Planeta Srbija

Krajem avgusta je grad Bled ugostio odabrani krug političkih i poslovnih reprezenata Evrope. Pored brojnih zvanica Ministarstva spoljnih poslova Republike Slovenije – domaćina Strateške konferencije 2010, grad Bled su tih dana posetili i premijer Belgije, Generalni sekretar Ujedinjenih Arapskih Emirata, … Continue reading →

Prošlo je dosta meseci od kada blogujem. Biti bloger znači promeniti pogled na sve(t)! Pojave posmatram tako što razmišljam kako da im na blogu dodam vrednost. A ovde je, na ovom blogu, dragi moji bilo nekih promena Uglavnom formalnih. Suština … Continue reading →

Kako je bilo očekivano, Republički zavod za statistiku Srbije je juče objavio podatke istraživanja o upotrebi IKT u Srbiji iz aprila (pojedinci) i juna (kompanije) 2010. g.

U nastavku su prikazani neki interesantni podaci iz istraživanja na temu upotrebe Interneta:

Kao što se sa slike može videti, bez obzira koji je prosek korišćenja Interneta u Srbiji, oni koji po domaćinstvu imaju preko 600 EUR zastupljeni su online sa skoro 84 odsto!

2.300.000 osoba su u poslednja tri meseca koristili Internet (1.7 miliona svaki dan), od čega 73 odsto svih osoba sa višim i visokim obrazovanjem, preko 95 odsto studenata i tinejžera u procentu od skoro 76 odsto (žene), odnosno preko 84 odsto (muškarci).

Interesantan je veliki pad korišćenja modema iz godine u godinu, ali i porast korišćenja mobilnog Interneta (20 odsto). 27.6 odsto domaćinstava ima širokopojasni Internet (broadband).

Samo 6.1 odsto stanovništva koristi redovnije (na tri meseca) Interneta za naru-čivanje proizvoda ili usluga.

Iz ovog dijagrama se lepo vidi koje je online prodavnice najisplativije praviti u Srbiji.

Na žalost, iz svih podataka (koje ovde nisam objavio) se vidi da je van Beograda i Vojvodine, a naročito u ruralnim krajevima kompletan IKT značajno nerazvijeniji. Ali što se tiče kompanija, preko 97 odsto ima Internet.

Pravi poblem sa nerazvijenošću dmaćeg Weba se vidi tek kada se pogleda šta kompanije rade na svojim Web sajtovima. Bez obzira što ima skoro 68 odsto kompanija svoje Web sajtove, samo 23.3 odsto preduzeća je naručivalo proizvode i usluge preko Interneta, a 16.4 odsto njih ima sistem online naručivanja. Ovi podaci direktno govore o tome da se Internet u osnov koristi za najjednostavnije operacije – gledanje stanja na računu, razmenu mailova i posmatranje informacija na temu državne uprave (97.2 odsto) – javnih nabavki naročito.

Meni ovo istraživanje govori da jedino štro trenutno u Srbiji nedostaje sa aspekta ozbiljnijeg korišćenja Interneta jeste – EDUKACIJA!

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U prethodnom postu -> The WOR(l)D is not for sale <-otvorila sam temu o upotrebi i eventualnoj zloupotrebi ličnog online kredibiliteta u komercijalne svrhe. U ovom ću postu deteminisati Social Media kapita i uticaj, uz isticanje 5 tačaka na koje je značajno obratiti pažnju ukoliko vam bude ponuđeno da delite ili ustupate svoj community. Šta [...]

Početkom 2007. g. istražujući tekstove na temu upravljanja reputacijom, naišao sam na priču o mobilnim agentima (mobile agents) i objavio tekst o tome na ovom blogu.

Mobilni agenti su vrsta inteligentnih softverskih agenata koji imaju osobinu da mogu pokretati sebe (softver) i podatke od kompjutera do kompjutera.

Tom prilikom sam dobio odgovor da o ovoj tematici nema puno praktičnih tekstova (uglavnom se radi o naučnim radovima), jer ova tehnologija nije naročito primenljiva u praksi.

Od mobilnih agenata do API komunikacije (API Web)

Tri godine kasnije, priča o tome kako softveri ne mogu međusobno da se “posećuju” i komuniciraju kulminirala je upravo u segmentu međusobne komunikacije “otvorenih API servisa”. Prosto rečeno, API predstavlja mogućnost jednostavnog softverskog pristupa nekoj postojećoj (Web) aplikaciji.

Praktično svi ozbiljniji Web servisi imaju svoj API kojem se može slobodno (manje ili više) pristupiti od strane nekog softvera koji je prilagođen za komunikaciju sa posmatranim API-jem:

Twitter API -> Primer primene: TweetDeck.com, TwitterGrader.com Facebook API -> Primer rimene: Add Facebook to your Website Google Analytics API -> Primer primene: Demo primene GA API …

Siri.com, virtuelni lični asistent

Virtuelni lični asistent (Virtual Personal Assistent – VPA) jeste inteligentan softverski agent koji omogućuje osobi koja ga koristi da joj pomogne u svakodnevnim aktivnostima. Virtuelni lični asistent može umesto vas npr. odraditi neki (dosadan) posao.

iPhone aplikacija Siri je upravo taj opisani VPA, koji već sasvim lepo funkcioniše u SAD. Ova aplikacija je došla u žižu pažnje stručne javnosti kada je u aprilu ove godine Apple kupio ovu aplikaciju. Obavezno pogledajte ovaj video:

Siri omogućuje da putem glasovnih komandi date određeni broj naredbi aplikaciji, koja umesto vas npr. rezerviše sto u restoranu blizu mesta gde se nalazite, rezerviše vam kartu u bioskopu nakon provedenog vremena u restoranu, i na kraju vam pozove taxi da se vratite kući.

Predstavnici kompanije SRI koja je razvila softver Siri smatraju da će za pet godina od danas u SAD svi koristiti virtuelne personalne asistente da im olakšaju obavljanje određenih detalja u svojim životima.

Siri je aplikacija koja spaja nekoliko desetina dostupnih API-ja (do pojave ove aplikacije bilo je uobičajeno spajanje uglavnom 2-3 API-ja) kojima se upravlja na osnovu glasovnih komandi (interface prema različitima API procedurama). Poseban kvalitet Siri-a jeste mogućnost da ovaj softver dodatno uči iz primera poslova koje je do tada obavio (veštačka inteligencija).

Contextual Vs. Semantic Web – “Do Engine” umesto “Search Engine”

Siri aplikacija praktično daje odgovor na pitanje kako ćemo uspeti da “preživimo Web” bez pretraživača (da li ste u primeru sa videa videli neko pretraživanje Weba?). Praktično, inteligentne aplikacije će pre da urade neki posao koji ima se da (do-engine), u odnosu na sadašnje pretraživanje (i dolaženje do miliona rezultata pretraživanja od kojih treba izabrati ono što vas interesuje).

