Planeta Srbija

Bombardovani smo dosadnim tekstovima, neinventivnim uputstvima, preopširnim istraživanjima, predugačkim analizama… U poslu mi je kod takvih problema najviše pomagala – Infografika. Šta je Infografika Ifografika je komunikacijski alat najčešće u formi slike, koji se kreira primarno za web okruženje i … Continue reading →

Veoma sam se poželela pisanja na blogu. Ali ukoliko bismo govorili samo kada imamo šta pametno da kažemo – na svetu bi bilo znatno više mira, zadovoljstva, ali i tišine. Kolektivno znanje versus individualno znanje… Američki eksperimentali psihlog Stiven Pinker … Continue reading →

Kada sam 2008. g. napisao tekst na temu “klauda” kao važnog tehnološkog koncepta budućnosti, nisu baš mnogi verovali da će tako i biti. Dve godine kasnije, već je bilo očigledno da cloud computing jeste jedna od najvažnijih tehnoloških inovacija koja će uticati na dalji razvoj Internet servisa u ovoj deceniji.

Slično je i sa novijom “igračkom” pod nazivom OnLive – Kada su se početkom 2009. g. pojavile prve informacije o ovom servisu za cloud gaming, mnogi nisu poverovali da je moguće uticati na povećanje prodaje igrica i smanjenje upotrebe skupog hardvera za igrice, a sada bi to trebalo da je već očigledan trend.

Od momenta kada se OnLive pojavio u verzijama za mobilne platforme, veoma je očigledna prednost ovakvog tipa rešenja u gejming industriji – hardverski i grafički slabiji mobilni telefoni i pad uređaji uz ovakvo cloud rešenje mogu biti korišćeni za igranje igrica koje su do sada tražile značajne hardverske resurse kompjutera – čitaj, kupovina sve novijih hardverskih rešenja zbog novih igrica koje se pojavljuju na tržištu. Koliko je važan razvoj gejming industrije na mobilnim telefonima i OnLive rešenje, pokazuje investicija HTC-a od 40 mil $US u ovaj servis početkom prošle godine.

Da bi mogli koristiti rešenje OnLive na slabijim kompjuterima ili mobilnim uređajima, potreban uslov je Internet konekcija od minimalno 3 MB/s, a optimalno 5 MB/s, što u Srbiji nije više toliko skupo. Moje mišljenje je da je cena brzine ove konekcije sigurno jeftinija od cene za nove hardvere koje je potrebno kupovati ako želite neprestano da igrate najnovije igrice.

Sve ovo ne znači da će se sada zaustaviti razvoj hardverske industrije koji se zasniva na sve zahtevnijim igricama koje “ištu” noviji hardver – i dalje će ostati mnogi gejmeri koji žele nove igrice na svom kompjuteru, a ne na tamo nekom “klaudu”. S druge strane, servisi kao što je OnLive uvode potpunu kontrolu nad piratskim deljenjem softvera (igrica), odnosno češće plaćanje za igranje igrica, što se baš ne dopada svim korisnicima i zaljubljenicima u igrice.

U prethodnom periodu dao sam svom sinu da koristi OnLive rešenje sa hiljadama kvalitetnih i zahtevnih igrica i na mobilnom telefonu i na (ne naročito jakom) kompjuteru – i veoma sam zadovoljan što ne moram da kupujem poseban hardver za nešto što moj sin odigra u 30-4o min.

Slažem se sa svima koji misle da su rešenja kao što je OnLive – budućnost gejming industrije. Koje je vaše mišljenje na ovu temu?

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Najjednostavnijim pregledom šta se i koliko prodaje na Web sajtovima za grupnu kupovinu, može se puno toga interesantnog zaključiti o kupovnim navikama za vreme krize koja nas ne napušta godinama – na svim ovim Web sajtovima javno su prikazani podaci o broju prodaja i cene određene usluge/proizvoda.

Na primeru javno dostupnih podataka o aktivnim i prošlim ponudama sa vodećeg Web sajta za Grupnu kupovinu u Srbiji Kupime.com, predstavljeni su podaci o kupovnim navikama korisnika tokom 2011. godine:

U toku ove godine prodato je čak 5507 kupona  za poliranje zuba i skidanje kamenca; Na tretmane za mršavljenje potrošeno je oko 10.000.000 dinara, koliko je uplaćeno za kupone ove usluge; Masaže su uvek dobrodošle, a prodato je 8147 kupona; Čak 14.780 kupona je prodato za tretmane kose (feniranje, farbanje, šišanje);

Na primeru pregleda aktuelnih ponuda na Web sajtu Kupime.com, već se na prvoj stranici može videti da usluge koje su u vezi sa održavanjem lepog izgleda privlače najviše pažnje kupaca, odnosno da se najviše kupuje upravo ovakva vrsta usluga.

Iako se često i na prikazanom Web sajtu, ali i na ostalim Web sajtovima za grupnu kupovinu nalaze usluge koje se odnose na odlazak u restorane po dovoljno velikim popustima, odnosno da je veoma isplativo otići negde na jelo, umesto da se troši vreme i novac za pripremu nekog obroka, broj prodatih kupona za odlazak u restorane se ne može porediti sa brojevima prodatih usluga iz domena ulepšavanja ili održavanja lepote.

Ovakav trend prodaje usluga iz domena održavanja lepote se može objasniti sa nekoliko činjenica:

Većina korisnika Interneta u Srbiji ima veće prosečne plate po domaćinstvu u odnosu na kompletan prosek plata u Srbiji. Većinu kupaca na sajtovima za grupnu kupovinu čine žene, iako je takođe interesantno da nisu samo žene kupci usluga iz domena održavanja lepote. Usluge iz oblasti održavanja lepote se češće pojavljuju kao ponuda sa velikim popustima na ovim Web sajtovima, zato što se zna da su ovakve ponude veoma uspešne. Praktično svi Web sajtovi u Srbiji iz oblasti grupne kupovine za sada još nisu specijalizovani, što ima za posledicu da su najviše u ponudi usluge (uglavnom) koje se najviše i traže.

Kako se predviđa da će naredna (2012.) godina takođe da bude krizna, moćićemo javno da pratimo da li će i u narednom periodu lepota biti najbitnija na servisima za grupnu kupovinu u Srbiji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Možda ste čuli, čitali, možda ste i videli, Quick Response kode [QR] polako ulazi na vrata marketing i PRomo industrije. Radi se o dvodimenzijonalnom kodu, nalepljenom na ambalažu, izlog, odštampanom na majicama, kačketima ili kutiji cigarete koji kada skenirate pametnim … Continue reading →

Veoma ponosno javljam da ću i ove godine biti u prvim redovima najuticajnije web konferencije u Evropi #leweb! Kako vidim u programu, sjajnu atmosferu će zasladiti aktuelne teme i više nego aktuelni govornici kao što su: Kevin Systrom (Instagram), Joanna … Continue reading →

Pozivam vas da popunite prvo specijalizovano istraživanje u regionu ex Yu o relacijama između PR struke/njenih delatnika i upotrebe društvenih medija –> https://www.surveymonkey.com/s/drustvenimediji2012 Na koji način i u kojoj meri društveni mediji utiču na profesiju Odnosa s javnošću tema je … Continue reading →

Pre izvesnog vremena sam iz radoznalosti pretraživao šta već sada ima na temu Internet trendova za narednu godinu, i veoma sam se iznenadio da prvi put od kada pratim objavljivanje različitih trendova, postova na ovu temu već sada ima neverovatan broj. Na žalost, kvalitet ovih objašnjenja trendova je potpuno suprotno srazmeran njihovom kvantitetu.

Ovogodišnja predviđanja za razliku od predviđanja prethodnih godina za narednu godinu skoro isključivo sadrže dve veoma uobičajene reči kod projekcije raznorodnih trendova u poslednjih 10 godina – konsolidacija i integracija. Drugim rečima, u narednoj godini se ne bi trebalo desiti ništa revolucionalrno novo, već bi trebalo da se brže i bolje usvajaju tehnološka unapređenja iz prethodnih godina.

Ako se pogleda šta je od trendova u prethodnom periodu bilo aktuelno, i šta će od toga biti aktuelno i u narednoj godini, najznačajniji trendovi za 2012. g. i dalje su:

Priređivanje sadržaja (content curation) i “pričanje priča” (storytelling). Ova dva trenda u vezi sa društvenim medijima će sigurno biti ekstremno aktuelna u nekoliko narednih godina. U vezi sa kombinacijom korišćenja društvenih medija, PR aktivnosti i prodaje, i dalje je najznačajniji trend poboljšanje korisničkog servisa korišćenjem društvenih medija. Advertajzing platforme, i novi koncepti u vezi sa klasičnim tipovima online oglašavanja (outbound marketing). Kako je ovaj tip promocije veoma važan vlasnicima Web sajtova i različitim tipovima kompanija koje za osnovu promocije koriste klasične tipove oglašavanja, i trendovi koji se odnose na klasično oglašavanje imaju svoju veliku važnost ako imaju smisla sa aspekta aktuelnog razvoja promotivnih tehnika. Generalni trendovi u vezi sa informacionom ekonomijom. Ovaj skup trendova u vezi sa društvenim medijima, novinarstvom i trgovinom domoniraće i u narednim godinama.

Najozbiljniji način praćenja aktuelnih trendova je i dalje Gartner Hype Cycle.

Od trendova koji se nalaze na ovoj krivoj liniji, izdvojio bih skorašnji ulazak u mainstream servisa koji poboljšavaju korisnički doživljaj u kontekstu akcija koje korisnik obavlja (context-enriched services).

Po mom mišljenju, najozbiljniji set predstavljenih trendova za narednu godinu koje sam pronašao daje Global Intelligence Alliance sa svojih 10 preporuka iz oblasti tehnologija koje direktno utiču na transformaciju društva.

