Planeta Srbija

Skrenuo bih pažnju na projekat Media Centra – MC Newsletter, online bilten na temu medija i novinarstva. Razlog pominjanja na ovom blogu ovog biltena jeste rubrika koja postoji u njemu na temu online medija i online novinarstva.

Posebno interesantan momenat u pomenutoj rubrici jeste učestvovanje (koje se inače honoriše) određenog bloja poznatih blogera sa temama iz oblasti online medija (i novinarstva):

Istok Pavlović: “Čitalački promiskuitet i mediji u Srbiji na Internetu”

[...] “Tako nas vaspitavaju od malena. Uđete u kafić, poručite piće, i onda ne ustajete dok ne popijete celo piće, čak i ako žurite na važan sastanak. Ono što si platio, moraš da konzumiraš do kraja. A kako se ljudi ponašaju na koktelima i prijemima, gde je piće besplatno? Uzimaju, jedno, drugo, treće piće, nijedno ne popiju do kraja… srknu gutljaj pa ostave čašu na šanku… bacaju opušak u čašu punu pića jer ih mrzi da traže pikslu… znate i sami.

Da biste uspešno vodili medij na Internetu, potrebno je pre svega da prihvatite ovo osnovno ljudsko ponašanje. „Stari mediji“ uporno pokušavaju da se bore protiv ljudi i da ih zadrže samo za sebe. Tu je osnovna greška.

S obzirom da smo profesionalci za Internet marketing, od prvog dana smo znali da treba da radimo kao što rade uspešni mediji na zapadu: Umesto da se trudimo da zadržimo ljude na sajtu, mi radimo suprotno – pomažemo im da sa njega odu. Ovo je jedan princip koji „stari novinari“ nikako ne mogu da shvate i verovatno nikada i neće, jer se kosi sa njihovim osnovnim vrednostima.” [...]

Goran Aničić: “Društvene mreže kao izvorište informacija i evolucija novinarstva”

[...] “Širenjem i procvatom Internet društvenih mreža, postalo je mnogo lakše deliti informativne sadržaje, a samim novinarima kojih u agenciji ima oko 3.000 širom sveta mnogo je lakše da dođu u interakciju sa akterimai krajnjim konzumentima. Prema rečima same menadžerke Lauren McCullough,već sada društveni web mediji imaju centralnu ulogu u njihovom prikupljanju informacija. AP-ovi novinari su aktivni na stranicama društvenih mreža i prate trendove.

Takođe, AP ne samo da koristi medije da prikuplja vesti, većsopstvene izvore vesti prilagođava društvenim medijima, omogućavajući lakše involviranje krajnjih konzumenata, te kaskadno širenje informacija, a kao primer prilagođenog izvora navodi se lokacija wintergames.ap.org koja je bila njihov izvor vesti tokom održavanja Zimske olimpijadeu Vankuveru s početka godine. Ova web lokacija bila je prilagođena društvenoj interakcijii nudila je widget aplikacije koje se mogu koristiti za povezivanje sa drugim društvenim medijima.” [...]

Stevan Majstorović: “Era novih medijskih paradigmi”

[...] “Oni koji pišu o promenama u vrevi neprekidnog prenosa poruka putem medija, u startu moraju pristati na kompromise. Ukoliko se odluče da pišu iz ugla svoje profesije, prikaz će pomalo biti autističan, prepun profesionalnih „fetiša“, često čak i grubo odvojen od „slike“ koju opisuju. Sa druge strane, ukoliko pokušaju da ove promene sagledaju višeugaono, preti im da stvore uopštenu i dosadnu priču.

Neromantično zvuči, ali iza svih tih promena stoji novac, interesi i potrebe. Kada o medijiskim promenama priča novinar, to je često koketiranje sa gotovo sindikalnom pričom, jer zaista, klasični novinari jesu ekonomski najugroženiji ovim promenama. Tehnološki neomanijaci, će vas ubeđivati da je sve što je novo ujedno i dobro. Da je tako, retro stilovi ne bi ponovo bili u modi. Ti gikovi (geeks) sa druge strane profitiraju na ovim promenama.” [...]

Pored pomenutih blogera tekstove na ove teme npr. imaju i Vitomir Ognjanović, su-organizator Konferencije BizBuzz, i moja malenkost…

Pored predstavljenih autora pomenuo bih Danijela Bukumirovića, glavnog i odgovornog urednika portala Mondo, kao i predavača na predmetu “Online novinarstvo” privatnog Fakulteta za medije i komunikacije. G. Bukumirović u svom tekstu u MC Newsletter-u pominje važnost i preporučuje društvene medije novinarima.

Moje je mišljenje da osobe koje rade na edukaciji iz oblasti online medija i novinarstva (ali i u svim ostalim online segmentima vezanim za poslovanje) moraju da imaju ozbiljnije lično iskustvo u konverzaciji putem savremenih online medija (koje obavezno uključuje i vođenje sopstvenog bloga). Konverzacija putem društvenih medija se isključivo uči ličnim iskustvom, i što je to iskustvo ozbiljnije (čitati – više konverzacije putem online medija), stečeno iskustvo se može sistemski preneti studentima/učenicima, ako postoji i adekvatno sistemsko znanje predavača iza svega toga. Aktivnost pojedinca na Internetu je veoma vidljiva i ne može se sakriti.

Kada već pominjem ovu tematiku (online mediji i novinarstvo), po mom mišljenju mogu slobodno/odgovorno da tvrdim da su u Srbiji za sada po mojim saznanjima samo dva ovdašnja novinara ozbiljno poznaju online novinarstvo u svim potrebnim segmentima – Angelina Radulović i Dragan Radović.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U poslednjih nekoliko dana desila su se dva skupa u Beogradu u vezi budućnošću medija – “Informacione tehnologije i budućnost medija u Srbiji” i Panel o budućnosti onlajn medija i ulozi novinara. Zbog poslovnih obaveza nisam bio u situaciji da participiram na bilo koji način tokom ovih skupova, ali mislim da imam šta da kažem na temu pitanja svih pitanja na ovim skupovima – kako naplatiti posećenost sajtova online medija (bilo da se radi o sajtovima klasičnih medija, ili “čistih” online medija)?

Klasični mediji, novinarstvo, online mediji

Na ovom blogu ima preko 20 tekstova na temu krize medija i krize novinarstva (ovo jesu zavisni problemi, ali se radi o različitoj problematici), gde bih mogao da naglasim za ponovno čitanje tekst na temu krize štampanih medija, kao i tekst o novinarstvu 2.0.

Sa jedne strane, predstavnici medija (menadžment) muku muči sa problemom kako da na neki način naplati to što besplatno puštaju sadržaje iz klasičnih medija na svoje Web sajtove (konkurencija online medija je ogromna za razliku od broja klasičnih medija), dok sa druge strane novinari u ovim krajevima imaju status veoma jeftine radne snage, pa se postavlja pitanje kako biti kvalitetan novinar kada od toga teško može da se zaradi više.

Gde ima para odmah!?

Kako u ovim krajevima bolujemo o sindroma malog tržišta – ne može biti veliki broj online medija sa velikom posećenošću koja sama po sebi donosi bar pet prosečnih plata bruto (npr. 2.500 EUR/mes), za manje online medije (uključujući i blogove) jedino logično rešenje je uska specijalizacija! Ako potencijalni oglašivač može jednostavno i samostalno da zaključi da određeni online medijum posećuje ciljna grupa osoba koje njega/nju interesuju – eto brzog rešenja!

