Planeta Srbija

Poslednjih nekoliko dana mogu se na nekoliko mesta pročitati članci na temu osnova i strategija prodaje. U narednoj seriji tekstova biće obrađena tematika koja prethodi prodaji, i koja predstavlja najvažniji deo online promotivnih aktivnosti.

Šta je Sales Lead?

Sam proces prodaje počinje sa potencionalno zainteresovanom osobom (koja se predstavlja kao pojedinac ili predstavlja organizaciju) koja se u teoriji prodaje naziva Lead (Sales Lead). U našim uslovima, “Lead” se prevodi kao kontakt, a značenje same reči “lead” sugeriše da se radi o aktivnostima koje osobu vode/uvode (to lead) u proces prodaje.

Da bi se kontakt kvalifikovao kao potencijalni kupac (Sales Prospect) potrebno je izvršiti procenu (evaluacija) koja se radi na nivou iskustva (personalna prodaja), ili na nivou različitih tipova istraživanja (promotivna/marketinška istraživanja).

Upravo deo kvalifikacije kontakta predstavlja i najveći problem u prodajnom procesu, obzirom da različiti pojedinci i organizacije veoma široko shvataju termin “potencialno zainteresovana osoba”. Odatle potiču MLM varijante dolaska do kontakata tako što se uzme adresar vaših prijatelja i rođaka, jer su oni, Bože moj, naravno zainteresovani za kupovinu MLM proizvoda/usluga, bez obzira da li je to stvarno tako ili nije. Odatle potiče i spam u poštanskim sandučićima, e-mail boksovima, tele-marketing, blatantno reklamiranje koje “kao” vodi u prodaju, i sl.

U odnosu na prethodno navedeno, ozbiljne promotivne aktivnosti koncentrišu se na generisanje kvalifikovanih kontakata (Qualified Lead). Praktično, pod terminom Sales Lead trebalo bi da se podrazumevaju aktivnosti koje dovode do osobe koja je realno zainteresovana za kupovinu (a još nije postala potencijalni kupac), i takva osoba se naziva kvalifikovani kontakt.

Šta je Lead Generation?

Kreiranje procesa i aktivnosti koje omogućuju dolazak do kvalifikovanih kontakata naziva se Lead Generation.

Proces generisanja kvalifikovanih kontakata se praktično zasniva na korišćenju različitih promotivnih tehnika koje imaju za cilj ostvarivanje odnosa sa potencijalnim kupcem (Relationship Marketing).

U narednom tekstu će biti više reči o konkretnim načinima generisanja kvalifikovanih kontakata putem Interneta, koji inače predstavlja prirodno okruženje za ostvarivanje ovakvih tipova pred-prodajnih strategija.

Kada se posmatraju sistemi promocije koji su zasnovani na direktnim efektima, najvažniji ciljevi promocije jesu direktna prodaja ili ostvarivanje kvalifikovanih kontakata. Veoma često, promotivni ciljevi za prodaju različitih proizvoda i usluga ni ne mogu biti direktna prodaja, i tada se kao direktan cilj upravo postavlja dolazak do kvalifikovanih kontakata (Lead Generation).

Osnovna postavka prodajnog procesa

Prodajni proces počinje dolaskom do kvalifikovanog kontakta (Lead Generation), koji bi dalje trebalo da se usmerava prema zatvaranju prodaje (ili tzv. konverziji). Proces usmeravanja prema zatvaranju prodaje se naziva Sales Funneling ili Sales Pipeline.