Veoma je interesantan trend razvoja DLNA standarda koji omogućuju sinhronizaciju između raznorodnih wireless uređaja. Razvoj ovih standarda omogući će npr. jednostavno korišćenje raznorodnih uređaja za pojedine akcije, kao što je npr. gledanje filma preko smart telefona, i njegov simultani nastavak gledanja npr. preko televizora od momenta gde ste prestali sa gledanjem preko telefona. Dalji razvoj HTML 5 tehnologija imaće značajan uticaj na kreiranje platformi koje nisu zavisne od operatvnih sistema u vezi sa stabilnim i mobilnim uređajima (npr. prelazak na Web aplikacije koje se mogu prikazivati i na Androidu i iOS-u i Windows-u…). Posebno je interesantan trend koji dotiče i ove krajeve a odnosi se na povećanje učešća sistema mobilnih online plaćanja u zemljama u razvoju. Ako se ovaj trend “primi” i u ovim krajevima, u narednim godinama imaćemo značajno povećanje prodaje preko Interneta pojavom različitih internacionanih sistema online naplate. Jedan od globalnih trendova koji se zasniva na konceptualnoj upotrebi API integracija, postaće važan od naredne godine, a odnosi se na automatizovanu komunikaciju između “mašina” – M2M (Mashine-to-Mashine). U narednom periodu ću napisati članak na temu ovog trenda.

Objavljivanje četiri trenda iz oblasti društvenih medija u Huffington Postu od strane Beverly Macy je skrenuo značajnu pažnju, naročito trend iz oblasti Social Media Intelligence:

Kako vreme prolazi, sve više se zna o načinima praćenja efekata koje proizvode društveni mediji, i saznanja o tim efektima će se u narednoj godini sve ozbiljnije koristiti u definisanju strategija komunikacije putem društvenih medija.

O trendovima u 2012. g. u vezi sa društvenim medijima možete dodatno pročitati kroz mišljenja 38 eksperata.

Trend za 2012. g. iz oblasti e-trgovine koji bih izdvojio jeste dalji rast važnosti optimizacije konverzije (conversion marketing/conversion rate optimization), odnosno poboljšanje prodajnih efekata samih web sajtova kada korisnici dođu na njih preko neke od primenjenih promotivnih tehnika.

Objavljivanje trendova za naredne godine od strane Mashable CEO-a Pete Cashmore-a je takođe skrenuo dosta pažnje. U ovom slučaju izdvojio bih veoma važan događaj koji se očekuje u prvoj polovini sledeće godine, a to su posledice donošenja novog zakona o autorskim pravima u SAD, koji bi trebalo da omogući da kompanije internacionalno mogu da uklanjaju sadržaje koji krše autorska prava (content-licensing clash). I o ovome ću uskoro pisati.

Jedan od važnih trendova koji pominje Pete Cashmore je i dalji razvoj touch tehnologija u 2012. g.

Za kraj ovog teksta bih izdvojio veoma interesantan pregled digitalnih trendova 2012. g. koje je izdvojio Jeffrey Henning. Od predstavljenih trendova izdvojio bih dva:

Pametno “ubijanje dosade” (smart boredom) koje se odnosi na sve veći rast uporedne upotrebe društvenih mreža i televizora (između ostalog). Veliki broj istraživanja poslednjih godina objašnjava porast upotrebe Interneta njihovom zamenom za gledanje televizije koja je poslednjih nekoliko desetina godina bila najčešći način trošenja slobodnog vremena. Analiza sopstvenih podataka koji su dostupni pojedincima online (The Quantified Self). Ovaj trend je naročito vidljiv iz oblasti zdravstvene zaštite, gde se i u Srbiji može svakodnevno videti povećanje korišćenja podataka o praćenju različitih medicinskih merenja putem online alata, koje online korisnici rado upotrebljavaju.

Ovde možete videti jednu od kolekcija digitalnih trendova za 2012. g.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Tema digitalnog identiteta u Srbiji je praktično dosta aktuelizovana tokom 2006. g., i to u oba važna aspekta posmatranja ove oblasti:

Tehnološki aspekt online identiteta, koji je u to vreme imao za fokus načine jednostavnog objedinjava naloga korisnika na različitim online servisima, posmatrajući pojave kao što su objedinjeni Yahoo i Google nalozi, inicijativa Identity Commons, i pojava servisa OpenID. Aspekt upotrebne vrednosti ponašanja korisnika na Internetu, koji za rezutat gradi svoj digitalni identitet, koji predstavlja osnovu uspostavljanja online poverenja.

Digitalni identitet 2.0 je još uvek aktuelan, ali…

Lako prijavljivanje putem Twitter ili Facebook naloga

2009. g. je takođe bila važna u priči o digitalnim identitetima, jer je potvrđena priča o važnosti digitalnih identiteta sa aspekta korišćenja društvenih medija (društvenih mreža naročito).

Sa jedne strane upotreba Facebook i Twitter servisa i njihovo otvaranje prema korisnicima na drugim online servisima, praktično rešava problem objedinjavanja višestrukih naloga na ogromnom broju Web sajtova (priavljivanje na različite Web sajtove putem Twitter i Facebook naloga).

Tokom 2009. g. ovaj tip korišćenja poznatih servisa za prijavljivanje na drugim Web sajtovima je tek tada započeo šire da se koristi, a danas je to nešto što je sasvim normalno.

Dragana Đermanović je te iste 2009. g. je objedinila tekstove koje je tokom godina pisao Blogowski na temu digitalnih identiteta.

Važno je napomenuti da svi saveti koji se mogu pročitati u ovim tekstovima su i dalje aktuelni, naročito zbog toga što se Internet u Srbiji sve više koristi, a ispadi poput afere sa novinarkom Majom Uzelac samo potvrđuju sve veću važnost vođenja sopstvenog identiteta na Internetu.

Digitalni identitet 3.0 – Identity servisi

U poslednje vreme sve se češće govori na temu upotrebe ogromnih količina podataka koje online korisnici godinama ostavljaju na Webu.

Ova priča je posebno aktuelizovana nakon izjave Erika Šmita da je Google+ Identity servis, i da je upravo to jedan od razloga zašto je Google-u važno da se u narednom periodu promoviše upotreba društvenih mreža sa stvarnim imenima korisnika.

Jedina ozbiljnija analiza koju sam pronašao u vezi sa Google+ Identity servisom može se pročitati na blogu Roberta Scoble-a, koji ulaže svoju čitavu karijeru kladeći se na buduće aktivnosti Google+ servisa.

Ideja priče o Identity servisima je fokusirana na kontekst u kojem online korisnik prima određenu informaciju. Servisi kao što su Google pretraživač, Facebook, Twitter, Google+ prikupljaju godinama informacije o svim aktivnostima svojih korisnika, i na osnovu ovakvih informacija mogu se izračunati buduće reakcije korisnika na određeni tip sadržaja:

Ako npr. želite da se inforišete o tome zašto je ovogodišnji Gay Pride propao (ili nije), u kontekstu vaših uverenja (npr. trebao je da se održi/nije trebalo da se održi), mogu se izdvojiti informacije/vesti u skladu sa vašim mišljenjima o ovom događaju. Kontekst vaših uverenja se izvlači iz prethonih reakcija vas kao korisnika neke od društvenih mreža, ili na osnovu pretraživanja podataka na Webu. U odnosu na osobe koje inače pratite, šerujete, lajkujete formiraju se grafovi “društvenosti” i interesovanja, koji kasnije omogućuju da se određene vesti i informacije plasiraju vama u kontekstu vaših prethodnih interesovanja. Primer (identity) servisa koji danas omogućuje različite manje ili više korisne stvari u vezi sa vašim ponašanjem na društvenim mrežama su prethodno prikazani Klout, ili još interesantniji servis PostRank (koji je nedavno kupio Google). Scoble u svom tekstu spominje interesantan primer pretrage za određenim tipom lekara u vašoj okolini, gde se u odnosu na vaše karakteristike kao osobe koje ste iskazali online (vaš digitalni identitet) dobija preporuka za tačno određene lekare koji odgovaraju vašem “karakteru/temperamentu”. Ovakvi servisi se još nisu pojavili, i oni se mogu npr. predstaviti kao eventualna budućnost korišćenja naprednih poslovnih adresara.

Pozitivan aspekt priče o Identity servisima jeste unapređenje “korisnosti” informacija koje same dolaze do online korisnika, u kontekstu njihovih realnih potreba.

Negativan aspekt ovog koncepta je nešto što bi svako od nas trebalo da zna, a to je da se svaka naša aktivnost na Webu negde beleži, i toga treba da budemo sve vreme svesni kada se upuštamo u bilo koju Web avanturu.

Priča o Identity servisima je priča o vremenu u kojem živimo od 2010. g., a koje se zove Kontekstualni Web (ulazi u mainstream izeđu 2014. i 2015. g.). Početak ovog vremena je bila popularna faza Weba u realnom vremenu (2009.-2010.), a nakon faze kontekstualnog Weba (negde oko 2018. g.) počinje faza Semantičkog Weba.

Sve navedene faze razvoja Weba u narednim godinama su u vezi sa poslovnim iskorišćavanjem dostupnih informacija na Webu, koje određeni broj stručnjaka naziva Informaciona ekonomija.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Marta prošle godine Google je najavio svoju novu uslugu Remarketing (ponovno oglašavanje), i od tada počinje počinje “euforija” pod nazivnom Retageting (Remarketing), koja traje i danas, a trajaće sigurno još nekoliko godina.

Kontekstualno/Bihejvioralno oglašavanje i Retargeting (Remarketing)

Google-ova usluga Remarketing je praktično “trgovački naziv” vrste bihejvioralnog oglašavanja pod opšte prihvaćenim nazivom Retargeting.

Retargeting u osnovi predstavlja sistem oglašavanja koji omogućuje da nakon odlaska korisnika sa vašeg Web sajta, on/ona dobije (relevantan) oglas u vezi sa vašim Web sajtom. Retargeting kao tehnika oglašavanja omogućuje da ponovo dođete do korisnika iako je on/ona napustio vaš Web sajt.

