košta (određivanje potrebnih finansijskih resursa)? Kako ispratiti efekte u odnosu na uložena sredstva i vreme (ocenjivanje efekata)?

Optimizacija korišćenja Interneta u poslovne svrhe omogućuje da se postojeća znanja o stanju online tržišta i načini kreiranja održive strategije online poslovanja primene u konkretnom poslovnom projektu da bi se uštedelo vreme i sredstva do dolaska ka željenim (realnim) efektima online poslovanja.

Primeri:

Problem: Često mi se u poslednje vreme dešava da pričam sa osobama koje žele da uđu u online biznis tako što imaju određenu ideju o tome šta bi radili (”pregledali smo sajtove iz te oblasti, i znamo šta ćemo raditi što ostali iz te oblasti ne rade”), bez ikakvih znanja o tome kolika je cena kreiranja Web sajta i njegovog održavanja i koliko je para potrebno za promotivne aktivnosti koje će na kraju doneti neki rezultat.

Najgore u ovom slučaju jeste što ne postoji znanje o realnim mogućnostima zarade na tom tržištu, pa su očekivanja o prihodima obično potupno nerealna, dok ne dođe do konkretne realizacije projekta (a tada je već kasno – uloženo je puno para).

Rešenje: Nemojte ulaziti u online biznis koji ne poznajete bez “zaleđine” u nekom klasičnom biznisu.

Često mi se dešava da u ovakvim slučajevima savetujem da je bolje za te pare otvoriti prosečnu pekaru koja će ranije doneti više para, nego što ćete iste pare “proćerdati” u online biznisu, bez sigurne perspektive vraćanja uloženih sredstava. Tada im predložim alternative u varijantama gde se eventualno može uložiti u online biznis (kod nas), a da je povrat investicije izvesniji.

Problem: Možete i sami veoma često videti primere “bildovanja” Facebook fanova, ili u poslednje vreme Twitter pratilaca, gde je sam cilj po sebi imati određeni broj “objekata” kojima se kasnije može “zasipati” onim što odeljenja/agencije iz oblasti klasičnog marketinga i PR-a podrazumevaju pod svojim poslom. Ovakve stvari se dešavaju u 99 odsto svih organizacija koje inače nemaju izgrađene metode merenja efekata svojih komunikacionih aktivnosti, a naročito merenje efekata komunikacije sa aspekta direktnog/indirektnog efekta poslovne ciljeve (ispod jedan odsto svih kompanija na svetu ima izgrađene sisteme merenja efekata komunikacije).

Rešenje: Bez izgrađenog sistema merenja efekata online komunikacije i edukacije iz ove oblasti nemojte ni ulaziti u ozbiljnije sistem online komunikacije!

Optimizacija sistema online komunikacije podrazumeva znanja i rešenja koja omogućuju definisanje tačnih povoda i ciljeva zašto se rade određeni načini online komunikacije (a ne čista “filatelija” – skupljanje fanova i pratilaca), i koji su efekti ovih tipova komunikacije/dijaloga.

Optimizacija poslovanja i komunikacije preko Interneta može se uporediti sa naprednom upotrebom nekog softverskog rešenja (npr. MS Word): Vi možete znati kako da obavite potrebne akcije u softveru da biste završili posao, ali sa poznavanjem naprednih opcija iz iste oblasti primene softvera možete isti posao završiti mnogo kvalitetnije i drastično brže.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovaj tekst se može posmatrati kao nastavak mog prethodnog teksta “Gde su pare u online medijima“, i koji je reakcija na predavanje “Budućnost društvenih medija” koje je prošle godine držao Gerd Leonhard.

Promene u ponašanju pojedinaca i društva koje je doneo Internet u poslednjih nekoliko godina postale su toliko vidljive, da je očigledno to što propadaju različiti poslovni modeli (i modeli zarade) koji su postojali i stotinama godina unazad (problemi klasične trgovine, modeli poslovanja/zarade klasičnih medija, problemi u muzičkoj/filmskoj industriji, itd.).

Sociološki posmatrano, problemi koje stvara aktuelno društveno okruženje Interneta potiču iz velikih promena u domenu viška/manjka nečega što smatramo da ima određenu vrednost (preporuka: čitati knjige Clay Shirkey-a). Drugačije rečeno, u poslednjih deset godina desile su se fundamentalne promene sa aspekta pristupa nekim stvarima koje su do tog vremena bila prava retkost (scarcity), i onda su na osnovu razvoja Interneta postale suviše rasprostranjene (abundance).

Primeri:

Kako se pre 20 godina komuniciralo telefonom (i za koju cenu npr. internacionalnih poziva), a kako to adimo sada? Kako se pre 20 godina nabavljala muzika (i filmovi), a gde i kako je sada nabavljamo? Koliko je medija bilo pre 20 godina, a koliko ih je sada? …

Jednom rečju, razlika je u DOSTUPNOSTI.

Pare su tamo gde je nedostatak, a ne tamo gde je velika rasprostranjenost!

U pomenutom predavanju koje predstavlja inspiraciju za ovaj tekst, pojavljuje se ovaj slajd koji predstavlja na jednom mestu aktuelne probleme i sadašnje (buduće) šanse u oblasti poslovanja (zarade):

Hiper-konkurencija i prevelika količina novih i veoma dostupnih proizvoda (npr. kineska roba) dovodi do toga da klasični sistemi trgovina sve više propadaju (smanjenjem cena, smanjuje se profit). U ovakvom biznisu (trgovina) koji se vodi na isti način “od kada su Feničani izmislili novac” biće sve manje para, a pare se sele u onaj deo proizvoda/usluga koje preporučuju oni u čije mišljenje verujete!