Već duže vremena se zna da će u narednih pet godina slabiti važnost pretraživanja Weba putem klasičnih pretraživača kao što je Google.com. Postavlja se ozbiljno pitanje da li je Siri aplikacija predstavlja najavu kontekstualnog Weba – prikazano mobilno pretraživanje u kontekstu situacije u kojoj se korisnik nalazi. Ili se radi o prvom realno-uspešnom primeru aplikacije za semantički Web (period posle 2020. g.) – dobijalne rezultata upita korisnika u odnosu na samo značenje upita.

U svakom slučaju, radi se o aplikaciji koja definitivno pokazuje kako će izgledati jedan deo budućnosti Weba.

Ulaganje u razvoj (R&D) – Novi Digital Divide - Zato ćemo ovde videti VPA za 20-30 g.

Tek što smo se mogli uljuljkati u činjenici da možemo ovde da primenimo skoro sve online tehnologije koje se pojavljuju u razvijenom svetu, pojava Siri softvera pokazuje da nećemo skoro videti implementaciju ove tehnologije u ovdašnjim uslovima.

Kao što je 1987. tadašnji Senator Al Gor isposlovao finansiranje razvoja Interneta u iznosu od 400 mil. $, koje je direkno uticalo na kasniji poslovni Internet “bum” 1995. g. (a ne mnogo kasnije), tako u poslednjih 5 godina američka državna  organizacija za odbranu DARPA finansirala oko 200 mil. $ u projekat CALO (Cognitive Assistant that Learns and Organizes), iz kojeg je jedan od rezultata softver Siri.

Znači, pojava ovog softvera otprilike nekih 6-8 godina pre nego što se nešto slično moglo očekivati, direktna je posledica ulaganja od 200 mil $ u razvoj (Research & Development).

Mi u ovim krajevima nemamo takve pare za razvoj, a ovakav tip softvera nije u osnovi samo prepoznavanje glasa (na ovdašnjim jezicima), već ozbiljan razvoj servisa za preporuke (recommendation engines), pouzadanih servisa za kupovinu i naručivanje različitih usluga i proizvoda. Toga ovde još nema ni u najavama, a da bi ovakav softver radio, potrebne su godine da ovakvi servisi postoje i dokažu se u praksi… Tek nakon toga ide izgradnja upotrebljivog inteligentnog softvera koji objadinjuje raznorodne online aktivnosti na smislen način (što jeste Siri).

Ostaje nam da odavde možemo da vidimo šta (neke od) nas čeka u budućnosti razvoja Weba.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kako postati online konverzacijski menadžer? … ne strateg. Za to je potrebno napisati knjigu. Jedan blog post ne bi joj bio ni dostojan uvod. Ali, u jedan post se može sažeti odgovor na pitanje: kako postati online konverzacijski menadžer? Facebook dostiže Google po broju poseta, svaki treći građanin zemalja u regionu je na ovoj društvenoj [...]

Istraživanja aktuelnog korišćenja mobilnih telefona i pristupa Internetu preko telefona pokazuju da smo već sada i u ovim krajevima zakasnili u primeni upotrebne vrednosti koje daju mobilne tehnologije u poslovanju.

U nastavku su prikazani rezultati različitih istraživanja, a većina prikaza pripada veoma detaljnom istraživanju kompanije Morgan Stanley na temu trendova mobilnog Interneta.

Ko dobija, a ko već gubi na tržištu mobilnog Interneta?

Ispostavilo se da istorija razvoja ICT-a (informaciono komunikacionih tehnologija) pokazuje da se veliki skokovi u razvoju dešavaju na svakih deset godina. Najbolje je iz distance gledati ko će pobediti u ovoj aktuelnoj trci za primat na mobilnom tržištu, iako se neki dobitnici već znaju.

Kao što se sa prethodne slike može videti, novija tehnologija je donela veći broj korisnika i veće prihode. Pretpostavlja se (na osnovu ovog istraživanja) da će mobilni Internet “pobednicima” doneti desetostruko veće prihode nego što je to bilo za slučaj desktop/Internet tržišta!

Ono što direktno utiče na ekspanzivan rast prihoda od mobilnih telefona jeste sve intenzivnija upotreba smart (pametnih) telefona! Smart telefoni su više zasnovani na korišćenju Interneta.

Ipak, iPhone korisnici prednjače u upotrebi Interneta u odnosu na ostale korisnike smart telefona.

Različite države imaju različite udele prodaje klasičnih i smart telefona, ali je indikativno posmatrati rast udela korišćenja Interneta na tržištu operativnih sistema koje koriste smart telefoni.

Ipak, kada se poredi tržište prodaje mobilnih telefona, uočava veoma ubrzani trend zamene za novije mobilne telefone, gde bitku dobija iPhone zbog jednostavnog načina prodaje ograničenog broja varijacija proizvoda (istraživanje AdMob, februar 2010.).

Mobilna trgovina/prodaja je hit!

Ono što će definitivno opredeliti veoma brz prelazak najagilnijih komapnija u svet mobilnog biznisa jeste prodaja!

Veoma napredni sistemi prodaje već dobro “rade” preko mobilnih telefona:

GPS bazirni servisi prodaje omogućuju kvalitetno spajanje fizičkih prodavnica i mobilnih telefona. Lokalne varijante poređenja cena uvode potpuno nova pravila u lokalnim prodavnicama. Dalji razvoj grupne prodaje i kupovine omogućiće rast onim kompanijama koje imaju kapacitet ka omogućavanju velikih popusta. Mobilna trgovina ima posebnu prednost da na jednostavan način čini odmah dostupni prodat (nematerijalan) proizvod.

Kada se uporedi sistem prodaje putem klasičnog Interneta i mobilnog Interneta vidi se prednost u efektima mobilnog Interneta.

Najbitnije jeste uočiti koje su prednosti jednog i drugog sistema poslovanja (desktop Internet i mobilni Internet) i iskoristiti oba sistema.

Najveće prednosti mobilnih sistema prodaje jesu u sigurnijem okruženju naplate, malim cenama onoga što se prodaje (po jedinici proizvoda), i jednostavnijim načinima personalizacije doživljaja korišćenja mobilnih aplikacija.

Kao rezultat ovako naglog pozitivnog razvoja upotrebe mobilnih telefona, do 2013. 35 odsto svetske radne snage obljaće posao u pokretu (IDC mobile, 2010.).

Do 2013. g. mobilni telefoni će postati dominantni način primarnog korišćenja Interneta u odnosu na PC računare.

Rapidni rast upotrebe mobilnih telefona u svim segmentima zabave i poslovanja je vidljiv i u našim uslovima, obzirom na sveprisutni pad cena pristupa mobilnom Internetu, kao i ostalim sistemima pristupa Internetu (WiMax, Wireless…)

Pitanje je kada ćemo porast poslovnih mogućnosti korišćenjem mobilnih telefona videti i u ovdašnjim uslvima. Nadajmo se da će to biti brzo.

