Planeta Srbija

Svaka srpska Vlada, a naročito ova sadašnja ima puna usta reči -  štednja. Političar ne može da se bavi tim poslom ako ne nauči da što češće, i u svakoj prilici pominje tu reč. U nekim prilikama, obećava štednju, a u drugim pravda neispunjena obećanja potrebom da se štedi.

Sada, kada smo u sred svetske ekonomske krize srpska Vlada je objavila niz mera štednje a najavila još novih. Ali to ne pomaže jer se iz njihovih postupaka vide da se radi samo o rečima bez pokrića, deklaracijama datih radi javnosti, a bez stvarne namere da se nešto zaista i učini.

Krilatica da, kada god vlast najavi mere štednje, građani znaju da će ih to skupo koštati, se stalno potvrđuje. Država štedi tako…

U jeku opravdanog postavljanja pitanja šta RNIDS radi sa ogromnim parama koje su prihodovane registracijom preskupih .rs domena, RNIDS pravi poteze koji su blago rečeno neobični.

Pre neki dan sam skrenuo pažnju na neverovatno razbacivanje novcem održavanjem sednice Skupštine u luksuznom hotelu i upošljavanje marketinške agencije za organizaciju svega toga, a nije dugo potrajalo da smisle novi način da nepotrebno rasipaju oteto.

Na 47. sednici Upravnog odbora RNIDS održanoj 17. februara 2009. upravni odbor je doneo odluku da se Republici Srbiji dodeli donacija od 200 domena na period od deset godina za namensko korišćenje za potrebe državne uprave. Ova donacija će biti ostvarena kroz ugovor RNIDS i Uprave za zajedničke poslove republičkih organa Republike Srbije.

Sve domene koji budu regulisani kroz donaciju registrovaće…

Na 45. sednici Upravnog odbora RNIDS održanoj 28. januara i 5. februara 2009, Upravni odbor je doneo odluku da se finansijskim planom odrede sredstva namenjena za dodelu finansijske podrške, a drugim aktom utvrditi kriterijume na osnovu kojih će se vršiti dodela raspoređenih sredstava.

Nažalost, u Zapisniku nema više podataka od ovoga, pa je malo nejasno šta su želeli da urade, mada je sama odluka posledica nekog zahteva broj 471 kojim je tražena finansijska podrška od RNIDS-a (ko je i koliko tražio nije navedeno).

S obzirom koliko sam sumnjičav prema svakom potezu RNIDS, nije mi teško da u ovome prepoznam sponzorsku delatnost. Izgleda da RNIDS zaista ne zna šta će sa svim onim parama koje je prihodovao bezobrazno visokim cenama .rs  domena tako…

Pre neku godinu, imao sam veliki problem, dobro sam zarađivao, ali mi se novac sve nekako izvlačio, iako ne spadam u rasipnike i u stvari nisam veliki trošadžija, bar sam ja tako sebe video. Naravno, znao sam ja da je novac otišao na uglavnom korisne stvari - pošto ne spadam u one koji vole noćni život, kafane, piće i derneke svih vrsta i slične mamipare koje mnogima prazne novčanik.

Sa kupovinom laptopa (eto gde je otišao novac) dobijem i licencirani Windows i još neke programe među kojima Microsoft Money. To je program za lično i kućno knjigovodstvo. Rekoh, hajde kad već imam taj program da se bacim malo u vođenje lične evidencije. Program je inače vrlo dobro zamišljen i zaista može…

…ili koliko “troši” ovaj softver?

Pomenuo sam u jednom od prethodnih članaka TCO (eng. Total Cost of Ownership) ili na srpskom ukupni troškovi posedovanja/upotrebe softvera. Šta to zapravo znači?

TCO je finansijska procena ukupnih direktnih i indirektnih troškova investicije kao što je nabavka softvera (mada se ne odnosi samo na softver).

Ispostavlja se da je sama cena softvera, čak i tzv. slobodnog softvera (freeware, open source,…), skoro nebitan parametar posmatrano iz ugla TCO i da zato ima veoma mali uticaj na ukupan rezultat IT investicije.

Na primer: ako kupite poslovni softver za 100 eura, i na samo podešavanje i prilagođavanje softvera Vašim potrebama utrošite 40 sati tehničke podrške (gde je sat podrške 20 eura) ispada da Vas u stvari softver nije koštao 100, već 900 eura. Da ne pominjem utrošak vremena Vaših zaposlenih dok se obučavaju za rad u novom programu!

Iako je ovo samo primer i sve cifre su izmišljene nije teško izračunati da je, u većini slučajeva, cena softvera manja od 10% ukupne cene posedovanja i upotrebe softvera. Troškovi se drastično povećavaju kada uzmete u obzir broj ljudi koji su angažovani na obuci, održavanju, podršci, administraciji i sličnim poslovima.

Takođe, način i svrha upotrebe softvera direktno utiču na ukupne troškove posedovanja/upotrebe softvera!

Previše često firme kreću od pretpostavke da svi programi nude iste pogodnosti. Iako na papiru dva softvera imaju istu namenu i cenu (u ovom slučaju govorimo o poslovnom softveru), oni mogu imati potpuno drugačiju računicu za obračun ukupnih troškova posedovanja/upotrebe softvera. Specifičan proizvod i proizvod opšte namene drastično menjaju sliku.

Tehnologija upotrebljena pri proizvodnji softvera takođe može imati značajan uticaj. Troškovi u ovom slučaju direktno zavise od mogućnosti tehnologije. Mogućnost on-line ažuriranja, lakoća instalacija novih verzija, izmena zakonskih propisa, izmene samog programa. Sve su to parametri koji utiču na ukupan obračun troškova softvera.

Da li Vam je bitna potrošnja goriva i cena održavanja kamiona kojim prevozite robu? Ne želite da kupite TAM kamion iz ‘82 kao najbolje rešenje za prevoz robe iako košta samo 1000 eura? Slično je i sa softverom!

Cena je samo jedan od parametara pri odluci. Troškovi implementacije, angažovanje sopstvenog IT sektora, održavanje, podrška i sl. su parametri koje takođe morate uzeti u obzir pri izboru poslovnog softvera. Ako ih izostavite može Vam se desiti da se ipak provozate “tamićem” koji troši više ulja nego benzina.