Planeta Srbija

Sigurno se sećate simpatičnog animiranog filma pod nazivom “Space Jam” (Svemirsko zakucavanje) u kome Majkl Džordan (u to vreme malo više golfer nego košarkaš) uz podršku Duška Dugouška, Patka Dače i družine pokušava da spasi crtani svet od  zlih vanzemaljaca koji su da bi pobedili “ukrali” talenat od najboljih igrača američke lige. Sudeći po rezultatima i [...]

“Planirali da prodaju BMW i kupe stan” je naslov iz Nezavisnih novina, koji me ostavio zapanjenog.

““U policiji je ispričao da su imali plan da prodaju njegov automobil i od toga kupe stan, kako bi otpočeli zajednički život”, ispričao je izvor blizak istrazi.”

“Saša Ilić, žrtva ubistva, bio je zaposlen u Službi obezbjeđenja “Telekoma Srpske”. Više puta je privođen zbog konzumiranja narkotika, a prema nezvaničnim informacijama odnedavno se počeo baviti trgovinom droge.”

Imamo dvoje mladih ljudi, odraslih u proteklih 10 godina (10 je omiljena okrugla cifra političara koji time označavaju period poslije rata u Bosni i Herzegovini), od kojih je momak rukometaš, ne pije, ne puši i da bi zaradio za izlaske radi u obližnjoj praonici automobila. Djevojka, na drugoj strani, odlikašica, djevojka za koju imaju riječi mirna i dobra, pritom zaljubljena u momka koji je bio poznat u komšiluku kao brižan jer je često pratio do kuće (pješice, nije imao auto). Diler zvan “Španac”, vozi BMW 7, radi kao čuvar i eto, voli mlađe djevojke.

Ok, idilična slika Balkana?

Nevjerovatno je ovo posmatrati iz ugla mlade osobe koja treba sebi stvarati egzistenciju. U najboljem slučaju završiš fakultet, uz silna odricanja i nađeš se pred hororom traženja zaposlenja, za koji ti je opet najbolja varijanta poznavati tipove u BMW 7. Ako i to uspiješ, možeš se nadati povoljnom stambenom kreditu od 12% mjesečno i tako se bar osamostaliti (znaš horor, jer si odrastao uz babu u dvosobnom stanu) u svojih 50tak m2 i srećno odgajati djecu uz otplatu kredita sljedećih 30 godina. To je izgleda samo moguće sa leksilijumima i bensedinima, jer dok ti živiš svoj život, ispred nosa ti noćni čuvari voze auta teška 150 000 KM.

Postavlja se pitanje, da li je televizija kriva jer su njih dvoje željeli preskočiti 30 godina do svog stana ili je to stvar surovosti društva u kome se nalazimo ? Kako se osamostaliti, biti normalan i ne biti glup, pa povjerovati u savršene zločine, kad smo okruženi ljudima koji su u tome uspjeli? Posljedice razaranja društva koje smo do sada viđali su izgleda samo površinske i da su generacije koje tek dolaze - one koje su promjenjene.

Roćko

Skorašnje ubistvo koje se desilo u Banjoj Luci, u kome su glavni akteri momak i djevojka od 19 godina (ubice) i čovijek koji ima novca (žrtva), veoma mi liči na domaću verziju Bonnie&Clyde. O detaljima ovog kriminalnog djela uopšte neću da govorim, to prepuštam policiji i novinarima. Mene zanimaju drugi aspekti tog slučaja.

Sav taj događaj podsjeća me na neki jeftin film. Možda smo suviše počeli da se poistovjećujemo sa onim što gledamo na televizij??? U prilog tome ide istraživanje medija koje su napravila dva profesora iz Amerike, Rivs i Nes (Reevs & Ness). Oni su došli do zaključka da ma koliko bili svjesni da je ono što gledamo fikcija mi reagujemo kao da se ono što gledamo stvarno dešava. Za nas je televizija dio svakodnevnice, poput jela pića i spavanja. Djeci današnjice to je način bježanja od monotonije, lak put da život učinimo zanimljivijim. Moć medija sve više jača, a proporcionalno s tim ne ide i razvoj naših mozgova u smijeru odupiranja navali te nove stvarnost. Vremenom to postaje isto, izjednačava se ono što gledamo zavaljeni u fotelje i ono što živimo.