Prodajni “levak” (funnel) ili prodajni “cevovod” (pipeline) predstavljaju termine koji bi trebalo da opišu mogućnost da se sama prodaja svede na uspostavljanje i vođenje prodaje na nivou definisanja poslovnih procesa i procedura. Ideja koja “leži” iza ovakve postavke prodajnog procesa je u činjenici da ako postoji osoba koja je potencijalno zainteresovana za kupovinu, takva osoba se može “prirodno” usmeravati ka samom zatvaranju prodaje, gde nema “iskakanja iz levka kada je počelo sipanje”, ili “neće pući cev proverenog cevovoda”.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Obzirom na sporost Države da prati trendove sa aspekta potreba poslovanja putem Interneta, već godinama najaktivniji e-privrednici na različite načine rešavaju probleme u vezi sa što komfornijim online poslovanjem:

Npr. bez obzira na najavu skorašnjeg ulaska MoneyBookers-a i PayPal-a, u nekoliko reakcija na samom blogu i van njega, neki korisnici su jednostavno davali izjave tipa – “Pa šta ako će se to i desiti, inače imam MoneyBookers nalog već godinama…”. Slično važi i za online naplatu, gde je godinama najaktuelniji sistem naplate 2CO, koji od pre nekoliko meseci omogućuje i legalnu naplatu na devizni račun domaćih firmi! Znači, ipak postoji “proboj” monopola banke Inteza za pravna lica, ali iz inostranstva, ne iz Srbije.

Pored problema sa online naplatom, postoji čitav set problema sa računima u bankama, mogućnostima dostave robe iz Srbije (u slučaju izvoza), zahtevi za inostranim predstavništvima, isplata fizičkim licima i sl. koji se takođe godinama rešavaju na nivou kreiranja Off-Shore kompanija.

Ispostavilo da u svetskim razmerama kreiranje kompanija van zemlje u kojoj je sedište firme, predstavlja veoma veliku potrebu za različite razrađene biznise (btw. ozbiljna preporuka je ne kreirati off-shore kompaniju ako online prihodi nisu dovoljno sigurni i nisu veći od simboličnih).

Imao sam priliku da juče pričam sa g. Aleksandrom Dobromirovim, koji drži servis Off-Shore.net za usluge kreiranja Off-Shore kompanija već devet godina, i  na devet jezika! Prema njegovim rečima, manje od 3 odsto firmi u Srbiji ima svest o tome čemu sve mogu poslužiti Off-Shore kompanije, kada ste u situaciji da su vam prihodi u kategoriji koja je veća od zanemarljivih sredstava. Ovde možete videti primere upotrebe Off-Shore kompanija, koje inače predstavljaju sasvim legalan sistem poslovanja (uz konsultacije sa onima koji se razumeju u aktuelnu situaciju sa predstojećim restrikcijama u međunarodnom finansijskom sistemu).

Do momenta kada u ovoj državi bude bilo moguće normalno poslovanje, bez velikog stresa i velikih nameta, opisani sistemi korišćenja različitih inostranih “alatki” za “udobno” poslovanje biće sasvim solidna preporuka. To je veoma dobra konkurencija Državnom finansijskom aparatu, i trebalo bi da posluži kao podsticaj da Država brže rešava probleme u finansijskom sektoru za potrebe klasičnog, a naročito Internet poslovanja.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Krajem avgusta i početkom ovog meseca desila su se dva veoma važna poslovna  događaja, o čijim posledicama nedeljama “bruji” stručna Social Media blogosfera: Prvo je krajem avgusta meseca objavljena informacija da su tri najpoznatija tehnološka/Web stratega iz kompanije Forrester – Jeremiah Owyang, Charlene Li i Ray Wang, prešla u konsultantsku kuću Altimeter Group, koja se bavi savetovanjem [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Povod za ovaj tekst je pokrenuta diskusija “Da li bi trebalo omogućiti pristup društvenim platformama na radnom mestu?” na FB grupi “Povežimo novinare i PR menadžere“: Milica Ličina Jedan od članova ove naše grupe zamolio me je da postujem temu za diskusiju “Da li bi trebalo omogućiti pristup društvenim platformama na radnom mestu?”. Naime, pomenuta osoba je [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Bez obzira što se za sada na sajtu Agencije za privredne registre ne mogu pronaći podaci o finansijskim izveštajima za prethodnu godinu, več neko vreme ove izveštaje možete proveriti preko sajta Narodne banke Srbije.

U odnosu na podatke o poslovnom uspehu e-biznis kompanija iz oblasti usluga za 2007. g. (pročitati objašnjenja u prethodnom članku), situacija “na vrhu liste” praktično nije promenjena, s tim da su poslovni rezultati vidno bolji.