Najveći problem manjih online medija je prodaja! Nije jednostavno prodavati online oglašavanje, i iz tog razloga većina vlasnika manjih online medija beži u oglasne mreže kao rešenje svojih problema, ali oglasne mreže donose značajnija sredstva samo veoma posećenim medijima. Pravilno bi bilo da korišćenje oglasnih mreža kao izvor prihoda bude samo sporedna stvar, nikako glavna! Veće pare od online oglašavanja uzimaju brendirani (online) mediji sa jasno definisanim ciljnim grupama posetilaca! Pogledajte npr. gde se sve na Webu kod nas oglašavanja Nivea (van oglasnih mreža). Potrebno je vreme da manji online mediji dođu do značajnijeg brending statusa, jer je za to potrebno realno kvalitetno novinarstvo (kvalitetni sadržaji). Uzeti pare od online pretplate može se postići isključivo ako na Web sajtu medija postoje sadržaji koji su veoma kvalitetni/korisni i nisu dostupni na drugim mestima online! Opet, rešenje je u veoma kvalitetnom novinarstvu! Velika istina koja se vrti oko (klasičnih i online) medija jeste da oni koji prodaju reklamiranje jesu gotovani! “Napravio sam posećeni medijum, i sada čekam reklame”. Kao što je Miloje Sekulić naznačio na pomenutom Panelu, predstavnici (online) medija teško se odlučuju da prilagođavaju svoje sadržaje konkretnim potrebama konkretnih (potencijalnih) klijenata. Rešenje je u prilagođavanju konkretnih potreba klijenata sa aspekta kreiranja sadržaja na taj način da isti sadržaji imaju kao najbitniju karakteristiku kvalitet! Dovoljno umešni predstavnici medija mogu da kreiraju dodatne sadržaje (proizvode, usluge) koji direktno iskorišćavaju  posećenost svog sajta za generisanje prodaje ciljanih proizvoda/usluga (sopstvenih, ili proizvoda i usluga klijenata). Primer korišćenja mogućnosti komercijalnog angažmana posetilaca svog sajta može se videti u slučaju specijalizovane mreže KlubPutnika.com i njihovih aranžama za rafting Tarom (uskoro ću napisati poseban prikaz o ovom veoma zanimljivom projektu).

U kontekstu zarade putem online medija, savremeno novinarstvo uključuje u osnovi pored kreiranja sadržaja i njegovu distribuciju (prilagođenje sadržaja tipovima online distribucije) i dodatni angažman novinara u promociji sadržaja. Ova krakteristika savremenog novinarstva ne dovodi direktno do povećanja prodaje, ali značajno u širem smislu utiče na prodaju kroz poboljšanje kvaliteta sadržaja, povećanje posećenosti, unapređenje brendinga, ili generalno posmatrano stvaranje preduslova (”atmosfere”) za unapređenje prodaje usluga online medija (bilo koja od prethodno navedenih komponenti zarade online medija).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ako ste ikada želeli da redovno pratite vesti koje su u vezi sa domaćim klasičnim medijima (štampa, radio, TV), jedna od retkih adresa jeste newsletter Asocijacije medija (Asmedi.org). Postoji možda još po koja online lokacija gde se s vremena na vreme mogu pronaći novosti iz domaće industrije medija (npr. Media Centar Beograd), i to je to…

Od pre osam meseci postoji blog MiskoBobic.com, koji objedinjuje vesti iz sveta telekomunikacija, uključujući i vesti o klasičnim medijima.

Kako sam počeo da pratim MiškoBobic.com?

Ima sigurno pola godine kako sam primetio članke iz oblasti medija sa ovog bloga, i pročitao sam one vesti koje su me interesovale, ali ništa dalje od toga. Ono što jesam primetio jeste da se radi o blogu za koji ne znam, čitao sam ove vesti (preko RSS-a) i mesecima nisam primetio da se radi o jednom izvoru (blogu) koji objavljuje ove vesti (obzirom da sam ih čitao sporadično, s vremena na vreme). Trebalo mi je nekoliko meseci (sporadičnog) praćenja ovog bloga, da bih konačno ciljano otišao na MiskoBobic.com i pregledao o kakvom se blogu radi.

Pre skoro dva meseca sam odlučio da ću napisati prikaz ovog bloga, i evo tek sada sam to i uradio (u odnosu na moje obaveze i druge prioritete pisanja na blogu).

Prethodno napisano predstavlja upravo klasičan primer kako se (organski/prirodno) stvara kvalitet poverenja u neki online izvor, i statistike u svetu potvrđuju da je potrebno između 3 i 6 meseci da bi se dobili neki rezultati online angažmana, pod uslovom da je taj angažman kvalitetan.

“Medijska Srbija” nije samo Beograd i Novi Sad!

Miško Bobić je još jedna Bitna osoba iz Bor-a, što u slučaju pomenutog bloga daje poseban kvalitet praćenja (klasičnih) medija koji nisu samo prestonički, ili nacionalni, regionalni… Ovaj blog omogućuje praćenje KOMPLETNE medijske slike u Srbiji, koja uključuje i LOKALNE medije (velika slova su namenjena onima koji još nisu shvatili da je Srbija mnogo više od Beograda i Novog Sada).

Posebno bitan detalj na ovom blogu je činjenica da Miško Bobić redovno prati i novosti koje su u vezi sa Internet sajtovima (klasičnih) medija, i to u posebnoj kategoriji, što daje mogućnost zainteresovanima da na jednom mestu prate Informacije do kojih je stvarno teško doći u ovim krajevima.

Nadam se da će se na ovom blogu uskoro moći pročitati i više vesti i o značajnijim online medijima koje ne pokreću klasični mediji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pitanje iz naslova postavio je Miloje Sekulić na svom FB statusu, citirajući kraj blog posta Sanje Ratovac na temu utisaka sa londonske konferencije Social Media Forum.

Kako se kreiraju kvalitetni mediji?

Osnovu kreiranja medija predstavlja posao prikupljanja vesti koje urednici procene da su dovoljno interesante njihovim čitaocima, slučaocima, gledaocima.

Prikupljene vesti mogu se objaviti u formi u kojoj su i primljene iz nekog saopštenja, ili iz neke novinske agencije. U zavisnosti od broja novinara i njihove organizacije od strane uredništva, zavisi i koji će obim objavljenih vesti medijum sam kreirati na osnovu uzimanja izjava, istraživanja, komenatara, praćenja događaja, itd. I u jednom i u drugom slučaju (prenešene ili kreirane vesti) radi se tzv. obrada vesti, koja ima za cilj da se vesti predstavi što kvalitetnije u osnosu na uređivačke standarde medija.

Tiraž (gledanost, slušanost, čitanost) nekog medija praktično zavisi od toga koje se i kakve izabrane vesti ističu, tj. na koje je vesti uredništvo medija stavilo fokus. Uporedo sa isticanjem vesti, tiraž odlučuje i sam kvalitet “obrade” vesti, odnosno kako je vest pripremljena za javnost.

Rastom kvaliteta odabira i obrade vesti, i što su vesti pouzdanije i interesantnije, tima raste i uticaj medija u odnosu na ciljnu grupu kojoj se obraća.

Kolika je razlika između medija u Srbiji?