 

Znaš, Roćko, lagano odmičemo od prvog posta. Raste kao nada, kao more, kao bol, kao pokret, kao zora, kao dete, kao krv, kao želja…Nas dvoje moramo paziti da ispitujući stvarnost, objašnjavajući stvarnost, stvarajući stvarnost, ne zapostavimo čovjekovu potrebu za iracionalnim. Mi nismo naučnici, pa da samo istražujemo, opisujemo i objašnjavamo. Trebalo bi malo i da predviđamo!

Eto, ja, crna ptica zloslutnica, predviđam (ali ne proričem) da će slučajeva kao što je ovaj sa dva protraćena i jednim izgubljenim životom i kod nas biti sve više. Televizija je kreator svijesti pojedinca. Njen osnovni zadatak je sve manje informisanje, zabavljanje i edukacija, a sve više razmišljanje umjesto pojedinca i nuđenje gotovih obrazaca ponašanja.

Zloćka

Taman sam pomislio da se vreme cenzure nalazi miljama daleko od nas, kad ono… Čitam u današnjim novinama kako je talk-šou glumca Marka Živića, koji se emitovao na srpskoj verziji američke televizije FOX, skinut sa programa zbog, navodno, nove programske šeme u koju se emisija ne uklapa… To bi sve bilo normalno da se ne radi [...]

Robotech kolaž, svi su tu: Rick Hunter, Lisa Hayes, Roy Fokker, Max Sterling, Henry Gloval, Veritech VF-1j pa čak i Miriya.

Posle meseca i meseca zaluđenosti sa dve serije: Battlestar Galactica i My Name Is Earl, i posle jednoipomesečnog posta uspeo sam da se navučem na "novu" seriju. U pitanju je anime serija Robotech (www.robotech.com) originalno potekla iz Japana, a sinhronizovana za američko tržište. Sećam se da sam se kao klinac tako ložio na ovaj crtać... Svojevremeno su na RTS-u emitovali svega prvih 13 epizoda, i to u nedelju ujutru (možda i uveče - ne mogu da se setim baš najbolje), ali taj osećaj koji sam imao kada sam ga gledao je neverovatan. Ono što je svaki klinac maštao u to vreme - avioni koji se transformišu u velike robote kojima upljavljaju ljudi... uf... Muzika sa početka serije mi je i dan danas ostala u pamćenju. Čim sam odgledao prvu epizodu posle skoro više od 15-ak godina... sve mi se vratilo.

Sreća je pa sam nabavio sve epizode iz The Macross Saga, The Robotech Masters i The New Generation na 4 DVD-a od kolege sa posla. Sve u OGG formatu, što sam mislio da moj XWave DVD/DivX player neće pustiti (jer sam za PC morao da skidam specijalne kodeke). Međutim, mom iznenađenju nikada kraja - serija 9200 je pustila sve kako treba. Woo-hoo!

Prvi serijal, koji još nisam odgledao prati mladog amaterskog pilota Rick Hunter-a koji se na ostrvu Macross nalazi u poseti svom prijatelju Roy Fokker-u. Tog dana (Februar 2009. godine) Zentraedi napadaju ostrvo pokušavajući da uhvate letelicu koju oni zovu Robo-Technology, a koju zemljani zovu SDF-1. Ta letelica je pala na Zemlju deset godina pre početka napada, odnosno jula 1999. godine. Od tada počinje velika avantura velikog broja likova ove serije, koju pratim već 25 epizoda.

Još jedna serija je pridodata mojoj kolekciji. Jedna koja budi klinačke dane u meni, da se radujem svakoj epizodi koju pustim kao beba zvečki. Elem, toliko sam se navukao da je sada zvono na mom telefonu muzika iz uvodne špice ove serije. Dete u meni ne prestaje da me iznenađuje! :)

Nisam se baš “ubio” od obrađivana videa na Ubuntuu, ali sam juče lepo u Avidemux ubacio DVD vob fajl, podesio početnu i krajnju tačku klipa koji mi je trebao i dao mu da mi ga snimi u avi container; video u xvid, a audio u mp3 formatu. Za prvi put nisam hteo da eksperimentišem sa [...]

Dok čekate moj izveštaj sa danas održanog Ubuntu Install Showa, pripremite se za malko veće pominjanje informatike na domaćim TV kanalima. Kako saznajem iz dobro obaveštenih izvora sutra i u sredu četvrtak će na televizijama B92 i RTS gostovati Dušan Katilović, regionalni direktor prodaje kompanije F-Secure. Sutra u 9 ujutro, na televizijskom Dizanju (TV [...]