U oblasti e-biznis usluga koje ne uključuju izradu Web sajtova za druge kompanije, najistaknutije kompanije (poslovni prihod) u 2008. godini su:

Httpool - 88.5 mil dinInfostud - 76.5 mil dinKrstarica - 31.5 mil din

U oblasti izrade Web sajtova, situacija na “top-listi” takođe nije promenjena, s tim da se kompanija Arhel sada zove Hinttech. Poslovni prihodi ove vrste kompanija za 2008. godinu su:

Hinttech - 52 mil dinInbox - 30 mil dinOmnicom Solutions - 27 mil din

Pored ove tri kompanije, u blizini su i kompanija Agena (oko 10 mil din), kao i kompanija Gowi (oko 8.5 mil din) koj je svoj poslovni rezultat postigla za manje od godinu dana zvaničnog rada (kao DOO).

Ako imate podatke o kompanijama koje nisu navedene, a da se nalaze u sektoru e-biznis usluga, slobodno u komentarima navedite informacije.

U poslednje vreme dosta je diskusija na Webu povodom nedavne izjave Rupert-a Murdoch-a na temu skorašnje naplate sadržaja noviskih sajtova od strane njegove kompanije - News Corp.

Izdvojio bih članak iz Guardian-a gde se izjava gospodina Mardoka stavljena u kontekst razmišljanja o “ekonomiji bsplatnog” Chris-a Anderson-a, urednika časopisa Wired i autora veoma bitne knjige (i ekonomskog termina) “Long Tail” (hint - Obamina fund-raising kampanja donacije preko 3.5 mil malih donatora, naspram nekoliko hiljada velikih donatora njegovog protiv-kandidata, predstavlja veoma dobar primer “long tail” strategije).

Andersonova sledeća knjiga - “Free: The Future of a Radical Price” govori o ekonomiji besplatnog, odnosno o velikim promenama koje je donela distribucija velike količine besplatnih sadržaja na Webu.

Chris Anderson u pomenutom članku navodi da sama najava uvođenja naplate na različite vrste (novinskih) sadržaja na Internetu neće dovesti do toga da će se takvi sadržaji i naplaćivati. Naplata sadržaja na Webu zavisi samo od toga koliko su takvi sadržaji JEDINSTVENI, tj. da li takvi sadržaji postoje još negde besplatno na Webu, i da li postoji potreba korisnika da plate da bi došli do takvih sadržaja.

(more…)

Juče je održana konferencija za novinare povodom početka rada kompanije FutureMedia, koju su zajednički osnovale izdavačka kompanija Color Press Group i PR agencija McCann PR, sa udelom od po 50 odsto u osnivačkom kapitalu nove kompanije.

Kompanija FutureMedia d.o.o. u fokusu svojih aktivnosti ima korporativno i Internet izdavaštvo, a prvi projekat ove kompanije je nedavno predstavljeni Web sajt Lepota i zdravlje.

Trade Publishing & Custom Media

Osnivanje kompanije FutureMedia predstavlja veoma važnu vest za razvoj e-poslovanja u Srbiji, obzirom da uopšte ne morate znati šta pomenuta nova firma radi, ali možete pretpostaviti da se radi o nečemu bitnom - kada veliki izdavač časopisa i velika PR agencija prave zajedničku firmu koja za fokus ima kreiranje Internet medija! (more…)

Net Promoter Score (NPS) je upravljačka (management) alatka kojom je moguće na jednostavan način izmeriti koliko uspešno kompanija zadržava svoje klijente, odnosno radi se o alatki koja služi za merenje lojalnosti klijenata.

Sistem računanja NPS svodi se na postavljanje jednostavnog pitanja ispitanicima: “Koliko je verovatno da bi ste preporučili (kompaniju x) svojim prijateljima i poznanicima?“Sistem računanja NPS funkcioniše po principu deljenja odogovora u 3 grupe odgovora - negativni (detractors), pasivni (passives) i pozitivni (promoters). Oduzimanjem procenta negativnih odgovora od pozitivnih odgovora dobija dobija se Net Promoter Score.