Rating: 5.5/10 (2 glasova cast)

Event-Based Social Networks (EBSN) ili društvene mreže zasnovane na događajima na prvi pogled liče na Lokacijske društvene mreže (Location-Based Social Networks – LBSN), i na društvene platforme za najavu događaja (npr. Upcoming.org ili domaći Plakatt.com), ali u osnovi se radi o društvenim mrežama zasnovanim na diskusijama oko određenog događaja (ne morate biti na samom događaju da biste ga komentarisali, i ne radi se samo o pregledu postojećih događaja).

Trenutno najpoznatije platforme ovog tipa društvenih mreža su HotPotato (članak), Tunerfish i Miso (Google je glavni investitor).

Pozadina: Društvene mreže povećavaju gledanost TV programa

Sigurno ste primetili da kada se dešava neki značajniji događaj kod nas ili u svetu, “ne možete da živite” od Facebook statusa ili Tweetova na temu tog događaja (setite se samo Svetskog prvenstva u fudbalu).

Istraživanja i statistički podaci potvrđuju važnost društvenih mreža u povećanju vidljivosti događaja:

CTAM studija pokazuje da 79 odsto korisnika društvenih mreža počinje sa gledanjem određenog TV programa na osnovu preporuka od strane prijatelja preko neke društvene mreže.33 odsto redovnih korisnika društvenih mreža tvrdi da su saznanli za neki događaj koji su naknadno pratili (online ili preko TV-a) na osnovu informacija koje su dobili preko neke od društvenih mreža. 30 odsto svih Facebook statusa za vreme fudbalske utakmice Engleska – SAD bili su u vezi sa ovim događajem. Twitter je prijavio naveći broj Tweet-ova u sekundi (TPS) u nekoliko navrata tokom Svetskog prvenstva u fudbalu.

Kao direktna posledica ovakvih pokazatelja, statistike TV gledanosti nekih važnih događaja ove godine su značajno veće u odnosu na prethodnu:

Dodela Zlatnog globusa imala je povećanje od 14 odsto gledanosti u odnosu na prošlu godinu. Grammy nagrada je gledana 35 odsto više neko prošle godine, što je najbolji rezultat gledanosti od 2004. g. Dodelu Oskara je gledalo 14 odsto više osoba nego prošle godine, što je najbolji rezultat od 2005. g. Sa 24 miliona gledalaca u SAD utakmica finala Svetskog prvenstva u fudbalu je najgledanija fudbalska utakmica u istoriji SAD, što je samo za 4 miliona gledalaca manje nego što je bila gledanost ovogodišnjeg NBA finala.

Kao što ste verovatno i sami mogli primetiti u poslednjih godinu dana, koliko se puta desilo da ste pratili neki (online ili TV) događaj samo zbog toga što ste pre toga videli link ili preporuku na Facebook-u ili Twitter-u?

Društvene mreže zasnovane događajima još nisu relevantne

Bez obzira što su prikazani trendovi očigledni, za sada i dalje lavovski udeo u komentarisanju događaja uživo imaju glavne društvene mreže (FB, Twt). Ni jedna od postojećih društvenih mreža zasnovanih na događajima za sada nema naročitu aktivnost, ali ta situacija može značajno da se promeni daljim razvojem interaktivnih TV servisa, naročito u segmentu TV zabave:

Većina platformi iz segmenta EBSN aktivno pregovara sa različitim televizijama i TV produkcijama da bi učestvovala u upotpunjavanju ponude zabavnih sadržaja oko određenih TV programa (u ovom slučaju, platforme za diskutovanje na temu određenih TV programa). “Šuška” se o tome da će Miso platforma koju Google finansira biti veoma bitan deo dodatnih sadržaja u budućoj Google TV ponudi. Svi učesnici u kreiranju interaktivnih sadržaja oko nekog TV programa imaju šansu da dobro profitiraju (obzirom da TV oglašavanje ima inače najveći udeo na tržištu oglašavanja u svetu), i da postoje istraživanja koja potvđuju trendove fuzije društvenih medija i televizije.

Ono što bi mogao biti prelomni momenat u razvoju društvenih mreža zasnovanih na događajima jeste sve veća “zatrpanost” live feed-ova glavnih društvenih mreža sa praćenjem određenih događaja koji nerviraju većinu “prijatelja” ili “pratilaca”.

Može očekivati da će one društvene mreže zasnovane na događajima koje na najbolji način angažuju postojeće korisnike FB i Twt da baš kod njih nastave sa komentarisanjem određenih događaja, te će društvene mreže u narednom periodu možda stići do relevantnog broja korisnika (u svetskim razmerama to je preko milion korisnika neke društvene mreže).

Videćemo kako će se razvijati ovaj segment društvenih mreža, i da li će se u narednom periodu pojaviti samo specijalizovane varijante ovih servisa, ili ćemo dobiti i nekog globalnog igrača, kao što je to FourSquare u slučaju lokacijskih društvenih mreža.

Preporuka: Pročitajte veoma detaljan članak o razvoju event-based društvenih mreža @rww.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Prošla godina u Srbiji na planu razvoja e-trgovine je bila u znaku aukcijskih sajtova, dok je ova godina definitivno obeležena pojavom većeg broja sajtova posvećenih grupnoj kupovini.

Razgraničenje pojmova

Praktično svi ovdašnji sajtovi iz oblasti koja se naziva Social Commerce (bukvalno prevedeno društvena trgovina – bolje, grupna trgovina) su praktično Web lokacije koje okupljaju grupe pojedinaca da bi povoljnije kupili proizvode koji su na ponudi, uz mogućnost ostvarivanja velikog popusta ako određeni broj osoba kupi određeni poizvod.

Drugim rečima, u ovim krajevima počinje da se razvija jedan segment grupne trgovine, pod nazivom grupna kupovina – nedostaje deo koji se odnosi na grupnu prodaju.

U svim varijacijama grupne trgovine osnova poslovne logike su uštede – ili na strani prodavaca, i/ili na strani kupaca. Ovo je upravo i razlog zašto je ovaj vid trgovine veoma perspektivan, ali ne svima koji bi želeli da naprave ovakve sajtove! Za ospeh ovakvog poslovnog modela potreban je kritičan broj korisnika (kupaca, prodavaca, ili i kupaca i prodavaca).

Trend grupne trgovine se veoma brzo preselio iz svetskih aktuelnih trendova u ovdašnje okruženje, iz prostog razloga što se radi o potencijalno veoma dobrom poslovnom modelu, jer je u osnovi poznat i potreban kupcima – kako nešto kupiti što jeftinije.

