Kada sam chuo da se ove godine preko Taizea ide u Genevu za novu godinu znao sam da moram da ubedim makar jednog prijatelja da idemo. Ispostavilo se na kraju da sam preterao malo sa ubedjivanje (ili to ili je cena bila jako niska chak i za nash napaceni srpski dzep) pa je na trip poslo chetvoro prijatelja, i to ne bilo kojih cetvoro, nego neki od najblizih i najdrazih prijatelja koje imam :) (Slavka, Vlada, Zeleni i Voja).
Pakujemo najbitnije stvari u backpakove a Vlada pakuje i nos klovna i onu papirnu trubu koja se extenduje kada duvash koje je nabavio kod kineza za 10 dinara - skroz neophodne stvari za hodochasce na koje idemo :) :)
26.12.2007
U busu iskusno zauzimamo sharage plus jedno mesto ispred, a Zeleni, samo kako on to zna, zauzima i josh dva mesta tu negde ispred, da moze da spava ispruzenih nogu :) :) :) Naravno autobus je pun do poslednjeg mesta i posle negodovanja nekih od putnika ("gde su nasha mesta!"), Goran se pogodjen nepravdom i vidno rezigniran vraca u medju nas u sharage :) :)
Tu negde na samom pochetku putovanja se upoznajemo sa troje sap(a|u)tnika (Mira, Bojana i S(r)ale), koji su imali tu srecu ili nesrecu da sednu bash ispred ispred nas. U roku od 15 minuta njih troje dobro ocenjuju da mi imamo Plan za putovanje i potpuno nam se prepustaju da ih vodimo (hohoho). Od tada pa do kraja putovanja smo svuda visili zajedno.
27.12.2007
Negde rano izjutra stizemo do Slovenachke granice koju posle detaljne provere passporta (Slovenija je sada bedem Schengen zone) prolazimo. Neverovatan je taj osecaj kada shvatish da odatle pa do Skandinavskih zemalja na severu i Shpanije na jugu nema vishe granica. Sloboda se bukvalno oseti u atomosferi ... mozesh da je namirishesh. Meni je na pamet odmah pala pesma moje omiljenje grupe Kraftwerk - Europa Endloss (Evropa beskrajna).
Posle par sati prelazimo Italijansku "granicu" i ispred Trsta stajemo na benzinsku pumpu odakle po savrsheno sunchanom danu gledamo Mare Adriatico koje bljesti plavom bojom. Odatle pravac stradom ka Milanu!
Milano
U Milanu sam vec bio 2005 (kao i Bojana) pa nas dvoje izigravamo kao neke priuchene vodiche za ostatak grupe. Imamo 10 sati da obidjemo grad i naravno odmah krecemo ka Milanskom duomu (najveca katedrala u zapadnom hriscanstvu). Katedrala izgleda kao da je neko izvajao brdo i svaki put kada je vidim zapanjim se. Mogu samo da pretpostavim kako je izgledala ljudima pre 500 godina i sa kojim su strahoposhtovanjem oni to sve dozivljavali.
Duomo
Poshto smo imali samo deset sati u Milanu sve sto smo obilazili je bilo dva kilometra u krugu centra, a najdalje sto smo videli je zamak na kraju Via Dante. Naravno u samom centru passage Vittorio Emmanuel II, statua Leonarda da Vinchija, Milanska skala i one dve fancy ulice (Via Spiga i Via Monte Napoleone) u kojima ne postoji krpica a da kosta manje od 200 jevreja.
Vittorio Emmanuel II
U Vittorio Emmanuel II pasazu: Gora, Bilke, Vlada, Vojkan
Tu nekom pada na pamet izvrsna ideja da napravimo djir po neturistichkom delu Milana da vidimo kako izgledaju obichne ulice i obichne kuce. Ovo sa obilaskom neturistchkih delova je ispala jako dobra ideja i to smo ponovili kasnije i u Zenevi. Taj deo koji smo obishli izgleda jako lepo, ogromne kuce sa vishe stanova i uske uglavnom jednosmerne ulice.
