Скуп блогова на српском језику
Ministarstvo za dijasporu finansijski je podržalo konferenciju “US-Serbia IT summit“, koja će se održati na jesen u Čikagu.
Interesantno je da su određeni mediji preneli ovaj info kao mogućnost predstavljanja domaće ponude iz Internet tehnologija (IT), iako se u originalnom saopštenju navode informacione tehnologije (IT).
Simpatičan previd
Eto, pripremite se da predstavite svoju ponudu u SAD…
Danas sam proveo veliki deo radnog dana u nekoliko veoma interesantnih sastanaka.
Nazvao me je Miša Bogunović-Bogun, vlasnik restorana (kafane) Balkan Ekspres, da mu se pridružim u kafani za sto sa Martinom Candirom (jedan od najpoznatijih fotografa u Srbiji) i sa Milanom Muminom (ex Love Hunters).
IT kompanija Saga, jedna od najvećih domaćih firmi iz oblasti usluga u domenu IT rešenja, prodata je ovih dana jednom inostranom investicionom fondu za 50 miliona EUR. Radi se o prodaji većinskog udela u firmi (oko 65 odsto) koja je prošle godine imala promet od preko 43 miliona EUR.
Na osnovu tipa novog većinskog vlasništva nad ovom kompanijom, može se zaključiti da će se Saga uskoro pojaviti na nekoj od berzi - kod nas i/ili u regionu.
Pre nedelju dana počele su da se pojavljuju nezvanične informacije o postojanju mogućnosti da Pepsi US kupi fabriku vode Knjaz Miloš.
Već duže vremena se zalažem za sistem komunikacije u kojem osobe koje prodaju IT i Internet rešenja predstavljaju prednosti svojih usluga na način koji je razumljiv krajnjim kupcija (odnosno vlasnicima firmi - donosiocima odluka). Prosto mi je neverovatno da i dalje veliki broj Internet (čitaj Web dev) i IT firmi zasniva svoji prodaju “prolaskom” preko IT odeljenja (direktora IT-a), a osnovni razlog za to je što jedni i drugi srodno komuniciraju!
Postoje procene koje kažu da će u naredne dve godine doći do “konsolidacije” u komunikaciji između IT firmi i njihovih klijenata sa aspekta prodajnih strategija koje su u kontekstu pojednostavljenja “priče” o prednostima IT usluga. Što se tiče Interneta, prvi problem je da projekte počnu da vode osobe koje se razumeju u posao (a ne da se radi o programerima i dizajnerima), što će početi da se menja sa sve većim online prihodima koji se očekuju u narednom periodu.
Slovenački ekonomski dnevnik Finance objavio je juče informaciju o kupovini Hermes Soft Lab-a od strane ComTrade-a.
Prvu informaciju o ovoj kupovini mogli ste pročitati na ovom blogu od 29.11.2007. g., znači skoro 4 meseca ranije! Sem na ovom blogu, ovu informaciju niste mogli pročitati nigde, a ovde su objavljene i ažuirane informacije o potvrdama indicija ove kupovine.
Doc Searls je u sklopu događaja Cluetrain @ 10 povodom deset godina od objavljivanja legendarnog dokumenta Cluetrain Manifesto (1999. g. u dokumentu stoji da “tržišta predstavljaju konverzaciju”) izneo neka veoma interesantna predviđanja šta će se desiti u svetu poslovanja u narednih deset godina (navodim meni 3 najinteresantnija predviđanja):
Advertajzing neće postojati u obliku koji poznajemo danas. Pravićemo pare usled “because effects” umesto “with effects” (u slobodnom prevodu, sredstva će dolaziti zbog nečega što daje vrednost korisniku, a ne sa tim što je nešto urađeno). Moćićemo da upravljamo prodavcima, kao i oni nama (pisao sam svojevremeno o konceptu Vendor Relationship Management gde se pominje Doc Searls).Već neko vreme razmišljam da napišem članak o kompaniji Medoprodukt iz Donjeg Tavankuta, a naslov uopšte nije trebalo da bude ovakav kakav je napisan, čak sam svojevremeno mislio da ga naslovim sa - Reklama sa namerom.
