Planeta Srbija

zemlja faraona

(labels: travel,architecture)

Subscribe in a reader

reportaža o Tunisu(labels: travel)Subscribe in a reader

U prijatnoj atmosferi cafea Dee Lite u Pančevu održan je prvi blogerski skup - BlogOpen. Peđa i Marko su realizovali sjajnu ideju da se svi mi koji se međusobno čitamo i “družimo” preko blogova i foruma konačno i upoznamo. Pored druženja i neobaveznog ćaskanja održano je i par interesatnih predavanja o slobodnom sofveru, neizbežnoj priči [...]

Ovaj post treba shvatiti kao prijateljski savet namenjen onima koji razmišljaju o kupovini ovog rumunjskog vozila. Pošli kolega i ja poslom, neki dan na roadtrip službenim vozilom marke Dacia SuperNova... auto je star 4-5 godina, nije mnogo ni prešao, Renault-ov motor fercera besprekorno al šta vredi kad su ga stavili u kantu. Da se ne lažemo, radio bi on i da se kanta raspadne. Elem, dobro da smo ostali živi. Enterijer smrdi na gumu i dan danas i to ne onom prijatnom aromom novih kola nego onako otužno. Automatska brava se ničim izazvana otključava i zaključava bez vaše volje a kad sam otvorio prozor na naplatnoj rampi umalo mi zarđala metalna opruga (slika 1) u vidu space worm-a nije izbila oko. Ta stvar je iskočila zajedno sa prozorom iz krila vrata. btw ne pokušavajte da koristite automatski upaljač da se ne biste zapalili. Radio uređaj je iz nekog nebuloznog razloga kodiran pa kad npr promenite akumulator, recite zbogom radio uređaju jer se šifra resetuje i niko živ više ne može da ga otključa. Kad sam se požalio kolegama u firmi, svi su rekli jebiga Rumunija... I oni su ušli u evropsku uniju... tek toliko da se zna...Subscribe in a reader

Protekli vikend smo iskoristli da uteknemo iz gradske vreve i uživamo u prirodi i lepotama Velikog Gradišta i Srebrnog jezera. Tokom poslednjih godinu dana Srebrno jezero doživljava velike kozmetičke promene, prave se novi putevi, grade nove vikendice za privatni smeštaj turista, okolne šume se uređuju… Svaki put kada dođemo tamo, dočeka nas neka novina. Postoji nekoliko [...]

