Planeta Srbija

Teta Tina je već nekoliko meseci u Americi. Nedostaje mi, ali zato imam album sa njenim najnovijim slikama :) Svakog dana prelistam taj album - po nekoliko puta :) I ko kaže da ću zaboraviti svoju tetu? ;)

Prvo. presvukla sam se :) Drugo, kapa koju sam držala u ruci nije završila na mojoj glavi ... ... ali zato tetina jeste :) i to bez ikakve muke - jednostavno, postala sam kompletan rođendanko Treće, I POSLE TORTE - TORTA ;) ... i to na mom nosiću (eto, mama se dosetila :) To mi ne smeta, naprotiv. Setite se samo kako su se mama i tata međusobno mazali tortom na svojoj svadbi. (i ja sam

Nakon što je hepening duvanja svećica završen u punom emotivnom naboju i zaliven šampanjcem (za decu), trebao je uslediti događaj jednako sladak (pa i slađi, ali ne tako emotivan) nazivan posluženje tortom. Ali nekako u tom vremenu između šampanjca i torte, na proslavu je stigla i teta Tina, i tada sam iz ruku jedne omiljene tetke, mamine sestre i moje teta Milene prešla u ruke druge omiljene

Dan je nekako počeo sa ujom. On nije mogao ostati do proslave, ali je bio tu sa nama danas i jako mi je drago zbog toga. Dan je počeo i sa sveopštom žurbom i blagom nervozom. Svi su nešto radili, spremali, premeštali, nameštali ... "organizovali se". Dan je počeo sa lepim vremenom, a onda, nekih sat vremena pre proslave, Leskovcem je protutnjala oluja kakva ovde skoro nije viđena. Dan je

Ja sve kuce zovem ava-vava, a uz to i sve druge životinje zovem AVA :) [Ava-vava je toliko velika da ponekad ne stane u kadar] Tako sam i veelikuuu tetinu avu, poklon koji je dobila od društva iz škole, nazvala prosto Ava-vava. A koliko je Ava-vava velika i koliko je istovremeno volim i plašim je se, pogledajte na sledećim fotografijama. A evo i moje teta Tina koja ima tu sreću/nesreću da

Zašto je petak trinaesti tako poseban datum? Kažu, baksuzan dan. Mit ili istina - došlo je vreme da i ja to saznam. Dan je počeo sasvim obično - presvlačenje, doručak, malo igre, a onda smo se, mama i ja, uputile do grada gde nas je čekao tata, i dalje ka Domu zdravlja (eto, prvi baksuz). Već je došlo vreme za skidanje končića (posledice prošlonedeljne povrede). Ali u Domu zdravlja smo saznali

Sad ima da se ogrešim o onu Božju "ljubi bližnjeg svog"... Nadam se da tetka ovo nikad neće pročitati... Inače će me verovatno tužiti...

 

Ta žena ima 36 godina. Verujem da je prvog dečka našla pre par godina. Jer, Bože moj, ne želi ona isto sa 25 i sa 35... Za udaju ne sme niko da je pita jer postaje agresivna kad načuje to pitanje... I sva je u fazonu "ma ne treba meni muž..." Kad sam je pre nekoliko godina pitala kada je imala prvog dečka, ona je odgovorila: "Takva pitanja mi možeš postavljati tek kada ja napunim 55 godina!!!" (?!)

 

Pije po koju tableticu za smirenje nedeljno, jer je živac na kub. 

 

Jedva nekako mi je rekla kako joj se zove dečko...(Zoran)... Prva dva puta je ladno iskulirala pitanje, ali treći put nije mogla, a ja ne odustajem... I to je procedila kroz zube ime kao da mi odaje neku veoma bitnu vojnu tajnu.

