Planeta Srbija

Narodna biblioteka “Jovan Popović” iz Kikinde raspisala je 19. januara 2008. godine konkurs za literarnu nagradu “Đura Đukanov”.

Nagrada se dodeljuje za najbolju zbirku pripovedaka autora mlađeg od 30 godina pisanu na srpskom jeziku, pod uslovom da rukopis prethodno nije bio objavljivan u celosti ili u delovima.

Nagrada “Đura Đukanov” se sastoji od štampanja knjige džepnog formata, broširanog poveza, u tiražu od 350 primeraka.

Rok za dostavljanje rukopisa je 1. maj 2008. godine.

Rukopise slati isključivo u elektronskom formatu, na e-mail adresu: konkurs_djukanov@hotmail.com ili poslati floppy ili CD na adresu: Narodna biblioteka “Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23300 Kikinda. Sa naznakom: Za literarni konkurs.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Đura Đukanov” su: Branislav Ćurčić iz Sombora, za 2005. godinu, Marica Puškaš iz Novog Sada, za 2006. godinu i Biljana Ćućko iz Batajnice, za 2007. godinu.

Tročlani žiri čine: Vladislava Gordić-Petković, književni kritičar, profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Nemanja Rotar, pisac i direktor Gradske biblioteke u Pančevu, i Mića Vujičić, pisac, književni kritičar i novinar iz Mokrina.

Odluku o dodeli nagrade žiri će doneti najkasnije do 1. septembra 2008. godine. Nagrada će zvanično biti uručena laueratu u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” 19. januara, na dan rođenja Đure Đukanova, značajnog banatskog pisca, godinu dana od raspisivanja konkursa.

Posle male novogodišnje pauze i slabije posvećenosti ovom blogu, što zbog bolesti što zbog nedostatka vremena, ali i zasićenosti, krećemo opet…

Za početak, lagano zagrevanje…

Po čaršiji se priča da George Gillett hoće da otkupi od Tom Hicks - a akcije Liverpula. Kao što se zna, uskoro počinje izgradnja novog stadiona Liverpula.

Gillett and his co-chairman Hicks have almost finalised terms on a £350m loan that would allow them to repay money borrowed for their £218.9m takeover, repay loans acquired to sign players last summer and commence work on their revised plans for a new stadium.

Herta i Džomba se nisu dogovorili oko Fejse. Džomba se ponaša kao veliki gazda…

Naime, po dnevnoj štampi se u četvrtak pojavila informacija da je sve dogovoreno, i da će Fejsa na leto preći u Hertu na pozajmicu, ali kako stvari stoje od dogovora nema ništa.

Italianska policija uištila neke podatke iz Kapelovog dosijea.

hief executive Brian Barwick was informed by Capello and his advisers during negotiations with the former Juventus manager. But, according to several board members spoken to by The Daily Telegraph, Barwick did not disclose details of the inquiry when the FA board were asked to approve his recommendation to appoint Capello on a 4½-year contract worth about £6 million a year, before tax.

Regionalna budala u samozakucavanju tekst o srpskoj košarci, regionalnoj ligi, ko u Srbili gleda košarku, a ko ne gleda i zašto…

Zamislite da, primera radi, dva puta osvojite taj regionalni šampionat. Zamislite da se time čak i hvalite: Bio sam dva puta šampion regionalnog takmičenja! Nesumnjivo to je odličan način da se postane budala, jer biti regionalni šampion isto je što i biti šampion Bačke ili recimo šampion Gornjeg Toka Reke Morave u nečemu.

Nole opet imitira Šarapovu…

Roman-omnibus sastavljen iz tri priče koje se postepeno ukrštaju i na kraju slivaju u jedan pripovedni tok. Prvi deo romana predstavlja ličnu ispovest glavnog junaka, a karakterišu ga “ironični modus i vrlo duhovito pripovedanje”, dok drugi dio predstavlja rekonstrukciju junakove prošlosti i preplitanje njegove lične istorije s društvenom. Velikić prati susret glavnog junaka s istorijskim događajima s kraja 20. veka, njegov put od malog grada u Vojvodini, preko Beograda i Budimpešte, do drugih gradova istočne i centralne Evrope. Treći deo romana predstavlja zbir više glasova, ljudi bliskih glavnom junaku, a karakteriše ga dramaturški modus koji zasvođuje prve dve priče.