Koncept grupne kupovine postoji inače na Webu u različitim oblastima, gde se određeni broj osoba spontano okupi da bi povoljnije kupili neki proizvod (osnovna karakteristika ekonomije obima u kojoj živimo). Takođe, drugi sinonim koji se u ovom slučaju često koristi jesu grupni popusti, ali ovaj vid prodaje je još češći u svetu van Interneta, pa ga iz tog razloga nije zahvalno koristiti u vezi sa grupnom kupovinom na Internetu.

Trend pojave sajtova za grupnu trgovinu omogućuje da se na jednom mestu specijalizuje sistem ponude i potražnje po principu participacije većeg broja učesnika u trgovini, na osnovu interesa, saradnje i dobrovoljnosti (društvena komponenta trgovine).

Primer: Naked Wines – Kako iz ovih krajeva organizovano izvoziti vino u Englesku?

Postojeći domaći sajtovi iz oblasti grupne trgovine nisu još dovoljno razvijeni, ni ne prikazuju sve mogućnosti veoma moćnog sistema grupne trgovine. Iz tog razloga prikazaću veoma ilustrativan primer servisa Naked Wines, koji objedinjuje na jednom mestu karakteristike grupne kupovine i grupne prodaje.

Ovaj sistem grupne trgovine nastao je krajem 2008. g. u Engleskoj. Servis trenutno ima oko 80.000 korisnika i svake nedelje ovaj broj se povećava za 1.000 novih kupaca vina. Pored ovog sajta, vina se prodaju na većem broju specijalizovanih Web lokacija za prodaju vina, uključujući i poznate servise BBC GoodFood i JamieOliver.com.

Kao rezultat ovog poslovanja, kompanija će ove godine imati prihod od 9 miliona funti (više nego duplo u odnosu na prvu godinu poslovanja), a očekuje se da će servis doživeti punu profitabilnost (vratiti uložena sredstva u investicije) naredne godine.

Poslovni model

Logika celog poslovnog modela je u osnovi jednostavna:

U Engleskoj preko 90 odsto prodaje vina ide na jeftina vina u cenovnoj kategoriji do 10 funti. U ovoj cenovnoj grupi se nalaze i veoma kvalitetna vina iz Južne Amerike i Australije. Postavlja se pitanje na koji način da se poveća prodaja domaćih kvaltetnih vina, ili drugih uvoznih vina koja nisu konkurentna sa cenom – odgovor je u ekonomiji obima: Vinar treba da odluči da li mu se isplati da proda mesečno deset flaša vina po ceni koju misli da dobije, ili da proda 1.000 vina mesečno (i više) po ceni koja konkuretna većini vina u ponudi na engleskom tržištu. Poslovni model Naked Wines dodatno omogućuje smanjivanje troškove svih klasičnih posrednika u prodaji – oni nestaju! Distributeri, finansiranje čekanja na prodaju, skladištenje, dužina pregovaranja, dolasci u UK… Trošak ovih aktivnosti može da se prebaci u smanjenje cene Vina na razumnu meru. Drugim rečima, ovaj model omogućuje vinarima da mnogo jednostavnije, brže i jeftinije plasiraju svoja vina na englesko tržište! Kupci dobijaju veoma raznoliku ponudu kvalitetnih vina iz celog sveta, koje do sada nisu mogli da probaju, i to sve po povoljnim cenama.

Dodatno interesantan momenat je mogućnost avansnog finansiranja kompletnog kontigenta vina, i pre nego što počne berba (obično oko 50.000 funti), i to na način da kupci vina mesečno sa 20 funti finansiraju određenog vinara (koji to zatraži), a zauzvrat dobijaju besplatno uzorke novih vina koje proizvede taj vinar.

Ispostavilo se da u celoj ovoj priči najveći problem predstavljaju upravo vinari, koji u većini nisu spremni da se odreknu svog “rigidnog” modela cenovne politike, čak ni po cenu dramatičnog uvećavanja prodaje vina na mesečnom nivou (”Mi proizvodimo kvalitetna vina, i naša cena je zato takva kakva je”).

Rowan Gormley, osnivač i direktor Naked Wines, predlaže vinarima da razmisle o tome da ovaj servis praktično omogućuje pristup kupcima do njihovog vina, a da ako se brend pokaže dovoljno kvalitetan, tada se mogu prodavati različite varijante jeftinijih i skupljih vina.

Prodaja nastaje tamo gde se rešavaju problemi

Kao posledica poslovnog modela Naked Wines, u Engleskoj je aktuelna diskusija na temu budućnosti proizvodnje i prodaje vina, u odnosu na social commerce model direktnog objedinjavanja kupaca i proizvođača vina.

Iz ovog primera se može videti da inteligentnim rešavanjem problema u poslovnim procesima klasičnog poslovanja koriščćenjem Interneta, može se veoma brzo dođi do uspešnih modela prodaje na Internetu. Ono što omogućuje koncept grupne trgovine jeste veoma jednostavno objašnjenje koristi za sudeonike u procesu trgovine – popusti za kupce i povećanje prodaje (smanjenje troškova) za proizvođače.

Interesantno je primetiti da pomenuti Naked Wines u ponudi za sada nema vina iz ovih krajeva – pa prenesite vašim poznanicima i prijateljima koji prave vina da možda i na ovaj način mogu prodavati dosta vina u Engleskoj (za sada).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ima tu jedna sasvim značajna stvar koju sve veći broj stručnjaka iz raznih komunikacijskih i menadžment oblasti zanemaruje. Ne vidi, možda. Elem, ova cela priča sa internetskom revolucijom,  ne prestaje da nas (prijatno-neprijatno zavisi od ugla u “ringu”) iznenađuje. Svakog dana nešto novo… U decembru 2009. FB prestigao Yahoo po broju jedinstvenih poseta, a (su)stiže i [...]

April 2010. obeležilo je nekoliko vrlo značajnih događaja. Po mom mišljenju najvažniji je predstavljanje modela za oglašavanje na mikro bloging platformi Twitter. Druga bitna stvar je širenje FaceBook društvenog kruga (social circle) na ostale web lokacije korisnika FB-a, tj. povezivanje naših online aktivnosti na FB-u sa onim izvan samog servisa -> Open Graph API. TWITTER -> oglašavanje ili [...]

Futuristi, za razliku od vidovitih osoba ili proroka, mogu da ustanove šta će se dešavati u budućnosti na osnovu naučnih saznanja koja su im dostupna u vremenu kada procenjuju buduća dešavanja.

Budućnost (ili sadašnjost) Interneta

Jedan od primera predviđanja koji se može lepo sada proveravati jeste istraživanje “Emerging Trends, 2010 to 2015” koje je 2005. g. urađeno od strane kompanije Gartner (postoji i prezentacija i audio zapis). Ako pratite trendove iz oblasti Interneta, možete lepo videti u čemu je ovo istraživanje pravilno postavilo fokus, a u čemu ne. Dva trenda koja se pominju u ovom istraživanju, a koji se pojavljuju kao bitni već 2009. g., a ove godine ulaze definitivno na “velika vrata” su Internet of  Things i Augmented Reality.