Npr. da li ste ikada išli na odmor u određeni hotel na osnovu preporuke vaših prijatelja, rođaka, ili konsultujući Web sajt TripAdvisor.com?

Veomamje poznata stvar da na Internetu (Webu) imamo sve više raznorodnih sadržaja koji vas manje ili više interesuju. Već se sada vidi da jednostavno pretraživanje Weba nije dovoljno da bi ste pronašli (i pratili) informacije koje vas interesuju. Rešenje se nalazi u oblasti filtriranja informacija na Webu.

Problem medija se nalazi upravo najviše u segmentu raznorodnih sadržaja koji su suviše dostupni. Mediji bi trebalo da idu u pravcu koji bi trebalo da najbolje i znaju da rade – izdvajanje bitnih informacija (filtriranje), i kreiranje jedinstvenog konteksta tih informacija (npr. komentari na temu koji ne mogu da se pronađu na drugim mestima).

U domenu muzike, npr., izdvajanje određenih tipova pesama za određene ciljne grupe (filtriranje) i njihovo (zajednočko) predstavljanje, jeste mogućnost za muzičku industriju.

Cene Interneta padaju iz dana u dan, isto važi za mobilne telefone, internacionalne pozive i sl. U ovom poslu ima i biće sve manje para.

Osobe koje žele direktno da kontaktiraju i da budu u komunikaciji (dijalogu) sa osobama sličnih (specifičih)  interesovanja biće sve češće zajedno, na generalnim mestima (kao što je Facebook), ali će sve češće biti i na specijalizovanim mestima na Webu za tačno određena interesovanja.

Naravoučenije: Uska specijalizacija se isplati (ali u onoj meri koliki može da bude broj osoba iz određenih specijalizovanih ciljnih grupa, a da se od toga može napraviti poslovno održivi model – sindrom malih država).

Od kada postoji svet (a i Web) zna se da individualnost i kreativnost (sadržaja) skreću pažnju u odnosu na mnoštvo istih/prosečnih (sadržaja).

Pare su uvek tamo gde se isti posao radi na drugačije (bolji) način.

Interesantno je videti da određeni broj osoba u poslednje vreme  vrednost neke osobe/kompanije na društvenim medijima (Social Media Capital) meri na osnovu broja Twitter follower-a ili FB prijatelja/članova. Ono što je stvarno mera kvaliteta angažovanja nekog korisnika društvenih medija (pojedinac/kompanija) jeste kvalitet veze između tih “pratilaca” i onoga ko je “praćen” (relationship).

Kombinacija prethodnih aktivnosti koje čine individualnost, kreativnost, tj. sve ono što je ljudska potreba a nema je dovoljno u ovom “izobilju” – tu leže poslovne šanse – i danas, i u budućnosti!

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Pronađite još negde pare, sem u advertajzingu!

Veoma se često dešava da sam u situaciji kada objašnjavam (uglavnom studentima, na žalost) da kada kreirate Web projekat koji bi praktično trebalo da donosi zaradu isključivo od prodaje banera (advertajzing model zarade), morate znati da se nalazite u “polju gde se raspodeljuju mrvice”.

Gornja slika pokazuje raspodelu sredstava na tržištu oglašavanja (SAD) između top 50 sajtova u periodu od 8 godina. Sa dijagrama se može videti da 10 najposećenijih sajtova u proseku uzme 80 odsto para od tržišta oglašavanja, a da top 50 sajtova uzme dodatnih 10 odsto. Svima ostalima preostaje onih 10 odsto sredstava (postavlja se pitanje koliki je udeo u tržištu oglašavanja prvih 1.000 sajtova). Ovakva raspodela je slična na svim tržištima oglašavanja (i u Srbiji), a broj sajtova koji ulazi u 90 odsto raspodele kolača oglašavanja zavisi od razvijenosti tržišta (broj kvalitetnih Web sajtova) – što je manji broj kvalitetnih sajtova, manji broj sajtova uzima veći kolač tržišta.

VirtuelniGrad.com – Od poslovnog adresara do edukatora privrede

Obzirom na prethodno prikazane činjenice, podržavam i trudim se da predstavljam sve one online projekte koji uspevaju na smislen način (čitaj – poslovno održiv) da “pobegnu” iz advertajzing modela zarade.

VirtuelniGrad.com postoji osam godina i tokom prošle godine je uspeo da se izbori za status najposećenijeg specijalizovanog online poslovnog adresara u Novom Sadu.

Inače, kreiranje poslovnog adresara na Internetu je tehnički ne naročito zahtevno (naravno, sve zavisi od opcija koje se dodaju kod samog adresara), ali sa aspekta poslovnog modela ovog tipa sajtova – uspešni sajtovi ovog tipa moraju da imaju veoma kvalitetne klasične prodavce (tzv. tašna-mašna-laptop sistem prodaje, ili prodaja “od vrata do vrata”).

Tokom 2009. g. Dragan Nikolić, vlasnik kompanije Panonsoft koja stoji iza projekta Virtuelni Grad, sa svojim timom počeo je sprovođenje u delo konceptuelnog modela Grada kao komunikacionog modela koji koristi Privreda (kompanije, članovi ovog servisa) i Građani (posetioci samog sajta). VirtuelniGrad.com omogućuje građanima da “pronađu firme, usluge i proizvode, ali i da se informišu, upoznaju i zabave”…

Cela ova priča ne bi baš bila toliko interesantna za posebno predstavljanje da se u njoj ne nalazi odgovor na jednu veoma važnu (i strašnu) istinu – većina kompanija u svetu, ali i kod nas u stvari ne zna da posluje!