 

Mama mi je rekla da je na moru pet dana tražila razglednice za koleginice s posla, i pošto je na svakoj našla krst ili pravoslavnu grčku crkvu, tražila je dalje... (Ona živi u Opatiji, pa se boji svega i misli na sve)... Kad sam bila gore kod nje, dočekala me je i kad sam ja krenula da je ljubim, kroz zube mi je prorežala: "Dva puta! Samo dva puta!" Ajde da to i razumem, ali ona je prosto PARANOIČNA i misli da svi gledaju samo u nju i paze šta ONA radi... Kao da je neki  bitan faktor... Pazila je da slučajno ne uhvati aparatom neki deo koji MOŽE da asocira na pravoslavlje...pa makar i ono u Grčkoj... 

 

Crna je kao iz rudnika da je izašla. Ima kratku kosu, špicast nos, špicastu bradu, tanke usne i 46 kg. A toliko je iskompleksirana zbog toga što joj se svaka koščica ocrtava i to pokazuje tako što meni nabija na nos da, eto ona, koja je starija, nosi jedan broj manji nego ja. ANOREKSIČNA DEBILKA!!!

 

E, da... Niko, niko nije obrazovan kao ona. ONA je ta koja je završila Ekonomski fakultet. ONA je ta koja radi u... Gde god, nemam pojma... Platu krije kao zmija noge. Neće da pokaže ništa što kupi sebi. A nema pojma koji je glavni grad RS ("Šta, Bjeljina je u RS??")... Gospode Bože!!

 

Lubenice ne voli da jede, a od kamilice povraća, alkohol u životu nije okusila.  

 

Ja ću se udati pre nje... A ona se nikada neće udati jer niko neće hteti da je trpi! Iskompleksirana paranoična budala!

 

Kad je videla kako se šminkam, rekla je: "Iju, pa ti se šminkaš?!" Ona se, inače nikada ne šminka. Ne zna ta ni šta je puder, a moja slobodna procena je da joj je puder preko potreban. Živi s mamom i tatom i ne izlazi u grad... Kad je videla moje crvene cipele na štiklu, rekla je s negodovanjem: "Ne bih ja to smela da obujem..."

 

Moja BABA kaže kako je Desa "isuviše konzervativna"... 

 

Ona može da razgovara samo sa svojom mamom, jer ona jedina pazi da se njeno dete ne iznervira... 

 

I što je najgore, ona misli da je u pravu! Samo ona i niko drugi... Svi ostali grešimo...

 

JOJ, KAKO ONA MENE NERVIRA!!! Šta bih joj ja sve u lice sasula...

 

Neka je samo otišla da je ja više ne slušam i ne gledam...  

 

UF! 

Posle mnogih prvih lepih vesti i doživljaja koje sam vam saopštila i opisala na blogu, na red je došla jedna prva manje lepa vest - razbolela sam se. Prvo da vas utešim - nije toliko strašno. Radi se o upali grla, povraćanju i povremenom kašlju. Povišenu telesnu temperaturu nemam :-) Uzrok - počela sam da stavljam ruke u usta (i da balavim) a sve u iščekivanju mog prvog zubića. Posledica - po

A sada o jednoj večernjoj šetnji gradom. Nešto drugačijom. Ne ovo nije tata-kengur, već tata sa kengur-nosiljkom. Možda tako ne izgleda, ali otkrila sam da mi za šetnje nosiljka prija više od kolica. Možda zato što u njoj brzo zaspim i onda lepo spavam. Spavam i ovako. A dešava se i ovo (onda kad ogladnim). Evo i mame sa mnom i tatom. A sa nama je bio još neko ... ... moja tetka Kristina.