First thing first - ovo mi je bila prva poseta Austriji u životu, ali i prva poseta Evropskoj Uniji od.... pa, odavno. Recimo da što se tiče uređenja, estetskog momenta, cena, gradskog prevoza, čistoće ništa manje nisam ni očekivala. Ono što zaista nisam očekivala je da ću već u prvih sat vremena svoga boravka tamo čuti bar deset ljudi koji govore na jednom od ex-YU jezika.Ovaj prvi utisak je zapravo u vezi sa redom za vizu i svim neprijatnostima kroz koje čovek mora da prođe kako bi ušao u zemlje potpisnice šengenskog sporazuma.Naime, nisam ja prošla kroz neke naročite neprijatnosti... trebalo je malo vremena da se prikupe papiri, kojih i nije bilo previše i trebalo je odstajati dva sata u redu na kiši. OK i istrpeti vrlo neljubaznu šaltersku službenicu u ambasadi koja zato što je 'ovdašnja' a radi u ambasadi misli da je u'vatila Boga za muda. Ali... OK... to je njen nivo, kao i nivo pilećih mozgića koji rade u obezbeđenju for whom I don't give a fuck :o)Međutim, već u tom redu a kasnije i u Austriji mi je postalo jasno zašto je sve to tako. Nije to zbog Ratka Mladića i Haškog Tribunala. To je zbog nas. Zbog onog najnižeg mogućeg sloja, neobrazovanog, gotovo kriminalnog koji konstantno pokušava da emigrira a Austrija, kao verovatno i mnoge druge potpisnice Šengenskog Sporazuma, ih je prepuna, doslovno.Anyhow, moj put bio je u organizaciji jedne evropske studentske organizacije, ne u potpunosti plaćen sa njihove strane jer je u pitanju bio leisure event a ne education event (ovi potonji su za dž, snosite samo troškove puta) i podrazumevao je nekoliko dana na planini i par dana u Beču. Cilj ovakvih skupova je da na jednom mestu nađete studentske predstavnike što više različitih evropskih država i sa njima ostvarite kulturološku i intelektualnu razmenu, sve to praćeno abnormalnim količinama alkohola i zabave.Veseli skup sačinjavalo je 25 ili slično studenata iz Austrije, Nemačke, Portugala, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Španije, Estonije, Finske, Švedske, Grčke, Francuske, Italije, Poljske, Češke i Slovačke, Turske, Makedonije pa čak i sa Islanda. Svi oni su fizički tipični predstavnici svojih naroda a kao poseban dodatak, aka blagodet članstva u EU, najveći deo njih uopšte ne studira u zemlji iz koje potiče.Ono što je bilo zaista lepo, a to nije to da su svi bez predrasuda o Srbiji, naime nisu, već činjenica da su sve to studenti tehničkih tj. prirodnih nauka pa su svi idiotski vicevi na tu temu mogli biti pravilno shvaćeni (kod kuće često nailazim na nerazumevanje, u bukvalnom smislu). Takodje, svi su apsolutno došli na dogadjaj sa samo jednim ciljem - da se lepo provedu.Da se za trenutak vratimo na alkohol. Drugo, ili možda treće veče po redu imali smo tzv. internacionalno veče. Svako je imao zadatak da donese sa sobom neko piće, hranu i da otpeva pesmu koja predstavlja njihovu zemlju i narod. Tako se u ponudi našlo svašta nešto em ukusno em sa izrazito opijajućim dejstvom. Pa da pokušamo da nabrojimo...Čuveno Porto vino čiji je proces vrenja zaustavljen baš u onom trenutku kada je vino još uvek slatko a sadrži i 20% alkohola - za brzo i vrlo uspešno opijanje, ukus je takav da je teško zaustaviti se. Vinom su se pohvalili i Hrvat i Francuz, i belim i crnim, ali ja nisam ljubitelj pa neću da davim. Popilo se, to je najvažnije.Nama geografski bliski narodi, Grkinja, Rumun i 'bem li ga još ko, doneli su njihove čuvene rakiještine. Polinka je rumunska verzija naše domaće šljivovice i sadrži bar 65% alkohola. Postoji i njena mladja sestra, cujka, sa nešto skromnijih 45%. To valjda daju deci pred spavanje. Za Grke se zna, oni piju uzo... i mislim... bljak. Nikad mi se to nije dopadalo.Španjolke napraviše sangriju, potpuno profi, sa dosta vina a bogami i votke, sa jabukama, narandžama, još nečim i još nečim (mislim na voće), cimetom i oraščetom, rekla bih. Sjajno! Pili smo je tri dana jer je početna količina premašila 25 litara. A i neka smo.Poljak i Čeh su nas počastili raznim pivima. Medju poljskim preovladavala su piva sa 7 do 8% alkohola, gorčine nedovoljne za moja čula naviknuta na Jelen, ali ukusa koji generalno miriše na još. Čeh je doneo Budweiser za koji ne moram ništa naročito da dodam - zna se koje je najbolje pivo na svetu (too mild for me, too mild).Severnjaci pretenduju na votku pa smo tako okusili i nekoliko različitih vrtsa votki. Najviše ocene dobila je licorice vodka. Licorice bi trebalo da je sladić u našem jeziku, izvesna biljka koja sve boji crno i ima fantastičan gorkast ukus. Dodato u votku daje dobitnu kombinaciju za jak alkohol koji više ne smrdi kao ambulanta u kojoj se daju inekcije i nema ukus sredstva za glancanje stakla.Kao specijalan dodatak, a iz razloga što su se neki od organizatora upravo vratili sa još jednog dogadjaja u Mongoliji, predstavljen nam je i jedan njihov... hmm... koktel koji bih rado nazvala 'Smrt u boji'. Na dno krigle sipate tri prsta koka-kole, zatim polako nalijete 3-4 prsta piva, ali polako kako bi slojevi ostali diferencirani i zatim do vrha ništa drugo nego - votka. Pije se na iskap, naravno, i to tako što ako ste muško vaša ženska polovina ima za zadatak da drekne 'Kneel bitch!' i da vam pljesne šamar pre nego što ćete to popiti, dok ako ste žensko, vaša muška polovina treba da izjavi 'Kneel baby!' i da vas poljubi pre nego što ćete se onesvestiti.Imala sam priliku da se dokažem i da popijem to čudo iz polulitarske čaše i... dok prodjete kroz votku i stignete do koka-kole da najzad ugasite buktinju u grlu i jednjaku čini se da prodje čitava večnost. Ali bila sam hrabra ;o)Svih ovih jakih pića ostalo je i za naredne dane, pa su uveče na tim našim žurkama stalno kružile flajke i niko nije mogao tačno da zna koliko je zaista i čega popio.Naravno, na toj planini smo nešto malo i skijali, mada je snega bilo tek da pokrije dve male staze. Uz sav taj alkohol više od toga bi bilo i previše. Skijanje je tek bio razlog da se dan ili bar deo dana provede napolju.U nastavku sledi....Šta sve evropski studenti (ne) znaju o nama?