Ako ste ikada bili u kontaktu sa predstavnicima raznorodnih firmi i bili ste u situaciji da vidite kako te firme posluju, znate da većina firmi posluje po nekom automatizmu koji je stvoren na osnovu nekog osećaja, ali sigurno to poslovanje uglavnom ne postoji na osnovu poznavanja kako stvari u biznisu inače funkcionišu.

Većina vlasnika firmi u svetu i kod nas ne da zna na sistemskom nivou u svojoj firmi uspostavi tri osnovna segmenta održivog poslovanja kompanije na tržištu:

Kako ostvariti na sistemskom nivou dolazak do potencijalnih kupaca? (kako pronaži kupce?) – Sales Lead Management Kako potencijalnim kupcima sistemski uspešno prodavati proizvod ili uslugu? – Sales Funneling, Sales Pipeline Kako uspešno upravljati kompanijom? (kako donositi prave odluke o strateškim pravcima poslovanja kompanije)

Upravo odgovori na ova pitanja predstavljaju okvir trogodišnje online edukacije projekta VirtuelniGrad pod zajedničkim nazivom “Kako da poslujem Bolje?” (zbirka poslovnih znanja), čiji je cilj rešavanje konkretnih problema u vezi sa poslovanjem firme. Pored ove osnovne “literature” postoji još čitav niz aktivnosti i dokumenata koji imaju za cilj da reše drugi najveći problem kompanija – kako saznanje da se nešto u kompaniji mora menjati i sprovede u delo.

Kao što se i moglo pretpostaviti, nisu svi “članovi Privrede Grada” revnosni u usvajanju novih znanja koja im mogu pomoći da opstanu na veoma surovom tržištu, tako da možda nekih 10 do 20 odsto predstavnika firmi koji učestvuju u ovoj edukaciji stvarno i unose promene u svojim firmama.

Uspeh ovog sistema pretplatničkog modela počiva na veoma jednostavnoj, ali veoma zahtevnoj pretpostavci – ako korisnici servisa stvarno povećaju prodaju, koristiće i dalje ovaj servis. Upravo iz ovog razloga, ovaj tip poslovnog modela je veoma komplikovan za kopiranje (kao što je npr. jednostavno iskopirati sajt poslovnog adresara), jer je potrebno veliko znanje da se iskopira edukacija koja za rezultat ima povećanje prodaje klijenta!

Očigledna vrednost koja se daje klijentu omogućuje uspešnu prodaju!

Ovaj primer se lepo nadovezuje na prethodni tekst o načinima zarade online medija, obzirom da ako se pronađe način da se dođe do konkretnog zadovoljenja potreba klijenata, tada tržište koje je spremno da plati tu vrednost uvek postoji.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Pre nešto više od nedelju dana primetio sam pojavu ovdašnjih lokalnih rezultata pretraživanja za firme na Google-u (i za Google.com i Google.rs). Google to ovde naziva: “Rezultati pretraživanja lokalnih preduzeća za upit…”

Kao što se može videti, u konkretnom upitu za auto servise u Novom Sadu nema za sada baš puno rezultata pretraživanja (za Beograd ima trenutno još manje). Kada se pogledaju linkovani lokalni rezultati pretraživanja na Google Maps, dobija se nešto više firmi:

Činjenica je da za sada nema baš puno oblasti u kojima se prikazuju ovi rezultati, što je uglavnom uslovljeno činjenicom da nije veliki broj ovdašnjih korisnika koji prave svoje Google mape (Google trenutno najviše uzima upravo mape koje su korisnici izradili u sklopu servisa Google Maps).

Pojava ovakvih rezultata pretraživanja na Google-u je veoma bitna sa aspekta SEO optimizacije, jer će se uskoro pojaviti veliki broj rezultata pretraživanja ovog tipa koji će potpuno promeniti preraspodelu poseta sa Google-a. Kako to izgleda možete videti na ovom primeru:

Kada postoji veliki broj reklama, uključujući i mapu, čak i ako je vaš rezultat pretraživanja prvi, isti neće biti vidljiv u prvom prozoru stranice sa rezultatima pretraživanja, što ima za posledicu dramatično smanjenje broja klikova,   naročito za različite vrste poslovnih adresara, direktorijuma i sl. Upravo ovakvi rezultati pretraživanja inače obično dominiraju pri pretragama lokalnih firmi.

Posebno je interesanta priča o tome kako prvo uopšte da se pojave ovakvi rezultati pretraživanja za različita mesta, a nakon toga i da se vaša firma nađe na mapi koja donosi posećenost.