Kada se malo pogleda po radnjama u Srbiji (bili to neki mali marketi ili mega-marketi) u svakoj praktično dominiraju konzervirani proizvodi (povrće, voće) ove kompanije. Tako je već godinama (iako sam u poslednje vreme primetio da se u nekim prodavnicama našto smanjila količina njihovih proizvoda, jer je veća konkurencija na rafovima). Pristojnim odnosom cene, kvaliteta i dostupnosti proizvoda, uspevaju već godinama da se nametnu domaćim kupcima konzerviranog povrća i voća.
Moj sin “tamani” njihov krastavac, a probali smo i većinu ostalih njihovih proizvoda koji su dostupni u marketima. Neke kupujemo redovno (kada uzimamo taj tip proizvoda), a neke s vremena na vreme.
U svakom slučaju, upravo prethodna dva pasusa je trebalo da budu glavni razlog i okosnica članka koji sam hteo da napišem za jednu firmu čiji proizvodi mi se dopadaju već duže vreme, ali kada je došlo vreme da se konkretno pripremim za pisanje članka i krenuo da pretražujem po Internetu…
U nastavku možete pročitati nekoliko raznorodnih kraćih informacija u jednom postu, po redosledu kako sam dolazio do njih…
Regionalni pregled blogosfere za 2007. g.
Toni Aničić je na svom blogu napravio uspešan pregled dešavanja na regionalnoj blogosferi tokom 2007. g. i dobio veoma pozitivne komentare na svoju višečasovnu aktivnost sakupljanja i “obrade” informacija iz meseca u mesec…
Gostovanje Kjel Nordstroma (Funky Business) u Srbiji
Na BiznisForumu može se pročitati detaljan izveštaj sa predavanja koautora čuvene knjige Funky Business, a Jelena Jovanović (Miss Cybernaut) je na ovom blogu ostavila link do svog intervjua sa g. Nordstromom.
Asmedi: Ekonomist medija grupa kreirala sajt Emportal.co.yu
U decembarskom izdanju newsletter-a Asocijacije medija (br. 70) objavljena je informacija o puštanju u rad sajta Emportal.co.yu, koji je napravila Ekonomist Medija Grupa. Cilj Emportala je informisanje, obrazovanje i objašnjavanje ekonomskih, poslovnih i finansijskih kretanja u ekonomijama, pre svega Srbije i jugoistočne Evrope. Sam sajt je urađen u stilu svremenih poslovnih portala iz oblasti ekonomije, ali za sada sadržaji nisu takve vrste i obima da se može uskoro očekivati značajnija posećenost.
Btw. interesantno je da e-newsletter Asocijacije Medija, koja je objavila prethodnu vest, trenutno prima skoro 4.000 osoba preko maila, što ovaj newsletter svrstava u kategoriju jedne od ozbiljnijih mailing lista u Srbiji. Za one koji žele da se prijave na ovu listu, potrebno je da pošalju mail na adresu zoran.papic (at) asmedi.org.
Inicijativa sa blogova na TV-u sa nacionalnom pokrivenošću
Tatjana Vehovec je svojevremeno pokrenula peticiju na temu dočeka Nove godine u Novom Sadu, a juče je prilog na ovu temu išao na TV B92 (kažu da je o ovoj peticiji bilo reči i na radiju). U narednom periodu može se očekivati da će sve veći broj interesantnih i važnih vesti koje poteknu sa blogova na kraju izaći “na videlo” kroz klasične medije…
Firma Credenda Classics, izadavač dnevnih novina Građanski list i nedeljnih malih oglasa Građanski oglasnik u Novom Sadu, nedavno je pokrenula beogradsko štampano izdanje malih oglasa - Gradski oglasi.
U javnosti i medijima se u poslednje vreme u Srbiji sve više priča o besplatnoj podeli akcija, što će se u narednom vremenu sve više intenzivirati.