Kada se prethodno napisano primeni za slučaj stanja ovdašnjih medija, kao što sam u više navrata pominjao na ovom blogu, naši klasični mediji imaju nekoliko zajedničkih veoma loših karakteristika:

Između devedeset i devedeset pet odsto svih vesti koje objavljuju mediji u Srbiji za izvor se uzimaju iste novinske agencije (zato toliko liče praktično svi mediji koji objavljuju vesti), odabira se određeni veoma mali broj pristiglih saopštenja, gde na kraju ostaje 2-3 odsto prostora za vesti koje su samostalno kreirane od strane medija. Obrada vesti se praktično svodi na lektorisanje i stilsko pripremanje vesti, sa eventualnim uzimanjem izjava u vezi sa vešću za nešto važnije vesti. U delu preraspodele procentualnog udela objavljenih vesti u odnosu na njihovo poreklo, praktično svi mediji pokušavaju u što većem procentu da naplate objavu vesti iz različitih organizacija, pa tako mi već duže vreme imamo mogućnost da “pratimo” aktivnosti različitih organizacija putem medija zbog toga što su iste organizacije to platile. Ako novinari i pronađu neke informacije ili čitave vesti preko Interneta, skoro je pravilo da se ne navodi izvor odakle je preuzeta vest (što je inače praktično pravilo za većinu objavljenih vesti u medijima, jer bi se tada videlo da mediji praktično malo kreiraju sami sadržaje sopstvenog medija). Neke od primera krađe vesti (slika, tekstova) možete pratiti preko ovog sajta. U tom kontekstu je i samo pominjanje online izvora gde klasični mediji obavezno ne navedu kompletnu adresu sajta odakle je preuzeta vest – zbog toga da ne bi slučajno reklamirali isti sajt! Vlasnici medija u Srbiji, urednici i skoro svi novinari praktično uopšte ne shvataju kako bi trebalo iskoristiti mogućnosti sadašnjeg razvoja Interneta u cilju poboljšanja kvaliteta sopstvenog medijuma!

Odgovor na pitanje iz naslova

Najkvalitetniji mediji na svetu, ali i oni koji se u međuvremenu snađu u novom medijskom okruženju koje je aktuelno i kod nas, svakako će iskoristiti prednosti Interneta i radiće svoj posao na način kako to i treba da se radi, a to je i skupljanje interesantnih vesti i “pisanje” (kreiranje) vesti…

Oni koji ne znaju će samo skupljati vesti…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kada jednom “uđete” u priču korišćenja savremenih online medija, i kada je potrebno osmisliti na koji način pristupiti kreiranju načina efikasnog korišćenja ovih medija, najbitnije je definisati na koji način ćete iskoristiti pojedinačni tip medija za predviđene ciljeve.

Praksa je pokazala da za operativno definisanje i sprovođenje strategije komunikacije preko velikog broja tipova medija potrebno je interno uprostiti različite vrste komunikacije putem različitih medija.

U tom kontekstu, u nekoliko prethodnih meseci iskristalisala se jednostavna podela svih medija na sopstvene medije, “zaslužene” medije i plaćene medije, koju je za potrebe definisanja svoje strategije korišćenja savremenih medija među prvima iskoristila kompanija Nokia.

Na osnovu ove raspodele medija, kompanija Forrester je detaljnije razradila definisanje ovih tipova medija, a na osnovu toga na blogu Davefleet.com možete pregledati detaljan predlog ekosistema medija zasnovanog na ovim podelama.

Sopstveni mediji (Owned Media)

Ova vrsta medija ima karakteristiku da organizacija ima potpunu ili delimičnu kontrolu nad pojedinačnim mediumom, a ono što je svakako u “vlasništvu” organizacije jeste način na koji komunicira sama organizacija (poruku kontroliše organizacija).

Primeri sopstvenih medija ju Web sajt organizacije, kompanijski blog, Facebook ili Twitter nalog organizacije, i sl.

Cilj je da organizacija kreira dovoljno interesantne sadržaje, koji bi u osnovi trebalo da budu u kontekstu ciljeva organizacije (ili da ne uruše njenu reputaciju), tako da zainteresovana javnost ima želju da te sadržaje podeli sa svojim prijateljima, poznanicima, ili da tu informaciju objavi u sklopu svog medija (tzv. compeling content)

“Zasluženi” mediji (Earned media)

U ekonomiji pažnje, potrebno je zaslužiti pažnju medija. Izgradnja poverenja između organizacije i njenih ciljnih javnosti se najefikasnije postiže “kada vas neko drugi pominje i hvali”.

U slučaju kada organizacija kreira u sklopu sopstvenih medija dovoljno interesantne sadržaje, tada se mnogo lakše dolazi do toga da različiti mediji prenose informacije o tim sadržajima.

Plaćeni mediji (Payed Media)

Najbrži i najjednostavniji način da se skrene pažnja ciljanih javnosti na ciljeve organizacije jeste plaćanje posećenih medija (koji se obraćaju ciljanim javnostima organizacije).

Najefikasniji način korišćenja plaćenih medija bi trebalo da donese ostvarenje direktnih ciljeva i/ili omogućavanje skretanja pažnje ostalih medija na interesantan sadržaj u posedu organizacije.

Primeri upotrebe raznorodnih medija u Srbiji – Zlatara Andrejević, Positive.rs

Dok sam pripremao ovaj tekst, prva asocijacija na sopstvene medije na ovim prostorima mi je svakako Zlatara Andrejević, sa svojih 12 (!) Web sajtova. Pored glavnog sajta, i sajtova brendova ove zlatare, Zlatara Andrejević ima online servis Planer venčanja, online magazin Nakit4yu.com i online magazin Satovi.net.

Zlatara Andrejević je veoma aktivna i na planu online oglašavanja (plaćeni mediji), a krenuli su polako i u korišćenje različtih aktuelnih društvenih medija.

Sa aspekta korišćenja društvenih medija, poznat je ovdašnji primer angažovanja kompanije Positive. U ovoj kompaniji vodi se računa i o sopstvenim medijima i o plaćenim medijima, a rezultat je prilično lepo zaslužena pažnja u ostalim medijima…

Ako pratite ovdašnje online medije (naročito društvene medije), možete primetiti da sve veći broj organizacija polako ali sigurno prihvata dijalog koji vodi do pravih efekata korišćenja savremenih medija.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Napravio sam listu određenog broja odogovora na pitanje zašto predstavnici medija, osobe iz PR-a i marketinga ne koriste sisteme vođenja online dijaloga sa svojim ciljanim javnostima:

Predstavnici medija, PR i marketing struke rade na isti način već decenijama, pa je teško iz korena promeniti svoje poslovne navike, i uvesti konverzaciju sa ciljanim javnostima u poslovne procese. Jednosmerna komunikacija ima svoju značajnu prednost koju je teško napustiti – kreiranjem članka, slanjem saopštenja ili kreiranjem oglasa završava se posao! Kvalitetno korićenje Interneta u poslovne svrhe omogućuje i nešto što je veoma strano predstavnicima medija, PR i marketing struke – efekti online aktivnosti su veoma vidljivi i merljivi. To znači da je veoma lako raspravljati o pravim  efektima aktivnosti, ako se zna kako se mere ti efekti! Sada je potrebno i izdržati kritiku te javnost kojoj su navedene poruke i namenjene, ali ne samo izdržati kritiku, već i odgovoriti na kritiku. Pitanje je kako prihvatiti da ako korisnici iskažu (relevantan) negativan stav o organizaciji, šta je potrebno izmeniti u samoj organizaciji da nezadovoljni korisnici postanu zadovoljni. Za razliku od razvijenijih država, u ovom regionu i dalje klasični mediji imaju značajniji primat od Internet medija, pa se mnogi zavaravaju da ima još vremena i da još ne moraju koristiti tehnike dijaloga sa svojim korisnicima. Većina organizacija ignoriše ono (negativno) što se sve može pronaći o njima na Webu, bez obzira na činjenicu da se skoro dve trećine korisnika Interneta u ovim krajevima jasno izražava da svoja mišljenja o proizvodima i uslugama formira upravo pronalaženjem različitih sadržaja na Internetu. Predstavnici medija, PR i marketing struke i dalje veoma slabo poznaju korišćenje  Interneta u poslovne svrhe (problem je u tome što većina ni ne shvata koliko ne poznaje svremene sisteme online komunikacije), i ne trude se dovoljno da steknu osećaj o kvalitetnim načinima online komunikacije.