Google naravno i prodaje pozicije na ovakvim rezultatima pretaživanja za razvijenija tržišta (pratiti opciju local search u AdWords-u)… Pa vi vidite gde i na koje sve načine Google zarađuje

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre čitanja ovog teksta ukazao bih na nekoliko napomena:

Preporuka je da se ovaj tekst čita sa pauzama između pod-naslova. Ako se kojim slučajem osetite prozvani zbog nečega što je napisano u tekstu, ili mislite da nešto napisano ima veze sa vama – budite sigurni da to 100 odsto nije slučaj. Ako se prethodno desi, ozbiljno se zapitajte zašto je to tako. Određenim ciljnim populacijama ovaj tekst će proizvesti  bes, anksioznost ili veliku ravnodušnost…

Pokazna vežba KPI (sa primesama konverzije)

Možemo posmatrati nekoliko varijanti opisa ključnih indikatora performansi (KPI – Key Performance Indicators) za slučaj Web sajtova:

Ključni indikatori performansi (KPI) omogućuju parametrizaciju konverzije Web sajta koja olakšava sistematizaciju poslovnog odlučivanja u slučaju nastupa organizacije na Internetu (naravno, automatizacijom procesa računanja KPI dobija se mogućnost većeg iskorišćenja data-mining softverskih rešenja /koristi se još i izraz BI – Business Intelligence/ koja bi inače trebalo da služe kao podrška poslovnom odlučivanju). Ključni indikatori performansi (KPI) omogućuju merenje uspešnosti aktivnosti neke kompanije u odnosu na zadate dugoročne ciljeve. Ključni indikator efikasnosti (KPI) je “vizuelni signal kojim se obeležava napredovanje u ispunjavanju nekog cilja” (primer Microsoft, primer Comtrade).

Primer prikaza (stepena) konverzije i KPI

Na datoj slici prikazani su primeri efekata Internet oglašavanja putem različitih sistema oglašavanja za jedan Web sajt, korišnjem naprednih opcija Google Analytics alata.

Kao što se na slici može videti, prikaz efekata oglašavanja uvođenjem  informacija o broju i vrednosti prodaja ne izgleda baš kao “prodaja magle”, i postaje veoma razumljiv za top management koji često ne vidi efekte oglašavanja.

U datom primeru za e-mail oglašavanje (house e-mai – interna mailing lista) na osnovu određenih aktivnosti slanja e-mail poruka u ograničenom periodu vremena došlo je 17.342 poseta, od kojih je nastalo 164 prodaje u vrednosti od preko 35.000 funti. Iz ovoga proizilazi da je 0.95 odsto posetilaca izvršilo prodaju ovim načinom promocije, što predstavlja meru koja se naziva stepen konverzije. U ovom slučaju, konverzija u apsolutnom iznostu je 164 prodaje.

Ako uzmemo primer PPC oglašavanja (Paid Search), 3.339 je donelo 8 prodaja vrednosti od 325 funti. Ovo znači da PPC oglašavanje nije smelo da ima cenu koja je veća od 9.7 penija po kliku da bi bilo isplativo. Iz prethodnog proizilazi da pod prikazanim uslovima oglašavanja dovođenje jednok kupca ima cenu od 40.59 funti, odnosno toliko je potrebno u proseku uložiti para da bi se dobio jedan kupac ovim tipom oglašavanja. Naravno, za ovakvu analizu bolje je uzimati duži vremenski period, kao i veći broj kraćih vremenskih peroda (mesec dana) da bi se dobila prosečna vrednost cene dovođenja jednog kupca.

Ako uzmemo pretpostavku da neki izvršni direktor pregleda ove podatke i ima informaciju da je nešto pre posmatranog perioda efekata oglašavanja pušten pertnerski (affiliate) program, na osnovu relativno jednostavne analize može da izvede zaključak da aktuelni pokazatelji potvrđuju zahtev odeljenja za oglašvanje da se povećaju ulaganja u razvoj affiliate marketing strategije, obzirom na prikazane efekte (stepen koverzije 1). Prethodno predstavlja primer poslovnog odlučivanja na osnovu jednostavnih indikatora performansi na nivou analize stepena konverzije.

Ključni indikatori performansi sistema u slučaju efekata Web sajta mogu da se posmatraju kroz različite poslovne funkciji u kompaniji, od onih koji utiču na strategiju daljeg delovanja organizacije, do operativnih koji služe za otkrivanje problema u poslovanju. Jedan od čestih primera operativnih indikatora performansi jeste stepen odbijanja popunjavanja formulara – (broj prijava preko formulara/broj posetilaca na stranici sa formularom)*100.

Koliko su stručni blogovi u stvari stručni

Sa prethodnim primerima sam pokušao plastično da dočaram različite varijante kako se može predstaviti ista tematika.   

U prvom primeru imate one koji žele da se pokažu veoma pametni, ili jednostavno ne žele da se “spuštaju na nivo” nečega što nije u domenu njihovog “vokabulara i znanja”.

U drugom (ne baš uspešnom) primeru hteo sam da dočaram one koji rade copy/paste ili prevod neke tematike, a sami nemaju baš neka znanja iz datih oblasti. Ovo je simpatično prikazivala Danica Radišić sa svojim projektom “Sisala vesla”.

U trećem primeru se konkretno prikazuju primeri kako osobe iz IT-a obrađuju određenu tematiku nekoj ciljnoj grupi, ali ja iskreno ne znam kojoj, jer nisam baš siguran da ako ne poznajete ovu tematiku (KPI) možete da shvatite šta uopšte nude te firme.

Četvrti primer možete vi da prokomentarišete…

Kada se prethodno posmatra sa aspekta kreiranja blog sadržaja, može se uočiti da se različiti blogeri koji žele da pišu na neke stručne teme nalaze u nekoj od navedenih kategoria “stručnosti” (ko ima još neka kategorija, slobodno navedite).

Činjenica je da kada krenete da pišete bilo šta javno, nalazite se pod “sudom javnosti”, pa se između ostalog tačno može ustanoviti kolika je primenljivost predstavljenih znanja određenog blogera.