Generalno posmatrano, postoje tri vrste kontekstualnog oglašavanja:

“Plaćeno pretraživanje” (Paid Search) – Sistem plasiranja oglasnih poruka na pretraživačima u kontekstu pretraživačog upita korisnika. Ovo je najefikasniji tip oglašavanja u poslednjih desetak godina, i svi ostali tipovi kontekstualnog oglašavanja “crpe” slavu od ovog tipa oglašavanja. “Kontekstualno targetiranje” (Contextual Targeting) – Sistem plasiranja oglasnih poruka na mrežama kontekstualnog oglašavanja (ne računajući pretraživače) u kontekstu sadržaja Web stranice na kojoj se plasira oglas. Veoma često možete i sami primetiti da baneri i tekstualni oglasi koji se po principu plaćanja po kliku (Pay-Per-Click – PPC) plasiraju na različitim Web sajtovima (Google oglasi, E-target, Httpool kontekst…) nemaju nikakve veze sa sadržajem Web sajta. Iz tog razloga za ovaj tip oglašavanja je u praksi mnogo primereniji drugi naziv – PPC oglašavanje, ali osnova ovog oglašavanja u njegovom najboljem  slučaju jeste gore pomenuti kontekst sadržaja Web stranice. “Bihejvioralno targetiranje” (Behavioral Targeting) je generalno posmatrano sistem plasiranja poruke u kontekstu ponašanja (behaviour) korisnika na sopstvenom Web sajtu, ili praćenje njegovog ponašanja na većem broju različitih Web sajtova. U poređenju sa kontekstualnim targetiranjem gde je fokus na kontekstu sadržaja jedne stranice, kod bihejvioralnog oglašavanja fokus je na kontekstu ponašanja korisnika njegovim praćenjem kroz veći broj Web stranica.

Bihejvioralno oglašavanje u svom osnovnom obliku postoji bar 7-8 godina kao tehnika oglašavanja koja do pojave koncepta retargetinga nije bila naročito rasprostranjena zbog svoje složenosti:

Potrebno je imati Web sajt u kojem je moguće strikno podeliti grupe sadržaja (Web stranica) na osnovu kojih se može sa relativnom  sigurnošću utvrditi šta konkretno korisnika interesuje na posmatranim stranicama. Potrebno je pratiti korisnika i njegovo ponašanje na bar tri Web stranice da bi se potvrdila njegova jedna ili više namera. Potrebno je plasirati oglas u kontekstu potreba korisnika.

Svaki od pojedinačno navedenih uslova u praksi nije jednostavno sprovesti u delo, a sva tri uslova odjednom je veoma komplikovano sprovesti u delo. Dodatno, oglašivač sve ovo treba i da razume…

Retargeting koncept

Sadašnja popularnost Retargetinga leži u veoma privlačnoj ideji da možete ponovo doći do korisnika koji je prethodno posetio vaš Web sajt i “plasirati mu dodatne oglasne poruke u nadi da ćete ga vratiti nazad”.

U osnovi koncepta retargetinga nalazi se mogućnost da podsetite potencijalnog klijenta za vaše proizode i usluge nakon njegovog odlaska sa vašeg Web sajta, ili da mu/joj ponudite nešto dodatno (podsticaj/incentive) za konačnu odluku o željenoj akciji od strane korisnika (prijava na mailing listu, download materijala, prodaja…).

Posledica pozitivnih efekata retargetinga jeste povratak korisnika na Web sajt i ostvarenje željene akcije korisnika.

Osnovni problemi retargetinga

Obzirom da je retargting varijanta bihejvioralnog oglašavanja (veoma je verovatno da će se uskoro poistovetiti termini bihejvioralnog oglašavanja i retargetinga), kao i za sve savremene tipove oglašavanja i za retargeting važi pravilo da to nije jednostavna tehnika oglašavanja – potrebna su specifična znanja za njegovo efikasno sprovođenje u delo:

Potrebno je prethodno imati saznanja o načinima online oglašavanja, njihovoj optimizaciji i projekciji efekata oglašavanja u odnosu na veoma precizno definisanje ciljeve – konverzije, kroz već ostvarene efekte na sopštvenom Web sajtu. Bez obzira što sve oglašivačke mreže koje nude uslugu retargetinga “ubeđuju” da vam cilj ovog oglašavanja u početku može biti jednostavan povratak korisnika na vaš Web sajt, ovakve aktivnosti mogu veoma brzo da vam donesu negativne efekte kroz “preplavljivanje” (spamovanje) korisnika vašim porukama na Webu. Veoma je važno voditi računa o frekvenciji pojavljivanja vaših oglasnih poruka korisnicima koji su prethodno boravili na vašem Web sajtu (Frequency Capping) Kompletnu oblast bihejvioralnog oglašavanja, a samim tim i retargetinga prati problem sa privatnošću korisnika na Internetu, obzirom da osnovu ovog sistema oglašavanja čini praćenje ponašanja korisnika na većem broju Web sajtova.

U Srbiji sam za sada uočio (eksplicitno preko ponude Web sajtova oglašivačkih mreža) da uslugu retargetinga nude Google AdWords i E-target (javite ako ovde to nudi još neko).

U narednom tekstu na ovu temu, osvrnuću se na efekte retargetinga u odnosu na unapređenje pred-prodajnih, prodajnih i post-prodajnih aktivnosti.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

#trendovi #PR_tehnike #online_konferencija #infografika Imate li u sećanju Beograd, Ljubljanu, Zagreb ili Beč pre 20 godina? 30? Ima neke razlike u odnosu na danas. Zamislite samo razliku u odnosu na iste gradove danas i pre više od sto godina?! Ima … Continue reading →

U poslednje 3 godine nisam objavljivao tekstove na ovom blogu zbog nekog linka, slike ili videa, jer za takve stvari postoje društvene mreže kao što su Facebook ili Twitter.

Danas činim izuzetak, jer je video koji se nalazi na ovoj stranici dovoljno važan – govori o tome u kojem vremenu živimo sa apekta korišćenja društvenih medija (danas).

Video Social Media Revolution 3 (kreirao Eric Qualman) predstavlja današnju varijantu veoma poznatog videa Did You Know iz 2008. g. (ako niste gledali ova video, obratite pažnju na efekat muzike), i oba se bave interesantnim statistikama vremena u kojem živimo.

Preporuka je da ovaj vide pogledate “sliku po sliku”, odnosno da stavljate pauze između kadrova da bi ste videli sve te interesantne podatke…

Uživajte…

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Sećate se posta The Wor(l)d is not for sale? Bio je i nastavak. Ti su postovi napisani s ciljem da aktivnim online korisnicima koji su izgradili primetan social media kapital, malo rasvetle šta znači biti angažovan od agencije ili brenda … Continue reading →

Svakako ste bili u situaciji da svojim prijateljima pokazujete novotarije koje ste upravo kupili, ili ste posmatrali kako vam vaši prijatelji objašnjavaju zašto su kupili nešto na čega su ponosni, i pride vam detaljno opisali kako to radi, i sl.

Ispostavilo se da su društveni mediji od priča o kupovini kreirali novi trend u prodajnoj promociji – Haul Video.

Fenomen sestara Elle i Blair Fowler

Sestre Elle (21) i Blair (17) su pre više od dve godine potupno spontano počele  da objavljuju na YouTube-u svoje video tutorijale na temu šminke, mode, stila i muzike, kao i prikaze stvari koje kupuju (Hauls). U međuvremenu su postale internacionalne zvezde čiji YouTube video materijali ukupno imaju preko 100 miliona pregleda!  Veći broj pojedinačnih video snimaka ovih devojaka ima preko milion pregleda!

Kompanija Luis Vuitton je iskoristila popularnost Haul videa Blair Fowler (juicystar07) i obe sestre su organizovale nagradno takmičenje koje je ukupno produkovalo preko milion pregleda njihove tašne Speedy Bag.

Haul video i u ovim krajevima

Pored skorašnjih čestih pominjanjanja ovdašnjih modnih blogerki, ispostavilo se da i na ovim prostorima određene osobe prave video recenzije i prikaze proizvoda koje su nedavno kupovale po prodavnicama… Tako je npr. poznati hrvatski modni fotograf (ili po novom valda – fotografkinja) Marinshe objavila recenziju četkica za šminkanje.

Video korisnica Florriana je objavila video na temu korišćenja pudera Loreal True Match…

Oba videa imaju preko hiljadu pregleda na YouTube-u, što je za naše uslove sasvim dovoljno…

Trend objavljivanja video materijala u vezi sa objašnjenjima karakteristika kupljenih stvari u narednom periodu će biti sve zanimljiviji kompanijama i u ovim krajevima da na interesantan i koristan način približe svoje (kvalitetne) proizvode svojim ciljnim grupama…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovaj tekst je na temu razvoja online investicionog biznisa u SAD, zasnovanog na tekstu How We All Missed Web 2.0′s “Netscape Moment”, i dosta detalja u ovom tekstu se oslanja na moj prethodni tekst o aktuelnom stanju IPO tržišta. Preporuka je da pročitate oba teksta, naročito da pogledate pripadajuće video materijale, da bi ste lakše pratili važnost onoga što je napisano u ovom tekstu.

Zašto u ovom regionu, ali i u celoj Evropi nikada se neće razviti uspešan online biznis veličine najpoznatijih sajtova u SAD?

Jedna od čestih konstatacija koja se mogla čuti na prošlogodišnjoj LeWeb konferenciji je da za razliku od sličnih skupova u SAD, kada se na jednom mestu nađe veći broj investitora (VC, Angel) – u SAD oni ne mogu da “žive” od upita koje dobijaju od raznoraznih preduzetnika. U Parizu su se samo retki uopšte usudili da im priđu i da im pokušaju predstaviti svoj online biznis za koji bi eventualno mogli da pronađu investitore.