Danas oko 9:15 u emisiji Dizanje televizije B92 gostovao je Ivan Jelić domaći guru slobodnog softvera, i sedeo je odmah pored gosta iz domaće kancelarije Microsofta. Povod gostovanja je izgleda bilo pojavljivanje Windowsa Vista, a slobodni sofver je predstavljen kao alternativna mogućnost. Opšti utisak je da je čovek iz MS-a dobro naučio par marketinških rečenica [...]

Ako niste do sada gledali ovu seriju, kraće objašnjenje možete videti na hrvatskoj Wikipediji. U pitanju je serija koja očegledno pozajmljuje koncept serije Friends (dve devojke i tri momka od kojih jednog glumi hrvatski “milijunaš” Tarik Filipović), ali ga i nadograđuje (erotoman kojeg glumi pevač Hladnog piva Mile Kekin, gej konobar Armando, gazda…) i za [...]

Evo jednog starijeg posta sa mog drugog bloga (vrlo zapostavljenog, mislim da ću ga uskoro možda i ugasiti), inspirisanog sinoćnjim propuštanjem mog omiljenog filma na RTS 1. Enjoy.

Izgled DVD covera za Back to the future

Nisam želeo da pišem o omiljenim filmovima, baš zato što je Beat svojevremeno pisao o filmovima koji su mu ostali u pamćenju a koje je gledao kao dete. Ali, avaj tema na 15MP forumu me je nagnala na ovo.

Moj omiljeni film je Back to the Future. I to sva tri. Pomislićete kako mi je prvi možda najomiljeniji od ta tri, jerbo je opšte poznata činjenica da su moderni filmovi i njihovi nastavci jednostavno - dupe i oko. Nastavci nisu vredni ni jednog jedinog uloženog dolara. Ali pogrešićete. Skoro 100%. Bolje reći 99%, jer mi je BTTF 1 zaista najdraži, ali ništa, ni za trunku manje draži mi nisu BTTF 2 i 3. Sva tri se nastavljaju jedan na drugog i definitivno se ni ne mogu gledati kao pojedinačne celine. Nego da objasnim zašto baš BTTF. Zašto je ovaj film ostavio toliki utisak na mene, verovatno za ceo život.

Prvo - doba u koje sam gledao film. Ili bolje kako sam došao do njega. Video klubovi su u to vreme kuburili sa kasetama i presnimavali kasete, tako da se uvek posle jednog filma mogao naći neki drugi ili pak dva filma. Posle gledanja nekog filma kod druga, premotasmo kasetu i naišli na kraj trećeg dela BTTF. Moram li napomenuti da me je uzlet lokomotive na kraju scene, pre odjavne špice raspametio i da sam prosto morao da nađem o kom se filmu radi. Jedva sam ih našao. I odgledao. Bez prekida, bez daha. A onda se pojavila i trilogija na 1 kanalu u novogodišnjoj noći posle godinu dana, kada sam snimio sva tri dela. Mislim da sam imao oko 13 godina. Možda i koju godinu manje.

Drugo - priča. Klasika. Dobri i loši momci. "Ludi" naučnik. Edipov kompleks (kako je Beat to dobro objasnio), smotani momak na kraju postaje heroj čitavog kraja. Fantastično odrađena klasična priča. Naravno da ne pričamo da se naučna fantastika tako predivno provlači kroz sva tri dela. Iako nije SF u klasičnom smislu, nisam mogao da odolim tome i da ponekada shvatim BTTF kao SF film. Da ne pričamo da se ljubav svuda provlači, da sve zavisi od glavnog glumca koji je 100% smotan i taman kada mislite da ne može da uspe u nečemu, iznenadi vas.

Michael J. Fox i Christopher Lloyd u jednoj od scena u filmu.

Treće - uloge. Michael J. Fox, Christopher Lloyd, Lea Thompson (za mene totalno nepoznata, a i dan - danas)... Fox-a sam poznavao iz komedije Teen Wolf koji je snimljen iste godine, ali sam ga igrom slučaja ranije gledao. Odlično je odglumio, zbunjeni tinejdžer Marty McFly, koji svira gitaru. Ma, fantastično. Možda i prosečni amerikanac. Ne zna šta je gigavat, plaši se nuklearnih stvari... A Lloyd... je tek priča za sebe. Po meni, jedan od retkih glumaca koji svojom pojavom začini film do takve mere da je to nadprosečno. Uloga Dr. Emmett Brown-a mu hje savršeno legla. A ni ostali nimalo ne zaostaju.