Иран се на жалост све чешће помиње као нова мета америчке војске, а колико уопште знамо о тој земљи? Погледајте занимљив скуп фотографија Ирана, иранаца и иранки.

politics, travel

Збирка врло занимљивих фотографија једног од највећих градова на свијету, углавном снимљених из ваздуха. (Диг)

travel

Након десетодневног одмора у Грчкој, ево ме опет у Београду. Не могу баш рећи да сам одушевљен са овом кишом, након топлог времена у Елади, обиласка неких острва и моје омиљене морске хране, али шта да се ради. Разлог одласка сам већ поменуо - вјенчање мога брата Игора и његове жене Марије у Атини. Младенци су били супер, упознао сам нову ширу фамилију са грчке стране (који су врло пријатни), а сад назад на посао.

Будући да је ово било моје прво одсуство од почетка рада Донеси.ком-а, врло сам задовољан резултатима. У ствари, изгледа да посао иде још боље када ја нисам ту Мој партнер Горан завршава нови ресторански софтвер који ће побољшати комуникацију, PC Press је у свом јубиларном проглашењу 50 најбољих домаћих сајтова укључио два сајта на којима сам радио (Донеси.ком и Тикетсервис.ком), а број наруџбина и корисника је у сталном расту. Ускоро укључујемо два нова ресторана на подручју Београда, а и неке идеје о новим услугама полако добијају своје обличје. Тако да испада да ћу морати чешће да одмарам

belgrade, donesi.com, food, greece, serbia, travel

Донеси.ком ради скоро 100 дана! Дошло је и вријеме за освјежење што се самог сајта тиче. Постављена је нова верзија, која представља еволуцију почетног рјешења вођену корисничким идејама и многобројним разговорима. Главна новост су тагови (ознаке), који омогућавају брже налажење производа у сада већ 15 ресторана са око 1,000 производа. Најпопуларнија секција сајта, кориснички утисци, је сада доступнија. Изнутра, систем је на многим пољима оптимизован и убрзан, а убрзано се припрема и нови софтвер који користе ресторани у нашој мрежи.

Ови радови су мало успорили планирано проширење на Нови Сад, али то је један од сљедећих корака.

Оно што ме посебно радује је да овај сервис већ има приличан број сталних корисника, од великих међународних компанија, страних представништава, београдских штампаних медија, па до маљих фирми и наравно појединаца. Редовним корисницима ћемо се захвалити једним занимљивим поклоном - ексклузивном Донеси.ком шољом врло занимљивог Веб2.0 дизајна, коју ћемо им, како и приличи, испоручити на кућну адресу. Више података о томе биће током фебруара на Донеси.ком блогу

Наредних неколико мјесеци су и мени и екипи иза Донеси.ком-а веома битни. Има доста планова за побољшање постојеће услуге, али и за увођење неких потпуно нових услуга. Али отом-потом. Сад прво слиједи један краћи одмор Мој млађи брат се овог викенда жени у Атини, тако да сутра летимо за Грчку на 10-так дана. Баш да видимо да ли онај филм о грчкој свадби има везе са стварношћу

P.S. Ових дана ме баш обрадовало јављање Пеђе Марјановића, старог познаника са домаћег интернета из деведесетих година. Пеђа, као оснивач Балканмедије (и сајта и телевизије која је технички посебно занимљива) увијек има шта да каже, а о његовим новим плановима на домаћем интернету ће се тек чути у наредном периоду.

belgrade, donesi.com, food, novi sad, travel, web2.0

Данас сам видио промотивни спот Србије који се за пола милиона евра приказује на америчкој телевизији CNN. Ако га нисте видјели, ту је YouTube видео. А и немате Бог зна шта видјети. Обично расипање пара пореских обвезника обављено у познатом стилу “одрађивања”. У споту се не појављују људи, осим у два кратка кадра. Па је ли ово замља духова или мртвих људи? Аутор спота као да даје потврдан одговор на ово питање посљедњим кадром, у коме рода полијеће и одлази. Оде и она. Име Србије је написано неким азијским фонтом, и никако не асоцира на нашу културу. Укратко, као што је и очекивано, један скупи промашај. Тамо се не рекламирају озбиљне земље, већ назови - банана државе. Не треба нама реклама, нама треба сређена земља, наша кућа, а за рекламу ћемо лако - о добром домаћину се увијек чује.

