Planeta Srbija

Protiv prehlade i gripa u najhladnijim mesecima u godini možemo da se borimo vežbanjem, preporučuju stručnjaci s Američkog koledža za sportsku medicinu.

Osobe koje vežbaju najmanje 45 minuta, 4 ili više puta nedeljno, za 25 do 50% ređe uzimaju bolovanje, stoji u saopštenju objavljenom na internetskoj stranici tog koledža. Vežbanje nudi mnogo bolju zaštitu od bilo kog leka ili preparata, rekao je dr. David Nieman.

“Da ove zime ne biste bili među hiljadama bolesnih, dovoljan vam je par dobrih cipela za hodanje”, dodao jedr.  Nieman.

Dr. Nieman već prehlađenima savetuje da svakako nastave da vežbaju ako im se prehlada “još nije spustila na pluća”.  Ipak, s vežbama ne treba preterivati, a to znači da nije nužno trčati – dovoljno je žustro hodati.

Ali, kada se prehlada spusti do pluća pa se jave i bolovi ili temperatura, svakako treba prestati s vežbanjem. Ne treba se preterano naprezati ni za vreme oporavka od bolesti, a s vežbanjem treba početi tek nekoliko nedelja posle izlečenja.

Dr. Nieman nudi još saveta: vežbajte pre nego se vakcinišete protiv gripe jer umerena telesna aktivnost dugoročno jača imunitet.  Američki koledž za sportsku medicinu najveća je naučna ustanova u svetu koja se bavi sportskom medicinom i fizičkim vežbama.

Izvor: Hina

Slični tekstovi:

Razlika izmešu prehlade i gripa (bez komplikacija)Sirupi za kašalj omamljuju decuFitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisaAcarosan – sprej protiv grinja

Samantinu priču prevela Maja Lazović

Samantina priča:

Zamislite me kao šestogodišnjakinju, punu života i uzbuđenja, konstantno u pokretu. Sada postavite sebe na jedno od onih mesta za igru  koje možete pronaći u dečijim restoranima.Ti sa 6 god pucaš od zdravlja, bežeći od te džinovske lopte klopke ka ogromnom spiralnom klizalištu i kližeš se najbrže što možeš kroz te svetlo narandžaste tunele. Znate koje – one koji  vijugaju po uglovima, granaju se okolo naokolo dok vi nemate pojma  gde ste i odakle ste krenuli. Ali sve je to deo zabave zar ne?

Dok se vi pomerate kroz to, vazduh  postaje sabijen i težak, vaša prsa se stežu, osećate kao da ste iznenada prisiljeni da dišete kroz stisnutu slamčicu. Posrćete i dišete kao riba bez vode, a narandžasti zidovi su sada mutni i postaju tamni. Sve što želite je da dišete, da ispunite pluća čistim vazduhom., ali vaš pogled se sve više zamagljuje dok vaše grudi pritiska ogromna  težina. Vi ležite tamo, oborene glave, otvorenih usta, vapeći za vazduhom dok do njega napokon ne dođete. Uskoro se vas pogled bistri i više se ne osećate tako unezvereno. Podižete se i nalazite svoj izlaz iz neonskog lavirinta.

Ovako se ja sećam svog prvog astmatičnog napada. Nisam imala pojma šta mi se dešava  u tim momentima. Kao dete vi uvek nastojite da budete u koraku sa svima oko vas, tako da je prilično uobičajeno da ostajete bez daha. Iz ovih razloga, ja nisam prepoznala astmu kod sebe dok nisam počela da uzimam časove plivanja dva puta nedeljno. Ja sam se žalila svom instruktoru plivanja da mi voda pritiska grudi ili da mi je  kupaći kostim pretesan.

Moji prigovori su odbacivani, a ljudi su mislili da sam  razmažena.

Uspostavljanje dijagnoze

Konačno  su mi je dijagnostifikovane alergije i jednom nedeljno sam dobijala injekcije alergena. Negde u ovo vreme počela sam da igram američki fudbal i moji problemi sa disanjem su opet izašli na površinu. Ovoga puta oni su bili mnogo intezivniji. U bilo kom sportskom timu od svake individue se očekuje da da svoj maksimum. Svaki put kada sam zakoračila na teren, bila sam tamo da dam sve od sebe i nije bilo važno da li sam najbolji ili najgori igrač, nego samo da igram. Počela sam ponovo da patim od problema sa disanjem i da budem iskrena oni su mi stvarali osećaj  inferiornosti, slabosti al sam ja uprkos tome pokušala da igram.

Nažalost, ovo je dovelo do nekoliko napada koji su bili ozbiljniji u odnosu na one koje sam imala kod plivanja.

Očigledno, nešto nije bilo u redu. Bila sam jaka i relativno atletski građena ali sam i dalje imala poteškoće sa disanjem.

Pošto su mi dijagnostifikovane alergije moji roditelji su se konsultovali sa našim porodičnim lekarom, koji je došao do zaključka da patim od sportskim aktivnostima prouzrokovanom astmom. Moj doktor mi je prepisao brzodelujući inhalator koji je stabilizovao moju astmu.

