Planeta Srbija

Poslednji aktuelan primer korišćenja Twittera kao kanala sa prosleđivanje važnih informacija jeste praćenje aktuelne situacije na Kosovu (#kosovo) preko Twittera, naročito informacija od strane @stefanzivkovic. Stefan Živković je preko noći postao medijski eksponiran, što je rezultiralo činjenicom da je pre tri dana (sreda) imao preko 600 Twitter pratilaca, a danas (petak) već preko 3.000.

Oduševljenje Twiterom ne znači bezrezevno verovanje informacijama koje se tamo mogu pronaći

Iako je činjenica da se preko Tvitera danas najbrže prenose informacije, u četvrtak uveče je preko istog vođena veoma argumentovana diskusija na temu odnosa brzine prenošenja informacija i njihove relevantnosti. Glavni akter ove diskusije je bio novinar RTS-a Zoran Stanojević (@zozast) koji se veoma argumentovao konfrontirao stavovima oduševljenja izveštavanju preko Tvitera, u odnosu na njihovu vrednost kao vesti koju objavljuju klasični mediji.

Zoran Stanojević je za sada jedini ovdašnji novinar klasičnih medija koji je  veoma uspešno “kontrirao” preovlađujućim mišljenjima o Tviteru, i to baš u konverzaciji na tom servisu.

Twitter – Platforma, kanal komunikacije ili medijum?

Jeda od važnih dilema koja se iskristalisala tokom pomenute diskusije jeste sam status Tvitera – da li je to medij (medijum) ili ne?

Svi društveni mediji (pa i društvene mreže kao što je Tviter) jesu prvenstveno platforme koje predstavljaju kanal komunikacije, i preko kojih je moguće uspostaviti pojedinačne naloge korisnika, gde pojedini korisnički nalozi imaju karakteristike onoga što bi trebalo da se u novinarstvu podrazumeva pod pojmom medija (prosleđivanje pouzdanih i proverenih  informacija u formi vesti).

Postoji veći broj ovdašnjih pozitivnih i negativnih primera funkcionisanja društvenih medija kao izvora određenih informacija koje postaju vest (i za klasične medije):

Poslednji naveden primer najviše govori o posmatranju društvenih medija kao pouzdanih izvora za potrebe informisanja putem klasičnih medija (iz perspektive predstavnika samih klasičnih medija) – Društveni mediji su u osnovi amaterski mediji! Korisnici društvenih medija nemaju obavezu da proveravaju informacije pre njihovog objavljivanja!

Prvi i drugi navedeni primeri govore u prilog činjenici da se društveni mediji moraju posmatrati iz perspektivne klasičnih medija kao klasičan izvor informacija – koji je potrebno proveriti (kako bi to i inače trebalo da se radi u novinarskoj profesiji)!

Problem novinara – kredibilitet online izvora!

Bez obzira na sve prethodno navedeno, novinari i ostali predstavnici klasičnih medija i dalje imaju problem kako da primarno izdvoje relevantne informacije na Internetu od onih drugačijih (pogledati primere sa preuzimanjima vesti sa sajta Njuz.net).

U ovom slučaju, problem je u samim medijima, odnosno u činjenici da novinari i urednici MISLE DA POZNAJU INTERNET, ali se u praksi vidi da samo mali broj novinara zna na pravi način da prati dešavanja putem društvenih medija, odnosno:

Za ozbiljno korišćenje društvenih medija u svrhu dobijanja relevantnih informacija je potrebno vreme da se nauči na koji način se radi evaluacija sajtova, a naročito aktivnosti online korisnika – jer je potrebno pratiti duže vremena određene korisnike da bi se moglo proceniti koliko su pouzdane informacije koje prosleđuju ti korisnici. Sa druge strane, novinari koji se sami aktivno angažuju na društvenim medijima mnogo brže saznaju kako se oni (društveni mediji) mogu koristiti u novinarstvu na najbolji mogući način.

Ovom prilikom bih izdvojio primer korišćenja društvenih medija od strane novinara Blica – Branislava Grkovića (@banegrkovic). On je jedan od retkih novinara klasičnih medija koji iste očigledno koristi na najbolji mogući način za priređivanje tekstova (on je i autor teksta o pomenutom Stefanu Živkoviću), i kod njega se vidi da je ovladao na ispravan način tehnikama praćenja informacija putem društvenih medija.

Korisnici društvenih medija koji žele da postanu izvor informacija za klasične medije moraju vremenom da izgrade kredibitet, koji će ih svrstati u kategoriju priređivača pouzdanih informacija na Internetu.

Praksa je pokazala da što su ozbiljniji online korisnici, informacije koje oni dele imaju više karakteristika informacija koje kreiraju profesionalni novinari.

Нокија је тржишту Србије на Фејсбуку показала функције новог телефона Nokia E7 у периоду мај/јун 2011. године. Поред тога, 7 независних Е7 тестера је тестирало нови паметни телефон.

Фотографије на екрану Nokia E7 изгледају живописније него уживо

Данас се завршила моја дегустација ове небо плаве лутке блиставо кристалног екрана као #E7testerRS. И баш као што сам у снимку распакивања и поменуо, а у складу са бројком у ознаци модела, ову машину је тестирало седморо особа из Србије, међу којима сам и ја. Read more ...

Ако здраво за готово узмемо савремену пословицу „Ако немаш Фејс — не постојиш!“, и искомбинујемо је са оном „На Фејсбуку су људи са којима си ишао у школу. На Твитеру су људи са којима би волео да си ишао у школу.“, долазимо до закључка да су друштвене мреже један од веома битних аспеката савременог хомосапиенса. Нокија се (недовољно) потрудила да корисницима E7 паметног телефона учини што једноставнијим присуп овим веб садржајима.

Виџет и апликација за друштвене мреже подржава само Твитер и Фејсбук, што ћу оценити као делимично прихватљиво обичним корисницима — то су најпопуларније друштвене мреже, али очигледно неприхватљиво циљној популацији модела E7 — пословним корисницима којима је можда и важнија мрежа Линкедин. Истина, постоји самостална апликација коју је направио развојни тим Линкедина, али она није интегрисана у поменути виџет. Read more ...