Vracamo se ponovo u centar i kontemplirajuci gde sada da utroshimo tri sata Vlada i ja uochavamo grupu od desetak veselih Arapa koji kloshare na trgu ispred Duoma. Poshto Vlada i ja gajimo izvesnu blagonaklonost ka braci nesvrstanima, odluchujemo da im pridjemo i zapodenemo razgovor rukama i nogama, sobzirom da mi od Arapskog znamo tri rechi (habibi, shukran i afoan), a oni od Engleskog jednu (OK) :)
Ostatak ekipe gleda nepoverljivo sa dvadesetak metara, medjutim pet minuta kasnije nam se pridruzuju. Ispostavlja se da su Arapi iz Maroka, da svi prichaju italijanski i francuski i da su potpuno odushevljeni sto smo im prishli. Pre nego shto smo i smo stigli da ih ponudimo brljom iz Srbije koju smo poneli, vec smo bili pili neko belgijsko pivo iz njihovih zaliha :)
Nesvrstani u svrstanoj Italiji
Stvarno ne znam kako, ali nekako smo sa njima uspevali da prichamo nogama i rukama sledeca 3 sata. Kulminacija je bila kada sam ja pustio sa mobilnog Amr Diab - El Alem Alla i kada su nas uchili kako da pevamo :) Kada smo morali da krenemo na bus, samo sto se nismo izljubili sa njima :) Inache jedan Arapin je sve vreme zurio u Gorana, kao u nekog davno izgubljnog brata (inshallah), insistirao da se slika sa njim, pokusavao da pricha itd :) Jedni mini incident je bio kada je Alko San Vojkan hteo da plati pivo koje smo popili, a ovi, shvativshi to kao najgrdju uvredu, umalo nisu izvukli nozeve.
Na putu do busa Alko San pravi josh par incidenata, recimo kada u takvom stanju hoce da gadja Americhku ambasadu metalnim novcem, i odustaje posle mog kukanja (policajac kojeg nismo videli je stajao deset metara nize), i kada dosadjuje zenskim osobama iz grupe prichama iz mladosti :) :) Inache ovo sa Alko Sanom je bila samo uvertira onoga shto ce se desiti chetiri dana kasnije u Genfu.
Srecom ulazimo u autobus i kroz ostatak Italije, Francuske i Mon Blan tunel stizemo u Suisse (ovaj deo smo prespavali i jedino chega se secam su francuska i svajcarska alpska sela koja su nocu osvetljena izgledala jednostavno nadrealno!)
28.12.2007
Geneva
U ranim jutarnjim chasovima stizemo u Zenevu i tu nas istovaraju ispred neke shkole u kojoj sat vremena kasnije dobijamo mapu Geneve, kartu za gradski prevoz/hranu, upustvo kako da dodjemo do dela Geneve gde nas chekaju domacini, plan i program susreta i pismo brata Alojza iz Kochankagve. Ova poslednja dva su bila od velike koristi kad god je trebalo da se sedne na beton :) :)
Ispostavlja se da smo na deljenju lokacije imali srece i da smo izvukli jedan od najboljih delova Geneve koji se zove Grand-Saconnex u kojem se izmedju ostalog nalazi i zgrada Ujedinjenih Nacija, WHO itd. Dok smo chekali nekog da nas pokupi sa stanice na kojoj smo izasli snimio sam jelku sa poklonima u nekom obliznjem parkicu i pod geslom jednom se zivi, otishao da kradem paketice. Paketic nisam uspeo da ukradem posto je bash u to vreme naisla devojka iz organizacije da nas vodi do obliznje mesne zajednice :)
Bilke krade paketice u parku
Ta devojka je inache moj prvi kontakt sa Zenevljanima, i nachin na koji je prichala, kako je hodala, sa kojim ukusom se obukla i izshminkala, moze da se sumira jednom rechju: otmeno!