Iako je racionalan razlog ne tako uspešnih online projekata u EU (kao što su oni u SAD) ipak činjenica da ovde puno osoba priča veoma različitim jezicima, i ipak su sve te EU države – posebne države (bez obzira na jedinstvenu monetarnu politiku), razlog je i to što se u SAD preduzetništvo shvata mnogo pragmatičnije  nego što je to slučaj u Evropi (i u EU postoje jednostavni načini nalaženja investitora, ali je to ipak komplikovanije nego što je to u SAD slučaj).

Ako se pogleda tržište ovdašnjih zemalja, dovoljno je da napomenem podatak da je slovenački pretraživač Najdi.si dobio prva VC sredstva 1998. g.! U Bugarskoj i Rumuniji investiciona VC online aktivnost postoji već 5-6 godina (!), a u Srbiji se pojavila prva mreža biznis anđela krajem prošle godine! Sada još treba da neko od tih “anđela” bude raspoložen da ulaže u online biznis…

Šta je “Netscape momenat”?

Ako ste upućeni u istorijat komercijalne upotrebe Interneta, sigurno znate da važan udeo u toj priči nosi kompanija Netscape Communications sa svojim Web čitačem (browser) Netscape Navigator/Communicator.

Malo je poznato u ovim krajevima da se pojava kompanije Nescape na berzi 1995. g. označava kao prvi znak dramatičnih promena u poslovanju i u životu koje je doneo Internet u poslednjih 15 godina, a Nescape IPO se tretira i kao početak čuvene pojave “Dot-Com Bubble” – nerealnog ulaganja u Internet kompanije na NASDAQ berzi u drugoj polovini devedesetih godina (američki “Jezda” i “Dafina”).

09. avgusta 1995. g. kompanija Netscape Communications se pojavila na berzi (IPO) sa početnom cenom deonice od 14 $US, a taj prvi dan trgovanja se završio sa cenom deonice od 75 $US, što se tretira kao jedno od najspektakularnijih otvaranja trgovanja za jednu kompaniju u SAD. U narednih godinu dana, svakog kvartala ova kompanija je duplirala svoje prihode.

Osnovni razlog ovog do tada neverovatnog uspeha na berzi jedne kompanije koja se pojavila na berzi jedva godinu i po dana posle osnivanja jeste u činjenici da se upravo u to vreme desila velika demokratizacija trgovanja na berzama u SAD, gde su se pored banaka pojavili i samostalni investitori koji su investirali u voljene kompanije i proizvode. Upravo su ti samostalni investitori direktno uticali na veliki porast vrednosti akcija kompanije Netscape.

Uspeh na berzi kompanije Netscape doveo je do nekoliko veoma važnih posledica inicijalno-enormnog razvoja Internet biznisa u SAD:

Milioni preduzetnika u SAD su krenuli primerom ove kompanije, pokušavajući da brzo naplate dobru ideju u online biznisu time što će se pojaviti na berzi i pre nego što Internet kompanija koju su napravili postane profitabilna. Investicione kompanije u SAD su se utrkivale da investiraju u što veći broj online biznisa, nadajući se brzom i uspešnom IPO. Javnost u SAD je u velikom broju “pohrlila” na tržište deonica dot-com kompanija, nadajući se velikim profitima za kratko vreme.

Naravno, pohlepa i nepoznavanje prave prirode online biznisa (koji ima iste karakteristike kao i klasičan biznis) doveli su do “pucanja balona” 2000. g., ali do tada već ništa više nije bilo isto – dešavanja krajem devedesetih na Internet tržištu su bila samo prethodnica važnih promena u kompletnom poslovanju tokom prve dekade dvadest i prvog veka.

Termin “Netscape Moment” označava sve navedene okolnosti pod kojima se desio do tada neverovatan razvoj e-poslovanja u SAD.

Facebook-DST Deal

Tokom prve dekade XXI veka svaki investitor u SAD se pitao da li će baš njegov IPO doživeti “Netscape momenat”, i sve do 2008. g. cilj bilo kojeg investiranja u Internet kompanije je bio da se što pre pripremi njen izlazak na berzu, bez obzira šta će to kasnije značiti za te kompanije.

Za razliku od perioda do 2000. g., počeli su da se gledaju svi aspekti poslovanja za Internet kompanije, ali je praksa pokazala da rani izlazak na berzu direktno (uglavnom negativno) utiče na kasnije poslovanje kompanije (suviše brz razvoj kompanije ima direktne posledice na organizaciju i efikasnost rada).

Pojava Svetske finansijske krize je direktno uticala na sva berzanska tržišta, što je u poslednjih nekoliko godina uticalo na to da se period od osnivanja (Internet) kompanije do njenog izlaska na berzu produžio sa prosečnih 5 godina – na prosečnih 10 godina!

Upravo u vreme “najžešće” finansijske krize, do tada nepoznata ruska investiciona kompanija DST International ulaže 26. maja 2009. g. 200 miliona $US u Facebook. U tom momentu vrednost Facebook-a “skače” na 10 milijardi $US, ali u tom momentu nikome nije bilo jasno zašto je Zukeberg uopšte “uzeo te pare”. Do tada je imao sasvim dovoljno investicija da “izdrži” i izađe na berzu u relativno kratkom periodu – kako je to do tada bio običaj.

Ispostavilo se da je ovaj dil od 200 miliona $US doveo do velike promene na investicionim tržištima u SAD, gde je sada cilj da kompanija što kasnije postane “javna” (da izađe na berzu), a prethodni investitori koji su “terali” kompaniju da što pre postane IPO ranije se isplaćuju (ne moraju da čekaju 10 godina za IPO). Kompanija sada može da se prirodno razvija i da svojim realnim profitom (realna likvidnost kompanije) isplaćuje sve svoje obaveze, a tek u momentu koji realno odgovoara kompaniji – da izađe na berzu!

Sada se može pratiti da sve veće (i poznate) Internet kompanije imaju ovakav tip investicija, gde niko ne žuri sa izlaskom na berzu, a investitori već stvaraju novi “balon” tzv. “sekundarnih investicija“.

Već se sada može pretpostaviti da ova “trka” neće dugo trajati jer su ova dešavanja već na “radaru” američke države.

Bez obzira na pravne “zavrzlame” oko novog pogleda na investiranje u SAD, razvoj investicionog biznisa u pravcu sticanja prave profitabilnosti Internet kompanija dovodi korist za sve igrače na ovom tržištu, čak i u ovim krajevima.

Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)

Da li vam treba korporativni blog? Gotovo da ne postoji organizacija za koju ne vidim eksplicitan interes da se uključi u dijalog na social webu koristeći blog kao platformu. Mala ili velika, profitno ili NVO orjentisana, privatna ili državna, lokalna … Continue reading →

Poslednjih mesec-dva pre kraja stare godine na Webu se može pronaći veliki broj čalanaka na temu predviđanja za narednu godinu. U ovom članku predstavljam pojedinačna predviđanja iz različitih oblasti u vezi sa Internetom, kao i pripadajuće članke koji su mi privukli pažnju, kao i moja viđenja šta bi trebalo da se desi u ovim krajevima u ovoj godini iz predstavljenih oblasti.

Predviđanja iz oblasti online sadržaja – Kvalitetno novinarstvo ima svetlu budućnost

Interesantan je podatak da samim pogledom na događanja koja različiti izvori opisuju na temu razvoja online sadržaja u 2011., generalno povećanje kvaliteta online sadržaja kao dominantni trend za 2011. direktno utiče na nekoliko važnih privrednih oblasti na Internetu.

Ako se krene od Google-a i njegove dominacije u svetu posećenosti Web sajtova, njegov uticaj na kreiranje neadekvatnih sadržaja bi trebalo da počne sa stagnacijom u 2011. g., obzirom da sam Google neprestano već više od godinu dana radi na tom planu. Iz ovih predviđanja proizilazi da će od ove i u narednim godinama najviše koristi od razvoja Web sadržaja imati kvalitetni novinari i izdavačke kuće.

Iz ovih razloga najvažniji trendovi za 2011. g. koji se odnose na SEO oblast Link Building važe za strategiju kreiranja kvalitetnih sadržaja (a ne velike količine nekvalitetnih sadržaja – kvantitet gubi bitku od kvaliteta), kao i za stvaranje autoritativnih Web sajtova – znači klasične metode uspostavljanja poverenja na Internetu postaju i SEO metode! To znači više posla za kvalitetne novinare i osobe iz oblasti online PR-a!

Upravo trend kreiranja mnogo kvalitetnijih online sadržaja u 2011. g. je predviđan za prošlu godinu iz oblasti Content Marketinga – kreiranje kvalitetnih sadržaja sve češće potiče od profesionalnih novinara i izdavačkih kuća (uz povećanje kreiranja specijalizovanih sadržaja za mobilne telefone i video produkciju).

Iz oblasti novinarstva glavni trendovi za 2011. su:

Priređivanje sadržaja (Curation) – Umešnost filtriranja vesti od strane novinara i urednika, kao i njihov adekvatni odabir postaju dominantni trend u diferenciranju raznorodnih (online) medija. Važnost prenetih vesti iz drugih izvora (kopiranje, agregacija) bi trebalo da pada, dok će važnost originalnih lokalnih vesti (location-based) da raste – Kako su troškovi držanja lokalnih novinara na raznorodnim mestima u svetu veoma veliki, sve veći broj velikih kompanija kreira varijantu agregiranja (preuzimanja) sadržaja od proverenih specijalizovanih i lokalnih izvora. Sa druge strane Clay Shirkey predviđa porast važnosti originalnih izvora vesti u odnosu na hiljade onih koji rade agregaciju raznorodnih izvora (što do sada nije bio slučaj na Guglu). Ova dva suprotna trenda bi trebalo da u narednom vremenu (nadajmo se ove godine) dovedu do ravnoteže između atraktivnosti sadržaja (u odnosu na medijum koji objavljuje ovakav sadržaj) i samog originalnog izvora sadržaja. “Tabletizacija” 2011 – Značajno povećanje broja tablet uređaja (kao što su iPad i Galaxy S) i aktuelni trendovi porasta upotrebe smart mobilnih telefona označavaju definitivni zaokret ka mobilnim platformama od strane medija, a neki izvori predviđaju i pojavu specijalizovanih medija za mobilne platforme (i/ili za tablet tržište).