Ovo je jedan od osnovnih razloga zašto mnoge osobe koje bi mogle da pišu blog, i ne krenu da ga pišu, jer “šta ja imam da kažem kada ima toliko onih koji znaju više od mene”. Upravo iz tog razloga sam dao ove primere da bih istakao sledeće:

1. Uvek postoji neko ko čita vaš blog ko zna više od vas o opisanoj tematici (bez obzira koja je).

2. Prethodno je dobro uvek znati kada kreirate neki sadržaj da ne bi obrađivali materiju koju ne poznajete dovoljno.

3. Kreirajte one sadržaje za koje sigurno znate da ih poznajete, i to po mogućnosti iz ličnog (vašeg) ugla i vaših primera i/ili iskustava…

4. Čak i ako postoji dosta toga napisanog iz određene oblasti, ono što je čitaocima potrebno jeste lični/jedinstveni doživljaj neke tematike, koji je različit za svaku osobu. Zato je glavna preporuka da pišete vaše autorske sadržaje, jer su jedinstveni-vaši!

5. Kada nešto kreirate na svom blogu, ozbiljno razmislite kome se obraćate, ko je ciljna grupa vašeg bloga – jer ako suviše stručno pišete, oni koji nisu stručni neće vas razumeti.

Da li vas interesuje tematika iz gornjih primera?

Razmišljam već neko vreme o tome da napravim dve jednodnevne radionice (po pet sati) na teme Online KPI i Affiliate marketinga, negde u maju ili junu mesecu ove godine. U zavisnosti od interesovanja, po ceni od 350 EUR po radionici svi polaznici bi dobili mogućnost da unaprede online prodaju poboljšanjem razumljivosti efekata njihovog online nastupa (KPI), i kroz mogućnost unapređenja prodaje kreiranjem partnerskog (affiliate) programa – kombinacija promocije i prodaje.

Slobodno se javite putem formulara za kontakt na ovom sajtu ako vam odgovara tematika i cena, pa da bih bio u situaciji da organizujem konkretan termin ovih radionica.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Neki rade da bi preživeli, neki rade zato što moraju, a neki rade zato što im se to dopada. Najbolje je raditi posao koji volite, i to nije sreća kao što mnogi misle – to je odluka i trud da se pronađe i radi posao koji se voli. To je isto kao i brak, samo traje vremenski duže u toku jednog dana – u braku ste sa poslom, pa se postavlja pitanje da li želite dobar ili loš brak. Znajte da vam je posao “loš brak” kada jedva čekate da dođe petak, a tmurni ste što je uskoro ponedeljak…

Kada neko kaže da nema posao i da ne može da ga pronađe, ta osoba govori u stvari da ne može da pronađe posao koji bi želela da radi, ili misli da bi želela da radi, i to ne znači da nema posla! Posla ima koliko hoćete i u ovim krajevima, počevši od njive, preko prodaje, pa sve i do posla koji je cilj – jedino što možda nedostaje informacija o tome onima koji daju posao, ili je npr. taj posao u drugom mestu, ili sl.

Pre nekoliko godina sreo sam kolegu sa fakulteta koji mi je ispričao da je oženjen, ima troje dece, on i njegova žena ne rade i žive kod njegove tašte sa njenom penzijom. Pitao je da mu pronađem posao. Rekao sam mu da trenutno nemam ništa što znam da bi mogao da radi, ali slobodno može da ide da radi na selu – tada je bilo vreme setve, ili da krene u neku prodaju na procenat. Njegov odgovor: “Pa, nisam ja zato studirao da radim u njivi, ili da budem prodavac. Hoću posao u svojoj struci!” Onda sam mu rekao: “OK, to znači da nemaš toliki problem sa parama, kada možeš da biraš šta ćeš da radiš”…

Drugim rečima, onaj ko nije zaposlen ne radi zato što ne mora, jer da mora – pronašao bi prvi posao koji donosi novac za život! Sve ostalo su izgovori!

Nije problem ako nemate posao koji želite, samo bi bilo dobro da se takvo stanje nazove pravim imenom.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kompanija “Radić” iz Rume bavi se preradom svežih i suhomesnatih proizvoda od pilećeg mesa. Na Limanskoj pijaci u NS imaju dve tezge i kod njih redovno kupujem različite đakonije od piletine. Vlasnica ove kompanije je svaki dan na ovoj pijaci, i jedan je od tri prodavca na ovim tezgama.

Jednom prilikom sam je pitao kako to da tako interesante i dobre proizvode koje imaju (npr. praška šunka od piletine, ili kulen od piletine) ne plasiraju u neki od većih marketa. Njen odgovor: “Šta misliš zašto sam na pijaci? Ovde dobijam pare na ruke. Neću valda da upropastim svoj porodični posao tako što će neki trgovci da se bogate na meni, a ja da propadnem od dugova.”

Ova priča plastično ilustruje situaciju u kojoj imamo sistem dugovanja u krug, gde jedni planiraju kompletno poslovanje na takav način da duguju praktično svima, a da biste uspeli da opstanete na ovom tržištu (kada radite po principu koji ne podrazumeva plaćanje odmah) morate imati razrađen sistem upravljanja dugovima – kako naplatiti (namoliti) da određeni broj kompanija u mesecu uplati dovoljnu sumu sredstava da bi se mogao ispoštovati “radni proces”.

Ko su najveći dužnici u Srbiji?