Tetka Milena, ima svojih dana :-) a jednom kada smo se obe plavele je želela da se slika. Ovog leta je bila kod kuće i često dolazila da me vidi, pričuva i igra se sa mnom. Inače živi u Nišu i studira pedagogiju. Ovde smo u mojoj sobi. Plavimo se ... ... a ja držim maramicu u ruci. Tetka, naravno, ume i može sama da me pazi i čuva, ali ... ... mama ne bi bila mama, da se ne umeša :-) Ja još

Rastem, rastem, Milutine, i to ne samo za tatu. Danas su mi se s' mora vratili, tetka Tina, striko Vaki, baka i deka. Prošle su tri nedelje od kako me nisu videli, i za razliku od tatinih tri dana odsustva, baš se iznenadili koliko sam porasla. Oni su to očekivali, ali iznenađenje je iznenađujuće bilo neizbežno :-) Šta ću kad rastem. Na Halkidikiju - ništa novo. Bilo im je lepo, mada je tetki

Možda naslov teme asocira na seriju dečijih filmova u kojima mali vragolan i pametnica Kevin ostaje sam u kući i radi to što radi (nisam gledala te filmove). Pa, kod nas se desilo nešto slično, samo što su tri vragolana ostala sama u kući, mama, tata i ja (lepo sam napisala "Sami u kući"). Sami smo u kući (a i šire) pošto su danas mnogi nama dragi ljudi otišli na odmore (neko na more, neko

Dan je počeo kao i svaki drugi. Buđenje, drmusanje u rukama tate/mame(svejedno) koje neizmerno prija, a onda kad im dosadi (ili ih ruke zabole) spuštaju me u "majčino krilo" gde nastavljam da dremam, a vrlo često i nastavim sa spavanjem.Danas. spavam ja u "majčinom krilu", telefon zvoni celog jutra, bake se raspituju kako sam, šta sam radila i koliko jela. Ništa novo, to rade svaki dan, ne obazirem se, nastavljam da spavam. Mama i tata su super raspoloženi, tihi su, došaptavaju se i smeškaju mi se celog jutra, ipak ne primećujem razliku.A onda, dolazi i tetka. Ali ne Tina, već Milena i donosi mi poklon - gumene igračke, ribice koje u vodi ispuštaju mehuriće. Tada je prvi put glasno spomenuto to da danas slavim prvih mesec dana. Tata je od ranog jutra bio u pripravnosti, a dolaskom tete otpočinje fotografisanje. Tati je izgleda svaki trenutak toliko dragocen da želi da ga zauvek sačuva.Pogledajte ovo. Ali pogledajte pažljivo.Videće lice zadovoljne bebe, videćete smešak moje tete, ali videćete i to kako me mazi po nožici. Ovo zaista vredi sačuvati zauvek.Već sam shvatila da od spavanja nema ništa. A shvatila sam i to da danas nije običan dan, danas je kao neki moj rođendan.Moram priznati, osećaj nije spektakularan kako sam ja to zamišljala čestitajući drugima rođendane. Osećala sam se paženom, osećala sam se srećnom, osećala sam se kao svakog dana, sem što mi je stalno bilo na pameti kako "imam jedan mesec".A onda je došla i tetka Tina koja živi sa nama. Probudila se. A onda dojurila do mene, i opet ona brižnost, nežnost i spominjanje mojih meseci (zapravo tog jednog meseca).Po prvi put u goste je došla komšinica Sanja. Nije više mogla izdržati, i sačekati 40 dana (kakav je običaj u Leskovcu). To s' običajima tati i mami ništa ne smeta, naprotiv, oni samo eksploatišu te tzv. babinje kako bi ugrabili više odmora za sebe.Danas se u Leskovac vratio i strika Vaki. Bio je na odmoru sa tatom u Ohridu. Strika je nabacio lanac i maramu, i pitam se šta li će na to reći baka Bilja. Meni je on skroz cool tip. Nije dolazio gore, tata ga je slikao sa terase.Nažalost, nije došao ni večeras. Morao je da se vidi s' društvom. On je sad veliki, ima 11 godina, i izlazi u grad. Moj tata jako voli svog malog bratića, ali bi bio sretniji kad bi striko više naginjao rock nego hip-hop muzici. Ovoga puta mu je oprostio i maramu i lanac :-)A koliko striko voli mene - neopisivo.A večeras su mama i tata častili - sladoled sa breskvom i šlagom. Bilo je dosta "gostiju", a kutija sladoleda jedva da je bila dovoljna, breskve i šlag su izvadile stvar.Tata je išao u nabavku i prilično se zadržao, uzrok - nije bilo breskvi po prodavnicama. U jednom trenutku je pomišljao da umesto breskvi uzme banane, ali je ipak odoleo. I našao je breskve, a usput sreo nekoliko prijatelja (još jedan od razloga zadržavanja).I tako - nema tate, nema fotografisanja :-))No, stigao je za kupanje. Svi ukućani obožavaju moje kupanje, valjda zato što ja sama veoma uživam u tome. Imamo i pregršt fotografija mene i žute kadice :-) ali tata koji uređuje blog misli da fina devojčica, kao što sam ja, ne može takve slike objavljivati na svom blogu. I sem jedne fotografije ništa od toga nije objavljeno, do većeras. Kako je danas poseban dan objavićemo dve fotografije, i to današnjeg kupanja.I danas me je kupala baka Vesna, koja je to radila svih ovih dana. A kupanju su prisustvovali i brojni posmatrači. Sada, bar malo, prisustvujete i vi :-)Na kraju dana, a kraj dana je kod nas veoma kasno, tata je seo za kompjuter i krenuo da piše. Mnogo puta je prekidao pisanje, krenuo je u petak, a završio priču duboko u noć, u subotu. Umoran je, jako iscrpljen, ali misli da je svaka napisana reč vredna truda.Nisam mu to davno rekla - TATA, VOLIM TE.