Obzirom na jednostavnost računanja ovog parametra lojalnosti klijenata, na Webu se mogu pronaći različite kritike NPS - od kritika jednostavnosti merenja, preko debata o korisnosti nps, sve do “odbrane” ove alatke…

Bez obzira na različite reakcije o ovoj alatki, s vremena na vreme se pojavljuju članci sa rejtinzima brendova (ili računanjima lojalnosti po različitim privrednim granama - npr. marketinške agencije) koji privlače pažnju javnosti…

U svakom slučaju, možete probati da izračunate vaš NPS,  da vidite šta s tim da radite, odnosno kako da poboljšate lojalnost klijenata…

Jedna od fascinantnih stvari na protekloj E-trgovini bila je činjenica da se za ta tri dana nije baš mogla čuti reč “kriza” (SEKA, DEKA - DOMAĆA Ekonomska kriza), a ja nisam baš video neke osobe na skupu da su na bilo koji način pesimistički posmatrali šta se na Webu dešava…

Postavlja se pitanje - da li je ipak domaći Web odvojen od sveprisutne priče o recesiji?

Kratak odgovor je - Naravno, nije. Nešto duži odgovor je - Ako vaša privredna grana ima problema, nemojte očekivati rešenje problema jednostavnim prenošenjem posla (problema) na Web. Kako je većina privrednika shvatila da od kukanja nema ništa - mora da se nešto radi da bi se opstalo, isto važi i za Web…

Bilo mi je veoma interesantno da se setim šta se sve dešavalo prošle godine od novih stvari, koje su bile najave u proleće o novim projektima do kraja prošle godine i sl. (neću ovde nabrajati, pregledajte prošlogodišnje postove na ovom blogu). Kada to uporedim sa sadašnjim predstavljanjima novih projekata, najavama koje su javne ili ne… Vidim napredak u odnosu na prošlu godinu, nikako nazadovanje…

Osnovna karakteristika domaćeg Weba u ovoj godini jeste masovniji dolazak biznis profesionalaca na Web (firme i pojedinci) i pojava sve većih suma novaca (i investicije i prihodi), čak i u onim  online oblastima u kojima do sada para baš i nije bilo…

Ova godina će biti poslednja u nizu “jalovih” godina, gde je bilo dovoljno “zauzimati” pozicije, a istovremeno nemati dovoljno dobar model zarade od tog zauzimanja mesta “lidera” - najposećeniji sajtovi po privrednim granama. Ono što sada vidim da se dešava, a tek će se dešavati do kraja godine jeste posledica čuvene posledice “neko kosi, a neko vodu nosi”, ili - to što imate neku “poziciju” u privrednoj grani, ne znači i da neko drugi ne uzima mnogo veće pare na Webu od vas.

Drugim rečima, “tehničarima” koji su se upustili u online biznis, a nisu još naučili šta je biznis (odjednom - nisu više programeri i dizajneri, već menadžeri), novac će preuzeti oni koji i na drugim mestima znaju da uzmu pare. Vreme dominantnih biznis “amatera” polako ali sigurno odlazi u prošlost…

Toliko o recesiji…

Nedavna informacija da u Srbiji ima preko 58.000 firmi čiji su računi blokirani, kao i dugotrajna rasprava na temu 30.000 državnih činovnika - 4 puta više nego do 2000. g. (!), sigurno dovode dotle da se već jednom mora početi sa sprovođenjem dugogodišnje preporuke MMF-a da se krene u ozbiljnu borbu za rasterećenje budžeta, jer će nas kriza koja dolazi napraviti veoma brzo jednom od država koje su bankrotirale!

Kako da znamo da država svarno radi u pravcu ublažavanja krize?

1. Problem blokiranih računa - U ovim firmama radnici uglavnom već ne dobijaju plate (sem ako se ne radi o firmama na koje se karikaju dugovi, a kroz druge firme se radi posao - ovakvih firmi nema puno):Kako videti da Država radi posao: Vlada bi trebalo da donese uredbu (ili skup uredbi) po kojima bi se pojednostavila naplata potraživanja preko analize ulaznih i izlaznih faktura, kao i ubrzanje same procedure stečaja.Rezultat: Bolje punjenje budžeta.