Voleo bih da čujem (pročitam) i vaša mišljenja o razlozima zašto ima toliko malo novinara, urednika, PR profesionalaca i osoba iz marketinga koji koriste Internet na pravi način u svojim poslovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Politika – “Mardok protiv ‘Gugla’”: “Medijski mogul najavio blokiranje tekstova i materijala svoje ‘Njuz korporacije’ sa poznatog internet pretraživača kako bi podstakao ljude na plaćanje pretplate”

Mardok svojim poslednjim potezima kojima pokušava da “upregne” Internet u svoju korist – objavljivanje naplate SVIH svojih online izdanja i poslednje pretnje tužbom Google-u za prenošenje sadržaja, samo pokazuje koliko ne sluša svoje savetnike za oblast online medija.

Već se zna da će na svetskom nivou eksperiment sa naplatom dnevnih izdanja vsti gotovo sigurno propasti, jer je suviše velika konkurencija onih dnevnih medija koji će ostati u domenu plasiranja besplatnih vesti. Sasvim su druga priča specijalizovana izdanja kao što je WSJ, koji sve vreme naplaćuje određenu količinu specijalizovanih sadržaja (tzv. premium content).

Posebna glupost (koju čujem i ovde, s vremena na vreme) je odluka blokiranja sadržaja koji se prenose preko agregatora vesti, kao što je News.google.com (nedavno je ovaj sajt počeo da agregira vesti i na srpskom jeziku):

Agregatori vesti prikupljaju informacije iz medija putem RSS tehnologije. Vlasnik online medija može da kontroliše količinu informacija u RSS-u, i svrha ove tehnologije sa aspekta medija jeste promocija celokupnog članka koji se n mora nalaziti u RSS-u. Na engleskom govornom području najposećeniji agregatori donose stotine hiljada, ili milione posetilaca mesečno sajtu koji ima dobro osmišljene RSS izvore. Deljenje sadržaja putem RSS-a (syndication) je najozbiljnija tehnika promocije online medija.

Informacije o svojim aktivnostima koje poslednjih meseci šalje Mardok su veoma opasne za većinu klasičnih medija, jer vlasnici i urednici ovih medija (naročito u našim krajevima) još manje poznaju prirodu Interneta od “svemogućeg” Mardoka, a možda e početi ozbiljno da uzimaju u obzir njegove priče, što će ima samo štetiti u budućem periodu.

Sa aspekta samih agregatora vesti, u svetu povlačenje News Corp. medija sa agregatora neće predstavljati neki gubitak za agregatore, samo će ostali online mediji dobiti na većoj posećenosti.

U Srbiji, povlačenjeg jednog (većeg) broja značajnih online medija može u početku oslabiti pozicije agregatora vesti, ali na duži rok dobiće svi ostali online mediji.

U Srbiji, kada se ne računa News.google.com (koji je tek počeo sa radom u ovim krajevima), agregatori vesti donose novinskim sajtovima sa većom produkcijom vesti na dnevnom nivou (preko 50 vesti dnevno) i nekoliko hiljada posetilaca na dnevnom nivou! U narednih nekoliko godina, posećenost preko RSS-a za sajtove online medija ići će i na nekoliko desetina hiljada posetilaca dnevno (sem ako Google ne uradi nešto drastično po pitanju RSS agregatora)!

Znači, Rupert Mardok ne sluša nikoga i pravi gluposti za sebe i svoju firmu. Oni koji ga budu pratili – neće najbolje proći u online svetu…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Povod za ovaj tekst je objavljeni članak Ane Mitić i PressMagazinu (dodatak štampanog izdanja novina Press nedeljom), kojoj se ovom prilikom zahvaljujem što me je kontaktirala u vezi sa temom blogovanja u Srbiji i regionu.

U datom tekstu se pominje teza kako su (neki) blogovi u sklopu klasičnih medija najposećeniji blogovi, što se u osnovi može smatrati tačnim na nivou celokupne posete blogovina na jednom sajtu klasičnog medija. Kada se ta posećenost razloži po pojedinačnim blogovima, može se videti da je ta posećenost manja od posećenosti najposećenijih klasičnih blogova (kao što su Tračara.com - preko 7.000 posetilaca dnevno, Auto.blog.rs, Svakodnevnica, itd.).

Mnogo bitniji faktor u oceni blogova jeste podatak koliko drugi blogovi i ostali online mediji (uključujući i linkove sa Twitter-a) linkuju pojedinačne postove sa blogova klasičnih medija. Na ovaj način se meri uticaj online medija, uključujući i blogove (to je i najbitniji parametar kako Google dovodi neki sajt na prvo mesto rezultata pretraživanja za neku ključnu reč).

Posećenost blogova na medijskim sajtovima uglavnom generisana posećenošću samog posmatranog sajta, jer praktično svi medijski blogovi (kao što su blogovi na sajtovima Press-a, B92, RTS-a, Blic-a…) nemaju sve komponente koje čine blog da bi bili dovoljno uticajni kao klasični blogovi.

Te komponente su upravo vezane za oblast koju novinari ne poznaju, a koja ima naziv “žurnalističko linkovanje” (linking journalism – istražiti preko Google-a). To je razlog zašto se ni na jednoj relevantnoj listi uticajnih blogera iz regije ne nalazi ni jedan blog sa nakog klasičnog medija u Srbiji i Hrvatskoj – pogledati npr. listu Blogostaj.com.

Kada sa druge strane pogledate blogove na svetski najbitnijim medijima (kao što su BBC, NYTimes, Guardian…), videćete sasvim drugačiju situaciju – to su veoma uticajni blogovi, u pravom smislu te reči.

Zašto klasični mediji u regionu ne razumeju linkovanje?

U osnovi, Web jeste najobuhvatniji deo Internet sevisa upravo iz razloga jednostavnog povezivanja (linkovanja) različitih dostupnih sadržaja, i mogućnosti dodavanja audio i vizuelnih (slike, video) komponenti u neki tekst.

Urednici medija i novinari nemaju svojoj osnovi zanata kreiranja sadržaja za neki (klasični) medijum, saznanje da istraživanje koje prethodi objavljivanju nekog članka/priloga može veoma lepo da obogati sam online tekst – linkovanjem relevantnih izvora na kojima sa dodatno mogu pronaći tekstovi koji dodavaju vrednost originalnom tekstu.