Mislim da se u Srbiji iz oblasti kreiranja online sadržaja u 2011. g. neće desiti ništa specijalno novo, sem što će se povećati broj “prelivanja” vesti iz online izvora u klasične medije, i sve će veći broj klasičnih i online medija kreirati svoje verzije aplikacija za mobilne telefone.

Mobilni telefoni, tableti i HTML 5

Slažem se sa predviđanjima da bi ova godina trebalo da bude obeležena naglim razvojem standarda HTML 5, obzirom da  ovaj standard obezbeđuje jednostavniju upotrebu multimedijalnih karakteristika Web stranica (bez upotebe različitih dodataka, kao što je npr. Flash) na mobilnim telefonima i tablet uređajima.

Još važniji detalj vezan za veliku verovatnoću brzog uvođenja HTML 5 standarda je da se u ovoj i narednoj godini očekuje zasićenje korisnika mobilnih telefona i tableta skidanjem hiljadama “korisnih” aplikacija, u kojima je već sada sve teže se snaći kada krenate da ih birate za upotrebu na vašem mobilnom telefonu. Upravo na to mesto uskače HTML 5, čije osobine omogućuju veoma kvalitetno kreiranje prilagođenih Web stranica za raznorodne mobilne telefone (i tablete), i očekuje se da će ove Web stranice u velikj meri zameniti hiljade raznorodnih aplikacija.

Mislim da će u Srbiji ipak akcenat biti na domaćim mobilnim aplikacijama i vidnom povećanju upotrebe mobilnih telefona na Internetu.

Social Web (Media, Shopping…)

Naravno, većina svih prikazanih online trendova ima velike veze sa razvojem društvenih medija, ali i ostalih aspekata društvenog korićenja Interneta…

Ove godine se predviđa da će Google napokon uspeti u svojim pokušajima da osvoji bar jedan značajniji udeo u razvoju društvenih medija (u poređenju sa Twitterom i Facebookom).

Veoma su ozbiljne najave da će Facebook u ovoj godini pustiti varijantu oglašavanja na mreži partnerskih sajtova, gde će oglašivači imati iste mogućnosti targetiranja kao što sada imaju na samom FB-u! Ovaj korak će praktično promeniti percepciju kako oglašivači vide ostale varijante online oglašavanja, pa će biti interesantno videti odgovor Google-a na ovaj izazov.

Integracija društvenih medija/mreža (čitaj – FB) u raznorodne Web sajtove, od korporativnih do e-trgovina veoma je važan trend koji bi trebalo da bude veoma očigledan u ovoj godini.

Ako još niste počeli sa integracijom Facebooka na vaš Web sajt i/ili blog, savet je da bi trebalo da to počnete da radite ove godine. Korišćenje ovakvih podataka koji bi trebalo da se dobijaju od upotrebe društvenih medija, uključujući i povećane promotivne mogućnosti ovakvim integracijama društvenih mreža, trebalo bi da budu dovoljna prednost koja će biti opredeljujuća za ostvarenje ovog predviđanja.

Još jedan od interesantnih trendova u vezi spanja e-trgovine i društvenih medija jeste očekivana povećana uloga korisničkog servisa u organizacijama pri  upotrebi društvenih medija. Već se duže vremena predpostavlja da su društveni mediji jedno od prirodnih “staništa” za različite vrste podrške korisnicima, i lepo bi bilo videti da se ovako nešto desi u većoj meri ove godine.

Grupna trgovina će i dalje nastaviti da jača, a pod njenim uticajem nastaće velike promene naročito u B2B sektoru, gde se očekuju velike promene u modelima cenovne politike.

Interesantan trend je vezan i za sve češće usvajanje open API (mogućnosti jednostavnog korišćenja/deljenja podataka u vezi sa veleprodajom i ostalim B2B segmentima) strategije vezano za deljenje i promociju u segmentu B2B

Sa aspekta razvoja PR-a u 2011. g. interesantno je videti predviđanja koja su u vezi sa sve većom okrenutošću korisnika samim vestima, a ne medijima – vesti se čitaju preko deljenja na FB-u i Twitteru (2010. .g), a ne tako što se ide po sajtu medija i čitaju se redom vesti…

U ovom kontekstu, interesantno je da se predviđa ponovni rast upotrebe kompanijskih blogova (zbog Social Sharing komponente FB-a i Twittera), ali i ponavlja se najava trenda značajnijeg rasta kvaliteta vesti sa aspekta njihove atraktivnosti za deljenje sa drugim korisnicima (compeling content), a samim tim bi trebalo da dođe do poboljšanja kvaliteta sponzorisanih tekstova i naručenih temata ili “editorijala”.

Nadam se da će se u Srbiji početi koristiti dominantno Web (sa raznorodnih aspekata) i van FB-a (iako je Facebook važan svakako), i nadam se da će se iskristalisati ko je ko na tržištu grupne kupovine, koja je obeležila prošlu godinu i u našim uslovima.

Sa aspekta razvoja e-trgovine znam da ćemo imati bar malo jasniju situaciju o tome šta se uopšte kod nas dešava (pripremamo jedno istraživanje na ovu temu za potrebe MTU – uskoro detaljnije o ovome), i da će početi malo ozbiljnije shvatanje mogućnosti e-trgovine u ovim krajevima do kraja ove godine.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Najinteresantniji trendovi koji se dešavaju u vezi sa novim pristupima savremenom novinarstvu jesu borba između automatizacije pri kreiranju sadržaja i ručnog odabira sadržaja.

U prethodnom tekstu na temu novih trendova u novinarstvu opisao sam aktuelnu priču o automatizaciji podataka koji mogu da postanu novinarska priča – Data-Driven Journalism. Ovaj tekst je posvećen trendovima priređivanja vesti (News Curation), kreranjem priča kroz raznorodne vrste medija (Transmedia Storytelling) i početku “pokopavanja” nekvalitetnih online sadržaja (Death of the Link Farms).

Priređivanje sadržaja (Content Curation)

U poslednje dve godine sve se češće pominje jedan od najvažnijih trendova savremenog novinarstva, koji bi se mogao prevesti kao posao priređivanja sadržaja – Content Curation. Ovaj izraz potiče od reči “kurator” (Curator), koja je kod nas poznatija pod sinonimom kustos (muzeja).

Kustosi muzeja vode računa o hiljadama predmeta, prave kolekcije, i jedna od mnogih stvari koje rade jeste priređivanje izložbi na taj način što od mnoštva predmeta koji bi se mogli prikazati publici, izdvoje se najreprezentativniji primerci koji i čine izložbu manje ili više uspešnom.

Upravo posao priređivanja (odabira) od strane kustosa (kuratora) je poslužio u poslednje dve godine da se objasni nova pojava u svetu novinarstva koja nije vezana za kreiranje vesti, već za odabir vesti iz postojećih (besplatnih) izvora.

Standardni posao pravljenja vesti u novinskim redakcijama već više od jednog veka kreira se na isti način:

Novinari i/ili urednici prate šta objavljuju novinske agencije (mediji plaćaju novinskim agencijama da ih snabdevaju vestima, jer ni jedan medijum ne može da ima novinare za sve moguće vesti), prate najave događaja, i prate šta objavljuju drugi (klasični) mediji. Urednici daju zadatke novinarima o čemu da pišu, ili sami novinari predlažu teme za pisanje – a urednici odlučuju da li je takva vest za objavljivanje ili ne.

Pojavom Interneta stvorio se još jedan izvor informacija koji bi pod određenim uslovima mogao da posluži kao dodatni izvor informacija za (klasične) medije, ali svih ovih godina postoji striktno podeljen stav predstavnika klasičnih medija o online izvorima:

Online izvori nisu dovoljno pouzdani da bi se koristili za kreiranje vesti. Veliki broj novinara krade tekstove sa Weba, da ne pominje izvor odakle je vest preuzeta (jer bi se tada videlo da je kopirana). U razvijenim ekonomijama, online izvori (društvene mreže, blogovi) najčešće služe kao izvor ideja za sadržaje klasičnih medija.

U poslednje dve godine, porast broja online medija koji su postali izvori u koje se veruje (Brand Media) i sve veća upotreba RSS tehnologije u filtriranju online informacija, omogućile su da se u najnaprednijim medijskim redakcijama online izvori posmatraju kao sve “jednakiji” primarni izvor informisanja novinara za potrebe kreiranja vesti.

Na primeru američkih klasičnih medija može se pratiti geneza važnosti upotrebe društvenih medija u poslu kreiranja vesti, kroz primere New York Times-a (2009. g.), Wall Street Jurnal-a (2009. g.) i nedavnog primera USA Today u koji su angažovali specijalne urednike za pitanja društvenih medija, čiji je osnovni posao popularizacija (“evangelizacija”) kvalitetne upotrebe društvenih medija u novinarskom poslu.

Real-Time News Curation

Aktuelan razvoj Real-Time Web komunikacije omogućio je da se odabir vesti može raditi u realnom vremenu (Real-Time News Curation), ali su alatke koje pomažu lakši i bolji odabir vesti još nedovoljno razvijene.

Postoji trenutno veći broj softverskih rešenja koja bi trebalo da budu uspešne alatke za priređivanje vesti u realnom vremenu, od kojih sam već predstavljao  alate Paper.li i Twittertim.es.

Proces priređivanja vesti u realnom vremenu svodi se na poslove odabira izvora, njihove agrecije, filtriranja vesti u željenom pravcu i odabira odabira onih vesti koje su interesantne za posmarani medijum.