Stizemo do mesne zajednice i tu se odmaramo od puta uz Shvajcarske chokolade, sireve i sokove, dok nam dobri ljudi iz organizacije biraju hostove i crtaju upustva kako da stignemo do njih. Poshto se previshe Zenevljana prijavilo da budu hostovi!!!, ne mozemo svi u jednu kucu, nego moramo u manjim grupama, kako bi svi domacini dobili bar po nekog :) Tu smo se podelili tako da su Voja (Alko San), Goran (inshallah) i S(r)ale otishli u jednu porodicu, Vlada, Slavica i ja drugu a Mira i Bojana u trecu. Brat Beara u nameri da se oduzi dobrim domacinima na gostoprimstvu dekra flajku vode (na nash nagovor dodushe :), i uspeva da sluchajno pljune na Mirin kofer, koji neuspeshno cisti rukavicama :)
Mozda najbolji primer koji pokazuje koliko je taj narod daleko otishao u razvoju drushtva se desio kada smo krenuli ka porodici u kojoj je trebalo da budemo smeshteni, i kada nam je na pola puta, videvshi da vuchemo torbe, stala neka starija gospodja sa pickupom, objasnila nam rukama da udjemo, i odvezla nas do kuce hosta, dok smo mi u shoku vrteli merci, merci.
Stojimo ispred vrata domacina i pre nego sto smo zazvonili snimamo urokljivo oko - zashtini talisman koji vuche korene josh iz Egipatske mitologije (Horsovo oko) - kako visi zakachen na fenjeru, i pretpostavljamo da nas nashi domacini nece daviti previshe sa crkvom :). Zvonimo i vrata nam otvara gospodja Catherine Bruelhart sa neizostavnim Bonjour!
O tome koliko je ta zena bila dobra prema nama bih mogao da pishem poseban blog. Pochevshi od toga da nam je tada kada smo joj prvi put ushli u kucu odmah dala kljuch da mozmo da ulazimo i izlazimo kada hocemo a da i kljuch od automobila (izvinjavala se shto nema neshto bolje od golfa IV!!!), do toga da nam je trebalo da krenemo oprala i opeglala sve prljave stvari i za rastanak poklonila svakom od nas chokolade, bombonjere, sireve i charape sa zastavom Shvice :). To je bio takav odnos prema nama da sam se ja osecao kao da sam u svojoj kuci - recimo hodao sam u gacama :) Zena ima dvoje preslatke dece (sin Sajrus, i cerka Keli), psihijatar je, razvedena, trchi maraton redovno, bavi se planinarenjem i freeclimbingom, izgleda kao da ima 10 godina manje, i ne skida osmeh sa lica :)
Uredno raspakovane stvari
Tu smo se smestili u podrumu koji je zapravo atomsko skolnishte (po zakonu Shvajcarci koji imaju kuce moraju da grade i atomska sklonishta) a malo kasnije zapalili u centar grada gde smo vec prvo veche jurili labudove u Zenevskom jezeru da ih zadavimo i ispechemo, preturali po kantama (ne mozete da verujete sta sve ljudi bacaju u smece tamo) i u nemogucnosti da nadjemo WC opoganjivali vodu iz jezera (setite se Vlade i mene kada budete pili Evian :) :) )
Vlada pokusava da zadavi labudove u Zenevskom jezeru
Kraftwerk u Genevi
Pogled preko Zenevskog jezera
29.12.2007
Posto je dan perfektan odluchujemo da umesto obilaska Geneve odemo do brda (Francuzi to zovu planina :)) Salève koje se nalazi tik iza Svajcarsko-Francuske granice u Gronjoj Savoji u okviru prealpskog masiva, odakle postoji odlichan pogled na Mont Blanc. Hvatamo gradsku liniju 8 kod UN-a i za 15 minuta smo na granici (Veryrier-Tournettes).
Inache u Francusku smo krenuli na APP (ako prodje prodje), sobzirom da nismo imali pasoshe (organizatori, koji su i garantovali za nase vize, "zamolili su nas da ostavimo" passporte i to chim smo preshli granicu, da se ne bi desilo da neko ostane u Svajcarskoj i oni najebu posle). No, ne dozvoljavamo da nas taj detalj omete i idemo pravac na granichni prelaz. Ono sto smo znali je da je Svajcarska potpisala Schengenski sporazum, ali da trenutno ne implementiraju u potpusnosti, tako da su neki granichni prelazi otvoreni, a na nekima se proveravaju dokumenta u jednom pravcu. Posto sam ja jedini imao soshku (imam EU residence permit i viza mi nije bila potrebna), ja sam bio izvidnica granice ;) I eto bash se desilo taj dan da na granichnom prelazu Veryrier-Douane nije bilo zive dushe ;)
Goran na prelazu Veryrier-Douane
Posle prelaza za dvadesetak minuta stizemo do zichare (fr: Téléphérique), a dvadeset minuta kasnije i na vrh zichare na Salèveu odakle se pruza odlichan pogled na Genevu.