Bez obzira na to kako će operativno ceo proces izgledati, besplatna podela akcija će se desiti, naravno sa manje ili više problema. Ovaj proces će doneti veoma bitne promene u ovoj državi u narednim godinama, a na osnovu iskustava iz zemalja u okruženju koje su delile besplatne akcije na različite načine, i na osnovu poznatih parametara podele akcija, može se dosta precizno pretpostaviti šta će se u narednom periodu dešavati u Srbiji po ovom pitanju.
Poreska uprava Srbije saopštila je 03.12.2007. da će u sredu, 5. decembra početi kontrola softvera kod poreskih obveznika.
Kako se navodi u saopstenju, cilj kontrole zaštita intelektualne svojine regiistrovanih proizvođača softvera i sprečavanje poreske utaje u toj oblasti.
Za neovlašćeno korišćenje softvera propisana je novčana kazna od 100.000 do tri miliona dinara za pravno lice, odnosno 10.000 do 200.000 dinara za odgovorno lice.
U saopštenju se dodaje da će Poreska uprava za neovlašćeno korišećenje softvera podneti prijavu za privredni prestup javnom tužilaštvu, a ukoliko sud utvrdi privredni prestup, softveri će biti oduzeti i uništeni.
Izvor: BETA http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=25052
29.11.2007. Iz pouzdanih izvora saznajemo da je vodeća srpska IT kompanija Comtrade u postupku preuzimanja slovenačke softverske firme Hermes SoftLab za sumu od oko 40 miliona EUR. U narednih 24-48 sati trebalo bi da se pojave i druge informacije o ovoj kupovini.
Ova prva kupovina slovenačke firme od strane srpske firme dešava se samo nekoliko dana nakon izjave slovenačkog ministra finansija da srpske fime mogu slobodno ulagati na slovenačkom tržištu.
U svakom slučaju, veoma interesantna vest koja se eksluzivno pojavljuje na ovom blogu
U trećem nastavku ovog serijala na temu konsaltinga iz oblasti poslovne primene Interneta pozabaviću se konkretnim poslovima koje radim u poslednjih nekoliko godina.
Generalno, postoji tri načina na koje moja konsalting agencija obavljanja usluge konsaltinga: putem pisanih dokumenata (deliverables), edukacija (treninzi) i lično prisustvo/učestvovanje u projektu. Praktično sve vrste usluga mogu se obaviti na neki od ova tri načina (ili kombinovano). Akcenat je na tome da kroz bilo koji od datih oblika pružanja usluga, usluga se obavlja na takav način da jednom izvršena usluga ne naplaćuje se ponovo, odnosno klijent ima mogućnost da kasnije samostalno obavlja poslove koji su odrađeni konsaltingom, u odnosu na prethodno data uputstva na jedan od pomenutih načina vršenja usluge konsaltinga.
Projekti se dele prema obimu i raspoloživom budžetu, a ne prema veličini firme. Činjenica je da u zavisnosti od veličini firme zavise i usluge koje se traže (manje firme traže specifične usluge manjeg obima, a veće firme usluge koje obuhvataju više detalja), ali ima usluga koje se traže bez obzira na vrstu firme.
Do konkretno potrebnih poslova dolazi se na taj način što kada se sagleda situacija u firmi sa aspekta želja klijenta, njihovih mogućnosti i postavljenih ciljeva, određuje se šta bi se sve moglo uraditi da bi se to postiglo, a da se to uklapa u budžet za projekat.
Povod zašto ovo pišem je vest o protestu radnika novosadskog HINS-a, koji su pretili da će zapaliti i sebe i potražitelje mašina za konfiskaciju zbog nalate potraživanja “Metals banke”. Bivši vlasnici Branko Jovanović i Dušan Prodanov (poništena privatizacija) su stavili hipoteku na imovinu HINS-a da bi uzeli kredit.
Ovaj primer neuspele priatizacije je na žalost matrica na osnovu koje je veliki broj pojedinaca pokušao da dođe do velike imovine, ne svojim sredstvima, već da iskoristi postojeću imovinu i da kroz nju pokuša da “oživi” posustale firme tokom devedesetih godina. Kada se dozvoli privatizacija onima koji hoće da postanu vlasnici velikih firmi bez sopstvenog kapitala koji finansira oporavak i napredak firme, ovake stvari se dešavaju.