Pre nekoliko nedelja na LeWebu pitao sam Roberta Scoblea upravo na temu priređivanja vesti u realnom vremenu i nekih trendova koji upućuju na to da se ovakvi alati automatizuju, pa da se dobije automatsko priređivanje vesti u realnom vremenu, kao što npr. pokušava Huffington Post.

Kvalitet medija se upravo i u klasičnom novinarstvu svodi upravo na kvalitet odabirta vesti, i takva delatnost se veoma teško može automatizovati (i u osnovi to uopšte nije dobra ideja).

Transmedia Storytelling

Upravo aktuelni razvoj i važnost društvenih medija doveo je dotle da su se počele pojavljivati čitave priče na društvenim medijima (Social Storytelling) koje su postale vest,  a pomenuti alati za priređivanje vesti počeli su se koristiti upravo u svrhe kreiranja posebnih priča koje potiču sa društvenih medija (Social Media News Curation).

Sa jedne strane, kompanije i mediji pokušavaju da prilagođavaju svoje vesti/informacije/priče raznorodnim formatima različitih vrsta medija (Transmedia Storytelling), dok je sa druge strane došlo da interesantne decentralizacije dolaženja do vesti:

npr. mlađe generacije drugačije shvataju šta je uopšte vest od starijih generacija (npr. vest je kada se preko FB-a sazna da je drug/drugarica u vezi), činjenica da preko 75 odsto korisnika Facebooka i Twittera čita one vesti koje su im prijatelji i poznanici preporučili, umesto da odu na neki sajt sa vestima i da redom čitaju vesti koje ih interesuju.

Upravo iz ovih razloga u dolazećim godinama rašće važnost prilagođavanja vesti (priča) formatima tada aktuelnih (društvenih) medija.

“Pokopavanje” neadekvatnih online sadržaja

Aktuelni trendovi priređivanja (kvalitetnih) vesti upravo idu u pravcu anuliranja ogromnih količina nekvalitetnih sadržaja koji se mogu pronaći svuda po Webu, a za čiji je nastanak najveći krivac – Google!

Zbog najvažnijeg aspekta rangiranja nekog rezultata na pretraživačima – a to je linkovanje iz različitih izvora u vezi sa tematikom sajta za koji se posmatra rang za određene ključne reči, u poslednjih 10 godina nagomilali su se Web sajtovi koji se prave isključivo zbog rangiranja nekih drugih sajtova na pretraživačima (kako vreme prolazi toga je sve više i više).

Jedna od najčešćih kvantitativnih strategija linkovanja Web sajtova upravo jeste korišćenje tzv. link farmi, odnosno Web sajtova koji služe za “pokrivanje” raznorodnih oblasti sa ciljanim ključnim rečima koje traže SEO klijenti. Ovakvim Web sajtovima se veštački diže rejting preko drugih sajtova u “farmi”, tako da oni dobiju neki rang od Google-a, pa da se mogu koristiti za dizanje neke Web stranice za koju SEO kompanije (ovog tipa) dižu rejting na pretraživačima. Sami sadržaji koji se za sve ovo koriste su obično kreirani od strane nekih SEO “tehničara” (programeri, dizajneri), koji obično nemaju smisla za kreiranje tekstova.

Očekuje se da će Google već u narednoj godini veoma ozbiljno da se pozabavi sa Web sajtovima koji se pojavljuju u rezultatima pretaživanja sa veoma nekvalitetnim sadržajima, koji obično dolaze na takve pozicije u rezultatima pretraživanja preko nekvalitetnih linkova.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ono što je na mene ostavilo ubedljivo najznačajniji utisak na LeWeb konferenciji ove godine bio je set predavanja posvećen investiranju u preduzetničke (start-up) online biznise.

Kratak uvod u investicioni biznis: Angels, VCs, IPO, Exit

Kako pretpostavljam da većina ovdašnjih osoba baš nije naročito upoznata sa osnovama kako funkcioniše sistem investiranja u kompanije, zbog što potpunijeg razumevanja aktuelnih trendova investicionog poslovanja u online biznise, ukratko bih napomenuo najvažnije segmente aktivnosti oko investiranja u (startup) kompanije:

U osnovi, potreba za investiranjem u započeti preduzetnički poduhvat (tzv. startup kompanija) sa strane preduzetnika znači mogućnost da mala kompanija ima u startu resurse (investicija u prostor, zaposlene, tehnologije…) kao da je velika kompanija. Drugim rečima, umesto da se nova kompanija bori sa tim kako da finansira svoj razvoj, zaposleni se fokusiraju na sam razvoj biznisa.

Postoji više načina početnog (ranog) investiranja u kompanije (en. seed investing), a za potrebe ovog teksta pomenuo bih termin Angel Investing, ili kako ovde to zovu – Poslovni anđeli.

Termin Angel potiče od prakse u SAD da kada (mladi) pojedinac iskaže želju da napravi svoj privatni biznis, okupi rodbinu i prijatelje, predstavi im ideju, i tada određeni broj rođaka i prijatelja uloži neke pare u cilju pomoći novom preduzetniku u svojoj avanturi (nešto kao pokloni koji se daju za venčanje kod nas). Osobe koje na taj način pomažu svoje rođake i prijatelje se nazivaju poslovni anđeli.

Ameri ne bi bili to što jesu da ovu veoma korisnu tradiciju (ovo bi npr. mogli u ovim krajevima da pruzmemo od njih) pretoče u biznis tako što se ovaj poznati termin (Business Angels) već više decenijama koristi za investicione fondove koji investiraju u startup kompanije kapital u vrednosti do 2 mil $US (u SAD). Zauzvrat, preduzetnik daje određeni udeo u kompaniji (na osnovu raznorodnih procena, biznis planova, pregovora i sl.). Osnovna karakteristika ovih fondova jeste da imaju prilično veliki upliv u samo poslovanje kompanije, da bi je pripremili za ozbiljnije prihode, druge vrste investitora, izlazak na berzu i sl.

Venture Capital je vrsta investicionih fondova koja koja investira u kompanije pre izlaska na berzu u vrednosti preko 2 mil $US, i može se pojaviti umesto “Anđela” kao rani investitor, ali češće ulazi u narednim investicionim fazama da isplati prethodne investitore i unese dodatni kapital u kompaniju.

Naravno, kao i ostale stvari u poslovanju, investicioni biznis je nauka za sebe, i na Zapadu se najčešće uči od samih prvih investitora čiji je cilj da što više kapitalizuju svoju investiciju.

Sve ove investicione zavrzlame bi po definiciji (en. by the book) trebalo da vode do izlaska kompanije na berzu, i taj momenat izlaska na berzu se označava veoma važnim terminom IPO (Initial Public Offering). Ovaj termin je važan iz tog razloga što ako je priprema za izlazak na berzu urađena na kvalitetan način (PR buzz u vezi sa atraktivnošću kompanije za kupovinu njenih deonica), vrednost kompanije će rasti očekivanom eksponencijalnom vrednošću, što će zadovoljiti sve vrste investitora – rane investitore i nove deoničare.

Raznorodne vrste investicionih fondova imaju za cilj da kada se kompanija u koju je investirano pojavi na berzi, na koji način “izvući” uloženi kapital, a da se ne uruši (berzanska) vrednost kompanije. Ova umetnost se naziva strategija izlaza (en. Exit Strategy).

Kako ova priča (ne) funkcioniše u našim uslovima, pogledati npr. ovde, i ovde.

Likvidnost – nova ključna reč u investicionom biznisu

Okrugli sto na LeWeb konferenciji posvećen temi aktuelnih trendova a polju VC i Angel investiranja iznedrio je meni veoma novu reč u investicionom biznisu – likvidnost.

Dok je do pre nekoliko godina različitim vrstama investitora jedino bilo važno da “nateraju firmu” što pre da izađe na berzu (3-5 g.), u poslednje vreme je sve češći trend investiranja u kompanije koje već imaju razrađene načine sticanja dovoljnih prihoda da bi imali održiv model poslovanja.

Jedan od trendova koje već godinama usvajaju raznorodne kompanije jeste kreiranje nekog biznisa koji će postati interesantan velikim kompanijama, da bi ih jednostavno otkupile (en. Buyout). U tom kontekstu izuzetno je bio interesantan Okrugli sto na temu otkupa online biznisa u kojem su učestvovali predstavnici kompanija Microsoft i Google (koji su i najveći svetski kupci online kompanija).

Meni je posebno fascinantan bio potpuno drugačiji pogled na investicioni biznis od strane investicione kompanije DST International iz Rusije (!), koju je predstavio Alexander Tamas. Dovoljno je napomenuti da ovaj investicioni fond ima udela u samo tri kompanije: Facebook, Groupon, Zynga!!!! Prva kompanija u koju su investirali 2008. g. je bio Facebook (posebno obratiti pažnju na objašnjenje otkuda ovi Rusi u investicionom biznisu i zašto su 2008. g. uzeli deo FB-a)!

Kakve veze imaju ovi krajevi sa globalnim investicionim biznisom?

Orijentacija investicionih fondova na likvidnost kompanija i njihovih poslovnih modela, kao što su i sami učesnici panela govorili dovodi do mnogo veće globalizacije investiranja, što ima za posledicu da svi (internacionalno) interesantni poslovno održivi projekti sada imaju šansu da dobiju ozbiljan investicioni kapital.

Ovaj trend je za sada u začetku (imate aktuelni primer OpenFund ponude ovdašnjim online startup kompanijama), ali kako vreme bude prolazilo, ovakvih ponuda će biti sve više.

Napomena: Razlog zbog čega imam neka znanja iz ovog segmenta poslovanja je činjenica da sam sa grupom prijatelja pokušao 2000. g. da iskoristim tadašnje “sulude” varijante investiranja u SAD, pa sam se dovoljno informisao o investicionom biznisu. Na svu sreću, nismo uspeli da pripremimo projekat pre nego što će se desiti Dot Com Bubble u jesen 2000. g.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Bez obzira koliki ste “zanesenjak” u Web novotarije (tzv. Geek) i volite buzz (događaji u trendu), morali biste priznati da je Real-Time Web jedna lepa stvar u praksi kada pratite nešto u stvarnom (realnom) vremenu (kao što su npr. konferencije, potresi, protesti…), ali kada imate dosta posla i kada se posle nekoliko dana vratite na “statusferu“, veoma je velika šansa da ćete veoma teško pronaći najvažnije stvari koje su se u međuvremenu desile.