Sledećih nekoliko godina, sve je izgledalo da je u redu. Imala sam povremena zapaljenja, ali sa mojim inhalatorom uspevala  sam da se nosim sa astmom relativno dodro. Tako je bilo do godine kada sam postala brucoš i dobila grip… (Često, kada neko sa astmom dobije grip može da primeti pogoršanj simptoma astme čak i kada je on kao privremeno oboljenje davno prošao.)

Ostati bez daha

Otada, moji povremeni astmatični napadi u toku fudbala prerasli su u nešto ozbiljnije i učestalije. Umesto  nedostatka vazduha ili  umereno otežanog disanja, ja sam glasno, prigušeno  škripala. Bila sam na granici  nekoliko puta. Ipak, nisam želela da budem slabić. Želela sam da pokažem da mogu sve da prebrodim. Insistirala sam da je sve u redu, da mi ne treba doktor, da je to samo mala prehlada, nista oko čega bi trebalo da brinem.

Počela sam da patim od hroničnog kašlja, teškog i suvog, koji nije mogao da prođe. Na kraju, moji roditelji su insistirali da odem kod doktora. Ovoga puta moj pulmolog mi je dao dnevno pilule koje ću koristiti da sprečim simptome astme. Kao dodatak tome, uzimaću moj brzodelujući inhalator svakih 4 do 6 sati dok se kašalj ne smiri.

Okidači asmatičnog napada

Ovo je delovalo do sledećeg meseca, kada sam imala reakciju na nečiji parfem na času francuskog jezika. Dolazak u kontakt sa nečim kao što je jak parfem, perut kućnih ljubimaca ili polen u vazduhu može izazvati reakciju kod ljudi koji boluju od astme. Dim cigareta je naročito loš za mene – jedan dim i ja počinjem burno da kašljem.

U ovom slučaju, parfem je izazvao moju astmu i ja sam počela da kašljem i nekontrolisano dišem. Moj professor francuskog je nastojao da objasni imperfect glagola kada se moj pogled zamaglio, a soba počela da se okreće. Sledeće čega se sećam je da su me poneli na nosilima u hitnu pomoč.

Nikada nisam bila tako uplašena u svom životu. Ja se čak i ne sećam dosta toga pošto sam samo povremeno dolazila svesti. Sećam se kako ležim na podu, sećam se da me neko pitao gde mi je inhalator i sećam se profesora kako mi kaže, “sve će biti u redu, biće sve kako treba, samo diši“. Nisam se izvukla iz tog stanja sve dok nisam stigla u hitnu, a disanje se stabilizovalo.

Kada sam stigla u bolnicu stavili su me na nebulizator, to je aparat koji pretvara tečni lek u nešto što čovek može da udiše. Sastoji se od dela za usta, cevi i kompresora (koji  pretvara tečnost u paru). Pošto  sam otpuštena sa preporukama da se javim mom doktoru, otišla sam kući.

Prijatelji prave razliku

Nakon što sam napustila bolnicu, uključila sam telefon i videla da imam nove poruke na govornoj pošti i nekoliko propuštenih poziva. Za nekoliko minuta telefon je počeo da mi zvoni i sledećih pola sata primila sam pozive od mojih najbližih prijatelja, koji su proveravali jednom, dva, tri puta da li sam OK. Uprkos tome što sam imala jedan od najstrašnijih napada koji sam ikad doživela, ja sam bila umirena saznanjem da imam tako brižne prijatelje koji me podržavaju.

Kada sam se vratila u školu, većina ljudi je znala šta se dogodilo i želeli su da čuju moju priču. Čak i ljudi koje ne poznajem bi dolazili i pitali me, “Hej, da li si ti ona cura koju su izneli na mosilima? Ozbiljno? Šta se desilo?“. To mi nije smetalo, prirodno je da su ljudi radoznali. Obično su ljudi reagovali sa strahopoštovanjem u glasu “Uau.” Iako zatečeni, većina mojih prijatelja je razumela šta se desilo i želeli su da se uvere da se to neće ponoviti.

Uspostavljanje kontrole

Sada, kao dodatak brzodelujućem inhalatoru koji sam stalno koristila, koristim drugi inhalator kao preventivni lek, zajedno sa mojin dnevnim pilulama. Pre sportskih aktivnosti, tokom napada i ako imam težak kašalj ja koristim brzodelujući inhalator. Da budem iskrena nisam oduševljena sa brzodelujućim inhalatorom – čini me drhtavom, treperavom i hiperaktivnom. Ali ja ću uraditi ono što je potrebno da ostanem zdrava koliko je to moguće.

Vremenski uslovi pogoršavaju kontrolu astme

Neki dani su samo loši dani. U leto, ako je iuzuzetno vruće i vlažno ja imam više problema nego obično. Ista stvar se dešava i zimi kada se radi o jednom od onih preterano suvih, hladnih i vetrovitih dana. U ovim danima ja treba da samo malo više vodim računa i da češće upotrebljavam brzodelujući inhalator. Kad god osetim da otežano dišem i taj osećaj teskobe u grudima, ja odmah uzmem taj inhalator.