Sada se već može reći “saga” o MySpace fenomenu korišćenja u Srbiji:
I i II nastavak priče, prateća DPT diskusija, neki pokušaji…
… od nedavno dobija jedan sasvim neočekivani tok.
Osoba koja je povod za prva dva dela ove priče je u poslednjih nekoliko meseci bila veoma aktivna, i to u pravcu pomoći određenom broju ljudi koji nisu do sada imali dovoljno sreće (čitaj - znanja, hrabrosti, umeća) u komunikaciji sa suprotnim polom, da putem social networking sistema koje Web omogućuje (kao što je i MySpace), postanu sigurniji u sebe, svoje mogućnosti, tj. da podizanjem samopouzdanja dođu u situaciju kvalitetnije komunikacije sa suprotnim polom.
Na osnovu pozitivnih iskustava sa savetodavnom funkcijom koju je opisana osoba sprovodila u poslednje vreme, čovek je odlučio da ponudi svoje usluge iz oblasti komunikacionog konsaltiga određenoj (ograničenoj) grupi onih koji bi bili zainteresovani da unaprede svoju komunikaciju sa suprotnim polom.
Fasciniran sam stepenom ozbiljnosti kako je čitav sistem osmišljen, a ukratko radi se o potpuno etičkoj i humanoj varijanti savetovanja po principu odabira savetovanih (od strane savetnika), čitavoj sistematizaciji potrebnih uslova da bi uopšte došlo do komunikacionog savetovanja, kao i mogućnosti da se savetovanje u svakom momentu prekine ako se primete bilo kakve vrste anomalija.
Savetodavni proces je zasnovan na neprestanoj komunikaciji između savetnika i savetovanog za vreme trajanja konsaltinga, a sistem je sam po sebi okrenut isključivo ka željenim efektima, i u osnovi ima edukaciju motivacionog tipa koja bi trebalo da savetovanom da pravce kako premostiti komunikacioni jaz u odnosima sa suprotnim polom.
U narednim mesecima biće postavljen blog koji će dotični kreirati s ciljem da se bavi pitanjima unapređenja komunikacije između polova (znači izaći će iz anonimnosti), a ako neko želi u međuvremenu da pokuša da se kandiduje za ovaj tip usluga, neka pošalje upit preko kontakt formulara na ovom blogu, pa će upit biti prosleđen.
Btw. čovek je pristao da dođe na jedan od predstojećih case study dana na Spec. studijama i da ispriča svoju priču…
Danas (09.10.) kupio sam drugi broj štampanih dnevnih novina Biznis, i ukratko, veoma sam zadovoljan. Sistem kako ocenjujem bilo koju vrstu štampe je krajnje jednostavan - procenat članaka koji me dovoljno zainteresuju da ih pročitam, u odnosu na procenat onih koje odmah preskačem.
(more…)Dok sam u prvom delu teme o konsaltingu iz oblasti poslovne priene Interneta (neki to još zovu i e-business consulting) objašnjavao vrste Internet konsaltinga, u ovom delu obratiću pažnju na to kakva i koja su to znanja potrebna za bavljenjem ovim tipom posla.
Razlog zašto o ovome pišem je da sve češće vidim na Webu, ali i čujem svojim ušima kako se neko bavi poslom konsaltinga u vezi sa Internetom, ali često mislim da oni koji to izriču nemaju ni dovoljno znanja, ni dovoljno iskustva da bi se bavili takvim poslom - ili grešim? Pa da vidimo!
Već duže vremena planiram da napišem post na temu posla kojim se bavim, uz objašnjenje šta je potrebno za savetodavni posao u Srbiji, a naročito naglašeno šta nije tzv. consulting.
Šta se sve proglašava Internet konsaltingom?