Penjanje zicharom (fr: Téléphérique) na Mont Salève
Srblji (Mira, Bojana, Bilke, Slavica, Vlada, Voja i S(r)ale) na Salèveu (u pozadini Geneva)
Vrh brda je nekih 3 km dalje (200 metara visinske razlike) i do njega vodi asfaltiran put. Tokom penjanja se desio jedan dogadjaj po kojem ce mi ceo ovaj put ostati u secanju:
U jednom trenutku odluchimo da stanemo pored puta i da se slikamo sa Mont Blanc-om u pozadini, tako sto ce Vojkan da ode preko puta i da nas slika. Dok smo se mi nameshtali za sliku, putem nailazi auto koji STAJE KAKO NAM NE BI USHAO U KADAR!!! Shok! Samo shto mi suze nisu krenule. Da se recimo ovo kojim sluchajem deshavalo u Beogradu verovatno bi vozach pregazio Vojkana i onda se vratio josh jednom u rikverc da ga overi. Nije mi samo jasno kuda mi to svi zurimo i tu smo gde smo a oni polako i mirno i tamo su gde su.
Dok se mi nameshtamo za sliku, 2 m od nas levo stoji auto i cheka da se slikamo kako bi prosao. Vlada, Bilke, Slavica, Mira i Bojana (u pozadini Mont Blanc)
Nailazimo uskoro na novi vidikovac na kojem je deployovan onaj durbin u koji kada ubacish 2 eura mozesh da gledash 5 minuta Genevu. Ono shto nas je odushevilo da su ga napravili da moze i da radi na dinare, pa umesto 2 eura ubacujemo 5 dinara (hvala Miro) i uzivamo u pogledu koji je pred nama.
Teleskop koji radi i na dinare. Bilke
Tu negde kada smo se vratili u grad Beari nestaje fotoaparat. Mozda mu je neko digao, ali pre ce biti da ga je Beara izgubio negde samo kako on to zna (sigurno je seo na njega u busu da ga ne bi zaboravio!?, a kada je doshla stanica nonshalantno otshetao do vrata zaboravivishi ono sto je ostalo na sedishtu) :)
30.12.2007
Tek treci dan stizemo da obidjemo znamenitosti Geneve.
Cvetni sat - predstavlja posvecenost Zenevljana satovima (najveca minutaru na svetu - preko 2.5 metra)
Jet d'Eau - vodoskok na Zenevskom jezeru koji baca 500 litara vode u sekundi na preko 150 metara visine i koji je od kada je izgradjen 1891 postao zashtitni znak grada
Longines sat u passageu Malbusion
Katedrala Sv. Petra chije su unutrashnje zidove reformatori izgulili tokom reformacije, i time efektivno unishtili dobar deo arheoloshkog blaga. Inache ispod crkve u temeljima se nalaze ostaci nekih prehrishcanskih oltara shto je josh jedan dokaz sakralne kontinualnosti
Place Neuve - trg na kojem je statua Henrija Dufora (filozof i general) i na kojem se nalaze muzeji i opera. Trg predstavlja centar kulture u Genevi
Odmah Place Neuve je Bastions park sa reformatorkim zidom na kojem su figure istaknutih reformatora (Zan Kalvin, Dzon Noks itd) i na kojem je velikim slovima ispisano Post Tenebras Lux (latinska fraza koja znachi "posle mraka svetlo"), sto je bio moto kalvinista (kasnije i cele reformacije)
Post Tenebras Lux je i moto i Geneve i te rechi su ispisane na svakoj banderi, shahtu za vodovod/struju/telefon ...