Igrati da bi se održao

Ja mislim da mi je bavljenje sportom stvarno pomoglo u vezi sa mojom astmom. Bavljenje sportom povećava vaš kapacitet pluća, a fizičke vežbe su veoma bitne za ljude sa astmom. To što sam u dobroj fizičkoj kondiciji znači da je moja “komforna zona” aktivnosti veća nego da se nisam bavila nekim sportom. Zbog toga, mogu da postignem veći nivo aktivnosti, a da nemam simptome astme.

Trčanje i astma

Tokom prošle godine počela sam sa trčanjem kao nekom vrstom prelaznog sporta sa fudbala da bih ostala u formi i radila neke dobre vežbe. Nikada ne bi poverovala da ću se tako brzo zaljubiti u taj sport. Ja sam sa fudbala prešla na kros (cross-country) po prvi put

i shvatila da mi je sada mnogo lakše da kontrolišem astmu.

Nasuprot američkom fudbalu, koji se sastoji kreni-stani, kreni-stani stila trčanja, kod trčanja na duge staze ja mogu napredovati uz održavanje ravnomerneog tempa disanja  sve do kraja, gde ja trčim dajući sve sebe. Svaki put ja prolazim kroz to i koristim svu moju snagu moći.. Moji treneri su mi neverovatna potpora. Oni su ljudi koje želite da me napravite ponosnim, koje ne biste hteli nikad razočarati. Oni su uvek predusretljivi prema svim članovima našeg tima, uključujući i mene samu.

Kolilo god da volim trčanje nekad je to frustrirajuće. Dani kada želim da trčim brže ali ne mogu dobro da dišem su najgori. Ali ja ih prevazilazim koristeći svu svoju sposobnost. Nekada  mi se čini da je svako  trčanje borba između mene i mog daha. Poslednja deonica je najzahtevniji deo trke i najteži test za moju astmu. Ja se  fokusiram na tu završnu liniju  svakim delom svoga bića, znajući da je kraj samo nekoliko koraka odatle.

Slabost me je ojačala

Eksplozija oduševljenja i ponosa koja me ispuni kada prođem tu liniju je gotovo neopisiva. Ona prevazilazi sve što sam ikada doživela u fudbalu, mislim da je to ono što neki nazivaju “trkačka visina” Ovo iskustvo, astma, trčanje, sve me to naučilo šta znači kada želiš nešto i kada radiš za to koristeći svaki mogući način da dođeš do tamo gde bi želeo da budeš. Sada znam da ono što sam nekad smatrala za slabost me učinilo jačom, i ovo saznanje je učinilo vrednim sve muke koje sam preživela.

Slični tekstovi:

Astma i sportMoje iskustvo sa astmom – bolest pod kontrolomBez preventivne terapije nema kontrole astme – iskustvo mama DraganeHodanje kao sportKoji sport izabrati?

Iskustvo jednog oca

Ne znam da li će ovo moje pisanje smetati mom sinu Veroljubu ali ipak sam ja samo jedan običan i samo otac. Ono sto sam ja doživeo prošle godine u aprilu nisam mislio da će mi se baš dogoditi ali da sam prizeljkivao jesam.

Astma kao neizvesnost

Kada je Veroljub u devetoj godini počeo da ima probleme sa astmom Biljana (supruga) i ja nismo bili spremni niti smo znali šta nas i njega sve čeka u budućnosti. To je verovatno dobra strana bolesti jer mladi ste, nadate se, imate puno planova i ne razmisljate negativno. Kao i većina očeva želeo sam da sa sinovima igram fudbal, trčim po poljima da bezbrizno provodimo najlepše dane. Bolest je sve to ugrozila.

Sa astmom kroz cilj

Prošle godine, nedelju dana uoči Uskrsa ,u subotu 18.aprila 2009.godine, osamnaest godina po pojavljivanju astme ja sam shvatio koliko je muke, bola, truda, nada, padanja i ustajanja trebalo da se dodje do jednog običnog maratona. Za većinu ljudi tog 18.aprila to je bila trka, takmičenje, zabava, turisticka atrakcija a za mene to je bio trenutak u kome se slilo svih 18.godina borbe i truda cele porodice.

Za sve te godine to nije bila bolest u kući već nešto sa čime treba živeti i  truditi se da sto manje utiče na Veroljubov život , život njegovog brata Uroša a i moj i Biljanin. Nisam mogao ni da zamislim da će se sve to sabrati u četiri sata i 42. kilometra Beogradskog asvalta. Iako sam rodjen u Beogradu nisam znao da ću ga u jednom danu toliko voleti i istovremeno toliko strepeti.

Verovao sam Veroljubu ali strepnja je bila jača . Sve do 39.kilometra sam se trudio da strepnja ne nadvlada mojim osećanjima a onda kada su se na stazi pojavili Veroljub i Uros proradio je verovatno roditeljski instikt i ja sam samo video moja dva sina koja zajedno, složno odlaze prema kraju jednog i mog i njihovog životnog perioda. Na tren mi se učinilo da ću dalje život deliti na deo pre 22.maratona i period posle njega.