Na nivou EU postoji inicijativa www.future-internet.eu, a projekti koji su u vezi sa budućnošću Interneta u okviru FP7 aktivnosti, mogu se videti ovde. Suština je u tome da će ova dekada dvadeset i prvog veka biti u znaku definitivnog  “izlaska” Interneta iz okvira klasičnih kompjutera.

U tom kontekstu, izdvojio sam tri bitna koncepta koji potvrđuju tendencije kretanja razvoja Interneta u pravcu izlaska iz okvira upotrebe klasičnih kompjutera.

Internet of things

Koncept Internet of Things ima za cilj identifikaciju i upravljanje različitim tipovima predmeta (objekata), koji su “obeleženi” RFID tehnologijom (identifikacija objekata putem radio frekvencije), ili čuveno “ubacivanje čipova” u stvari, ali i u živa bića (tzv. bio-senzori).

O ovoj pojavi postoje tekstovi na ovdašnjim jezicima, a u toku prošle godine su se pojavili i prvi primeri upotrebe ovog koncepta koji nisu samo u domenu zabave. Interesantan je primer upotrebe ovog koncepta u saobraćaju, gde špediter (u ovom slučaju danska kompanija Container Centralen) omogućava svojim klijentima da u realnom vremenu mogu da prate gde se trenutno nalaze kamioni sa njihovom robom.

Knjiga “Internet of Things“ Organizacija “Internet of Things“

Augmented Reality

Za razliku od prethodnog trenda čija je ozbiljnija primena tek počela prošle godine, Augmented Reality (”Proširena stvarnost“) koncept se već uveliko primenjuje u aplikacijama za mobilne telefone, a predstavlja spoj realnog sveta sa kompjuterskim aplikacijama.

U Hrvatskoj se prošle godine pojavila aplikacija za mobilne telefone koja prepoznaje objekte na koje nailazite, i daje dodatne informacije o tim objektima (npr. benzinske pumpe, bankomati, i sl.). Najpoznatija primena ove tehnologije jeste i GPS uređaj u kolima, naročito ako putem mobilnog telefona dobijate i prateće podatke o objektima pored kojih prolazite. Ovakve aplikacije idu i u pravcu promocije i povećanja prodaje, kao u primeru aplikacije za poštovaoce piva Stella Artois.

3D Internet

Za razliku od prethodna dva koncepta koji su već u upotrebi, 3D Internet je trenutno u fazi istraživanja i razvoja, a planira se da do 2020. g. doživimo i prve aplikacije ovog tipa tehnologije u vidu 3D medija. U okviru EU postoji istraživački projekat koji se baš i zove 2020 3D Media.

Znači, ne radi se o upotrebi 3D naočara za gledanje filma kao što je Avatar, već pravo prikazivanje trodimenzionalnih slika, kao što se to može videti u SF filmovima. Za sada ova tehnologija funkcioniše po principu prikaza nekih projekcija u 3D obliku (imao sam čak prilike da vidim ovo na nekom festivalu u Kotoru, pre dve godine), a razvoj se očekuje u tehnologijama koje prate produkciju 3D sadržaja i njihov prikaz u kućnim uslovima (drugim rečima, principi koji omogućavaju pojeftinjenje, a samim tim i omasovljenje ovih tehnologija).

Kako primeniti veoma nove tehnologije u poslovanju?

Pomenuto istraživanje kompanije Gartner daje i odgovor na pitanja:

Zašto je potrebno pratiti značajne tehnologije koje će se tek pojaviti? Kako veoma brzo iskoristiti prednosti kompanije koja je inovator u primeni veoma novih tehnologija?

Gartner uvodi i tzv. STREET koncept koji bi mogao da pomogne kompanijama u prihvatanju tehnologija koje tek dolaze:

Scope – Odrediti obim u kojem se nova tehnologija može primeniti u slučaju kompanije. Track – Pratiti razvoj tehnologije sa aspekta troškova i rizika, kao i isplativosti primene nove tehnologije. Rank – Odabir tipova projekata u oblasti nove tehnologije, u odnosu na mogućnost postizanja očekivanih efekata. Evaluate - Ocenjivanje primene nove tehnologije. Evangelize – Sticanje prakse iz oblasti primene nove tehnologije, i generalno iskorišćenje prednosti rane upotrebe novih tehnologija. Transfer – Širenje ovih znanja među ostalim zaposlenima, ali i van kompanije (deljenje novih znanja van kompanije veoma pozitivno utiče na reputaciju kompanije).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U poslednjih godinu-dve situacija sa padom cena pristupa Internetu dovela je do toga da se i na ovim prostorima dešava sve veće interesovanje za gledanje televizija, filmova, serija, sportskih prenosa, koncerata (…) preko Interneta. To se može primetiti i po činjenici da je Youtube.com jedan od 3 najposećenija sajta u Srbiji i Hrvatskoj (npr.).

Ponuda ovog tipa korišćenja Weba na svetskom nivou je ogromna:

Možete gledati besplatne televizije online preko specijalizovanih softvera. Možete pretraživati velike baze podataka za direktno gledanje TV programa, serija, filmova… Možete direktno pretraživati video tematiku za koju ste zainteresovani preko servisa kao što je OVGuide.com (objedinjuje video i tv sajtove), Google Video (objedinjuje različite video sajtove), ili npr. wwiTV.com (hiljade online TV stanica, uključujući i određeni broj ovdašnjih televizija). Ako vas nervira lošiji kvalitet video materijala (televizija) koje gledate online, postoje online servisi koji nude kvalitetnije video/TV materijale, kao što je npr. DailyMotion.com.

Televizija na Internetu u regionu

Juče sam posle dužeg vremena imao malo više mogućnosti da istražim šta se dešava na ovdašnjem Webu sa aspekta ponude online televizije, filmova, serija… U jednom momentu sam pomislio da bi bilo interesantno popričati sa nekim od vlasnika ovakvih sajtova, ali se ispostavilo da su to uglavnom klasični AdSense advertajzing sajtovi, bez direktne informacije o tome ko je uopšte vlasnik ovakvih sajtova, sem anonimnog formulara za postavljanje upita. Tako da sam ipak samostalno pregledao ono što se može videti na ovim prostorima, bez adekvatne konsultacije sa “činiocima” ove igre.

Koristi TV medija

Internet čak i na ovim prostorima omogućuje medijima ili pojedincima koji žele da prave (ili kreiraju) TV program da ga promovišu na mnoštvu online lokacija. Servisi kao što su Ustream.tv ili Justin.tv omogućuju da besplatno online puštate vaš TV program (bilo putem Web kamere ili profesionalne TV produkcije, a neke ovdašnje TV stanice se emituju online preko ovakvih servisa). Veliki broj domaćih i inostranih Web sajtova jednostavno preuzimaju na sopstvenom sajtu emitovanje ovakvih TV programa, što u osnovi širi vidljivost televizija.