2. Smanjivanje broja državnih službenika - Direktno rasterećenje budžeta (veoma nepopularna mera, jer većina sadašnjih političara ulazi u politiku da bi se “uhlebilo” u nekoj državnoj agenciji, savetu, UO, i sl.)Kako videti da Država radi posao: Vlada usvaja uredbu o planu i socijalnom programu smanjivanja broja zaposlenih do broja koji je ispod 10.000 “aparatčika”.Ozbiljnija mera: Rekonstrukcija Vlade, smanjenje broja ministartava i plan za ukidanje svih suvišnih državnih institucija, uz socijalni program.Rezultat: Dramatično smanjenje državnog aparata u kratkom periodu vremena.

3. Smanjenje broja budžetskih korisnika - ekstremno nepopularna mera, jer se odnosi na oblasti zdravstva, prosvete i penzionih pitanja:Kako videti da država radi posao: - Hitnim postupkom Vlade izjednačiti status privatne i državne zdravstvene prakse (poznat je primer iz Hrvatske), što treba da ima za posledicu značajno smanjenje broja medicinskih radnika u državnim institucijama. - Početi proces donošenja strategije smanjivanja broja državnih visoko-školskih institucija i priprema za njihovu privatizaciju (određivanje realno strateški bitnih edukativnih institucija). Ovo se može uraditi isključivo uz saradnju sa sindikatima. - Zamrzavanje plata (i penzija) u svim institucijama čiji je osnivač ili vlasnih država.Rezultat: Smanjenje zaposlenih u državnim institucijama (firmama), i rasterećenje budžeta.

Da li će ovakve akcije uraditi postojeća ili neka druga vlast (postoje indicije da će se u martu raspisati izbori za republički Parlament), potpuno je nevažno, jer ako ne dođe brzo do drastičnih rezova - desiće se situacija kao sa Titanikom:

Zbog nesposobnosti (”slepila”) elite na vlasti biće mnogo više nezaposlenih (”udavljenih”) nego što bi ih moglo biti ako dođe do realne racionalizacije budžeta.

Kako znamo da je kriza došla?

- Onih 58.000 firmi sa blokiranim računima sigurno imaju zaposlene. Pitanje je vremena kada će početi masovna otpuštanja, i tome ćemo biti svedoci svakodnevno u vestima.

Kada se to desi, znajte da je kriza stigla.

Znači - Vlast mora da skupi hrabrost i da počne sa rešavanjem problema, da se ne bi ovi problemi rešili same Vlasti!

Na jučerašnjem dosta posećenom OpenCoffee skupu u Novom Sadu desila se, između ostalog, veoma interesantna diskusija na temu - da li može ili ne može open source softver da odgovori potrebama nekog posla online?

Kako je većina sudeonika diskusije bila iz sfere programiranja, preovlađivao je stav da nesigurna i nedovoljno prilagođena online softverska open source rešenja ne mogu parirati Web sajtovima ili softverskim rešenjima koja su napravljena po potrebama konkretnog  online poslovnog modela.

Moj odgovor je - Sve zavisi od vrste online posla, raspoloživih sredstava i mogućnosti da se povrati investicija u takav softver (i zaposlene).

Sada već postoji veliki broj ovdašnjih primera online poslovanja koji mogu detaljnije približiti sliku o realnim problemima pri definisanju softverskih potreba za neki online biznis:

Diskusija o start-up potrebama. Priča (case) o ActiveCollab online softveru (Ilija Studen je pričao ponovo o poukama njihovog posla na Spec. e-biz studijama). Priča (case) o WDA studiju i vođenju online poslovanja u realnim domaćim uslovima. …

(more…)

Ako smatrate da je vaša kompanija ozbiljna, i da se ozbiljno pripremila (priprema) za period koji već potresa svet, to možete veoma lako proveriti tako što ćete kod top managementa, u odeljenju za prodaju i/ili marketing čuti sledeći tip razgovora (ili ćete moći da vidite sledeće podatke):