Prolazak kroz cilj meni je označio potvrdu svih dosadasnjih nastojanja i pobedu upornosti i velike Veroljubove želje,  želje cele porodice da nam ništa ne pokvari saznanje da je sve ipak uspelo. Nikada ne bih roditeljima savetovao sve isto da rade kao mi ali kao jedno pozitivno iskustvo može da posluži a i rezultat je takav da se isplati pokušati.

Shvatite ovo kao kratak rezime zadnjih 18.godina naše porodice i kao moju zahvalnost sinu koji je najviše svojom voljom i trudom učinio da svi budemo srećni.

Savet roditeljima

Dozvolite svojoj deci da se dokažu i pokazu koliko mogu a mogu puno. Bićete srećni što ste im to omogućili i  gledajte da što manje radite umesto njih jer im to nimalo ne pomaže.

Vojislav Zmijanac

Danas Veroljub već ima mnogo, mnogo pretrčanih kilometara, veliki broj maratona i polumaratona i to ne samo kad nas već i inostranstvu. Pored astme.rs veoma uspešno vodi i najbolji  sajt o trčanju, www.trcanje.rs

Veroljubov cilj je bio maraton, slušajte ciljeve vaše dece i budite im podrška da ih ostvare.

Slični tekstovi:

Fruškogorski maraton 2009Još par dana do 22. Beogradskog MaratonaBeograđani, izađite u grad u nedelju. Trčite i volontirajte na Beogradskom maratonu.Svetski dan astme – radionica u Novom SaduKontakt

Bilo je teško, ali granica je pomerena!

I ako su me pluća oko 1. septmebra, bukvalno sahranila, usled silnih alergija i jakih napada koje sam uz Dušicinu asisteniciju sredio Symbicortom i Nasonexom, i ako sam imao ove godine mnogo više problema sa astmom, useo sam da svoju polumaratonsku sezonu završim ličnim rekordom. Ljubljanski maraton i 21 km i 95 metara pređena su za 1:31:40 minuta!

Zadovoljan sam postignućem i trkom, atmosferom, druženjem i sveokupnom organizacijom našeg tima iz Srbije. Naime, naš tim, na čelu sa mnom je organizovao odlazak 30 ljudi na maraton u Ljubljanu. Bilo je naporno, ali na kraju sve je išlo glatko i lako.

Inače u Sloveniji svi trče ili voze bajs i sve je podređeno sportu i zdravlju. Voleo bih da misija našeg sajta, da aktivan život način da živite kvalitetnije, dođe i do vas. Zato je zadatak na svima nama, da decu, još od malih nogu vaspitavamo da se bave sportom. U Ljubljani ovo rade i na maratonu, gde je cela subota posvećena trkama za decu. Trče bebci koji idu uz pomoć roditelja, pa do klinaca u osnovnim  i srednjim školama.

Radujem se odmoru, ali i nastavku treninga u teretani!

Na kraju od oko 4000 ljudi završio sam u prvih 400, što znači da sam među prvih 10%. Želim i vama da  se rekreativno bavite sportom i da vas astma nikada ne spreči da budete najbolji u oblastima koje želite! Kontrolišite astmu i živite aktivno! Budite šampioni!

Slični tekstovi:

Lični rekord u polumaratonu Beogradski maraton 2010 Polumaraton na Adi Marija Blažić – Maja Da li je astma OPAKA bolest?

Ovo smo Veki i ja (Marija) prošle godine u oktobru. Veki je tračao maraton u Novom Sad, pa smo se našli polse maratona. Ove godine u oktobru trčaćemo zajedno!

Slučajno, tragajući za dr. Dušicom Jarić, došla sam do www.astma.rs.  Veki je počeo sa radom i tražio je saradnike. Privukla me je Vekijeva izjava:

Odnos prema astmi

Astma, bolest i to neizlečiva? Ali to je samo glupa definicija u udžbeniku naučne medicine. To pod milim Bogom ništa ne znači. Nemate razloga da se stidite ili da vas bude sram što vaše dete ima astmu. Pokušaću da Vam pokažem šta je astma i kako da se na jedan zdrav pristup životu, higijenom tela i duha, sportom i ishranom izborite sa problemima koje ona izaziva. Učite o vašoj bolesti i ostajte zdravi

Kao lekar specijalista pulmolog pridružila mu se dr. Dušica Jarić, a kao asmatičar pridružila sam se i ja. Postali smo tim . Verujem da smo kao TIM mnogima pomogli da na astmu više ne gledaju kao na strašnu bolest, da nauče kako se sa dobro kontrolisanom astmom može živeti pun kvalitet života.  Veki je pisao o astmi i sportu. Tada se spremamo za svoj prvi maraton. U to vreme bavila sam se brzim hodanjme i planinarenjem. Ekipa sa kojom sam planinarila sve ređe i ređe se sastajala, (krivac sam ja i moj posao u firmi) tako da mi je ostalo samo hodanje.