Ako pogledamo malo šta sve daje Google kao rezultat pretrage za termine Internet consulting ili Internet konsalting u Srbiji, možemo imati delimičnu predstavu o tome šta se sve nudi kao Internet konsalting na ovim prostorima:
B2C Internet konsalting kao podrška prodaji svojih proizvoda i usluga B2B Internet konsalting kao posao implementacije sopsvenih (obično softverskih) rešenja u većim srodnim firmama. Internet konsalting kao podrška firmama i pojedincima koji žele da unaprede svoje poslovanje korišćenjem Interneta, nezavisno od platforme/tehnologije/dizajna koji će se za to upotrebiti1. Ako malo pregledate dostupne prezentacije različitih vrsta usluga, od kojih je jedna Internet konsalting, možete uočiti da se praktično radi o savetodavnom procesu koji se odnosi na konkretno definisanje upotrebne vrednosti proizvoda ili usluga koje se u tim firmama prevenstveno nude.
Znači, “mi prodajemo izradu Web sajtova”, ili “mi prodajemo Web dizajn”, ili “mi prodajemo savremena Web bazirana rešenja” - misli je na programiranje, … Za ovakve usluge obično korisnici ne znaju tačno šta je to što žele na Webu, pa se usluga konsaltinga u ovim slučajevima najčešće svodi na nekoliko prodajnih varijanti:
Kako savetovanjem prodati skuplju varijantu Web sajta/dizajna (obično ne vodeći računa o tome koliko takvo rešenje uopšte treba klijentu). Kako savetovanjem objasniti zašto uzeti baš njihovo Web rešenje. Postoji i varijanta koja podrazumeva relativno jeftinu uslugu izrade sajta i dizajna (viđao sam firme koje i ovakvu vrstu usluge /neopravdano/ skupo naplaćuju), ali se pod savetodavnim procesom u ovom slučaju podrazumeva tehnička podrška menjanja različitih detalja na Web sajtu kada se on jednom pojavi online (iz razloga što nakon puštanja Web sajta, nadležnima u firmi postaje tek tada sve jasnije šta u stvari oni uopšte žele na Webu, pa tek tada počinje “pravi posao” za one koji se bave ovom vrstom “konsaltinga”).Pod ovom vrstom konsaltinga se podrazumevaju sve “direktne” varijante savetovanja krajnjih korisnika pri kupovini određenih proizvoda ili usluga na Internetu. Pod ovim se podrazumevaju i usluge ISP, Web hosting, izrada E-trgovina, iznajmljivanje različitih online rešenja (Application Service Providing - ASP), itd.
Ova varijanta Internet konsaltinga je odgovor na pitanje zašto određeni prodavci sebe nazivaju Internet konsultantima.
2. Pored napomenutih varijanti “direktnog” Internet konsaltinga, veoma je česta i primenjena IT varijanta B2B Internet konsaltinga, koja se odnosi na izradu određenih vrsta Web baziranih softverskih rešenja, naročito kada se radi o tehnologijama koje nisu veoma zastupljene u ponudi postojećih programerskih firmi i pojedinaca (npr. mogućnost implementacije Java baziranih online ERP rešenja, firme koje u svom sastavu imaju programere koji pokrivaju čitav set e-baziranih tehnologija, itd.).
Ova varijanta Internet konsaltinga, obično je B2B tipa, odnosno Internet IT Consulting se nudi drugim (većim) firmama kojima se isplati da outsource-uju (izdvoje iz svoje firme) neke programerske operacije koje ih skupo koštaju, ili ih jednostavno nemaju u svojoj firmi. I ova vrsta konsaltinga nudi sopstvena (softverska) rešenja kao varijantu rešavanja problema u ovoj oblasti.
3. Najređa varijanta Internet konsaltinga jeste ona koja se ne okreće određenim softverskim/design rešenjima (jer je najlakše i najisplativije “uvaliti nešto svoje”), već se okreće rešavanjima konkretnih problema klijenata (firme ili pojedinci), ili fokusiranje na konkretne potrebe klijenata i kako ih zadovoljiti, bez obzira na to kakva će se vrsta Web sajta raditi, kakav dizajn, na kakvoj platformi (konkretna Internet tehnologija, operativni sistem, vrsta baze podataka i sl.). Tehnološki posmatrano, izbor kreiranja nastupa klijenta na Internetu u ovom slučaju zavisi od konkretnog aktuelnog stanja primene određenih tehnologija, i konkretnih potreba klijenta na Webu.