Svajcarci dosta ulazu u kulturu, pa je tako ulazu u Musée d'Art et d'Histoire (centralni muzej u Genevi) besplatan, shto smo mi naravno iskoristili da ga obidjemo. Arheologija, slikarstvo (jedan Pikasov original), originalni ornamenti iz katedrale Sv. Petra (ono sto kalvinisti nisu uspeli da unishte :) ), i ono sto je mene najvishe odushevilo machevi iz circa 1500 godine proizvedene u Solingenu, istom onom gradu gde se danas prizvode neki od najboljih kuhinjskih nozeva na svetu (Wüsthof, Zwilling (J.A. Henckels), Boker itd). Eh shta ti je tradicija :)
Musée d'Art et d'Histoire
Slavica, Bilke, Goran i Vlada (u pozadini kubure)
Pikaso
Zanimljiva epizoda iz muzeja je bila kada nam se jedan od kustosa obratio na Srpskom :). Shiptar sa Kosova koji se zove otprilike Kudri Bakrashi i koji je u Shvicu emigrirao '84. I to ne samo da je on emigrirao nego je u Genevu uspeo da dovuche i 17 brace i sestara. Sa njim smo se bash lepo isprichali, dao nam je tipove gde, sta i kako u Zenevi. Odlichan osecaj kada naidjesh u inostranstvu na nekoga sa ovih prostora :)
Sto se tiche organizacije preko koje smo i otili na ovaj trip, ona je od nas zahtevala samo jednu jedinu stvar a to je da se 30. decembra u 16h pojavimo u jednoj skolskoj hali kako bi prisustvovali predavanju brata Rishera :) sto smo mi naravno i uradili.
Brat Risher je odrzao odlichan i zanimljiv govor na kojem je zaspalo pola ljudi u sali. Neverovatno je koliko taj chovek dobro pricha srpski sobzirom da je rodjeni Shvajcarac iz Berna. Da bi se oduzili dobrim ljudima koji su nas poslali na ovaj tip, Vlada i ja smo prevali u horu, a dokaz je slika koju je simio Zeleni. Jedino shto nismo skroz mogli da se usaglasimo koju pesmu prevamo mi a koju ostatak hora, ali sve se na kraju zavrshilo dobro, gromoglasnim aplazuom, kojem smo i mi definitivno doprineli :) :)
Fantastichne glasovne sposobnosti
31.12.2007
Pre podne Srbi odluchuju da obilazak Geneve zapochnu obilaskom shopping mall-a (H&M i C&A). Shvajcarska je skuplja od EU pa su i ova dva, inache poznata po jeftinim cenama, lanca odece u shvajcarskoj skuplja nego u Minhenu ili Pragu za oko 30tak posto. Najzanimljivija svar u shopping mall-u su bili medvedici koji su posli na skijanje :)
Medvedici koji idu na skijanje
Posle shopping-a krecemo u random obilazak starog dela grada, stim shto ja sve vreme navodim ka Sunovoj zgradi koja se nalazi upravo u tom najlepshem i najstarijem delu Geneve. Ovo se ispalo, kao i u Milanu, fenomenalna ideja, pohsto smo videli stari deo grada koji nije na klasichnim turistichkim rutama. Sve izgleda kao da je mnogo mnogo para ulozeno, ali nista od toga ne izgleda grandiozno, nego onako vishe kalvinistichki, racionalno i efikasno, sto mi se posebno svidelo :)
Jedna od zgrada u starom gradu
Na zalost do Sunovih office-a nisam uspeo da signem, zbog politike firme da kartica sa jednog site-a otvara sva vrata na drugom site-u osim ulazih :)
Uveche je nova godina i pred nama je izbor da li da odemo na neshto sto organizacija zove festival naroda i koji se odigrava u nekoj od loklanih crkava, gde u tishini i molitvi - pokajnichki - docekujemo novu godinu ili mozemo da odemo na jedan od 6 trgova u Genevi gde DJeve vrte raznoraznu muziku.
Pred ovako teshkim izborom ipak odluchujemo da odemo jedan od manjih stageva koji je postavljen iznad Bastions parka i reformatorkog zida a u blizini Place Neuve. Radna grupa za napijanje u sastavu Simovic/Klasnic pakuje nekoliko litara brlje, a ja videci da se sprema zlo pokushavam da urazumim Vojkana preprichavajuci mu dogadjaje iz Milana u kojima je uchestvovao a kojih se nije secao :) Medjutim jedno hladno: "Ne glumi direktora osnovne shkole" me preventuje od daljeg ubedjivanja i prelazim u mode "radi shta ocesh - boli me dupe" shto je uvek velika greshka.