Veki mi je probudio ljubav za trčanjem, redovno sam pratila svako njegovo kretanje  i konačno sam i ja krenula.

Živim blizu sportskog centa Sajmište i sa svoje dve komšinice trčim već nedelju dana, svako veče oko 22,30 do 23,30.  Sportski centar Sajmište ima stazu za trčanje.

Moj početak

Pre nedelju dana konačno sam krenula na redovno trčanje. Iako imam 50 godina, astmu (srednje težak mešovit oblik) i autoimuno obolenje sarkoidozu odlučila sam da sa svoje dve komšinice Dušicom i Slađom trčim svako veče. Astmu držim pod kontrolom, na preventivnoj terapiji sam (Seretide 250 i Singulair 10). Pre nego što krenem na trčanje uzmem 2 udaha Berodula N. 

Kako je proteklo prvo veče?

Krenula sam laganim tempom jedan krug, pa sam sledeći nastavila sa hodanjem, onda sam opet malo trčala, pa hodala i tako uz kombinaciju trčanja i brzog hodanja izvukla 12 krugova.  Za prvi put odlično. Drugo veče mi je bilo malo lakše. Malo više sam trčala nego prvo veče.  Treće veče mi je malo zasmetala lipa, ali ipak nisam odustala.  Sledeći dan mi je bio malo teži, radila sam drugu smenu, dosta sam se umorila na poslu, malo više sam hodala nego što sam trčala, ali ipak nisam odustala. Dok trčim koncentrišem se na pravilno disanje. Čim osetim da sam se zadihala ne trčim nego produžim sa hodanjem, dok mi se disnje ne smiri pa onda opet nastavim sa trčanjem. Još sam u fazi zagrevanja, ali verujem da ću za dve nedelje biti u mogućnosti da istrčim više krugova u jednom cugu.

Trčanje u društvu

Mnogo je lakše kad imate društvo za trčanje.  Pokušavala sam više puta da trčim sama, ali sam često odustajala, te zbog umora posle posla, te zbog toplog ili hladnog vremena. Sada kad imam društvo nekako se drugačije odnosim prema trčanju. Moje komšinice i ja imamo plan da trčimo svako veče. Svaka trči prema svojim mogućnostima. Dušica je mlada žena od 26 godina, majka dve predivne devojčice i ona je u najboljoj formi. Slađa je devojka koja ima 35 godina, nije baš u dobroj kondiciji, ali polako ulazi u formu.  Dogovor je da na tračanje idemo polse 22,30 taman kad Dušica spremi decu na spavanje i ja dođem iz druge smene. Kad imate društo imate osećaj da pripadate timu i da je vaše prisustvo jako važno u tom timu. 

Patike i oprema

Ovo su moje nove patike koje sam juče kupila. To su jedne fine ženske patike odlične za trčanje.

Prvih nedelju dana trčala sam u patikama koje sam imala. Izbor patika za trčanje je jako važan.

Od opreme na sebi imam dres za koji mi je Veki rekao da je “pravi” za trčanje i onaj malo duži šorc (do kolena).

Najvažnija ” investcija” za trčanje je vaša dobra volja.

Sve što je trebalo da naučim o trčanju pomogli su mi Veki i Vuja. Na njihovom sajtu www.trčanje.rs  ima baš, baš sve što traba da znate pre nego što krenete na trčanje, od izbora patika, saveta za početnike, ishrane… 

Nikad nije kasno da i vi krenete sa trčanjem.  Trčanje je divna stvar. Trčim tek nedelju dana a osećam se 10 godina mlađe.

Ja sam sebi postavila cilj da ću na novosadskom maratonu trčati sa Vekijem:)

Da li ste probali da trčite ili još uvek mislite da su asmatičati bolesnici koji će izdahnuti ako potrče?

Slični tekstovi:

Fruškogorski maraton 2009 Maraton kao cilj u životu Beogradski maraton 2010 Pretrčanih 500km sa astmom Trčanje: Dejan Nikolić

Olivera Jeftić, najbrža polumaratonka i ja

Beogradski maratonje za mene posebno važan događaj. Prošle godine sam u Beogradu prvi i jedini put trčao maraton od 42 km. To je bio i povod da se otpočne sa pisanjem o astmi i trčanju, jer sam želeo da dam primer drugim ljudima kako najbolje da kontrolišu svoju bolest.

Ove godine sam trčao polumaraton i imao sam želju da idem 1:30:00. To je već nešto ozbiljnije amatersko-rekreativno vreme, za koje je bilo potrebno dosta treninga. Ja sam se bukvalno raspao na trci, što znači da mi je bilo veoma teško da završim poslednjih 5 kilometara. Jedva sam disao, noge su mi bile teške, žuljevi po celim tabanima. Na kraju, čak mi se i desilo da su me pluća lagano počela boleti i kao da sam zbog tog napornog disanja osetio grebuckanje u plućima. Nekakav sličan osećaj kao kada se napad astme isprovocira teškom spirometrijom. No, sada sam dobro i nastavljam sa trčanjem i, ako bude prilike, plivanjem.