Ostali tekstovi vezani za knjigu :

odlomak prikaz intervju dogadjaji 

via

Na blogu Saše Radojčića pre dvadesetak dana počeo je da se pojavljuje jedan veoma zanimljiv fenomen: ne znam kako da ga nazovem, ali kontam da bi neko prikladno ime trebalo smisliti. O čemu je reč?

Saša je napisao tekst o kritičkom tekstu Sofije Živković koji je objavljen u kragujevačkim “Koracima”, koji “komentariše opšti pad estetskih kriterijuma, posebno u izdanjima objavljenim preko interneta, i posebno u slučaju časopisa “Treći trg”. “

Obratite pažnju na bespredmetno glupu diskusiju koja je nastala povodom ovog teksta. Zašto glupa? Zato što se tu ne zna ko je ko, a to je veoma bitno. Da li je u pitanju književno - kritički chat ili jedan novi vid banalizovanja svakog mogućeg diskursa o književnosti u doba tranzicije?

Evo šta jedan od komentatora ima da kaže:

Uzalud pretite.Ja se Vas, ispranih mozgova, ni malo ne plašim. Ako ste nekoga želeli da fascinirate Vašom tobožnjom erudicijom i kulturom- mene niste. Vaša manično-depresivna citatomahija,salve terminoloških prosipanja i mudroproseravanja, sve je to skupa, jedno ogromno i nenadoknadivo NIŠTA. Ništa u vašim skučenim glavama dresiranim da misle onako kako im Gazda ili ti Gazde nalože.

Pišam se na Vaše pretnje

Goran

Moj zaključak je da svako ima pravo da objavljuje ono što želi. To je demokratizacija u svima nama dobro poznatom obliku. Možemo kritikovati i polemisati, ali da se zna sa kim. Pošto je ovaj post za 20 dana dobio oko180 komentara, možete saznati sve šta jedan mladi mozak može da proizvede i napiše, a da prema tome nema nikakvu odgovornost.

Sofija Živković  ima odgovornost da svojim imenom stane iza napisanih reči što nije slučaj i sa bezličnom masom koja je podržava ili kritikuje.

Upravo sam saznao da postoji nezvanični sajt jednog od najcenjenijih novosadskih pesnika, prozaista i muzičara - Slobodana Tišme. Na sajtu možete pronaći Tišminu biografiju, intervjue, tekstove o muzičkom stvaralaštvu, poeziju, fragmente…

Književni kritičar i član žirija NIN - ove nagrade za roman godine, Slobodan Vladušić piše blog (Blic). Obratite pažnju, Slobodan ima smeka za ovakve stvari.

Intervju sa Vladislavom Gordić - Petković o knjizi Književnost i svakodnevnica.

Živimo u napetoj koegzistenciji medija, i teško je reći da li je ta koegzistencija miroljubiva ili agresivna. Televizija nije obesmislila knjigu, internet nije iskorenio ni štampu ni vizuelne medije, pa se pred nama uspostavlja sve više različitih medijskih trasa i moramo da „trčimo više trka istovremeno”. Postavlja se pitanje kako sve to izdržati, kako odgovoriti tom višku izazova, jer ste prinuđeni da opstajete i u realnom i u virtuelnom. Međutim, čitanje je i dalje intimni ritual, opstaje upravo kao posvećenost (u) samoći, jer ta samoća je adekvatan, čak neophodan, pandan imperativu komunikacije koju postavljaju mejl, čet i blog.

Jutros sam već pisao o trendu ukoričavanja novinskih tekstova…

Na proleće očekujemo i ukoričene novinske tekstove Srđana V. Tešina.

