Planeta Srbija

Прође одмор… Ове године сам себе частио са три недјеље одмора и сваким даном ми је бивало све теже да се вратим назад на посао. Још пар недјеља и ко зна да ли бих се и вратио :) Поготово што ме сачекало милион обавеза “за јуче”. Но добро, одморио сам се и највише времена провео у мом Требињу са дргаим људима. Идемо даље…

На моје изненађење Донеси.ком је одлично радио током љета, пали су и нови рекорди у броју наруџбина иако је много људи било ван градова и то је заиста изузетно и ван свих очекивања. Сада нас чека нови круг укључивања ресторана у Београду, и поготово Новом Саду.

Прије пар вечери причам са Милојем како би било добро направити неко окупљање у Београду, кад пар сати касније Никса шаље поруку да се ДТП екипа окупља у недјељу. Биће то фин скуп и прилика да се упознају неки људи са којима свакодневно комуницирам електроснки. А најављена је и неформална дискусија о новом Удружењу е-Старт. Остаје само још да укопим посјету Крушевцу (тазбина на првом мјесту :)) и долазак на окупљање.

Нешто су утањили текстови на овоме блогу од када су кренуле врућине. Ем није баш најпријатније вријеме, ем сам се прилично изморио током прошлих мјесеци, тако да је право вријеме за одмор… пар недјеља у мојој Херцеговини и сусједном приморју.

У међувремену су се десиле двије фине ствари. Коначно је стигао мој Гранде Пунто аутић, а Донеси.ком изабран за представника Србије на овогодишњем WSA (World Summit Award) такмичењу по покровитељством Уједињених нација, у категорији E-Business.

Марко Херман ми је послао меме прозив. Јој, не волим баш овакве игре, што рече Блузмeн године чине своје , па сам се размишљао да ли да одговарим, али ајде, да не будем парти брејкер, да одговорим соломонски - ево одговора, без даљег ширења, ионако је домаћа блогосфера тренутно затрпана са пет ствари о блогерима.

 1. Прво сам почео да студирам машински факултет у Сарајеву, јер ме занимала кибернетика и роботика, поготово практичне примјене. Рат је учинио да прекинем те студије (иако су одлично кренуле) и посље боравка на ратишту сам прешао на рачунарство на Математичком факултету у Београду. Тако, од робота ништа од мене - за сад.

2. Као клинац сам активно пливао у требињском Леотару, и данас ми је то омиљени спорт. Најбољи резултат је било друго вријеме на 100м делфин у БиХ. Боље вријеме је имао каснији олимпијац Јанко Гојовић из сарајевске Босне.

3. Волим и кажу да добро кувам. Када сам расположен наравно Знам све осим што ме не занима ништа што има везе са тијестом и колачима. Донеси.ком  је можда и плод тога. Ако буде среће, имаћу свој ресторан… некада…

4. Не волим зиму, нити било шта што има везе са њом: снијег, мраз, лед и хладноћу. Због тога ми боравак у хладном Београду некада стварно тешко пада.

5. На прољеће ћу, ако Бог да, постати тата по други пут. Радујем се! :)

Као дјечака, веселило ме следеће питање: ако би почео да копаш рупу овдје, и копао, копао и копао све док не дођеш на други крај Земље, гдје би изашао? Интересантан примјер Гугл мапа нам сад даје тренутни и прецизан одговор- у мом случају то би било надомак Новог Зеланда. Провјерите и сами на http://map.pequenopolis.com/. (извор: Диг)