Čudne se stvari dešavaju, dok anđeli spavaju.Recimo, teta Tina je juče spremala pesak tortu. Mada to i nije tako čudno s' obzirom da nam je prošle nedelje spremala domino štanglice, a u planu je i priprema kolača sa bananama i piškotama. I sve to moja teta sprema sama.Kristina je moja najmlađa tetka. Ona je rođena sestra mog tate, skoro je napunila 16 godina i završila prvi razred gimnazije. Odlično zna engleski jezik, a pored njega služi se i francuskim i španskim. Obožava muziku i da peva, uglavnom sluša globalni mainstream, retko izlazi uveče jer joj je tamo dosadno, nema dečka i vooliii da kuva, a naročito da sprema slatkiše.Hm, zvuči kao neki moj budući uzor :-) ali videćemo.Dakle, Tina je juče pripremala pesak tortu. Ja sam želela da je gledam (i učim), ali opet sam spavala. Mama je mislila da ovaj događaj ipak ne treba propustiti, i eto nas na licu mesta.Mama i tata posebno obožavaju Tinine slatkiše, i nekako su uvek slađi nego što stvarno jesu slatki. Moja mama često voli da pravi društvo Tini u kuhinji, a najviše je oduševljava tetina pedantnost i preciznost (nešto što primećuje i simpa joj je i kod tate).Ipak, mi smo se malo odmakli u stranu, a Tina je nastavila pripremu torte.A evo i anđelčića (koji spava), mada moram priznati da sam čula kako me je tata nazvao "đavolak sa anđeoskim likom". To mi se nimalo nije dopalo jer ja planiram da isključivo budem njegov anđelak (eventualno princeza).Tada je mama bila baš lepo raspoložena da mi je omiljenim bodićem (žutim piletom) ukombinovala žutu ukosnicu. To mi, naravno, nije smetalo - spavkala sam.A onda se tatin objektiv opet vratio na tetu.Posao se privodio kraju. Teta Tina je bila baš brza.Za sve one koji ne znaju da spremaju ovaj ukusan dezert moja tetka je eksluzivno, za blog SUPERGIRL, tati dala recept koji glasi:PESAK TORTA1l mleka3 pudinga od vanile1 margarin200g šećera u prahu200g mlevenih oraha200g mlevenog keksa200g kokosa2 šlagaSkuvati u 1 litar mleka 3 pudinga od vanile. Kad se to ohladi dodati umućeni margarin sa 200gr šecera u prahu. To podeliti u 3 dela. U prvi deo dodati keks, u drugi orahe i u treći kokos. Na plato naneti krem od keksa, pa krem od oraha, i krem od kokosa i preliti šlagom.A kako to izgleda.za nestrpljive ovako!Prvo parče torte dobio je tata ubrzo nakon pripreme, i to je (juče) izgledalo tako. Međutim važno je tortu ostaviti nekoliko sati u frižideru kako bi se masa stegla (a uz to i bila ukusnija).danas je torta izgledala ovakoOpet se radi o tatinom parčetu, ovoga puta poslednjem parčetu torte. Da, verovali ili ne u mojoj porodici torta ne traje duže od jednog dana. Kratko ali slatko :-)