Hrvatsku je zahvatio izadavački trend objavljivanja novinskih članaka i tekstova objavljenih na portalima (Arsen Oremović, Sandi Blagonić, Ivan Starčević, Mirko Galić, Tena Štivičić, Rujana Jeger, Jasen Boko, Pavle Kalinić, Žuži Jelinek i Tarik Kulenović).

Kriterij pameti i talenta nije, naravno, jedini jer je izdavačima jednako važan i tržišni potencijal.

Nakladnici tvrde da se ukoričeni novinski tekstovi dobro prodaju i da tržište postoji. Računaju pritom i da se radi o autorima koji imaju izvrsnu odskočnu dasku - izgrađeni medijski profil. Ali, ako je suditi po listama prodavanih knjiga - tek neke se dobro prodaju.

Tomićeva knjiga kolumni prošle godine dobila je Kiklopa za hit godine. U posljednje vrijeme knjige Tene Štivičić i Rujane Jeger na ljestvicama su najprodavnijih knjiga.

Mi, novinari iz Kikinde, protivimo se predlogu predsednika Opštine Kikinda Branislava Blažića da predsednik Rusije Vladimir Putin ponese titulu počasnog građanina Kikinde.

Želimo da podsetimo da Vladimir Putin vodi zemlju u kojoj je poslednjih godina ubijeno 12 novinara, a da nijedan slučaj ubistva nije razjašnjen niti je ijedan ubica priveden pravdi, bez obzira što je većina aktuelnih državnih funkcionera u Rusiji ponikla u sektoru državne bezbednosti.

Poslednje u nizu je ubistvo novinarke Ane Politkovskaje, koja je, kao i njene druge nastradale kolege, istraživala zlokobnu stranu ruskog biznisa, organizovanog kriminala, pravosudnog i bezbednosnog aparata.

Pored toga što novinare u Putinovoj Rusiji nekažnjeno ubijaju, u protekloj deceniji na stotine ih je pretučeno, na stotine je izgubilo sudske procese po tuž-bama ruskih moćnika i prema izveštajima novinarskih organizacija slobodnim no-vinarima u Rusiji uskraćeni su elementarni uslovi za rad i izveštavanje.

Podsećamo da je Rusija zemlja u tranziciji čije institucije još uvek nisu demokratizovane i ne funkcionišu punim kapacitetom i zato smo uvereni da ne po-stoji razlog da se bilo koji političar iz ove zemlje proglasi počasnim građaninom Kikinde.

U Kikindi, 19.12.2007.

Željko Bodrožić, Gordana Perunović - Fijat, Srđan V. Tešin, Dijana Subotički, Dejan Stepanov, Mile Đaković, Žužana Sokolai, Aleksandar Jirsa, Mila Melank, Siniša Jakonić, Vladislav Vujin, Olja Tomin, Aleksandar Šomođi, Zoltan Liptai, Ubava Đogo, Miroslav Dragin, Mića Vujičić, Milos Krneta…

Mladi pisac Uglješa Šajtinac o globalizaciji u umetnosti kaže:

Radovao bih se globalizaciji umetnosti da mislim da je to nešto revolucionarno – kaže mladi autor Uglješa Šajtinac (Hadersfild), povodom rasprave kultrnom rivalstvu Amerike i Francuske, odnosno Evrope. -A nije. Umetnost je uvek bila globalna. Ako govorimo o njoj ka o iskazu, onda je suvišno govoriti da se doživljaj iskaza može kontrolisati ili tačno usmeravati, globalizovati ili ne globalizovati. Može, i to postoji i zove se propaganda. Da postoji propagandna umetnost ne sporim. Jer svaki iskaz nije ništa drugo nego propaganda nečega. Dakle, ne postoji umetnost, sve je propaganda! I ne postoje nikakvi „strani uticaji”. Čovek strane uticaje može osećati u neposrednom okruženju a bogami i iz samog sebe. Ta frankofilska amerikanofobija je budalaština dekadentnih uškopljenika.