Internet consulting kao “prodaja magle”
Obzirom da poslednje opisani vid kosaltinga podrazimeva posedovanje veoma raznorodnih znanja, ovaj vid konsaltinga najčešće privlači raznorodne “prodavce magle“, odnosno osobe koje obično ni ne znaju koliko nemaju dovoljno znanja iz oblasti kojom pokušavaju da se bave. Ovo je logično, obzirom da veliki broj osoba nema dovoljno znanja da shvati koliko neko zna ili ne zna određenu oblast, čak i kada se bave Internetom do određenog nivoa.
U sledećem nastavku, pisaću na temu potrebnih znanja za bavljenje poslom savetnika iz oblasti poslovne primene Interneta.
Danas je zvanično otvaranje prvog Merkatora u Novom Sadu, a iz uprave ove firme kažu da se neće ponoviti ovdašnji lomovi sa otvaranja Tempa.
Prvih pet osoba koje uđu u objekat nakon otvaranja (12:00) dobiće 4.000 din vaučer za kupovinu, a čuo sam da će biti i neke besplatne hrane, pored najavljenih popusta za različite proizvode. U svakom slučaju, videćemo da li će se stvoriti gužva pre podneva na predviđenih 39 stepeni.
Kako sam u blozini ovog objekta (200 m dalje) bio sam oko 9:30 da vidim da li se formira gužva, i napravio sam nekoliko slika. Obići ću crime scene i malo kasnije, da vidimo šta će se desiti…
Na prethodnoj slici se ne vidi koliko tačno ima ljudi u 9:30, vidi se jedna devojka koja igra na bini, a ozvučenje trešti (što se, naravno, ne vidi). Pogled sa druge strane otkriva koliko je stvarno osoba dva sata pre početka programa, a i ove devojke koje se vide su najverovatnije u programu.Inače, gužva je jedino na bulevaru Cara Lazara, jer su premestili sav saobraćaj u jednu traku.Background & Arround
Inače, svojevremeno su u Merkatoru izjavili da im je ovo najskuplje plaćen plac do sada, što i nije čudo, obzirom da je lokacija fenomenalna, odmah pored zgrade NIS-a, na glavnom Bulevaru.
Čuo sam dve nepotvrđene informacije, od kojih je prva da će hrvatska IDEA market biti otvoren u obližnjem centru Maxton, koji se vidi na drugoj slici, u produžetku (100 m od Merkatora, inače ovaj centar je trebao biti otvoren pre 1.5 g., i još nije), a druga je da dijagonalno od Merkatora, kod teniskih terena, Mišković je kupio plac i da će tamo graditi Maxi ili Tempo (ovo drugo mi ne deluje baš verovatno, jer se preko puta Merkatora na Bulevaru već nalazi Maxi koji je nedavno otvoren - umesto C-marketa).
U okolini se nalazi nekoliko manjih marketa (od kojih su dva u CBA trgovinskom lancu), a i sama Limanska pijaca (200 m od Merkatora), pa će biti interesantno pratiti dali će doći do zatvaranja nekih prodavnica ili ne…
Developing event - događaj u razvoju
Kada imate situaciju da pratite vesti iz sata preko radija dok radite nešto drugo, verovatno ste primetili da kada npr. dolazi neki bitan državnik imate prvu vest da treba da dođe; pa onda nešto kasnije dolazi vest da je stigao, ali da još nema nikakav komentar; pa se onda video sa nekim državnikom i izjavio je nešto, itd. Kada mediji prate ovakav događaj, sama vest se nagograđuje (prerađuje) sa svakim novim detaljem koji se dešava tokom vremena.
Ovaj sistem vesti naziva se događaj u razvoju, ili engleski developing event.
Posle dužeg vremena bio sam na personalnom sajtu Žane Poliakov (ipak nije blog, iako liči, jer nema sve one karakteristike koje ima pojava blogova). To je inače jedna od retkih Web lokacija gde stvarno ČITAM napisano, a ne skeniram u brzini.