Naravno, kod nas sve potiče od Države koja je ubedljivo najveći dužnik, što uključuje državne kompanije, javna preduzeća i sl. Generisanje dugovanja od ovakvog sistema poslovanja (tzv. dužnička ekonomija), praktično stvara pakleni krug dugovanja koji definitivno predstavlja najveći problem ove države.

Situacija u kojoj živimo je takva da imate ne-mali broj kompanija koje su uzele različite kredite koje moraju da vraćaju na mesečnom nivou. Ako na vreme ne uplate sumu dugovanja banci, ista banka lepo blokira račun i ostavlja ga u tom statusu dok preko njega ne naplati svoja potraživanja. Za to vreme veliki broj kompanija se dovija na taj način što preusmerava prihode na neke druge račune. Kako većina ovakvih kompanija ima kredite i u drugim bankama, situacija sa ovim računima ubrzo biva slična kao i sa prvim opisanim računom. Naravno, ista firma ima dugovanja prema svojim poslovnim partnerima, kojima teško da na vreme plaća obaveze, ako je vreme plaćanja rate kredita, plaćanje PDV-a (naplata PDV-a blokira sve račune, ako nema dovoljno para na njima), plaćanje plata radnicima, odnosno ciklusi u kojima je potrebno prikupiti veća sredstva da bi se isplatile osnovne obaveze poslovanja.

U decembru mesecu na B92 se pojavio članak koji eksplicitno navodi najveće bankarske dužnike u Srbiji: Delta Holding, Telekom, Železnice Srbije, EPS, JP Putevi Srbije. Ova lista samo potvrđuje interne priče koje godinama “kolaju” u poslovnim krugovima – najveća pošast je raditi sa “velikim” kompanijama koje su i najveći dužnici i prema privredi (jer moraju da obezbeđuju mesečno otplatu velikih rata kredita)! Kompanije kao što su navedene, i većinski broj ostalih “velikih” kompanija (npr. Dunav, Hemofarm…) uveli su u svoja “pravila poslovanja” slično kao i svi “veliki” trgovci – dospela faktura se ne plaća pre tri meseca od kada je dospela u kompaniju!

Velika komapnija je ona kompanija koja redovno servisira svoje dugove prema svima sa kojima posluje!

Ako ste u PDV zoni i imate ovakve “velike” kompanije za klijente, 90 dana (a često i duže) čekanje na naplatu znači da se prema Državi mora platiti PDV pre nego što se iznos dugovanja naplati od dužnika. I eto nama razloga zašto imamo toliko problema u privredi - Dužnicima je dozvoljeno da duguju! Zašto? Pa Država je najveći dužnik!

Opisani primer poslovanja iz ovog teksta se u narodu naziva DEKA – Domaća Ekonomska KrizA.

Kako rešiti problem dužničke države?

Potrebno je pogledati malo po okruženju (npr. Mađarska, Slovenija) gde ovakvi problemi ne postoje:

1. Najvažnije je aktivno sprovođenje Zakona o stečaju i likvidaciji kompanija!

Posle propisanog vremena kada kompanija nije u stanju da servisira dugove, potrebno je izađe iz sistema poslovanja, da bi se krug dugovanja ovakvih kompanija što pre prekinuo. Država godinama ne sprovodi ovaj zakon samo zbog toga što bi se na taj način povećali statistički brojevi nezaposlenih (i veliki broj državnih kompanija bi konačno bio zatvoren), iako te osobe inače ne rade i ne dobijaju platu!

2. Potrebno je uvesti automatizovani sistem naplate dugovanja koji ide od banke kompanije kojoj duguju sredstva ka banci kompanije koja je dužnik! Sistem u normalnim državama funkcioniše tako da kada postoji nedvosmisleno validan ugovor između kompanija u kojem je eksplicitno definisan obim i način plaćanja, nakon 30 dana od momenta kada je kompanija dužnik trebalo da plati svoj dug, kompanija kojoj se duguje daje nalog svojoj banci da automatski naplati predviđenu sumu, koja se skida sa računa dužnika na sličan način kako banka naplaćuje rate kredita. Razlika između ovakvog sistema i sistema menica je u tome što je praksa pokazala da veliki broj kompanija ne može da dobije menice od kompanija sa kojima radi (ili često prestaje da radi sa kompanijom čiju je menicu pustila), gde menice osiguravaju naplatu potraživanja. Na ovaj način (naplata preko banke), dovoljan je validan ugovor koji aktivira naplatu potraživanja od dužnika.

3. Potrebno je da Država shvati da ako tvrde da su oni “najjači u Državi” da Država mora svojim primerom prva da servisira sve svoje dugove! Na ovaj način će povećati obim legalnog poslovanja i povećanje prihoda od PDV-a. Ovo je teško obezbediti jer to znači da će u jednom periodu država samo servisirati svoje nagomilane dugove prema privredi, pa neće moći da se bavi dnevno-političko-populističkim akcijama koje su usmerene sticanju pozicija na sledećim izborima!

Kada profunkcioniše država u kojoj nije najisplativiji posao biti dužnik, kompanije kao što je “Radić” sa početka teksta imaće interes da povećaju prihode time što će svoju ponudu plasirati na veće tržište, uz obezbeđenje sigurne naplate svojih potraživanja!

Rating: 10.0/10 (3 glasova cast)

Telenor je nedavno predstavio pružaocima usluga mobilnih servisa svoje  planove o puštanju naplate putem mobilnog telefona (m-payment) sa provizijama koje su slične uslugama naplate putem platnih kartica u bankama.