Ako već postoji preovlađujuće (pogrešno) mišljenje da ne treba linkovati neki sajt u online tekstu klasičnog medija, jer na taj način vlasnik sajta dobija besplatnu reklamu, to pravilo bi trebalo da ne postoji na blogovima klasičnih medija, ako bi se koristili kako bi inače blog trebalo da se koristi.

Razlozi blogovima klasičnih medija smanjuju uticaj koji bi inače mogli da imaju su (za objašnjenja termina pročitati knjigu “Blog osnove“):

Tehnički posmatrano, često se dešava da pojedinačni blogovi klasičnih medija nemaju sopstveni RSS (neki ga imaju). Praktično skoro na svim blogovima klasičnih medija nije moguće ostaviti link doWeb stranice/bloga osobe koja komentariše. Ovaj parametar značajno umanjuje broj relevantnijih osoba koje bi inače češće komentarisale na ovakvim blogovima, ali nije opredeljujući faktor nedostatka uticaja blogova klasičnih medija. Tehnički posmatrano, blogovi kompanijskih medija skoro nikada nemaju mogućnost da se kao komentar pojavi link sa tekstom koji se direktno poziva na određeni online članak – tzv. trackback (pogledati objašnjenje u pomenutoj knjizi). Ova tehnina dosta da utiče na linkovanost određenog Web sajta, jer njom veoma često svi dobijaju – vlasnik bloga veću linkovanost (samim tim, i širenje uticaja bloga), a osoba koja linkuje članak sa ovakvog bloga dobija dodatnu posećenost. Ni ova opcija ne opredeljuje suštinski slabiji uticaj blogova klasičnih medija, ali može da poveća taj uticaj. Najbitniji aspekt nedostatka uticaja blogova klasičnih medija je hronični nedostatak linkova u tekstovima na blogovima medija, najviše iz razloga što niko nije posebno naglasio važnost ovog linkovanja (pozivanje na izvore u tekstu i upućivanje na dalje čitanje) ni urednicima, ni novinarima klasičnih medija! Oni jednostavno ne znaju značaj linkovanja za sebe (postaju relevantniji blogovi) i za svoj medijum (medijum postaje relevantniji na Internetu).

Ukratko, urednicima i novinarima klasičnih medija nedostaje edukacija iz oblasti ozbiljne primene Interneta  njihovom poslu!

Oticaju blogova se pisalo dosta u poslednje vreme, a skrećem vam pažnju na tekstove Bluesman-a i Mahlat, ako ih još niste pročitali.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Dragan Radović je pokrenuo u komentaru na post Blogovskog interesantno pitanje na temu razlike između novinarskog i blog izveštavanja. Zatim je Deda proširio raspravu na pitanje razlika između blogera i novinara.

Na skupu BlogOpen 2007 u Novom Sadu bila je interesantna panel-diskusija na temu odnosa novinara i blogera, gde su osnovna pitanja bila:

Da li blogove treba posmatrati kao “istinske medije”? Da li se blogovima može verovati?

Klasični mediji Vs. blogovi

Kada se informisanje javnosti postavi kao cilj posmatranja načina pisanja novinara ili blogera, trebalo bi da postane jasnije da uopšte ne bi trebalo postavljati pitanje – novinari ili blogeri (ovde se posmatraju relevantni novinari/mediji i relevantni blogovi/blogeri – oni koji utiču na mišljenja javnosti kojima se obraćaju).

U osnovi blogeri mogu biti novinari, i obrnuto, a radi se o tome da načini pisanja mogu biti u slučaju blogera manje ili više subjektivni. Sa aspekta informisanja, i subjektivni utisak je značajan, naročito kada se uporedo posmatra i sa nekim manje subjektivnim prikazom iste tematike.

Višegodišnja istraživanja novinara u razvijenim zemljama i njihove percepcije blogova, pokazala je da se u ogromnom procentu sadržaji sa blogova koriste najviše kao IDEJA za neki tekst, a mnogo ređe će se neki novinar pozvati u svojim tvrdnjama na sadržaj sa nekog bloga. Sasvim je druga priča učestala krađa tekstova ovdašnjih klasičnih novinara sa blogova, što bi se moglo posmatrati (delovati) i sa aspekta krivičnog prava (povreda autorskih prava)

Najveći problem blogova sa aspekta posmatranja  klasičnih medija je nedostatak “trećeg mišljenja”, odnosno urednika koji može da “saseče” tekst novinaru. Što su blogovi relevantniji, u njima ima manje “paušalnih ocena”, odnosno tvrdnji u tekstu koje su utemeljene na RELEVANTNIM LINKOVIMA (Linking Journalism) koji potvrđuju izrečeno.

Veoma često sam imao prilike da čujem od strane relevantnih urednika i novinara kako postoji ogroman broj loših i besmislenih blogova, i da je to osnovni razlog zašto blogovi nisu interesantni novinarima… Na to obično postavim sledeće pitanje: “Koliko, po vašem mišljenju, ima kvalitetnih klasičnih medija (radio, TV, štampa…)?” odgovor ovakvih osoba se u našim uslovima obično kreće u domenu ispod 1 odsto. E, pa toliko je i kvalitetnih blogova! Ali obzirom da je broj blogova značajnije veći od broja klasičnih medija, onda su i cifre beznačajnih medija (klasičnih medija i blogova) drugačije.

Suština kvalitetnog korišćenja Interneta svodi se na pronalaženje i korišćenje relevantnih online lokacija, a ne “lamentiranje” nad lošim, besmislenim i sl. lokacijama na Webu.

Moja preporuka novinarima je da prouče Web sajt Organizacije studenata žurnalistike “Žurnalist“, da predstavnici online medija prouče pravila korišćenja sa pomenutog sajta, a blogeri da prouče Blog Disclaimer na ovom sajtu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Veoma je interesantno pogledati kakva je percepcija poslovne i medijske upotrebe društvenih medija kada se organizuje skup na ovu temu na Univerzitetu Oxford. Posebno bih izdvojio delove rasprave na blogovima koji se bave segmentom korišćenja društvenih medija od strane mainstream medija, kao i odnosa između novih uticajnih online (društvenih) medija i klasičnih medija na Internetu. Svakako, različiti [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Milan Dinić je krajem marta uočio na Google-u pojavljivanje rezultata vesti na srpskom jeziku. Šest meseci kasnije, Google vesti na srpskom jeziku i dalje nisu vidljive preko menija, pojavljuju se rezultati vesti u rezultatima pretrage, ne postoji prva stranica Google vesti, ali ovaj servis je potpuno funkcionalan za pretragu vesti. Pretpostavljam da nije još sve prošlo [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Imam čast da sa dozvolom prvi objavim informaciju o današnjem puštanju sajta www.mojkvadrat.rs, sa kojim medijska kompanija B92 ulazi na tržište online oglasa iz oblasti nekretnina.

Nakon poslovnog poteza preuzimanja 35 odsto vlasništva nad servisom za poslove - LakoDoPosla.com, B92 u ovom slučaju je samostalno ušao u tehničku produkciju novog Web sajta, ali uz partnerstvo sa postojećim servisom za nekretnine na ovom tržištu City24.rs.