Sa druge strane, samo je nekoliko ovdašnjih komercijalnih servisa Internet televizije koji predstavljaju konkurenciju postojećim kablovskim ili satelitskim sistemima, sa preko 100 kanala na ovdašnjim jezicima (mogu se pronaći reklame do ovih servisa na besplatnim servisima za praćenje Internet televizije).

Od ovakvih servisa, prema mom malom istraživanju, izdvojio sam servise (prethodno se morate izboriti sa dodacima da uopšte možete pratiti TV programe, kao što su WM player, Real player, Flash…) kod kojih možete odmah gledati Internet TV, bez posebnog prijavljivanja, skidanja softvera i sl.:

UživoTV.com, servis u sklopu (SEO) mreže sličnih Web sajtova (dobro pozicioniran na pretraživačima). Prilagođeniji je nešto više korisniku nego reklamiranju (veći osnovni ekran TV stanice), u odnosu na većinu  sličnih sajtova. Pregledan, lako se odabiraju različite TV stanice, veliki broj stanica koje iz prve prorade (preporuka – nova verzija MSIE). Uživo24.com, nešto manji prozor za TV stanicu, ali sa dosta TV stanica koje iz prve prorade. Tjuner.com, veliki broj internacionalnih TV/Radio stanica u kombinaciji sa ovdašnjim stanicama. TV program se pušta u posebnom prozoru. Susjed.com, servis koji u osnovi sadrži veću količinu raznorodnih servisa koji dodatno podižu rejting Web sajta, pored posebnog dela za Internet televiziju. Veći ekran TV programa, ali treba imati sreće da određeni program i proradi.

Interesantno je primetiti da kada se uporedi ponuda ovdašnjih TV stanica na različitim sajtovima, ni jedan od ovdašnjih servisa ovog tipa nema sve dostupne ovdašnje TV stanice, pa je potrebno koristiti veći broj ovakvih Web sajtova. To dodatno pokazuje da korist od ovakvih Web sajtova za njihove vlasnike nije naročito velika, jer bi se u suprotnom verovatno potrudili da budu ažurni sa spiskom dostupnih TV stanica.

Koristi Web sajtova koji besplatno omogućuju objedinjeno gledanje TV kanala

Na ovim prostorima poznato je da su prihodi od online oglašavanja znatno manji od prihoda u razvijenijim državama, ali je u poslednje vreme moguće ostvariti i preko 300/400 EUR mesečno na osnovu posećenosti od 2.000+ posetilaca dnevno, pod uslovom optimizacije sadržaja stranica sajta sadržajima koji “privlače” skuplje reklame (PPC model oglašavanja).

U segmentu Web sajtova koji okupljaju ovdašnje besplatne TV stanice na Internetu, činjenica je da ima nekih para za određeni broj “igrača” na ovom tržištu. Potražnja za ovakvim servisima je sve veća kako raste broj korisnika Interneta sa brzinama pristupa preko 1 Mb/s, i nije čudno da ovaj segment tržišta u regionu pokriva jedno 30-40 Web sajtova (koliko sam mogao da vidim).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U poslednjih nekoliko dana Google najavljuje veoma zanimljive novosti koje će veoma uticati na razvoj pretraživanja, ali i optimizacije za pretraživače u narednim godinama:

Prvo je najavljen novi veliki update generalnog sistema pretraživanja Google-a, pod nazivom Google Caffeine. Neke od najverovatnijih velikih promena leže u još većem fokusu na kvalitet sadržaja i na smanjenje uticaja linkovanja sa drugih sajtova (back-links). Još neke pretpostavke. Ova nova verzija pretraživanja očekuje se početkom sledeće godine. Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za pretraživače i SEO, Danny Sullivan u poslednje vreme skreće pažnju na potpunu personalizaciju pretrage, koju je i Google najavio na svom blogu. U ovom slučaju, poznata mogućnost različitih rezultata za pojedince koji su bili prijavljeni na Google, sada se proširila na sve korisnike. Na ovaj način Google će pokazivati rezultate pretraživanja u zavisnosti od prethodnih akcija pojedinačnog korisnika. Sada će biti veoma teško pretpostaviti koji su to sve rezultati personalizovani, a koji ne (google će personalizovati samo one upite za koje ima podatke o predlozima drugačijih rezultata pretraživanja). Od danas je Google počeo da prikazuje rezultate u realnom vremenu, kao npr Twitter. Odete na http://google.com/trends i kliknete na neku od “vrućih tema” (hot topics). Sačekate malo, i videćete menjanje rezultata u realnom vremenu.

Uvod u društveno pretraživanje

Poznato je da će sledeća dekada biti u znaku značajnijeg pojednostavljenja filtriranja bitnih informacija u “moru Interneta”. U tom kontekstu, Google je nedavno otvorio mogućnost javnog eksperimentisanja na temu društvenog pretraživanja – Social Search (domaća vest).

Da bi ste probali društveno pretraživanje na Google-u:

Potrebno je da se prijavite na eksperiment. Morate postaviti neke od vaših RSS podataka o aktivnostima na društvenim medijima na vaš Google Profile Page (npr. Twitter i Facebook RSS, vaš blog, Linkedin…). Da biste otvorili stranicu sa vašim profilom, morate imati Google nalog, i u njegovom slopu editovati vaš profil, i dodati potrebne RSS podatke.

Odete na google.com i otkucate traženu frazu, odaberete “more options” (ispod formulara za pretraživanje), i odaberete opciju “social”:

Google praktično iz vaših RSS-ova prati vaše “prijatelje” na društvenim medijima, kao i prijatelje vaših prijatelja (one koji su relevantniji), i rezultate daje u odnosu na aktivnosti vaših prijatelja.

Ideja iza ovakvog pretraživanja jeste da kada nešto tražite, trebalo bi da je logično da najviše verujete svojim prijateljima. Upravo to pokušava da uradi Google sa ovim eksperimentom – da oceni koliko se stvarno može verovati pretraživanju između aktivnosti osoba koje bi trebalo da se poznaju, ili da su poznate.

Za vreme koje sam isprobavao ovaj servis, već sam oduševljen rezultatima, iako iskreno nisam tražio nešto što mi stvarno treba trenutno, već sam ocenjimao kvalitet rezultata za različite meni bitne ključne reči i fraze.

Svakako, u narednom periodu možemo očekivati veoma velike promene u percepciji online pretraživanja, što Google i predstavlja u poslednje vreme.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Twiter kao bitan element online komunikacijske strategije, njegove glavne karaktersitike, globalni trendovi, kao i značajne preporuke o korišćenju ovog servisa neke su od tema o kojima ćemo diskutovati u Bosni i Hercegovini na prvom PR Clubu početkom decembra. Agencija PRime communications namerava da svojim partnerima predstavi značajne komunikacijske trendove putem radionica, a prva tema PR [...]