Veche je pochelo super
Dok su Mira i Bojana popile ko da nisu, S(r)ale se malo napio, Slavica i Vlada popili tachno toliko da im bude dobro a da se ne napiju (ipak su oni profesionalne pijandure), ja nisam liznuo ni kap (kao i obichno), utoliko su Voja i Goran nebazdarenom tehnikom (pijmo iz flajke) doveli sebe do stanja delirijum tremensa. Na skali od 1 do 10 pijanstva gde je 10 jako pijan, Goran je bio 11 a Vojkan 13 :) Goran se sruchio u pored nas, dok smo Vojkana nashli tu u epsilon okolini kako povraca po nekim Rumunkama :)
Vlada, AlkoSan (Vojkan) i Mira
Od pola 1 do ranih jutrarnjih chasova i prvog autobusa u 6:10 je trajalo zagrevanje, i otreznjavanje radne grupe za napijanje u kojem su ucestvovali svi koji su mogli da stoje na nogama :) Najgori momenat veceri je bio kada su Vlada i Slavica otisli negde da prosetaju, a bash u tom trenutku je izbila neka mini tucha upravo pored nas izmedju 2 grupe Arapa. U roku od 15 sekundi su se stvorili redari i ispalili suzavce na njih pocheci da truju i nas :( Instiktivno smo mi sto smo stajali na nogama krenuli da bezimo, onda smo se setili ove dvojice komiranih i vraili se po njih. Gorana koji je mogao da hoda su odvele su Mira i Bojana, a ja sam bukvalno vukao ukochenog Vojkana za kragnu 10 metara nize dok nismo izashli iz zone dejstva :). Bilo je i josh interesantnih momenata kada je recimo pijani Goran zakucao neke vesele Shvajcarce kada sam mu ja njihovo "bonsoir" pogresno preveo kao "marsh u pichku materinu", ili kada mi je Goran dok sam pokusavao da ga zagrejem i trchim sa njim oko parka pobegao uzbrdo dok sam ja uzalud pokusavao da ga stignem (zivotinja je to chak i kada se napije :) ) sve vreme vrishteci "bezi levo" "bezi desno" i
tako da ga navodeci na onu stranu puta gde nema automobila trenutno.
Jutro smo dochekali kloshareci na toploj zeleznichkoj stanici.
Goran, AlkoSan (Vojkan) i Mira: Klosharenje na zeleznichkoj stanici u Genevi
1.1.2008
Poslednji dan u kuci gospodje Catherine Bruelhart :( Katerina nam sprema tradicionalni Zenevski rucak (topljeni raklet sir i kuvani krompir), a klinci stoje ispred vrata i ne dozvoljavaju nam da napustimo kucu! Za rastanak nam poklanjaju sir, cokolade, crvene carape sa belim krstom :) i ono sto je mene najvishe dirnulo: rukom pisane chestitke koje su sastavili ona i deca u kojima se iskreno nadaju da nam se svidelo! i zovu nas da dodjemo ponovo! Neverovatno! Naravno da dolazimo ponovo - nisu morali to da pishu uopshte :))
Vlada, Sajrus, Keli, Katerin, Slavica, Bilke
Izlazimo iz kuce i ja imam onaj osecaj poznatog mesta - kao da sam proveo u toj kuci par meseci a ne 4 dana. Toliko su nas dobro ugostili.
Vreme pred polazak auobusa koristimo da se slikamo ispred zgrade UN-a, ispred onog dobor poznatog znaka koji smo mogli da vidimo toliko puta od devedestih na ovamo :) Vlada izgleda kao pravi predstavnik srpske delegacije (klovnovksi nos, truba u ustima, iz ranca mu vire chizme kao u njemu shteka neki lesh itd)
Predstavnik srpske delegacije ispred zgrade UN u Genevi
Na parkingu ispred sajma brat Risher dolazi da nas isprati (neko je rekao: da se uveri da cemo sigurno da odemo :))) i to na biciklu! Napustam Zenevu sa jakim osecanjem nostalgije i obecanjem da cu se sigurno vratiti.