Četvrto - muzika. Muzika iz špice oduševljava. Kao i muzika od Huey Lewis & the News - The Power of Love, glavna tema koja se stalno provlači kroz ceo film. Zvuci koji čine neku situaciju napetom, drže te na vrhovima prstiju dok se situacija ne reši. A čim se ona reši, pojavljuje se novi problem!!! I tako stalno! Poslušajte Overturu, mislim da će vam se itekako dopasti. Nažalost, fajlovi nisu nekog velikog kvaliteta...

De Lorean DMC-12, jedini model koji je De Lorean Motor Company proizvela.

Peto - automobil. Kao klinac, videvši DeLorean, tako nabudženog... mogao sam samo da ga zamišljam kao perfekciju u automobilskoj industriji. Ostavio je neverovatan utisak na mene. Znate kako čitajući knjige zamišljate neke stvari mnogo bolje nego kada vidite na filmu? Recimo samo da je film meni 100% verno predstavio mašinu za putovanje kroz vreme. Sam DeLorean inače i nije nešto pouzdan automobil, dosta je solidne konstrukcije... ali u filmu...? Kako kaže moj prijatelj Ćilim... vrh.

Film i posle 20 godina izgleda kao da je sasvim nov, sa mnogo bogatih vizuelnih efekata. Jednostavno je fantastičan. Video sam celu trilogiju na DVD-u na aerodromu na Heathrow-u, ali nisam imao 25 funti da ga kupim. Žarko sam želeo i pored toga što imam sva tri dela na DivX-u. Savetujem svakog ljubitelja da pogleda ovaj video vajl od 70MB - BTTF fan video.

E, pa nema više. Ova televizija je prevršila svaku meru i izgubila kod mnogih ljudi "kredit". Uključujući i mene.

Od svih domaćih televizija koje se mogu videti na našim uređajima, više nema nijedne koju mogu sa zadovoljstvom da gledam. Ona jedna, jedina, koja je imala svoj šmek i program koji su ljudi pomno pratili i sa uživanjem, u poslednjih mesec dana pretvorila se u sve što nije televizija. Doprinos tome ponajviše ima debilni rijaliti šov "Big Bradr", ali i još debilnije emisije i voditelji kakvi su Luna Lu, Glamurama, a na kraju šlag na tortu učine i voditelji vesti, za koje sam ranije mislio da su besprekorni. Srozao se B92 na nivo televizije, kakva je i ona "narodna" ružičasta. Isto sranje, drugo pakovanje - i jedno i drugo su ekstremi samo u suprotnim smerovima.

Šta reći, kada serije, crtani filmovi i tv program koji su plenili raznovrsnošću, tolerancijom i suočavanjem sa prošlošću i nama samima, jednostavno nestadoše. A da ne pričam da je sve to, ali SVE TO zamenjeno sa 6 (šest, ljudi - ŠEST!) emitovanja živih kućnih homosapienskih ljubimaca iz ovog šova!!! Pa jel' ima to smisla? Ja svakako mislim da nema i da je ovo takvo zaglupljivanje ljudi koji prate ovu televiziju. Srozali su se, samo tako...

Ranije je prvo dugme na daljinskom bio broj 6 - kanal B92. Sada jednostavno više ni ne pratim televiziju, osim odabranih filmova gde mi više ni kanal nije bitan. Serija Enterprise na TV Avala je jedna od retkih koje preko vikenda odgledam sa uživanjem. Biće interesantno videti da li će Fox ili Avala moći da preuzmu primat najbolje televizije umesto B92. Makar u mom slučaju.

Stoga predlažem da svi oni koji su razočarani ponašanjem a naročito programom televizije, koja je nekada kako u mom, tako i u životu većine mladih ljudi važila za najbolju, svoje stavove i razočaranja iskažu na sajtu: Mirror B92. Jedino što je od B92 kvalitetno ostalo je samo njihov web sajt. I program na radiju koji slušam u kolima je odavno zamenjen sa Idea radijom. I to sa zadovoljstvom. Doviđenja B92, i da se ne vidimo više nikada.