Ovaj članak nije u vezi sa tematikom kontekstualnog oglašavanja. Obzirom na vreme koje imam na raspolaganju za ozbiljne tekstove ovog tipa, neću biti u mogućnosti da linkujem sve bitne navode (ali većinu hoću).

Pre skoro godinu dana pročitao sam veoma važan tekst na temu sledeće faze razvoja Weba – Kontekstualni Web (na žalost, obaveze su čudo, i zato nisam objavio tekst na ovu temu ranije). Pročitani (veoma dugačak) intervju sa Clay Shirky-jem me je definitivno opredelio da treba objaviti priču o vremenu u kojem već živimo, i koje će biti dominantno u narednoj dekadi ovog veka (jednom prilikom ću napisati poseban tekst o mojim impresijama nakon letos pročitane njegove knjige “Here Comes Everybody“)!

Kvalitetno filtriranje informacija stvara “pobednike”!

Kontekstualni Web ima za osnovu predlaganje sadžaja koji su u vezi (u kontekstu) sa sadržajima koje korisnik posmatra na Webu. Ili, kako to neki kažu – “kako napraviti malo reda u haosu informacija kojima smo bombardovani”.

Već duže vremena sa manje ili više uspeha pojavljuju se različiti online servisi za preporuke (recommendation engines), kao što je npr. StumbleUpon, koji imaju za cilj filtriranje informacija koje bi trebalo da su u vezi sa nekom aktivnošću ili željama korisnika pri korišćenju Interneta.

Napredniji korisnici Interneta već duže vreme filtriraju različite online informacije putem RSS tehnologije, mnogi su u poslednje vreme odustali od praćenja stotine RSS izvora u korist Twitter-a, pa je onda i Twitter postao “preširok”, i pojavio se servis kao što je TwitterTimes (ili grupe na TweetDeck-u, ili liste na Twitter-u).

U čemu je kvaka (22)?

Prevelika količina informacija na Internetu nije problem, ako znate kako da filtrirate informacije koje vas interesuju (“There’s no such thing as information overload, there’s only filter failure.”)! Problem je u tome što trenutno relativno mali broj osoba to stvarno zna da radi (u praksi postoji stotine načina kako uspešno filtrirati online informacije), a nastupa vreme u kojem će dalji razvoj tehnologija omogućiti da sve veći broj osoba filtrira informacije po svom nahođenju bez većih problema!

Ako prethodno pokušate da zamislite poređenjem kako je došlo do toga da sve češće čujem ovakvu rečenicu: “Ne znam ja taj kompjuter i taj Internet, ali koristim Facebook!”, shvatićete veoma brzo da se praktično radi o razvoju Internet tehnologija sa aspekta njihove upotrebljivosti, koje su omogućile postojanje tako jednostavnih servisa za korišćenje – kao što je pomenuti FB. Isto to će se u narednih 3-5 godina desiti u domenu upotrebljivosti filtriranja online informacija.

Faze razvoja kontekstualnog Weba

Aktuelna faza razvoja Weba “stidljivo” je krenula 2008. g., i odmah je pokrenula pitanje cikličnosti velikih promena Internet okruženja, obzirom da se za početak pojave Web 2.0 vremena obično proglašava 1998. g. u kojoj je kreiran prvi RSS i pojavili su se prvi blogovi (pod tim nazivom).

Pored “sveprisutnih” online aplikacija koje na različite načine omogućuju filtriranje podataka prema željama korisnika, izdvajaju se tri dominantna trenda koji će obeležiti narednih nekoliko godina:

Unapređenja softverskih dodataka (add-ons, plug-ins) za Web čitače (browser-i, kao što je FF, MSIE, Chrome…) – Browser-based Contextual Web (više o ovome u pomenutom članku o kontekstualnom Webu sa RWW lokacije) Posebne softverske aplikacije koje se pokreću na kompjuterima ili mobilnim telefonima – Browserless Web Kontekstualni Web u sklopu operativnog sistema

U slučaju pojave tehnologija (Web 2.0) koje su zaslužne za vreme u kojem i sada živimo, nije se radilo jednoj pojedinačnoj “stvari”, već o čitavom korpusu “novih razmišljanja” koja su dovela do “izbijanja” društvenih medija u “mainstream” 2005. g. Slično ovoj pojavi, već nekoliko godina traje razvoj različitih tipova aplikacija, poslovne logike i načina razmišljanja koja se od 2008. g. već mogu videti na Webu kao novi trend.

Upravo prethodna podela kontekstualnog Weba predstavlja jedan od najvažnijih odgovora na pitnje – “Zašto je Google krenuo u Chrome i Android, i zašto Google ima skoro sve bitne varijante aplikacija u online okruženju”. Sa duge strane, ako malo pažljivije pogledate koje sve mogućnosti nudi MS Windows 7, pored kontekstualnih dodataka u MSIE 8, videćete različite korisne online aplikacije u sklopu samog Desktop okruženja (widget-i, gadget-i), ali i ozbiljno inkorporirane funkcije korišćenja Interneta i u sklopu samog operativnog sistema (npr. interesantno korišćenje tzv. “Open Search” tehnologije u sklopu rada sa folderima).

“Kuda ide ovaj voz?”

Već se sada zna da da je kontekstualni Web faza razvoja Interneta koja ima za cilj jednostavnije korišćenje resursa koji se mogu pronaći na Internetu, i koja će imati za posledicu slabljenje značaja pretraživanja kakvog danas poznajemo (verovali vi ili ne!). To će se značajno osetiti sredinom sledeće dekade (kvalitet filtriranja informacija prevazićiće resurse klasične pretrage Weba), a njenim krajem otpočeće sledeća faza u razvoju Interneta – Dolazak do potrebnih informacija u odnosu na njihovo značenje: Semantički Web.

Veliki broj kompanija pokušava sve brže da dođe do kvalitetnih i veoma upotrebljivih semantičkih aplikacija, i na tom planu opet Google najdalje ide – u “bitnim” rezultatima pretraživanja već se mogu videti naznake oblasti “Semantic Search“, koja u sebi sadrži i učenje softverskog sistema, uz pomoć živih osoba (tzv. Google Quality Rating). O ovoj oblasti napisaću uskoro poseban tekst…

Btw. Da li možete zamisliti šta se dešava “ispod haube” razvoja Weba (Google, MS, Amazon…), kada ja već skoro godinu dana znam šta će se dešavati sa Webom u narednih 15 godina?

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Konačno i članovi srpskog PR udruženja imaju svoju konferenciju, svoju “PRiliku”. Čestitam timu volontera iz DSOJ na uloženoj energiji, vremenu, strpljenju. Sve pohvale za g. Miloša Đajića, Predsednika DSOJ koji je bio dostupan i srdačan domaćin! Post ću podeliti na 3 celina: I  Predavanja/PRedavači – naučeno, utisci II Posebni utisci III Linkovi Naravno, sve napisano će biti rezultat mog subjektivnog stava [...]