Ova vest je veoma značajna sa aspekta razvoja ponude tržišta online portala za nekretnine, obzirom da se na ovaj način potvrđuje važnost Interneta u poslovima posredovanja u kupovinama, prodajama i iznajmljivanjima nekretnina. Veoma je pogrešno misliti da se nekretninama diretkno trguje preko Interneta (stvarno ima onih koji misle na taj način o Internetu), ali informacije o nekretninama koje opredeljuju učesnike na ovom tržištu ipak imaju najveći uticaj upravo na Internetu, jer sajtovi ovog tipa mogu dati značajnije više informacija o nekom stanu, kući, lokalu… u odnosu na šture klasične oglase.

Sa druge strane, ova vest bi trebalo da predstavlja uvod u početak investiranja u ozbiljne online projekte od strane ovdašnjih klasičnih medija koji se predviđaju za jesen ove godine.

Sam Web sajt MojKvadrat.rs je urađen veoma pregledno i prema standardima koje bi trebalo da zadovoljava ovakav tip online servisa sa aspekta jednostavnosti postavke podataka (informaciona arhitektura) i same upotrebe (usability). Iskreno, prijatno sam iznenađen, naročito zato što je sajt rađen u internoj produkciji.

B92 definitivno ima resursa za promociju ovakvog servisa, ali njegov uspeh ipak zavisi od konkretno sprovedene prodajne strategije.

Svakako će od danas biti još interesantnija (konkurentnija) situacija na ovom online tržištu.

Online magazin BrandRepublic je nedavno objavio vest prema kojoj više od 500 online izdanja štampanih novina u SAD počeće u jesen da koriste poslovni model naplate online sadržaja koji je osmišljen od strane servisa JournalismOnline. Nešto pre toga, Rupert Murdoch je izjavio da će u narednih godinu dana njegova medijska imperija News Corp. početi sa naplatom [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Praktično pola sata nakon završetka predavanja u Privrednoj komori Srbije na temu tržišta online oglašavanja nekretnina u Srbiji, novinska agencija Beta je pustila u servisa izveštaj sa ovog predavanja, a koji su sve izvori preneli ovu vest možete videti preko Vesti.rs i Naslovi.net…

Konsultant za elektronsko poslovanje Dragan Varagić:Tržište internet oglašavanja u Srbiji vredno 6 miliona evra Beta | 08.07.2009.

Tržište oglašavanja u Srbiji u 2008. godini je bilo vredno između četiri i šest miliona evra, izjavio je danas konsultant za elektronsko poslovanje Dragan Varagić.

On je na seminaru o internet oglašavanju nekretnina u Privrednoj komori Srbije kazao da između 30 odsto i 50 odsto tog tržišta zauzimaju sajtovi medijske kuće B92 i dnevnih novina Blic.

Internet kompanije sa najvećim prihodom u Srbiji su Httpul (Httpool), Infostud i Krstarica, kazao je Varagić, koji je i profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

On je kazao da veliki deo prihoda tih kompanija dolazi od internet oglašavanja. Prema podacima Agencije za privredne registre, firma za oglašavanje Httpul u 2008. je imala prihod od 88,5 miliona dinara, što je 80 odsto više nego prethodne godine i profit od 12 miliona dinara.

Sajt za obrazovanje i zapošljavanje Infostud lani je imao prihod od 75,5 miliona dinara, što je 2,2 puta više nego 2007. godine, a profit je iznosio 37,9 miliona dinara.

Internet pretraživač Krstarica u 2008. je imao prihod od 31,5 miliona dinara, što je oko 20 odsto više nego prethodne godine, a profit je iznosio 408.000 dinara.

Prema podacima Ministarstva za telekomunikacije Srbije, najposećeniji svetski sajtovi u Srbiji su internet pretraživač Gugl, društvena mreža Fejsbuk i sajt za razmenu video sadržaja Ju tjub, a najposećeniji srpski sajtovi su B92, Blic, Krstarica i Infostud.U Srbiji ima oko 50 sajtova za nekretnine

U Srbiji ima oko 50 internet sajtova za oglašavanje nekretnina, od kojih najposećenije svakog dana pogleda između 2.000 i 3.000 ljudi, izjavio je Dragan Varagić. On je kazao da se 10-ak sajtova “ozbiljno” bavi prodajom nekretnina preko interneta.

“Mnoge agencije za prodaju nekretnina odbijaju pozive za oglašavanje na internetu zato što im je to dodatni posao ili zato što se zaposleni ne razumeju u nove tehnologije, kazao je Varagić”, koji je profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

On je ocenio da oni koji odbijaju da se oglašavaju na internetu propuštaju priliku da pronađu kupce i rezultat toga je isti “kao kad bi isključili mobilne telefone tokom radnog vremena zato što im je dosta kontakata”.

Prema njegovim rečima, između jedan i tri odsto “kvalifikovanih kontakata”, odnosno kontakata sa dobro obaveštenim kupcima nekretnina za rezultat ima prodaju.

On je ocenio da prodavci nekretnina ne bi trebalo da propuštaju priliku da se oglašavaju na internetu, ali da ne bi trebalo da odustanu ni od oglašavanja u štampanim medijima, jer oni i dalje daju veće rezultate u Srbiji.

Internet oglašavanje u Srbiji, kako je naveo, pruža bolji odnos cene i rezultata nego oglašavanje u štampanim oglasnicima, a omogućava korisnicima i bolji uvid u to kakvi su rezultati oglašavanja.

Direktor agencije E-trgovina Nebojša Đurić kazao je da, prema zvaničnim statističkim podacima iz 2008. godine, u Srbiji oko 1,25 miliona ljudi koristi internet svakog dana.

“Internet se manje koristi u seoskim sredinama nego u gradovima, ali to nije negativno sa stanovišta prodavaca nekretnina jer je najznačajnije tržište u gradovima”, rekao je on.

Danas je mesec dana kako je pušten u rad servis PRObjave.com za online distribuciju saopštenja (preporučujem da pogledate tekst povodom godišnjice jednog bloga na isti ovaj dan).

30 dana kasnije, i meni i korisnicima promenila se percepcija o tome šta je ovaj servis i na koji način treba da se koristi.

Iskreno, očekivao sam da će mnogo više organizacija koristiti ovaj servis, naročišto što je i dalje uglavnom besplatan za korišćenje. Ipak, imao sam prilike da vidim i da čujem lepe reakcije na servis, a naročito mi je drago što mogućnosti servisa polako rastu sa porastom interesovanja njegovih korisnika.

Nekoliko dana servis nije bio vidljiv svim korisnicima, jer smo imali problema sa DNS-ovima, i od kada je to ispravljeno servis radi normalno. Uskoro sledi premeštanje servisa na novi server.

Svakim danom raste broj online medija (sajtova) koji preuzimaju saopštenja, određeni broj saopštenja je prenet kao posebna vest od strane novinara i/ili blogera (npr. informacija o predavanju - programski jezik Skala), jer se ispostavilo da ovaj servis pruža mogućnost da se online pojave i neke informacije koje do sada nisu bile dovoljno vidljive…

Sa druge strane, na samom sajtu servisa možete lepo videti koliko su pojedini članci pregledani (tačno se vidi interesovanje korisnika), pa je tako npr. članak o jednom katalizatoru za Formulu 3 u roku od 2 dana dobio ne mali broj pregleda…

Najdraže mi je od svega što organizacije koje koriste servis doživljavaju isti veoma ozbiljno, saopštenja koja se prosleđuju potiču iz pouzdanih (i često veoma poznatih) izvora - desilo se da u prvih 30 dana imamo samo 3 saopštenja koja nismo mogli da objavimo jer su bila ili anonimna, ili je neko pokušao da “proturi ” čistu reklamu (tipa - cenovnik).