Sa početkom 2010. g. počeće sa radom servis naplate putem mobilnih telefona ovog mobilnog operatera, gde će provizije biti spuštene sa 50-60 odsto, na 2-3 odsto od cene proizvoda-usluga.

Za očekivati je da Telenor napravi dogovore sa bankama da se omogući i pravi m-payment, koji nije vezan samo za stanje kredita kod mobilnog operatera, već da suma kojom će moći da raspolažu korisnici bude vezana za neki od bankarskih računa korisnika.

Ako ovaj sistem naplate zaživi na pravi način od Nove godine (mogućnost jednostavnog povezivanja računa banke sa plaćanjem putem mobilnog telefona), to može značajno uticati na povećanje obima e-trgovine u Srbiji.

Veoma je verovatno da će i ostali mobilni operateri slediti Telenor sa ovakvim varijantama usluga (konkurencija je čudo!), ali to će se videti u narednom periodu.

Pretpostavljam da će se detaljnije informacije o ovom sistemu naplate od strane Telenora pojaviti uskoro na Webu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U prvom delu teksta koji obrađuje temu uvođenja zainteresovane osobe u proces prodaje (Sales Lead), akcenat je bio na osnovama klasičnih sistema dolaženja do kvalifikovanih kontakata (Lead Generation). U ovom tekstu obrađuje se tema Internata kao osnovnog kanala za generisanje kvalifikovanih kontakata.

Sam proces dolaženja do kvalifikovanih kontakata putem Interneta sastoji se iz tri celine:

Dovođenje korisnika na Web sajt Usmeravanje korisnika na “željenu akciju” (Desired Action, Conversion Action) – Optimizacija Web stranice u kontekstu ostvarivanja većeg broja željenih akcija korisnika (konverzija). Optimizacija procesa online prodaje (Sales Funneling).

Indikativni pokazatelji

Kompanija Econsultancy u poslednje tri godine kreira izveštaj “Online Lead Generation Report” u kojem se nalaze podaci na osnovu istraživanja različitih tipova kompanija o njihovoj percepciji dolaženja do kvalifikovanih kontakta putem Interneta, i poređenjem ovih aktivnosti sa klasičnim pred-prodajnim aktivnostima.

Kao što se može videti, slanje saopštenja za medije je ubedljivo najčešći klasičan način dolaženja do kvalifikovanih kontakta za kompanije, i to je više od dva puta efikasnije od oglašavanja na televiziji. U poređenju sa podacima iz 2007. g., slanje prodajnih pisama koje generišu kvalifikovane kontakte klasičnom poštom je opalo 13 procenata, dok je slanje saopštenja klasičnim medijima opalo za 7 odsto. Dvadeset odsto ispitanih ne koristi klasične metode dolaženja do kvalifikovanih kontakata!

Kada se prethodni podaci uporede sa podacima iz marketinških agencija o njihovim klijentima, redosled najčešće upotrebe klasičnih načina dolaženja do lead-ova je isti, jedino su svi procenti veći! Čak 20 odsto više klijenata advertajzing/PR agencija koristi klasičnu poštu, a 13 odsto više klijenata agencija koristi TV.

Kada se pregledaju najčešći korišćeni sistemi dolazaka do kvalifikovanih kontakata putem Interneta, može se videti da su na vrhu liste upravo najefikasniji sistemi oglašavanja (objašnjeno nešto kasnije). Pored društvenih medija (Social Media), od ove godine na spisku upotrebljavanih načina dolaženja do kvalifikovanih kontakata mnogo značajnije se pojavljuje i distribucija sadržaja (uglavnom putem RSS tehnologije), što se poklapa sa sve aktuelnijim trendom Content Marketing (termin izmišljen od strane tzv. marketara, iako se u osnovi radi o PR aktivnostima kreiranja adekvatnih sadržaja).

Najveća “tajna” kvalitetnog nastupa organizacije na Internetu i njenih uspešnih online rezultata, leži u ozbiljno osmišljenom sistemu kreiranja i slanja e-mail poruka na liste postojećih posetilaca Web sajta, koji su svojevoljno ostavili e-mail adrese (house e-mail). Znači, ne radi se o slanju e-mail-ova putem nečijih drugih mailing lista (rented e-mail lists), ili još gore – slanje SPAM poruka (nedozvoljena e-pošta).

Interesantno je da kada se postojeći podaci porede sa podacima iz 2007. g. SEO (Optimizacija za pretraživače) aktivnosti su opale za dva odsto, a PPC aktivnosti (kontekstualno oglašavanje) su opale za šesnaest procenata. Sa jedne strane ovakvi podaci se objašnjavaju postojećim generalnim padom budžeta za oglašavanje (iako preko 50 odsto ispitanika tvrdi da je povećao online budžete za oglašavanje!), a sa druge strane prisutnim rastom sistema distribucije sadržaja (jedino ovaj segment online aktivnosti beleži značajan porast od osam odsto).

Kada se pogledaju podaci po efikasnosti tehnika dolaženja do kvalifikovanih kontakata putem Interneta, situacija postaje mnogo jasnija:

Optimizacija za pretraživače predstavlja definitivno najvažniji način dolaska do kvalifikovanih kontakata. Kontekstualno oglašavanje je veoma efikasno (malo kasnije detaljnije obrazloženo). Tehnike koje nisu veoma efikasne (kao što su npr. društveni mediji i RSS) najviše veoma zavise od poznavanja kvalitetnih načina njihovog korišćenja u svrhu dolaženja do kvalifikovanih kontakata, a sa druge strane više različitih istraživanja upućuju na to da veliki broj kompanija i dalje testira efikasnost ovakvih načina promocije.

