Planeta Srbija

Kao što sam juče obećao, današnji Dnevnički Unos, Mili Moji, posvetiću okvirno Svojim Brojnim Aktivnostima koje su se zbile protekle sedmice. Forma u kojoj ću Vam to predočiti biće Nešto Novo i do sada Neviđeno na Ovom Blogu - Projektu Transparentnosti. Utorak. Nakon uspešnog ponedeljka u kome sam uspeo da povratim Porodično Blago, [...]

Evo još malo poezije, kad sam već krenuo sa onom Kosovskom večerom. Ovaj put pesma za Novaka Đokovića, što je pokupih sa DPT-a:

Mili Bože, čuda velikoga, kad ce šćaše u Melburnu gradu, na Zemljinoj južnoj polulopti, kad se šćaše Zemlja da okrene, da se vrti od sad naopako! Sve zbog jedne žute lopte male što se tuče lopatom po polju, od sportista - svetskih velikana!

Nameri se junak na junaka, Deli-Rože od Švajcarske strane na našega Tipsarević Janka. Goniše se letnji dan do podne usred zime 2008. po teniskom polju velikome. Goniše se pet setova celih, u svakome po dvanajest gejma, u petome još i više beše.

Loptu tuče Rože Federeru, gde udara tu trava ne raste! Vraća Janko kolko ima snage, neku vrati a neku batali! Loptu tuče Tipsarević Janko, gde udara ni sudija ne zna a kamoli jadni Federeru! Trče oba po celom megdanu kano da će jedva ostanuti, svojoj deci obraz sačuvati.

Goniše se letnji dan do podne da ni jedan pobedio nije!

Dojadilo vili Primorkinji te namignu dvaput Federeru, ne bili se megdan okončao!

Aoj vilo, nigde te ne bilo! Što preveri srpsku veru tvrdu, katoličku zagrize jabuku, katoličku jali protestantsku!? Da Bog da ti u grlu zapalo!

Nego Rože junak od megdana, i sam reče Tipsarević Janku da je šteta što nijesu oba na tron slave jednako popeti – jer je tako ustrojeno bilo. Osta megdan da se ovaj pamti, Od sad, zasad, sutra i doveka!

Nego vila Federera klela, zaklinjala Svetim Antonijem, i šiptarskom materom Terezom: „Sa Srbima ne zameći kavge, jer ti više pomoći ne mogu. Srbi su ti loptice junaci kakvih nigde u Jevropi nije A kamoli u zemlji kengura!“.

To Rožeu vrlo žao bilo, ne mogaše srcu odoleti, niti srcu niti dolarima, te na megdan opet izilazi, nikom drugom nego Đokoviću, mlađanome srpskome junaku, koj’ od sebe gradi komendiju ne bi li se zabavila raja koja gleda kako se on sprda sa Nadalom ili Šarapovom.

Kako Rože na megdan izađe Novače mu poteže reketa, rasturi ga u tri seta ravno. Nije vila ni makla se bila A Federer propanuo slavno.

To se proču kroz sva četir’ carstva da Novaku više premca nema. Zakukaše svetske glavešine, od biznisa veliki mudraci. Eto njima jada iznenada, de Novaku protivnika nema.

No im vila opet dobra bila! Pokaza im crnog Arapina, Iz Le Mana francuskoga grada. Silan junak na ovome svetu, Vilfrid Conga od oca iz Konga! Razbio je Edija Mareja i velikog Nadal Rafaela, koji prste u dupe zavuče pre nego će lopticu da tuče.

Lukavi ga Sarkozi poslao, ne bil’ Srbu mog’o nauditi!

Megdan biju Conga i Novače u nedelju kad im vreme nije, u nedelju na Svetoga Savu, u Melburnu na sred stadiona, gde se sjati sto hiljada duša, mnogi Srbi i mnogi Francuzi. Svi u dreku, svaki za svojega!

Zalud vika povelika beše, ne mogaše Conga odoleti Đokoviću - planinskom sokolu! Oznoji se crni Arapine, udarajuć’ i zdesna i sleva i svakakvu loptu više glave. Al’ Đoković na sve odgovara, kad u ćoše a kada u mrežu!

Vreme malo zatim potrajalo, boriše se tri, četiri sata, Osta Novak junak od megdana!

Stade cika širom stadiona. Raduje se i staro i mlado Što je Srbin najbolji na svetu. Još se više po Srbiji slavi! Svetog Savu Srblji proslavljaju, i uz njega Đoković Novaka!

Mislim da bi ovo definitivno trebalo uvesti u škole, da deca uče ovo umesto nekih nezanimljivih pesama

... 27. januar 2008.godine, Dan Svetog Save, školska slava, Novak Đoković je osvojio Australian Open, a Srbija dobila prvu Grand Slam titulu u muškom singlu, konačno smo raskitili jelku, a Mia Đorđević je napunila sedam meseci :) Kako god - DANAS SE SLAVILO, i bilo je super super.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Немам много да кажем јутрос о двоструком тениском тријумфу; "честитам" и "свака част," понајпре. Мислим да би Новак и Ана требало да служе за пример осталим Србима да се може својим снагама, упорношћу и трудом доћи до самог врха. Нажалост, Србијом још увек доминира убеђење да смо инфериорни, безвредни и да је "једини пут" потпуна покорност евроатлантској Империји у свим аспектима живота. Да је до "еуроатлантиста," тенисери би морали да изгубе како не би увредили "модерни и напредни" Запад. Или ми се бар тако чини.Него, искритиковах у петак "Глас Јавности" што је објавио трабуњања двојице надрианалитичара а није, рецимо, питао за мишљење др. Срђу Трифковића. Кад шта видим јутрос, Глас је послушао мој "савет"! Очигледно сам се дебело преварио кад сам помислио да Глас кокетира са евроатлантистима; пре ће бити да нису знали, док им неко није скренуо пажњу. На исправљању пропуста им свакако захваљујем.