Posebno mi je drago da je i Vlada, vlasnik restorana Zapleta uspeo bez većih problema da se spremi i završi polumaraton za nešto više od 2 sata. Veoma je značajno da i poslovni ljudi koji često imaju opravdanje da ne stižu da se bave sportom, pronađu vreme za bavljenje pre svega sobom i svojim zdravljem. Nadam se da sam Vladi koliko toliko pomogao savetima za polumaratonski trening :)

Interesuje me, kojim sportom bi se vi bavili ili na koji sport biste odveli vaše dete?

Slični tekstovi:

Polumaraton na Adi Koja ste obećanje dali sebi za 2010? Zavšen 32. fruškogorski maraton

Čak se i najboljima dešava da ne uspeju da postignu određeni rezultat zbog problema sa plućima i astmom. Protekle nedelje Hajle Gebreselasije, najveći tkrač dugih pruga svih vremena morao je još jednom da odustane od trke i jurnjave ka prvom mestu zbog astme.

Hajle, koji do sada nikad nije bio poražen na američkom kontinentu, odustao je od polumaratona u Nju Jorku. Hajle je dugo vodio trku, ali je na 15km odustao od trke zbog poteškoća u disanju.

Gebreselasije je na kraju rekao da je nezadovoljan: “Ne znam kako da rešim ovaj problem” misleći na astmu od koje boluje već 8 godina.

Trafeh, trkač koji je osvojio prvo mesto u Nju Jorku je kasnije rekao: “Puno poštujem Hajlea. Svako može da pobedi, kao što svako može da ima loš dan. Mi nismo mašine, svaki put možemo odustati”.

Ključ je u podršci

Po meni je bitno da svi mi koji imamo neki hronični problem, kao što je i astma, koja može da bude veoma dosadna, shvatimo da će biti dana kada će nam biti teško.

Isto tako roditelji moraju da shvate da će ponekad njihova deca imati problema sa disanjem i da neće dati svoje najbolje rezultate na nekom takmičenju (npr na fudbalskoj utakmici ili teniskom meču). Bitno je  da u tom trenutku shvatite da je podrška i empatija ono što treba vašem detetu, a ne sažaljenje. Najbolje je ništa ne govoriti, pa čak ni ono: “Biće bolje sledeći put”. Jednostavno, svako ko ima neki zdravstveni problem, treba da postepeno izgradi snagu da se suoči sa time, a da će do toga doći samo ako oni koji okružuju tog pojedinca imaju podržavajući stav.

Slični tekstovi:

Najava trke: “Osmeh je besplatan” Dijagnoza astme nije hendikep za život Statistika i učestalost astme kod dece u Srbiji Filozofija lečenja astme Simptomi astme – kašalj

Uradio sam trening tehnike plivanja sa Maikom, trenerom sa kojim sarađujem već više godina, i ponovo sam shvatio sam koliko malo znam o plivanju. Maik ima fantastičan talenat da mi za veoma kratko vreme popravi barem 1 ili 2 ključna problema, ekstremno je efikasan i praktičan u prenosu znanje. Sutra ću videti koliko sam zapamtio. [...]

Dan Hugo je pobedio na XTERRA South Africa triatlonu i tako postao po drugi put XTERRA Prvak Južne Afrike. 2007. je bio drugi, 2008. je pobedio, 2009. je odustao zbog tehničkog problema… Odličan je osećaj kada sportista sa kojim sarađujem već više od dve godine sazri i ima takav uspeh. Dan je ove godine toliko nadmoćan da je [...]

Pozdrav svima! Ja sam novi član HERMES-a i dolazim iz sveta biciklizma. Dosla sam na ideju da napišem članak o ženama u sportovima izdržljivosti. Nemojte misliti da nosim feminističke ideje, imam samo nameru da ohrabrim ženski deo populacije jer koliko je poznato žene su mnogo manje zastupljene u sportu od muškaraca, a posebno u slabije razvijenim [...]

Dok se oporavljam od duge vožnje na suncu Cape Towna posetio sam Lukin sajt i video gornju fotografiju sa snegom… i malo mi nedostaje što isam tamo. Bravo Luka! Tvoja pobeda je velika koliko i moja na POorečkom polu-maratonu posle 10 ćevapa.

Evo i mene posle duzeg vremena. Jos uvek u Svedskoj, jos uvek u Stockholmu ali uskoro se selim u Malmö, nadam se . Da ne bude zabune, Stockholm je predivan i zaista sam zadovoljan ovde ali sam siguran da cu u Malmö jos vise uzivati i jos vise i trenirati. Trenirati u Stockholmu, i u [...]

Imao sam par sastanaka odmah po dolasku: sa Danom odmah iz aviona i sa Conradom par dana kasnije. Meni je hobi da skupljam podatke sa treninga i trka pa sam izvukao par informacija od njih, samo ne znam koliko je pametno da ih širim. Nije toliko problem da to bude javna informacija nego više što mene [...]