Zato i živimo u vremenu razvoja alatki kao što su Paper.li (jedan od dobitnika start-up nagrada na LeWebu), Twittertim.es, ili sam News-Wall na FB-u, odnosno u vremenu koje se naziva kontekstualni Web, čija je (još neostvarena) osnovna namena:

Pravi (traženi) sadržaj, u pravo vreme, namenjen pravoj osobi,  preko pravog kanala komunikacije (izvor).

Meni se više puta desilo da na ovom blogu napišem neki blog post koji je pogodio pravo vreme objavljivanja na ovdašnjim prostorima, ali da sam ga objavio na engleskom jeziku, to ne bi tnačilo bukvalno ništa posebno – primer: Šta je White paper?

Zato ne čudi što je početkom ove godine čovek po imenu Brian Ascher smislio novi termin – Right-Time Web, kao kao frazu koja opisuje ono što bi trebalo da bude cilj korišćenja savremenih/aktuelnih Web tehnologija – filtriranje sadržaja na taj način da se dođe do informacija koje su vam stvarno potrebne.

U narednim godinama možemo upravo očekivati nove alatke koje će da omoguće sve jednostavnije dolaženje do vama pravih informacija, i to bez klasičnog pretraživanja.

Različita istraživanja predviđaju nešto što je ovog momenta prilično neverovatno – do 2015. g. bi trebalo da se značajno smanji udeo korišćenja pretraživača pri dolaženju do sadržaja, upravo razvojem raznorodnih tehnika jednostavnog (i automatskog) filtriranja velike količine podataka.

Upravo iz ovih razloga, termin “Right-Time Web” jeste važan, da naglasi šta je stvarno potreba korisnika.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Dok firme širom sveta uglavnom zbunjeno gledaju na čudo od social web titana, neki duboko i sistemski koračaju napred uz pomoć glasa i inputa internetske globalne konverzacije. Kompanija DELL je prošle nedelje zvanično otvorila vrata svog Komandnog centra za slušanje … Continue reading →

U poslednje dve godine desilo se puno novosti u svetu display oglašavanja, i ova dešavanja se u poslednjim mesecima oblikuju i kao vidljivi trendovi, koji bi trebalo da odgovore u kom pravcu će se kretati aktivnosti advertajzing agencija, online izdavača i oglašivača u narednim godinama.

Ovaj članak se bavi pojavom novih platformi iz oblasti online oglašavanja (akcenat je na pogledu iz ugla velikih online medija i velikih oglašivača), i obzirom da se radi o dosta kompleksnoj materiji, preporuka je da pročitate linkovane tekstove u članku, ako želite da dobijete što bolju sliku o tome šta će se dešavati na polju online oglašavanja u narednim godinama.

Geneza i značaj razvoja display oglašavanja

Sve do pre nekoliko godina, kompletan razvoj display oglašavanja u svetu je uglavnom (pojednostavljeno posmatrano) bio u vezi sa prilagođavanjem potreba online medija i advertajzing agencija (za velike oglašivače čijim budžetima “gazduju” advertajzing agencije), sa akcentom na promociju CPM oglašavanja (cene prikaza oglasa na hiljadu impresija).

Prema istraživanju Booz & Company (2009. g.) Novinama u SAD je bilo potrebno 127 g. da bi stigli do prihoda od 20 milijardi dolara od oglašavanja, kablovskoj televiziji do te sume je bilo potrebno 25 g., dok je na Internetu to ostvareno za 13 g.

Prema istraživanju Magma Global (2010. g.) udeo online oglašavanja u celom svetu 2000. g. je bio ispod 3 odsto budžeta za oglašavanje, 2010. godine udeo online oglašavanja će biti 16 odsto (60 milijardi dolara), dok će 2015. g. udeo biti 21 odsto (99 milijardi dolara). Prema istraživanju ZenithOptiMedia (2010. g.) udeo Internet oglašavanja je 2008. g. bio 10.2 odsto, dok će 2011. g ovaj udeo biti 14.9 odsto.

Marketinške agencije i “digitalna odeljenja”

Od momenta pojave recesije u SAD, najveće agencije su se dodatno preusmerile na svoje “digitalne” delove, tako da npr. ove godine Publicis Groupe ima udeo od 25 odsto u profitu od svog digitalnog dela, a Havas ima u ovoj godini udeo od 16 odsto profita od digitalnog dela kompanije.

Bez obzira na ovakve rezultate, klasične advertajzing agencije veoma sporo usvajaju interaktivne tehnologije, prema Forresterovom istraživanju “The Future of Agency Relationships“, dok se na tržištu online advertajzinga nalaze još mnogi “igrači”, uključujući i interaktivne agencije, PR agencije, PPC i SEO agencije, Social Media agencije, itd.

Jedan od zaključaka ovog istraživanja jeste da marketinške agencije moraju više usvajati interaktivne tehnike rada kroz celu organizaciju (zbir aktivnosti i znanja pojedinaca u kompaniji veći od pojedinačnih efekata – nestanak digitalnih odeljenja), i trebalo bi da što pre napuste inerciju koja za osnovu ima mnogo jednostavnije vođenje oglašivača kroz klasične medije, u odnosu na mnogo kompleksnije online okruženje.

Pojava advertajzing platformi

Jedan od najboljih načina kako su godinama marketinške agencije rešavale problem svog ne-mešanja u online advertajzing bile su advertajzing mreže (Ad Networks). Advertajzing mreže daju mogućnost da se kompletan posao kupovine online medija (online media buying) prenese na njih (outsourcing), uključujući i samo izveštavanje i analizu online kampanja, tako da marketinške agencije nisu morale da ulaze u tu kompleksnu oblast.

Klasičan model poslovanja advertajzing mreža se zasnivao na pronalaženju jefinijeg prostora za oglašavanje (online ad inventory) i prodavanja tog prostora za višu cenu uglavnom kompanijama koje žele oglašavanje na velikom broju Web sajtova. U sklopu usluga advertajzing mreža dodaju se raznorodne usluge statistike, koje u poslednje vreme uključuju i kontekstualne i bihejvioralne podatke.

Ispostavilo se da je (velikim) online izdavačima (online publishers) godinama odgovarao  ovakav sistem prodaje za onaj prostor za oglašavanje koji oni sami ne uspeju da prodaju (remintenda – remnant inventory). Problem kod poslovnog modela advertajzing mreža bila je činjenica da je njihova profitna margina od 40-50 odsto veoma velika da bi ovakav model mogao dugo da opstaje.

Jedan od mogućih odgovora agencija na povećanje profita iz oblasti online oglašavanja jeste i preuzimanje uloge advertajzing mreže, kao što se desilo u slučaju platforme IPG Cadreon, ili kao što je Publicisova VivaKi platforma.

Ad Exchanges – Platforme za kupovinu i prodaju oglasnog prostora

Kao razultat povećanja efekata i cene prodaje preostalog prostora za oglašavanje za vlasnike online medija, a sa druge strane mnogo transparentniji proces kupovine impresija prema konkretnim potrebama oglašivača, 2008. g.  pojavile su se značajne platforme za kupovinu i prodaju online oglasnog prostora – Ad Exchanges.

Platforme za kupovinu i prodaju oglasnog prostora funkcionišu po principu aukcijskih Web sajtova, s tim da online medijima omogućuju nivelisanje cena oglasnog prostora na realnim osnovama ponude i tražnje, a oglašivačima omogućuju transparentnu kupovinu oglasnog prostora pružanjem veoma detaljnih podataka o ciljnim grupama korisnika koje su u vezi sa konkretnim prostorom za oglašavanje.

Praktično od 2007. g. počinje “otvorena borba” na polju ovog tipa platformi kada je Yahoo kupio u kompletu prvu Ad Exchange kompaniju RightMedia, kao odgovor na Google-ovu kupovinu DoubleClick-a. U Evropi, jedan od važnih igrača na ovom polju je je Orange Ad Market.

Dok DoubleClick omogućuje kupovinu i prodaju različitih formata oglašavanja, RightMedia je koncentrisana na skuplje oglasne prostore (Premium Content) i na display oglašavanje. Trenutno, Right Media ima preko 120.000 kupaca i prodavaca, sa dnevnim prometom od 9 milijardi dolara!

Jedna od veoma važnih pojava koja se desila intenzivnim ulaskom platformi za kupovinu i prodaju oglasnog prostora jeste veoma direktna diferencijacija  brend tipova oglašavanja od oglašavanja koje za cilj ima direktne efekte. Tržište i usluge koje za cilj imaju direktne efekte je već godinama dominantno, i pojava novih tipova platformi za display oglašavanje upravo daje akcenat na mogućnost kvalitetnijeg odabira online medija u odnosu na osnovne ciljeve oglašavanja – brending ili direktni efekti.

Demand-Side Platforms – Platforme koje pomažu kupovinu oglasnog prostora

Pojava platformi za kupovinu i prodaju online oglasa i razvoj raznorodnih tehnika praćenja korisnika u realnom vremenu doveo je do logičnog razvoja advertajzing platformi u pravcu one strane koja je u centru advertajzing biznisa – oglašivač. U poslednje dve godine počele su da se razvijaju platforme u kojima se akcenat stavlja na to gde se nalazi konkretna ciljna grupa za oglašivača, a ne na kojem se to konkretnom Web sajtu dešava.

DSP – Demand-Side Platforms je termin koji opisuje servise zasnovane na uključivanju velikog broja advertajzing mreža, platformi za kupoprodaju oglasa i ostalih online medija koje imaju potrebu za prodaju svog oglasnog prostora, gde oglašivač bira određene demografske ili neke druge karakteristike korisnika Web sajtova, i na osnovu tih podataka reklama se plasira u realnom vremenu na onim Web stranicama gde se nalaze ti korisnici.