Svjacarska je mala drzava sa dobrim autoputevima i za neka 4 sata stizemo do Zuericha.
Zürich
U Cirih stizemo oko 10 pm i imamo 2 ipo sata sto je dovoljno za jedan veliki djir oko grada. Srce starog grada je kao i u sluchaju Zeneva rasporedjeno sa obe strane rukavca jezera, a mostovi spajaju dve strane na svakih pedesetak metara. Na zalost bila je noc, ali ono shto smo videli je da grad izgleda prebogato, a posebno ta glavna ulica Banhhof strasse, gde su banke nachichkane jedna do druge. Interesantna stvar je bila da je od petoro ljudi koje smo pitali za pravac, troje bilo Srba koji tu zive i rade, jedan Svajcarac koji nabada hrvatski (zena Hrvatica), i jedan zbunjeni stranac sa mapom u ruci i prstom u ustima (njega je Vlada pitao za pravac :) :) Sa ovo troje srba je pricha tekla otprilike ovako: Ja pridjem i pitam "Wo ist die stadt zentrum", a odgovor bude otprilike prichaj srpski da te ceo svet razume :) :) Moj utisak o Zurichu posle ta 2ipo sata je da je to srpski grad u Shvajcarskoj :) Tu na autobuskoj stanici smo naleteli na poljski autobus koji smo odmah prepoznali po tome sto je izgledao kao nasha 706ica iz '93 i po tome sto je na bordu imao jednu casnu sestru. Jadni poljaci :)
Tramvaj u Cirihu
2.2.2008
München
Oko 6 a.m. i na minus 10 stepeni celzijusovih stizemo u grad nad gradovima. Nisu to samo pivo, BMW i Oktoberfest, to je mentalitet tog naroda koji je od rushevina iz drugog svetskog rata uspeo da ponovo izgradi grad u kojem su se '72 odzale letnje olimpijske igre. Poshto sam 2003. na 2004. ziveo u Minhenu samoproglashavam se za grupenfuehrera i vodim ekipu u obilazak poteza od Karlsplatz-a preko Marien placa do Isatora, kao i od Odenos platza do Selingent tora, sto predstavlja krst po starom krugu grada (Altstadtring).
Marienplatz, Frauenkirche und Altes Rathaus
U Minhenu smo imali samo 10 sati na raspolaganju, a to je malo da se posete pinakoteke i muzej tehnike, ali zato dovoljno za shopping :) Da ne bude sve bash shopping otisli smo i do najpoznatije pivnice na svetu, one gde je Hitler 1920 praktichno osnovao Nazi partiju - Hofbräuhaus am Platz, da popijemo po jedno pivo, ukrademo case (Hitler se sada prevrce u grobu) :) i uzivamo u atmosferi.
Bilke i Goran: Prost! (u pozadini Hofbräuhaus am Platz)
Vladi pada izuzetna ideja na pamet: da se popnemo na jedan toranj (turm) u samom centru i da iz ptichije perspektive posmatramo grad :) Ja inache nisam imao imao pojma da je toranj tu i pre toga se nikada nisam peo, pa me je to najvishe odusevilo od svega sto sam video taj dan ;) Grad je predivan i kada se gleda odozgore :)
Pogled na Altes Rathaus i Marienplatz sa tornja
Cinjenicu da smo u Minhenu, gradu jeftine i dostupne tehnike, koristimo da se svi uchepimo za lovu i Vladi uzmemo u Satrunu u foto aparat i to ne isti model koji je izgubio nego josh bolji :)
Krecemo pravo za Srbiju a ja se u suzama rastajem sa Landeshauptstadt-om Muenchen-om i voljenom Bavarskom.
Sve u svemu fenomenalno putovanje, najbolje do sada, i to ne zbog gradova i zgrada, nego zbog ljudi sa kojima sam bio. Galerija najboljih slika je na bsd.org.yu/~bilke/photo/geneva_2007, a vi stay tuned za izvestaj iz Brisela sledece godine :)