Sarađujem sa Žanom od 1998. g., a poznajemo se od 97. g. kada sam u jednoj emisiji PCTV-a (dak sam bio saradnik) opisao njen prvi sajt, kao jednu od najinteresantnijih Web lokacija (konceptualna umetnost) koje sam do tada video. Kasnije je napravila takođe uspešan projekat Cyber Kuhinja, a u široj javnosti je poznata kao saradnik u emisiji “Yellow Cab” na B92, kao i urednik rubrike “Život” na sajtu B92, ili kao saradnik u nekim emisijama radija B92. Manje je poznato da je Žana dobar Web project menadžer i edukator, između ostalog.
Žana je na svojoj personalnoj stranici objavila da će se malo odmoriti od pisanja na Webu (na žalost), jer ima puno drugih obaveza, a između ostalog je i otvorila svoju firmu. Upravo tim povodom i pišem ovaj tekst (veoma slična tema mom prethodnom postu, ali nikako ista), jer mi se veoma dopao način na koji ona objašnjava kako treba pristupati poslu (funky business filozofija):
“…Pa, u skladu sa tim (osnivanje firme, prim. dv), moram i neka pravila da uvedem, statut, odluke pri osnivanju, postavim ciljeve i kako vec to ide. Prvo pravilo je, pohlepa pokrece neke druge osobe, ali ne i mene. Dok je zabavno radim, kad prestane da bude, ukidam se. Radim samo ono u sta verujem, u suprotnom sam licemer. Radno vreme ne postoji, ali dva puta nedeljno, pre podne od pola 11 do pola 13 ide se na jogu. To je radna obaveza. Posao nije zamena za seks. Ako ga nema, firma ide pod stechaj. Emotional i personal ide sa mnom u paketu. Sensuality. Business jeste pleasure. Pleasure is business, so let’s get personal. Novac nije motiv, to je sredstvo koje ti obezbedjuje da lepse i kvalitetnije zivis. Ako rmbas po vasceli dan, u tome ne uzivas a shatro opasno zaradjujes, cemu onda sve to? Gde je tu zivot? Uspeh se ne meri novcem, niti kolicinom statusnih simbola. Novac je posledica onoga sto dobro radis, while you are having fun. everyday is a holiday. life is a noisy festival. celebration.“
U potpunosti se slažem i podržavam…
Na ES forumu juče se pojavila interesantna tema “Ulaganje novca i krckanje kamate/prihoda kao smisao života“, koja je u roku od 24 sata privukla veliki broj komentara i pregleda.
U poslednjih 20-tak godina kod nas nije više čudno da postoje pojedinci koji dovoljno zarađuju od oročenog nasledstva ili od rentiranja stanova (renterijeri), da mogu sasvim lepo da žive a da ne rade ni jedan drugi posao. Konkretno, imam veoma dobrog prijatelja koji u poslednjih 5-6 godina živi od izdavanja dva stana (on živi u trećem stanu), čovek se bavi nekim svojim interesovanjima koja nisu komercijalno naplativa, lepo mu je u životu jer se bavi onim što voli, a pare mu stižu sa druge strane.
Kada ovakvu situaciju pogleda neko ko ne može sebi da priušti da “ne radi ništa” i da mu bude dobro u životu, a svako bi hteo nešto slično, onda se javlja zavist, naročito kroz tezu da živeti bez rada predstavlja moralno neprihvatljivu kategoriju u Srbiji.
I zato su mi veoma interesantni komentari osoba koje jednostavno teško prihvataju da se nekom “posrećilo” da ima i da može da ne radi za platu, već da se bavi stvarima od interesovanja. Mislim da je lepo doći u situaciju ekonomske nezavisnosti i baviti se poslom koji voliš.
Планета Србија
је скуп блогова на српском језику.
Ако желите и да се ваш блог нађе на Планети Србија
све потребне
информације за пријаву вашег блога можете наћи овде.
Планета Србију тренутно чине 217 блогера, овде се такође налазе и њихови архивирани уноси, чији тренутни укупан број износи 19,933 и сви они деле 3,773 различитих категорија
Планета Србија извори:
RDF/RSS 1.0
RSS 0.92
RSS 2.0
ATOM
FeedBurner
OPML