Ovaj tip platformi ima prodajnu ponudu za online medije po principu prodaje preostalog prostora za oglašavanje po cenama skupljih oglasnih prostora.

Značaj platformi sa strane oglašivača se može videti i po nedavnoj kupovini DSP kompanije Invite Media od strane Gugla. Ovo tržište je tek u fazi formiranja (ima već nekoliko stotina kompanija koje pokušavaju da se nametnu), i još nema sigurnih “dobitnika”. U ovom momentu, kompanija koja najviše obećava jeste AppNexus, koju vode bivši rukovodioci u kompanjama DoubleClick i Right Media.

Odgovor online izdavača – Supply-Side Platforms

Kompletan razvoj tržišta online oglašavanja nije naročito oduševio online medije, naročito one najveće sa najvećim apetitima za kontrolu prodaje najskupljeg oglasnog prostora po najboljim cenama.

Kako se radi o online izdavačima koji obično imaju veliki broj online medija, cilj platformi namenjenih online medijima (Supply-Side Platforms – SSP) je optimizovati performanse oglasnog prostora na jednom ili većem broju Web sajtova da bi omogućio sledeće prednosti online izdavač (oblast se naziva Yield Optimization):

Upravljanje postojećim slobodnim prostorom za oglašavanje Upravljanje cenama oglašavanja Optimizacija efekata oglašavanja za pojedinačne oglašivače Upravljanje raznorodnim kanalima prodaje online izdavača

Kako online mediji sve više osećaju da gube kontrolu nad karakteristikama prodaje svojih oglasnih prostora, putem SSP sistema omogućeno ima je da tu kontrolu povrate na najbolji mogući način.

Trenutno, najveći “igrač” na tržištu ovog tipa platformi jeste PubMatic.

Korisnici, oglašivači, agencije, mediji, platforme….

Prema g. Spanfelleru bivšem rukovodiocu Forbes Media digital operations zna se da 16 odsto korisnika Interneta generiše preko osamdeset odsto klikova na reklame. Veliki broj korisnika koristi softvere za blokiranje reklama, a poznato je da se procenti korisnika koji izbegavaju klikove na banere veoma poklapaju i sa procentom korisnika koji ne klikću ni na oglase na pretraživačima.

U ovakvom okruženju, gde je očigledno da tehnike prekidanja korisnika u nekoj akciji da bi mu se plasirala reklama (interruption-based advertising) jednostavno ne prolaze tako lako, u narednim godinama mediji, agencije i oglašivači će morati da pronađu adekvatan odgovor na potrebe samih korisnika, jer ovaj uzlet display oglašavanja neće dugo još trajati.

Oglašivači imaju sve više mogućnosti da veoma precizno dođu do ciljnih grupa koje ih interesuju, i postavlja se pitanje na koji će način rešavati ovu sve složeniju kupovinu medija – da li će to raditi samostalno, ili preko agencija koje će se u međuvremenu orijentisati na davanje realno kvalitetnih usluga oglašivačima.

Online mediji moraju da sve veću pažnju usmeravaju na kvalitet i načine plasiranja oglašavanja svojim čitaocima, jer ako na što bolji način angažuju svoje korisnike, imaće više prilike da bolje plasiraju poruke svojim klijentima.

Same platforme kao posrednici između oglašivača, agencija i medija imaće sve veću ulogu u plasiranju kvalitetnih ciljnih sadržaja putem raznorodnih vrsta medija (uključujući i mobilne platforme), i tendencija je da će manji oglašivači sve više putem ovakvih platformi kupovati online reklame, naročito u slučajevima brand oglašavanja.

Napomena: Ovaj tekst nije uopšte ulazio u tematiku ostalih tipova online promocije, i njihov odnos sa display advertajzingom.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Zagreb su 28. oktobra posetile stotine PR kolega iz Hrvatske i regiona kako bi učestvovali u redovnoj godišnjoj konferenciji Hrvatske udruge za Odnose s javnošću. Visoki pokrovitelj konferencije bio je prof. dr Ivo Josipović, predsenik Republike Hrvatske. Bilo je zadovoljstvo … Continue reading →

Samo oni menadžeri koji su toliko “uljujlkani” u svoj poslovni uspeh mogu sebi da dozvole luksuz da se ne raspituju/interesuju za novosti u svojoj privrednoj grani. Ovakve stvari se dešavaju na tržištima gde vlada monopol, ili postoji veoma slaba tržišna ekonomija (“burazerska” ekonomija).

Činjenica je da svakodnevni poslovi ne dozvoljavaju mnogima da izdvoje dovoljno vremena za praćenje aktuelnih trendova koji pospešuju poslovanje u posmatranoj privrednoj grani.

Ako još niste, obavezno pogledajte prvi u seriji video materijala sa temom “Did You Know?”:

Poenta je u tome da eksponencijalno vreme u kojem živimo ima za posledicu da bi minimalno svake tri godine trebalo da se ozbiljno zapitamo koliko primenjujemo aktuelne tehnologije u osnovi svog posla, i da li ćemo uskoro biti u situaciji da gubimo profit, ako ne usvojimo ono što rade najbolji u svetu.

Autizam u IT industriji kao primer previda bitnih trendova!

U pogledu zaostatka u praćenju novih trendova iz oblasti sopstvene privredne grane najbolji primer predstavlja kompletna IT industrija (od prodavaca hardvera do kreatora i prodavaca softvera), za koju se sa strane veoma pogrešno pretpostavlja da predvode promene sa aspekta primena korišćenja novih IT tehnologija, a naročito primena korišćenja Interneta u poslovne svrhe.

Vi i danas možete čuti da osobe iz IT kompanija (naročito, nešto je bolja situacija u IT sektorima kompanija) i dalje pričaju nekim nerazumljivim jezikom kada žele da vam objasne prednosti korišćenja nekog “IT rešenja” (test: pitajte samo šta konkretno rešava njihovo “rešenje”, a da to objasne jednostavnim jezikom).

U poslednje vreme veoma često nailazim na slučajeve kompanija u kojima je položaj IT sektora toliko “jak”, da neke ozbiljnije promene sistema percepcije tokova poslovnih procesa u vezi sa Webom ne mogu uopšte da se primene, jer “Bože moj” nisam bio “niz dlaku” sa nadmenim osobama iz IT-a koji već 10-15 godina rade šta ih je volja, jer ih u firmi niko ne razume!

Opšte-poznati “strah” od društvenih medija

Korišćenje savremenih sistema komunikacije putem Interneta i njihova primena kroz poslovne procese u kompanijama u celom svetu veoma se sporo usvajaju na pravi način, a za to postoji veći broj razloga, od kojih je najpoznatiji strah od dijaloga – koji za posledicu daje gubitak kontrole nad porukama koje šalju kompanije.

Mnogo ozbiljniji problem leži na strateškom nivou, koji uključuje poslovnu odluku da li da se krene u implementaciju neke nove tehnologije (kao što je npr. zbir aktivnosti oko društvenih medija), i da li se može predvideti realna  poslovna korist koju puna primena te tehnologije donosi kompaniji (da li je uopšte isplativo implementirati određenu novu tehnologiju).

Gartner Hype Cycle

Kompanija Gartner je pravilno uočila da svaki novi tehnološki trend prolazi kroz veoma sličan ciklus efekata njegove primene.

Svaka upotreba nove tehnologije počinje sa nekim “adrenalinom” – “jao, što smo cool što to radimo!” – Tzv. Hype ciklus (Cycle). Na praju tog prvog ciklusa skoro se po pravilu dešava razočarenje, jer su očekivanja bila mnogo veća od realnih mogućnosti primene određene nove tehnologije.

Tek kada se posmatrana tehnologija uvede u realne okvire poslovnih zadataka i efekata u odnosu na konretno zadate ciljeve, a kada se prethodno stekne dovoljno iskustva da bi se definisala realna strateška opravdanost te tehnologije.

Praćenje novih tehnologija i njihova strateška implementacija u poslovne procese kompanije zahteva veoma razvijene sisteme upravljanja prikupljenim znanjem u kompanijama (knowledge management – kojom brzinom se u kompaniji usvaja primena novih znanja) i mogućnostima brze izmene poslovnih procesa u odnosu na potrebe primene novih tehnologija (change management).

Prednost nad konkurencijom kroz poznavanje dolazećih trendova

Praćenje važnih trendova iz oblasti u vezi sa poslovanje kompanije ponekad deluje veoma komplikovano, ali u osnovi pokazatelji o tome šta će se bitno dešavati u vašem poslu u narednom periodu se nalaze svuda, samo ih je potrebno prepoznati.

Interesantan primer praćenja trendova koji se još nisu pojavili može se videti kod pominjane firme Gartner koja je 2005. g. izdala procene značaja novih tehnologija koje će postati aktuelne između 2010. i 2015.! Preko ovog dokumenta se lepo može propratiti koliko su grešaka napravili istraživači iz ove kompanije u svojim procenama najbitnijih tehnologija u ovoj godini (hint – nisu pogrešili).

Praćenje adekvatnih izvora informacija (vesti) iz vaše industrije može vas pripremiti na bitne tehnologije u narednih pet do petnaest godina (pod uslovima da se ne dese neke velike katastrofe, ratovi i sl.), i kompletan problem se svodi na analitiku upotrebne vrednosti pimene konkretnih novih tehnologija koje se tek pojavljuju.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Krajem avgusta je grad Bled ugostio odabrani krug političkih i poslovnih reprezenata Evrope. Pored brojnih zvanica Ministarstva spoljnih poslova Republike Slovenije – domaćina Strateške konferencije 2010, grad Bled su tih dana posetili i premijer Belgije, Generalni sekretar Ujedinjenih Arapskih Emirata, … Continue reading →