Kada se ovi podaci uporede sa prethodnim podacima na sličnu temu od strane servisa MarketingSherpa, može se doći do sledećih zaključaka:

Kada se posmatra poređenje promotivnih efekata za slučaj prodaje proizvoda (usluga) u odnosu na efekte kada je cilj promocije dolaženje do kvalifikovanih kontakata (product vs. lead generation), na dijagramu se veoma lepo vidi da je za različite ciljeve promocije potrebno koristiti tehnike promocije. Za prikazane sisteme offline i online promocije trend najefikasnijih trendova prati rezultate prethodno pomenutog istraživanja (Econsultancy).

Prikazani dijagram sa jedne strane prikazuje stepen korišćenja određene tehnike promocije (y-osa – Usage), u poređenju sa efektima promocije (x-osa – ROI), gde veličina kruga prikazuje stepen uloženih sredstava u određenu aktivnost. Zaključci koji se mogu izvesti na osnovu prikazanih podataka (januar 2009. g.):

Sistem kontekstualnog oglašavanja i njegovi efekti se veoma ozbiljno razlikuju kada se posebno posmatra oglašavanje u kontekstu upotrebljenih ključnih reči na pretraživačima (Paid Search – npr. reklame na Google pretraživaču), u odnosu na oglašavanje u kontekstu sadržaja Web stranice (Contextual Targeting – npr. reklame “Google oglasi” koje se mogu pronaći na različitim Web sajtovima). SEO aktivnosti su posebno prikazane u odnosu na tekstualne reklame (Text link ads), a tekstualne reklame u prikazanom obliku se dominantno kupuju zbog strategije linkovanja, koja predstavlja deo SEO aktivnosti (ako Google pokušava da sankcioniše one Web sajtove koji prodaju, ali i kupuju linkove zbog poboljšanja rejtinga na pretraživačima). Iz oba istraživanja je očigledno koja je razlika u obimu oglašavanja putem klasičnih tipova online oglašavanja (klasični i reach media baneri), u odnosu na efekte ovakvog oglašavanja za potrebe generisanja kvalifikovanih kontakata.

U sledećem nastavku ovog serijala tekstova biće detaljnije objašnjeni pojedinačno bitni načini generisanja kvalifikovanih kontakata.

Tipovi generisanja kvalifikovanih kontakata

Referentna organizacija IAB na svom engleskom edukativnom sajtu IABUK.net predložila je sistem osnovne raspodele dolaska do kvalifikovanih kontakata:

1. Premium Lead Generation

Ovaj sistem generisanja kvalifikovanih kontakata uključuje “čisto” interesovanje online korisnika za određenu akciju koja predstavlja predmet generisanja kvalifikovanih kontakata, odnosno organizacija koja je došla do posmatranog kontakta nije upotrebila neki “podsticaj” (incentive – npr. ponuda nečeg besplatnog u zamenu za e-mail adresu korisnika).

2. Incentive-based Lead Generation

Sistem generisanja kvalifikovanih kontakata na osnovu nekog podsticaja.

3. Co-registration

Sistem generisanja kvalifikovanih kontakata koji predstavlja kombinaciju promotivnih aktivnosti koje uglavnom potiču od nekog podstivaja – korisnik se npr. zamoli da ako je izvršio određenu željenu akciju (desired action) na nekoj Web stranici, on/ona može izabrati neke dodatne informacije (željene akcije) o srodnim proizvodima/uslugama iste ili različite organizacije (npr. korisnik se registrovao za jedan servis, i na stranici gde stoji zahvalnost za prijavljivanje (tzv. Thank-You Page), pojavljuje se dodatna mogućnost prijavljivanja na srodne servise).

Stanje u Srbiji

Predstavljena istraživanja se odnose većinski na tržište SAD, Engleske i pojedinih ekonomski razvijenih zemalja. U našim uslovima, kompanije koje koriste Internet za unapređenje poslovanja uglavnom su u manjem procentu tek počele da otkrivaju mogućnosti dolaska do kvalifikovanih kontakata putem Interneta (većina još to nije shvatila). Najčešći način dolaska do kvalifikovanih kontakata korišćenjem Interneta u Srbiji je putem sopstvenih mailing lista (ako one postoje u konpaniji), putem klasičnog reklamiranja banerima i putem kontekstualnog oglašavanja. Veoma je korisno za firme koje su počele sa ozbiljnijom upotrebom Interneta u svrhu dolaska do kvalifikovanih kontakata, da shvate kolika je potencijalno velika prednost u odnosu na konkurenciju, koja se realno može postići ovim aktivnostima. Generisanje kvalifikovanih kontakata je mnogo jednostavnije postići od prodaje putem Interneta, a u mnogim oblastima to je upravo i najvažniji poslovni cilj koji se može postići putem Interneta.

Zaključak

Veliki procenat direktnih tipova online oglašavanja u vezi su sa generisanjem kvalifikovanih kontakata. Skoro pedeset odsto ispitanih kompanija (Econsultancy) koristi online generisanje kvalifikovanih kontakata za generisanje offline prodaje. Kompanije u većini koriste i online i offline metode dolaska do kvalifikovanih kontakata. Postoje značajne razlike u promociji koja ima za cilj prodaju, u odnosu kada je cilj generisanje kvalifikovanih kontakata. Potrebno je doći do značajnijih iskustava u online generisanju kvalifikovanih kontakata da bi se tačno znalo koji su tipovi promocije najefikasniji. Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)