Stepen konverzije kupaca je ostao isti, ili je povećan, bez obzira što je generalni obim  prodaje opao. Potrebno je da smanjimo cenu dovođenja novog kupca sa 250 EUR po kupcu, na 100 EUR po kupcu. Kreiramo načine poboljšanja odnosa sa korisnicima da bi povećali zadovoljsto kupaca. Koristimo povratne informacije sa Interneta o zahtevima klijenata, da bi poboljšali naše proizvode/usluge. …

Ako prethodno napisano predstavlja za vas i nadležne službe u firmi potpuno nepoznatu materiju, budite sigurni da se ne pripremate za period koji dolazi uskoro i na ove prostore.

Ovaj članak govori o čemu bi trebalo da povedete računa u narednom periodu da zadržali ili osnažili vašu poslovnu poziciju za vreme recesije. (more…)

Tradicionalna predviđanja časopisa The Economist - World in 2009 donose široki pregled predviđanja stanja u svetu za narednu godinu.

Generalno, The Economist predviđa da će kriza trajati tokom 2009. g., a da će veći broj privrednih grana početi da nalazi rešenja za recesiju tokom 2010. g., kada će polako početi rast u odnosu na 2009. g. Tokom 2011. godine The Economist predviđa povratak na parametre iz 2008. g.

(more…)

Steva Majstorović na svom blogu skreće pažnju na temu Interoperabilnosti. Na portalu e-Hrvatska postoji posebna osnovna kategorija sajta posvećena problematici interoperabilnosti, gde u prvom pasusu stoji definisano:

Interoperabilnost je sposobnost informacijskih i komunikacijskih sustava i poslovnih procesa da podrže protok podataka i omoguće razmjenu informacija i znanja. Interoperabilnost se mora osigurati na tehničkoj (norme i standardi za povezivanje računalnih sustava i servisa), semantičkoj (značenje podataka) i procesnoj razini (definiranje poslovnih ciljeva, modeliranje poslovnih procesa i ostvarivanje suradnje između različitih upravnih jedinica). Interoperabilnost se može ostvarivati primjenom nacionalnih i međunarodnih tehničkih normi.

Evropska komisija je izdala drugu verziju okvira (framework) u kojem će EU koordinisati svoje aktivnosti na planu usvajanja interoperabilnosti, a osnova celokupnog posmatranog sistema interoperabilnosti ima dominantnu ulogu u standardizaciji poslovnih procesa iz oblasti elektronskog poslovanja - European e-Business Interoperability Forum (eBIF) i njihova četvrta konferencija ove godine u decembru.

Za tehničare (programere), posebno pogledati predloge implementacije e-business interoperabilnosti preko ebXML standarda. (more…)

Verovatno je svima jasno da nas svetska kriza neće zaobići. U zavisnosti od poteza aktuelne Vlasti zavisiće i koliko će se ta kriza preliti kod nas, jer se ispostavilo kao srećna okolnost da smo i dalje relativno zatvoreno tržište.

Ono što je u ovakvim situacijama najbitnije jeste da se već sada može fokusirati na period koji će doći nakon problema u svetskoj ekonomiji. Činjenica je da se već sada priča o poslovanju preusmerava isključivo na realne poslovne tokove, odnosno na sistem poslovanja koji za efekte donosi realne prihode i mogućnosti opstanka na tržištu.

Za realno poslovanje su potrebna primenljiva znanja, i to je tajna fokusiranja koju predlažem za naredni period - uložite u narednom periodu trud, vreme i novac (ako ga imate dovoljno) da unapređujete sebe i svoja znanja primenljiva u poslovnoj praksi. (more…)

Zbog utvrđenih nepravilnosti prilikom kontrole NBS u Metals banci (pročitati saopštenje banke na sajtu), od podne 24.10.2008. g.  Narodna banka Srbije uvodi prinudnu upravu, na osnovu Zakona o bankama. Ananije Pavićević će biti smenjen sa funkcije Predsednika Izvršnog odbora banke, i biće pokrenuta istraga o utvrđivanju njegove odgovornosti za uočene nepravilnosti u radu Metals banke.