Leto će biti iskorišćeno za dodatna unapređenja servisa, njegovu veću vidljivost, ali i povećanje broja objava…

Sajt NekretnineSrbije.com sam prvi put pomenuo na ovom blogu u kontekstu edukacije. U međuvremenu, ovaj portal za nekretnine je postao jedan od najposećenijih sajtova u svojoj privrednoj grani.

Kao i u slučaju projekta Positive.rs, u poslednje vreme se primenjuje strategija kreiranja sopstvenih medija (Kompanijski mediji, Custom media), koja za osnovni cilj imaju “relaksiranje” budžeta za oglašavanje. Tako ste nedavno mogli pročitati da je pušten online magazin NekretnineSrbije.biz. Pre tri meseca je pušten kompanijski blog - Blog.nekretninesrbije.com.

Zašto kompanijski mediji? - Vreme i novac

Postoje dva osnovna načina dolaska do posetilaca sajta - ili ćete se oglašavati na posećenim sajtovima/medijima, ili ćete kreirati sopstveni sadržaj koji će privući posetioce na vaš sajt. Jedna od aktuelnih strategija kreiranja sopstvenih sadržaja jeste kreiranje online medija.

Ideja je u osnovi jednostavna, mali troškovi kreiranja Web sajta online medija, angažovanje zaposlenih ili posebnih novinara za pisanje tekstova, i cilj je kreirati dovoljno posećeni medijum koji će donositi veoma ciljanu posetu domicilnom sajtu. U primerima Positive.rs i NekretnineSrbije.com sami zaposleni kreiraju članke, a u obe kompanije planiraju zapošljavanje dodatnih  novinara kada kompletna finansijska online konstrukcija to dozvoli.

Naravno, najveći problem u celoj ovoj priči jeste kako kreirati dovoljno kvalitetne sadržaje koji će privući korisnike da redovno koriste kompanijske  medije. Ne-manji problem ove strategije je da je za kreiranje bilo kojeg posećenog medija potrebno VREME, dok kod oglašavanja rezultati dolaze praktično trenutno. Izbor je vreme ili novac - više para donosi rezultate brzo, manje ulaganje sredstava (u kompanijske medije) traži vreme za efekte. To su i razlozi zašto nema dovoljno primera kompanijskih medija kod nas.

Moja je preporuka da koristite i novac i vreme (i oglašavanje i kreiranje sopstvenih medija) - na kraju se isplati (ali treba izržati).

Magazin i/ili blog?

U osnovi, online magazini i blogovi privlače različite vrste posetilaca (što ne znači da nema osoba koje ne posećuju oba medija jedne kompanije). Još važnija je činjenica da su sistemi (besplatne) promocije magazina i blogova na Internetu različiti. U oba slučaja, osnovu besplatne promocije čini RSS tehnologija.

Generalno posmatrano, blogovi su mnogo ličniji medijum, i daju mogućnost neposrednijeg kontakta sa korisnicima, kao i veoma korisnu mogućnost saznavanja pravih potreba vaših potencijalnih i ostvarenih klijenata. Naravno, dobri rezultati se ostvaruju kvalitetnom konverzacijom putem ovog medijuma.

Magazini su formalniji medijum što ima za posledicu da ostali mediji lakše prenose informacije iz online magazina, nego sa blogova (što ne znači da drugi blogeri ne prenose međusobno informacije). Ovo je naročito slučaj ako se online medijum “formalizuje”, kao što je slučaj sa online magazinom NekretnineSrbije.biz, koji je jedan od samo nekoliko domaćih online magazina koji imaju internacionalnu katalogizaciju periodike (tzv. ISSN broj - pogledati gornji desni ugao stranice).

Praksa je pokazala da za sada u Srbiji kvalitetni online magazini imaju uvek značajnije veću posećenost od kvalitetnih blogova, što u drugim državama ne mora da bude slučaj.

Preporuka je kreirati bar jednu od predstavljene dve vrste kompanijskih medija, a efekti ovakvih medija isključivo zavise od kvaliteta sadržaja, što za posledicu ima da će u narednom periodu kvalitetni novinari postati više traženi nego ranije.

Nakon pristiglih izveštaja o stanju tiraža štampanih medija za mart koje prati kompanija ABC Srbija, podaci govore o nastavku pada prodatog tiraža u Srbiji. Dnevni listovi su zabeležili pad u odnosu na prvi kvartal 2008. za 4,94%, nedeljnici za 12,6%, dvonedeljnici za 22% i mesečnici za 7,46%. U tabeli su prikazani proseci tiraža naslova iz prvog kvartala 2008. i 2009.

Očigledno, podaci govore o tome da će određeni štampani mediji sigurno uraditi sve da bi poboljšali kvalitet i ostvarili veći tiraž, pa ćemo videti ko će šta da uradi, pored sveprisutnih i poznatih varijanti kreiranja nagradnih igara (koje provereno utiču na rast tiraža - dok nagradna igra traje).

Svim štampanim medijima stoji na raspolaganju i mogućnost većeg fokusiranja na online izdanja (kojima “tiraž” ne opada), i eventualnog povećanja prihoda od online oglašavanja.

Za razliku od razvijenijih zemalja, kod nas ne postoji velika konkurencija online medija koji realno imaju veće prihode od online oglašavanja, i dok se to ne desi (veća konkurencija naplaćenih online reklama) ovaj tip medija ima šansu da se pozicionira dobro u online okruženju.

Juče je održana konferencija za novinare povodom početka rada kompanije FutureMedia, koju su zajednički osnovale izdavačka kompanija Color Press Group i PR agencija McCann PR, sa udelom od po 50 odsto u osnivačkom kapitalu nove kompanije.

Kompanija FutureMedia d.o.o. u fokusu svojih aktivnosti ima korporativno i Internet izdavaštvo, a prvi projekat ove kompanije je nedavno predstavljeni Web sajt Lepota i zdravlje.

Trade Publishing & Custom Media

Osnivanje kompanije FutureMedia predstavlja veoma važnu vest za razvoj e-poslovanja u Srbiji, obzirom da uopšte ne morate znati šta pomenuta nova firma radi, ali možete pretpostaviti da se radi o nečemu bitnom - kada veliki izdavač časopisa i velika PR agencija prave zajedničku firmu koja za fokus ima kreiranje Internet medija! (more…)

Iako sam još pre nedelju dana video na različitim mestima video klipove i natpise na temu “neke” Susan Boyle, tek sam danas čitajući Dedin post napokon pogledao taj “čuveni” snimak. Mislio sam da se radi o nekom uobičajenom ismejavanju koje već duže vremena izbegavam da posmatram…

Rezultat gledanja “tog” videa je bio da sam “potrošio” oko dva sata veoma dragocenog vremena (imam toliko puno toga da uradim) čitajući različite reakcije u glavnim svetskim medijima o fenomenu “Susan Boyle”: USA Today, Wall Street Journal, The Guardian, BBC, CBS, Huffington Post (pogledati i fun site posvećen njoj)… Mashable je objavio procenu da su svi video materijali o ovoj osobi za nedelju dala dostigli preko 100 miliona pregleda (Na Twitter’u se pojavljuje svakih nekoliko sekundi tweet o njoj)! (more…)

Kao nastavak teme o aktuelnoj krizi u svetu klasičnih medija poslužio mi je članak Sarah Lacy: “Who the Hell Is Enrolling in Journalism School Right Now?“. Sarah je poznati IT novinar, koja u pomenutom članku kroz sopstveni primer ističe jednu od najbitnijih istina savremenog (svetskog) novinarstva - Novinar i danas može da zarađuje i više nego pristojno za život, ako je dobar novinar. Takav novinar ne nastaje iz novinarske škole!