D Dj bi se tako bacila na taj talas OK, u najbližem okruženju primećujemo koliko smo zahvaljujući web-u snažno povezani i koliko pojedinačna iskustva, preporuke i mišljenja utiču na konverzaciju koju pratimo  i na naše impresije u vezi sa određenim temama. Jedini problem jeste velika količina smeća na sve strane i gužva koju nije najjednostavnije [...]

Krajem avgusta i početkom ovog meseca desila su se dva veoma važna poslovna  događaja, o čijim posledicama nedeljama “bruji” stručna Social Media blogosfera: Prvo je krajem avgusta meseca objavljena informacija da su tri najpoznatija tehnološka/Web stratega iz kompanije Forrester – Jeremiah Owyang, Charlene Li i Ray Wang, prešla u konsultantsku kuću Altimeter Group, koja se bavi savetovanjem [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Članak na temu novih trendova u razvoju Weba u realnom vremenu - The Real Time Web. Istorijat I: The Real Time Internet - Od Usenet-a do Jabber-a Razvoj Interneta je prožet komunikacijom između njegovih korisnika u realnom vremenu. 1986. g. nastao je NNTP protokol, koji je omogućio nastanak Usenet grupa (diskusione grupe, koje je “pojeo” Web /nastao [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Dva meseca na raznim nivoima u mojoj se prethodnoj kompaniji većalo o tome je li ili nije ok da blogujem kao supervizor za komunikacije Izvršnog odbora. Nigde na blogu mi nije bilo dozvoljeno da spominjem svoju kompaniju, niti moja eksplicitna iskustva. Veliki broj kolega u kolektivu me je posmatrao kao što se posmatra nudista na [...]

Živimo u vremenu veoma velikih promena u svetu ekonomije i Interneta, a ove promene polako dobijaju i svoj konceptualni (naučni) okvir, koji se može uočiti na osnovu proučavanja određenih aktuelnih trendova u vezi sa društvenim medijima. Definisanje kapitala društvenih medija U poslednje vreme veliki broj uticajnih autora sve češće uz društvene medije pominje termin “društveni kapital” [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Detaljan izvetaj kompanije eMarketer - Online Brand Management: Connecting the Dots, govori o pojavi u online oglašavanju razvijenih ekonomija koja je još daleko od nas - online brend oglašavanje počinje značajnije da stagnira u korist PPC oglašavanja, u odnosu na efekte koje proizvodi - naročito zbog aktuelne recesije. Jedan od najbitnijih razloga ovakve situacije sa [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Verovatno bih trebao da budem zahvalan na publicitetu povodom predstavljanja mog predavanja u PKS, ali je problem u tome što su cifre u objavljenom prikazu predavanja ostavljene bez ikakvog saopštenja i deluju kao prava paušalna ocena.

Skoro dva meseca pre nego što ću objaviti informacije o najuspešnijim e-biznis firmama iz oblasti usluga, u Zagrebu sam upoznao Hrabrena Suknaića koji je zadužen za Google u Srbiji i Hrvatskoj, i od kojega sam (bezuspešno) pokušao da dođem do bilo kakve informacije o redovima veličina online oglašavanja preko Google-a u Srbiji. Tom prilikom sam mu rekao da je prema mojoj tadašnjoj proceni tržište oglašavanja u Srbiji za 2008. g. veličine između 3.5 i 4 mil EUR, a da je moja procena negde oko 20 do 25 odsto tog tržišta PPC oglašavanje, sa odnosom 1:10 za Google u odnosu na Etarget.

Ove podatke sam pominjao na dva predavanja koja sam imao u tom vremenu, ali nisam objavljivao ove informacije javno - jer nisam stigao da ih objavim u prvo vreme, a onda sam saznao za podatke sa APR-a (koje sam takođe zbog posla objavio sa zakašnjenjem od mesec dana od kada sam ih saznao), koji su me naterali da razmislim o nekoliko interesantnih pokazatelja:

Javni podaci za poslovanje Etarget-a su suviše mali u odnosu na moju procenu njihovog poslovanja (ni od njih nisam dobio podatak o prihodu), a oni imaju metode kako da odavde posluju i van Srbije, tako da je nije jednostavno napraviti što realniju procenu vrednosti PPC tržišta. Poslovni rezultat Infostud-a mi je skrenuo pažnju na drugačiju raspodelu prihoda od online oglašavanja u segmentu kompanija koje imaju značajne resurse prodavaca online usluga (online poslovni adresari, online oglasnici…). Obzirom na rezultat Httpool-a, koji u svojoj strukturi prihoda ima i većinske prihode od sajtova kao što su Blic.rs i Naslovi.net, definitivno se može pretpostaviti trend preraspodele prihoda od online oglašavanja,  koji se značajno razlikuje od višegodišnjih trendova pokazatelja odnosa između tipova online oglašavanja u razvjenijim ekonomijama.

U poslednjih osam godina dajem procene tržišta online oglašavanja u Srbiji na osnovu pokazatelja koje prikupim u praksi tokom godine koja se posmatra, a u poslednje tri godine ove pokazatelje dodatno upoređujem sa indikatorima koji se odnose na promene trendova u online oglašavanju razvijenijih ekonomija. I naravno, poređenje sa prethodnim godinama.

Na osnovu prethodno napisanog, došao samdo zaključka da bi tržište online oglašavanja u Srbiji za 2008. g. trebalo da ima iznos između 4 i 6 mil. EUR, sa sledećom raspodelom:

Display oglašavanje (baneri, flash…): između 50 i 60 odsto učešća (u SAD ispod 40%) PPC oglašavanje: između 15 i 25 odsto učešća (u SAD preko 40%) Oglasi (adresari, oglasnici, poslovni oglasi…): između 25 i 30 odsto učešća (u SAD 17%)

Ako bih došao do preciznijih parametara za prihode od PPC oglašavanja, kao i neke pokazatelje prihoda za Blic ili B92, tada bih mogao mnogo preciznije da kažem i kolika je raspodela tipova oglašavanja, kao i kolika je procena tržišta oglašavanja u jednoj cifri.

Btw. Iz prethodnog proizilazi da su procene tržišta online oglašavanja u Srbiji za 2007. bile pogrešne i da su verovatno između 2.5 i 3 mil. EUR (2008. g. došlo je do naglog razvoja PPC oglašavanja i početak intenzivnijeg oglašavanja na Facebook-u).

*Uskoro i kod nas Sve vreme osećam da je nešto posve pogrešno u percepciji “javnosti” posmatrano iz uzgla PR stručnjaka. I nema to (samo) veze sa klasičnim medijima kao gate keepers-ima. To nema veze čak ni sa PR-om. Stvar je u ljudima. Javnost (ljudi, publika, ciljna grupa, konzumeri, potrošači, oni veliki najveći ka kojima streme sve naše [...]