Srđan Petrović, koji je bio do sada na fukciji Izvrnog direktora ove banke, će biti postavljen za Predsednika Izvršnog odbora prinudne uprave Metals banke.

Postavlja se veoma ozbiljno pitanje koji su to povodi da se baš u ovo vreme dešava kriza oko ove banke, i da li ova kriza ima veze sa aktuelnom finansijskom situacijom, ili ne. 

Ministarstvo za dijasporu finansijski je podržalo konferenciju “US-Serbia IT summit“, koja će se održati na jesen u Čikagu.

Interesantno je da su određeni mediji preneli ovaj info kao mogućnost predstavljanja domaće ponude iz Internet tehnologija (IT), iako se u originalnom saopštenju navode informacione tehnologije (IT).

Simpatičan previd

Eto, pripremite se da predstavite svoju ponudu u SAD…

Danas sam proveo veliki deo radnog dana u nekoliko veoma interesantnih sastanaka.

Nazvao me je Miša Bogunović-Bogun, vlasnik restorana (kafane) Balkan Ekspres, da mu se pridružim u kafani za sto sa Martinom Candirom (jedan od najpoznatijih fotografa u Srbiji) i sa Milanom Muminom (ex Love Hunters).

(more…)

IT kompanija Saga, jedna od najvećih domaćih firmi iz oblasti usluga u domenu IT rešenja, prodata je ovih dana jednom inostranom investicionom fondu za 50 miliona EUR. Radi se o prodaji većinskog udela u firmi (oko 65 odsto) koja je prošle godine imala promet od preko 43 miliona EUR.

Na osnovu tipa novog većinskog vlasništva nad ovom kompanijom, može se zaključiti da će se Saga uskoro pojaviti na nekoj od berzi - kod nas i/ili u regionu.

Pre nedelju dana počele su da se pojavljuju nezvanične informacije o postojanju mogućnosti da Pepsi US kupi fabriku vode Knjaz Miloš.

(more…)

Već duže vremena se zalažem za sistem komunikacije u kojem osobe koje prodaju IT i Internet rešenja predstavljaju prednosti svojih usluga na način koji je razumljiv krajnjim kupcija (odnosno vlasnicima firmi - donosiocima odluka). Prosto mi je neverovatno da i dalje veliki broj Internet (čitaj Web dev) i IT firmi zasniva svoji prodaju “prolaskom” preko IT odeljenja (direktora IT-a), a osnovni razlog za to je što jedni i drugi srodno komuniciraju!

Postoje procene koje kažu da će u naredne dve godine doći do “konsolidacije” u komunikaciji između IT firmi i njihovih klijenata sa aspekta prodajnih strategija koje su u kontekstu pojednostavljenja “priče” o prednostima IT usluga. Što se tiče Interneta, prvi problem je da projekte počnu da vode osobe koje se razumeju u posao (a ne da se radi o programerima i dizajnerima), što će početi da se menja sa sve većim online prihodima koji se očekuju u narednom periodu.

Slovenački ekonomski dnevnik Finance objavio je juče informaciju o kupovini Hermes Soft Lab-a od strane ComTrade-a.

Prvu informaciju o ovoj kupovini mogli ste pročitati na ovom blogu od 29.11.2007. g., znači skoro 4 meseca ranije! Sem na ovom blogu, ovu informaciju niste mogli pročitati nigde, a ovde su objavljene i ažuirane informacije o potvrdama indicija ove kupovine.

Doc Searls je u sklopu događaja Cluetrain @ 10 povodom deset godina od objavljivanja legendarnog dokumenta Cluetrain Manifesto (1999. g. u dokumentu stoji da “tržišta predstavljaju konverzaciju”) izneo neka veoma interesantna predviđanja šta će se desiti u svetu poslovanja u narednih deset godina (navodim meni 3 najinteresantnija predviđanja):

Advertajzing neće postojati u obliku koji poznajemo danas. Pravićemo pare usled “because effects” umesto “with effects” (u slobodnom prevodu, sredstva će dolaziti zbog nečega što daje vrednost korisniku, a ne sa tim što je nešto urađeno). Moćićemo da upravljamo prodavcima, kao i oni nama (pisao sam svojevremeno o konceptu Vendor Relationship Management gde se pominje Doc Searls).