Na trčanju sam upoznao jednog super momka iz Novog Sada, koji trči u atletsko rekreativnom klubu Fruška Gora. Malo smo pričali i Dejan mi je napomenuo da mu se sviđa sajt Asmta.rs. Ispostavilo se da i on muku muči, ali da mu to ne smeta da bude veoma brz. Dejan trči brzo i dobro, baš kako mi je i odgovorio na par pitanja koja sam mu postavio. Roditelji obratite pažnju, jer je Dejan rekao stvari sa kojima se i ja apsolutno slažem! Dejane, veliko hvala na sjajnim odgovorima!

Dejan na Fruškoj Gori

Gde trčiš, živiš i šta si danas klopao?

Trenuto živim i studiram u Novom Sadu, ali inače dolazim iz poznatog grada na severu Bačke, Sombora. Što se tiče mesta za trčanje mislim da je bolje pitanje gde ne trčim. Ali ako bih birao među najomiljenijim mestima, zasigurno je to Fruška Gora sa mnogobrojnim stazama za trčanje, od onih lakih pa do malo ekstremnih. Tamo obično odlazim vikendom da radim malo duži futing, a ovako tokom radnih dana najomiljeniji mi je Sunčani kej.

Moja klopa danas ukratko:

Doručak-tuna na tostu i jogurt. Ručak-Studentska menza Večera-Musli

Imam i dve užine u toku dana, za jednu uvek jedem voće a za drugu puter od kikirikija ili med na tostu.

Čime se baviš u životu, šta radiš?

Trenutno studiram, završna sam godina studija na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu, odsek Poslovni Informacioni sistemi. Osim studiranja imao sam prilike da se aktivno društveno angažujem: Član sam studenstke organizacije AIESEC I tu sam imao prilike da radim i da vodim projekte koje se bave različitim društvenim pitanjima. Volim puno i da čitam I to popularnu naučnu literturu kao i putopise. I naravno aktivno trčim ali to je sada postao moj način življenja.

Kada si prvi put imao problema sa astmom?

Prve simptome astme dobio sam u drugoj godini života kada mi su mi doktori dijagnozirali bronhijalnu astmu.

U kojoj godini si počeo sa trčanjem?

Mogu da kažem da trčim celoga života, ali trčanjem kao sportom aktivno sam se počeo baviti u drugoj godini srednje škole.

Da li si se bavio još nekim sportom u životu? Da li igraš fudbal sa društvom, skijaš…

Aktivno sam se bavio košarkom četiri godine ali mi fizičke predispozicije nisu išle na ruku, nisam dovljno narastao ali i dalje igram rekreatovno sa društvom. Plivanje mi je druga strast posle trčanja tako kada mi vreme dozvoljava idem na bazen.

Kao malom da li te je nekad bio blam zbog astme?

Nije me bilo blam nego više sam bio ljut na sebe. Dok sam bio dete simptomi su bili česći tako da nisam mogao imati teže fizičke napore, tipa da duže ostajem napolju da se igram sa drugarima, da radim neke stvari koji su moji drugari radili a zahtevali su veći fizički napor. To mi je davalo frustraciju zato što sam imao osećaj da sam slab u odnosu na ostale ali kasnije to mi je predstavljalo motivaciju da probam lagano da menjam sebe korak po korak, zbog toga sam I krenuo u drugom srednje da treniram atletiku.

Kako su tvoji roditelji reagovali na tvoje probleme sa plućima i da li danas misliš da su valjano postupili?

Naravno, protekcionistički su se ophodili prema meni, kao što sam bio naveo, nisu mi davali da duže ostajem napolju da se igram, pazili su šta radim, gde idem i šta jedem. Jeste da ih u to vreme zbog toga nisam baš puno voleo, ali dok sam rastao shvatao sam zašto to rade, tako da mislim da su valjano postupali sa mnom. Znam takođe da su bili dobro edukovani I informisani što se bolesti tiče i imali su jako dobru komunikaciju sa mojim doktorom

Kako danas stojiš sa plućima, da li ti je astma pod kontrolom i da li koristiš neki lek.

Ne mogu reći da sam izlečen, pošto sa Astmom živiš čitav život, ali mogu reći da je Astma pod kontrolom, U periodu mart- maj javljaju se blaži simptomi ali to je zbog česte promene vremena, veće vlage I cvetanja biljaka tako da u tom periodu bez obzira na svoje stanje uvek sa sobom nosim Ventolin pumpicu. Takođe, u tom periodu idem na redovan pregled kod svog lekara prvenstveno radi preventive pojave simptoma.

Tri saveta madima kako da žive sa astmom

Navešću moja četiri pravila koja su mi pomogla da bolje živim sa Astmom.

Hranite se zdravo, jer hrana je najbolji lek Edukujte se o svojoj bolesti (astma.rs) I budite u kontaktu sa svojim lekarom i onda kada nemate simptome astme. Budite fizički aktivni i izbegavajte duvanski dim. Slušajte svoje telo

Tri saveta roditeljima bolesne dece

Edukujte sebe I vaše dete o ovoj bolesti, bićete na istoj talasnoj dužini a to je najbolji način da dete prihvati odgovornost za svoje zdravlje. Slušajte savete lekara Vodite dete češće u prirodu I motivišite ga da bude fizički aktivno.