Da, danas je 11.maj ali ja sam još uvek pod utiskom. Malo sam i bila umorna (a i nisam htela da opterećujem tatu (on uređuje blog prim. tate), koji je takođe pod utiskom i umoran ;-)).Malo sam i pisala o svim tim dešavanjima koje sam 1.maja doživela (sa mamom), ali izgleda da onda kad imam mnogo toga da kažem - ne znam odakle da počnem. I setila sam se ...... slika govori više od 1000 reči!ovo su tata i mamaposle venčanja (što se jasno vidi)a ovo je prostor u kome se slavilobilo je šezdesetak gostiju, i žao mi je što ne mogu sve da vam ih prikažempevao je čika Slave, i nije bio mnogo bučan (što mi bebe volimo)svi su se lepo provodili (kao teta Milica sa dairama)dobro se jelo i piloi bilo je dosta tatinih i maminih prijateljaovo je mamino društvo, a na slici su (u belom) i mama i tataovako se veselilo (sa mamom)a i ovako (sa tatom)Sigurno već pretpostavljate da je najveseliji gost bio momak sa narandžastom kravatom. I jeste. To je moj uja Bojan, rođeni brat moje mame. Moj uja je jako veseo, dobar i ako se sećate onog mlekceta sa devojačke večeri - on mi ga je dao. Baš volim kada je sa nama, ali on živi u nekom drugom veelikoom gradu i najčešće ga čujem preko skype-a (a sigurno je i najredovniji posetilac ovog bloga).pored uje mama ima i sestru Milenu koju mnogo mnogo volim, i koja je bila takođe jako vesela na svadbi (mada, pustila je i neku suzicu, ali nemojte da joj kažete da sam vam to rekla)evo mame sa bratom i sestricoma i moj tata ima sestru, to je moja tetka Kristina. Ona živi s' nama u kući, i dolazi kod mene svaki dan. Ona je gimnazijalka, i ima mnogo da uči :-) ali nađe vremena i za nas.moj tata i teta Tinabilo je tu drugih važnih gostiju, kao što je moj stric Vakiovde on igra sa Tinomi ostali su igrali,recimo, teta Ivana i čika Dragan (mama i tata Filipa, dečka od prekoputa),ili Maka i Miki koji su sedeli za našim stolom.Čika Miki i moja seka Marija, su bili pobratimi na venčanju. Bila je tu i teta danijela ali je onda otišla da pazi na moju drugu stariju seku Katarinu (koja ima oko godinu dana od rođenja).Naš kum je tatin nekadašnji cimer i kolega sa fakuleta, Igor, a za našim stolom bila je i mamina prijateljica (i koleginica sa fakulteta) Marina.i mama, ja i tata smo bili veselimama naročitoa najslađe ostavljam za krajTORTAi naj najslađi trenutak na svadbi kad je tata meni (i mami) dao malo torte.to je sve narode