(more…)

Već neko vreme razmišljam da napišem članak o kompaniji Medoprodukt iz Donjeg Tavankuta, a naslov uopšte nije trebalo da bude ovakav kakav je napisan, čak sam svojevremeno mislio da ga naslovim sa - Reklama sa namerom.

Kada se malo pogleda po radnjama u Srbiji (bili to neki mali marketi ili mega-marketi) u svakoj praktično dominiraju konzervirani proizvodi (povrće, voće) ove kompanije. Tako je već godinama (iako sam u poslednje vreme primetio da se u nekim prodavnicama našto smanjila količina njihovih proizvoda, jer je veća konkurencija na rafovima). Pristojnim odnosom cene, kvaliteta i dostupnosti proizvoda, uspevaju već godinama da se nametnu domaćim kupcima konzerviranog povrća i voća.

Moj sin “tamani” njihov krastavac, a probali smo i većinu ostalih njihovih proizvoda koji su dostupni u marketima. Neke kupujemo redovno (kada uzimamo taj tip proizvoda), a neke s vremena na vreme.

U svakom slučaju, upravo prethodna dva pasusa je trebalo da budu glavni razlog i okosnica članka koji sam hteo da napišem za jednu firmu čiji proizvodi mi se dopadaju već duže vreme, ali kada je došlo vreme da se konkretno pripremim za pisanje članka i krenuo da pretražujem po Internetu…

(more…)

U nastavku možete pročitati nekoliko raznorodnih kraćih informacija u jednom postu, po redosledu kako sam dolazio do njih…

Regionalni pregled blogosfere za 2007. g.

Toni Aničić je na svom blogu napravio uspešan pregled dešavanja na regionalnoj blogosferi tokom 2007. g. i dobio veoma pozitivne komentare na svoju višečasovnu aktivnost sakupljanja i “obrade” informacija iz meseca u mesec…

Gostovanje Kjel Nordstroma (Funky Business) u Srbiji

Na BiznisForumu može se pročitati detaljan izveštaj sa predavanja koautora čuvene knjige Funky Business, a Jelena Jovanović (Miss Cybernaut) je na ovom blogu ostavila link do svog intervjua sa g. Nordstromom.

Asmedi: Ekonomist medija grupa kreirala sajt Emportal.co.yu

U decembarskom izdanju newsletter-a Asocijacije medija (br. 70) objavljena je informacija o puštanju u rad sajta Emportal.co.yu, koji je napravila Ekonomist Medija Grupa. Cilj Emportala je informisanje, obrazovanje i objašnjavanje ekonomskih, poslovnih i finansijskih kretanja u ekonomijama, pre svega Srbije i jugoistočne Evrope. Sam sajt je urađen u stilu svremenih poslovnih portala iz oblasti ekonomije, ali za sada sadržaji nisu takve vrste i obima da se može uskoro očekivati značajnija posećenost.

Btw. interesantno je da e-newsletter Asocijacije Medija, koja je objavila prethodnu vest, trenutno prima skoro 4.000 osoba preko maila, što ovaj newsletter svrstava u kategoriju jedne od ozbiljnijih mailing lista u Srbiji. Za one koji žele da se prijave na ovu listu, potrebno je da pošalju mail na adresu zoran.papic (at) asmedi.org.

Inicijativa sa blogova na TV-u sa nacionalnom pokrivenošću

Tatjana Vehovec je svojevremeno pokrenula peticiju na temu dočeka Nove godine u Novom Sadu, a juče je prilog na ovu temu išao na TV B92 (kažu da je o ovoj peticiji bilo reči i na radiju). U narednom periodu može se očekivati da će sve veći broj interesantnih i važnih vesti koje poteknu sa blogova na kraju izaći “na videlo” kroz klasične medije…