Podeli sa nama neki kul link sa neta (tipa neki video sa youtube, pesmu…)

Pre skoro svakog treninga puštam ovu pesmu da me podigne, ima jako dobar ritam i bukvalno te tera da se digneš i izađeš napolje iz stana.

Slični tekstovi:

Maraton kao cilj u životu Učinak trčanja na zdravlje Osnovne činjenice o astmi Edukativni seminar o astmi sutra u Novom Sadu Šta jesti posle trčanja?

U zadnje vreme baš puno a zadnjih godina konstantno osećam bolove u kolenu. Nisam mnogo obraćao pažnju na to jer mi nije pravilo velike probleme. Pre nedelju dana sam onako usput otišao kod fizijatra i ‘’slikao” kolena. Dijagnoza je Gonatrossis bill ili ti artroza kolena.

Ovih meseci dosta trčim i pripremam se za Lisabonski maraton 21.3.2010. godine. Pokušao sam da nađem i podršku i finansijsku pomoć za svoj put, i kao što uvek biva, odlične stvari se mahom i dešavaju. Razgovarao sam sa Vladom, vlasnikom resotrana Zaplet sa koji će mi pomoći da otputujem u Portugal i istrčim svoju prvu trku u inostranstvu i lični rekord. O svemu ovome još ću vam govoriti, a i dalje nastavljam naporno trenirati uz mog trenera Miću Injatovića iz Rume.

Sa plućima sam imao problema identično kao i prošle godine početkom januara, ali sam posle intervencije Dušice Jarić i Pronizona rešio problem za 2 dana. Napadi su slabiji, a mišljenja sad da je trčanje uticalo na to. Ponekad usled ovih temperatura i hladnog vazduha bude problema, ali to su uzgredne reakcije organizma.

No, do tada organizujem veeeeliko grupno trčanje na Adi u Beogradu, u nedelju 31.1.2010. Doći razni ljudi i raznih fizičkih sposobnosti. Ukoliko ne možete da trčite, možete doći da se prošetate, jer je Ada vikendom veoma lepa. Ovo je ODLIČNA PRILIKA DA SE RODITELJI UPOZNAJU I UŽIVO PODELE ISKUSTVA VEZANA ZA ASTMU TOKOM ŠETNJE OKO ADE.

Ukoliko budete u prolazu svratite, nalazimo se u 10h, a videćte nas na početku Ade kod rampe. Imate moj telefon, pa se javite ako bude problema da me ne pronađete. Takođe, uvek sam rad da pružim savet za sve vezano za astmu i sport! Slobodno se dogovarajte u komentarima i recite mi vaše mišljenje povodom ove ideje.

Trening na Olimpu na Zvezdari

Slični tekstovi:

Zajedničko trčanje Hodanje za početnike u sportu Trčanje je zadovoljstvo GARMIN satovi za trčanje Znate li zašto je važno gde trčite?

Svi daju savete. To je dobro. Što više saveta to više opcija. Bolje je dobiti 50 saveta umesto samo 3. Evo par mojih saveta u formi pravila kako da se ćivi zdravije. Savetiti su veoma jednostavni i neprovereni, govorim samo iz sopstvenog iskustva sa ciljem da vidim koliko mogu da se pojednostave ovakve informacije. Ovo su [...]

Konačno novi dizajn HERMES SRBIJA sajta! Gornji meni je još uvek malo prazan, ima mesta za nove stranice koje ćemo polako dodavati. Meni sa strane je isto prazan jer se nadam da ćemo vremenom stavljati banere koji promovišu projekte, partnere i sponzore. Veze sa Twitterom i Facebookom su nam važne jer obe mreže nude puno potencijala kako u [...]

Danas sam uradio test 3000m. Rezultat je loš jer nisam bio posebno naoštren a pulsmetar nije radio. Možda sam i dobro trčao, ne znam, jer ne znam koji sam puls postigao. Ali mi se svidelo da trčim kroz ljude koji se šetaju. Bilo ih je zaista puno, hiljade. 15C je nateralo svakoga da se [...]

Ne verujte kada čujete najavu lošeg vremena za sutra-to je siguran znak da će biti lepo vreme,ha,ha!

Prvi dan nove 2010 g. a ja trčim i pentram se po kamenjaru.

Mislim da je svako od vas imao problema sa psima dok je trčao ili vozio biciklu. Ja sam imao veće probleme dok sam vozio biciklu, psi jednostavno obožavaju da jure za točkovima.

Prvo dugo trčanje u Kopenhagenu. Užasno hladno ali smo obišli veliki deo grada.

Ovih dana nas je zateklo dosta snega, evo par brzih saveta za trčanje po snegu (ako već ne trčite na traci): - trči po tramvajskim šinama jer su obično očišćene a imaju manje saobraćaja, pazi na rupe koje se nalaze između šina svakih 20-30m (već sam se polomio preko jedne i baš ispred stanice pune ljudi). - [...]

Neki imaju brda, neki planine a neki treniraju na pešačkim nadvožnjacima. Jedino je jedno bitno-da se trenira!