Pored krize medija, mi živimo i u krizi novinara, ali ne i novinarstva. Kvalitetan novinar za karakteristiku ima širinu znanja (načitanost, brilijantna artikulisanost i pasioniranost) koje može da primeni na veliki broj tema, a to se ne uči u novinarskim školama.

Najveći problem savremenog novinarstva (naročito u ovim krajevima) je ogroman broj NEKVALITETNIH novinara sa jedne strane, a sa druge strane ne postoji perspektiva koja bi pokazala potencijalno kvalitetnim novinarima da se ovaj posao u nekom obliku uopšte može isplatiti.

Novinari, ako želite bolje zarade - pokažite šta znate!

Verovali ili ne, ova kriza medija će do kraja naredne godine imati za efekat bolje plate za kvalitetne novinare, i u ovim krajevima! Razlog za ovu pojavu biće izbijanje u prvi plan onih medija koji uspeju da istovremeno reše probleme sa modelima poslovanja (zarade), uključujući i značajno poboljšanje kvaliteta sadržaja koji objavljuju.

Iz tog razloga, svi oni koji žele da budu uočeni kao kvalitetni novinari, najjednostavniji način za promociju svog pisanja jeste istovremeno kreiranje blogova i upotreba društvenih medija. “Na radaru” će svakako biti oni najpopularniji…

Btw. Ne mojte gledati mene na toj listi, ja sam “platio” svoj rejting Znate kako to ide

Content Marketing Management (Upravljanje marketinškim aktivnostima oko online sadržaja) predstavlja niz aktivnosti i poslovnih procedura koje predstavljaju podršku kreiranju i distribuciji sadržaja, sa ciljem unapređenja poslovnih rezultata i zadovoljstva korisnika.

Kurs Content Marketing  Management - Pisanje za Web, upravljanje i promocija sadržaja  je namenjen osobama koje su zainteresovane za produkciju, održavanje, distribuciju (promociju) i upravljanje online sadržajima, za novinare, PR i marketing menadžere, kao i za sve ostale osobe koje se interesuju za načine dolaženja do poslovnih efekata angažovanjem oko kreiranja i distribucije online sadržaja.

U poslednje tri godine, najbolja praksa efekata poslovne primene Interneta je pokazala da poboljšanje vidljivosti firme, njenih proizvoda i usluga, kao i unapređenje samih efekata prodaje, postiže se većim angažovanjem oko kreiranja i promocije sadržaja putem dostupnih online medija. Aktuelne mogućnosti Interneta stvaraju šansu da firma može uspešnije promovisati svoje proizvode i usluge kalkulacijom odnosa potrošenih sredstava i vremena angžovanja za promociju:

Angažovanjem internih ili eksternih resursa kompanije za kreiranje i distribuciju online sadržaja, dobija se mogućnost dolaženja do merljivih promotivnih efekata, gde su troškovi promocije obično manji od direktnog oglašavanja putem Interneta, ako se posao oko kreiranja i distribucije sadržaja radi na kvalitetan način. Direktno oglašavanje omogućuje dodatne podsticaje, kako za direktno unapređenje poslovnih ciljeva firme, tako i za aktivnosti oko unapređenja sadržaja i njegov distribucije koji donose dodatne koristi kompaniji.

Da bi se došlo do kvalitetnih rezultata korišćenjem novih metoda unapređenja vidljivosti kompanije i poboljšanja promotivnih efekata, potrebno je usvojiti znanja iz oblasti kreiranja i distribucije sadržaja, kao i načine korišćenja novih online medija u cilju njihove primene u kompanijske svrhe.

Oblast koja objedinjuje načine shvatanja funcionisanja novih medija, kreiranje sadržaja, njihove distribucije, kao i primenu stečenih znanja u konkretnim poslovnim procesima organizacije, naziva se Content Makreting Management. (more…)

Današnje novine Politika:

“Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, ovih dana je na svom blogu (pescanik.net) digla glas protiv gradskih vlasti koje su na adrese skoro 200.000 domaćinstava u Beogradu poslale uplatnice Infostana, sa ispisanim, navodnim iznosom duga prema ovom javnom preduzeću…“

Saznao sam za ovu vest preko bloga Gorana Aničića, a reakcije možete čitati na Twitter-u, kao i na ostalim online mestima.

Pozivam vas da se i vi uključite u online akciju “Anti-Infostan aktivizam” tako što ćete preneti informaciju o ovom događaju putem online medija koje koristite (blog, Facebook, Twitter, forumi…).

Okrugli sto o etici u veb-novinarstvu će biti održan u sredu 1. aprila 2009. godine u 14 sati u Udruženju novinara Srbije (Resavska 28/I).

Cilj razgovora veb-novinara, urednika i medijskih delatnika je sačinjavanje etičkih standarda veb-novinarstva koji će ući u Kodeks novinara Srbije kao prilog.

Učesnici ovog okruglog stola razmotriće profesionalne i etičke standarde veb-novinarstva i odgovoriti na dva pitanja:

Da li biste neki od standarda u predlogu etike u Web novinarstvu izmenili i kako? Da li biste dodali neki standard koji nije naveden u dokumentu i koji?

Okrugli sto je javni događaj na kojem mogu da učestvuju svi zainteresovani.

Verovatno ste primetili da na ovom blogu ima veći broj članaka koji u sebi imaju toliko linkova da ako biste pročitali sve što je linkovano na neki članak - trebali bi vam sati. Nekima to deluje suludo, ali ako vas tematika veoma interesuje, pročitaćete sve linkovano (i još više)…

Veoma je primetno da (naročito) iskusni blogeri dosta linkuju različite izvore u svojim tekstovima (sadržajima), za razliku od događaja da isto vidite na nekom Web sajtu klasičnog medija, kao što je to dobro primerio Toni Aničić. Većina početnika u pisanju Web sadržaja treba dosta vremena dok ne shvati koncept linkovanja u sopstvenom tekstu (bez obzira što linkove vidi u mnogim Web tekstovima).

(more…)

Pročitao sam dva vema detaljna i interesantna članka na temu razloga “pada” novina (i štampanih medija, generalno): Old Growth Media and the Future of News i “Newspapers and Thinking the Unthinkable“.

Oba članka koriste čuvenu “Istorija je učiteljica života” da kroz prošlost štampe pokušaju da objasne šta se to sada dešava sa stanjem u štampanim medijima. U prvom članku se na veoma plastičan način objašnjava uticaj štampanih IT časopisa pre dvadeset godina i danas, dok se u drugom članku objašnjava uticaj revolucije pojave štampe u 15. veku na monopol izdavaštva i pismenosti do tog vremena…

U oba slučaja ključno je razbijanje pojave koja se eng. zove Information Gate Keeping. U savremenom okruženju klasičnih medija, Internet je razbio tzv. “Media Gate Keepers“-e, odnosno uloga klasičnih medija koji imaju ekskluzivno pravo da se preko njih dolazi do krajnjih korisnika/potrošača, polako ali sigurno nestaje. (more…)