belgrade, marketing, serbia, travel

Као дјечака, веселило ме следеће питање: ако би почео да копаш рупу овдје, и копао, копао и копао све док не дођеш на други крај Земље, гдје би изашао? Интересантан примјер Гугл мапа нам сад даје тренутни и прецизан одговор- у мом случају то би било надомак Новог Зеланда. Провјерите и сами на http://map.pequenopolis.com/. (извор: Диг)

google, travel, trebinje, web2.0

Ако босанци могу да имају пирамиде, зашто да и херцеговци одустану од тезе да се древна Троја налази баш у Херцеговини?  Ово није нова идеја и добила је прилично публицитета у СФРЈ прије двадесетак година, али пошто није било конкретних доказа, прича да се Троја налази код Габеле је пала у заборав. Но, Прајс наставља са новом књигом…

bih, history, language, srpska, travel

Домаћи авио превозник ЈАТ Ервејс (Jat Airways) је отворио систем за резервацију карата путем Интернета (помоћу Амадеус система), до годину дана унапријед. Овакав начин резервисања корисницима нуди могућност раног заказивања чиме се остварују најниже цијене, а и саме карте резервисане на овај начин су јефтиније од истих резервисаних у пословници или путем телефона. ЈАТ је најавио и електронску куповину уз подршку за свјетске и локалне кредитне и дебитне картице која ће наводно бити доступна крајем ове године.

belgrade, e commerce, travel

naš mali hideout sa perfektnom atmosferom: sveće, more i chill muzika Tags: photoblog

Grad Alepo u severnoj Siriji je uz Damask I Sanu jedan od najstarijih gradova u svetu. Nezaobilazni trgovački centar i svratište za hodočasnike na putu za Meku. Alepo sa pravom nosi naziv kapije Azije. Ako isključiš buku saobraćaja i moderna predgrađa naći ćeš se u gradu u kojem stoji vreme, u sukovima koji se nisu menjali još od VII veka, mirisaćeš iste začine, dodirivati iste tkanine i svilu iz Azije, persijske tepihe, grnčariju i nakit kakav se ovde slivao sa svih strana sveta vekovima. Gradom dominira tvrđava koju su mnogi opisali kao najspektakularniju srednjevekovnu tvrđavu na Bliskom Istoku. Osvojena samo jednom od Mongola ipak se smatra remek delom srednjevekovne vojne arhitekture. Mogla je da primi 10 000. Sadašnji izgled je poprimila u XIII veku (1209) izgrađena na temeljima Vizantijskog utvrđenja a investitor je bio Salah Al Din Al Malikal Yahir Ghazi (Saladin).Neosvojiva soba glavnog batice se nalazi odmah iznad glavnog ulaza u grad. Glavni ulaz je uzan i uvučen a kapija je na desnom bočnom zidu tako da osvajači ne mogu upotrebiti ovna za razbijanje. Dok možda pokušavaju da ih zapale ili obiju, pod uslovom da su prošli prvu kapiju na mostu, iz gornje sobe im se na glavu sipa ključalo ulje, kamenje i slične gadosti. Ko preživi i upadne unutra ulazi u mali prostor a direktnim stepenicama do glavonje može proći samo po jedan. Tu ih odozgo odmah saleću sa sabljama i kasape... Mi smo upali tim stepenicama do glavne odaje za male pare ili beše džabe, ne sećam se, u kojoj ne bih odbio da živim. Ne možeš da veruješ u veličinu tog prostora, tavanica je prilično visoka, raskoš u materijalima i posvećenost detalju fascinantna. Dalje se ne opisuje, ne može, mora se videti.Izlaziš iz sobe, zidovi hodnika su obrađeni velikim kamenim četvrtastim blokovima. Divnu gvozdenu kapiju čuva kameni panter u skoku, baš te je ugledao i zaskočio. Zaslepljuje te dnevna svetlost, na kamenim stepenicama glavne džade srećeš dedicu i prenatrpano, isušeno, belo magare. Sreli smo šarmantan, staviš ranac na leđa i obiđeš pola sveta, par iz Francuske...I sad, unutra ima svašta. Kupatila, hramovi, neću sad o tome da pišem.Subscribe in a reader