Pre nekoliko dana sam najavio NIHIL.NET, simpozijum koji organizuje Klub studenata filozofije - Gerusija. Na spisku predavača se nalazi i moje ime sa temom ne baš tako lakom. Elem, veoma sam nepromišljeno “lupio” temu, ali evo borim se…

Sutra u terminu od 11 do 12 časova je kratko izlaganje ideja koje planiram da integrišem u rad Upotrebljivost i funkcionalnost.

Podsticaj za rad je izbor za ličnost godine magazina TIME za proteklu godinu. Za vezivno tkivo mi je poslužio tekst Žana Bodrijaja “O nihilizmu” (Simulakrumi i simulacije, Svetovi, 1991.) i tekst “Ten Usability Heuristics” Džejkoba Nilsena.

Paradigmatska osa rada povezuje istorijski spreg destrukcije poretka smisla i destrukcije privida u tehnološkom pakovanju Web 2.0 okruženja po definiciji Tim O’Reilly - a : “Web 2.0 is the business revolution in the computer industry caused by the move to the Internet as platform, and an attempt to understand the rules for success on that new platform.” i potrebom za novom scenom koju je izrazio Bodrijar: “Koja se nova pozornica može otvoriti na kojoj bi se ponovo mogle odigrati ništa i smrt kao izazov, kao rizik?”

Jedan pesnik imena Grujičić Nenade, vlasnik Brankovog kola, bivši tiranin DKV - a itd, od danas i u Betonu. Kao prvo, nisu mi jasni likovi koji su na nekim pozicijama gde dobijaju platu, kraduckaju, slikaju se za novine i bave se nekim problemima kojima treba da se bavi student prve godine na studijskog grupi za nastavnika jezika i književnosti u osnovnoj školi?!?

O tome ko ima bolju poeziju, ko od lokalnih žaba i baba pravi svetsku poeziju i ko zna više termina iz Živkovićeve Teorije književnosti Grujičić često analizira. Ako nekom ko smatra da piše dobru poeziju sujeta govori da treba da se prepucava sa nekim ko  preko poetičkih načela udara ideološke temelje (Boško Tomašević) onda sa njim verovatno nešto nije OK, jer pošto je shvatio da mu je etika na vrlo niskom nivou, mora nekako da pravda svoju poetiku. A poetika bez etike je kerin kurac, da izvinite na izrazu…

Pre mesec dana sam preneo vest da je mladi kikindski posac Srđan Srdić sa pričom “Sivo sumorno nešto” uvršten u knjigu “Da sam Šejn”, u izdanju bestseler.net i Konzora iz Hrvatske. Knjiga je nastala kao rezultat Bestselerovog konkursa za kratku priču na koji je pristiglo 534 priče od skoro 300 autora iz celog regiona.

Najnovija vest je da je Srdić pobedio na konkursu zrenjaninskog časopisa Ulaznica u kategoriji najboljeg proznog ostvarenja sa pričom “Angst, brate angst…”.

Prisustvujemo rađanju pisca, Srđanov rad ćemo pratiti na ovom blogu i Srđane, sve najbolje!!!

Ovde možete pronaći “gomilu” celih knjiga. Bacio sam pogled letimično, ništa zanimljivo nisam pronašao. Možda neko bude imao sreće. Koliko sam uočio, a malo sam gledao, ima mnogo onih autora i dela koje mnogi danas svrstavaju u vikend romane za žene.

Klub studenata i studentkinja filozofije GERUSIA organizuje simpozijum NIHIL.NET nihilizam izmedju tradicije i izazova 15. i 16. 12.2007.

Nastavljajući prostore teorijskih matrica Klub studenata i studentkinja filozofije GERUSIJA organizuje dvodnevni simpozijum na temu NIHIL.NET. Nakon povesno-filozofskih konceptualizacija i pojmovlja koji proizilaze iz mišljenja nihilizma, postavlja se pitanje da li i u koje diskurzivne prakse se danas smešta promišljanje Ničega i Ništa. Nihilizam nije samo koncepcija, duhovno strujanje, pravac u filozofiji; nihilizam je povesna zbilja mišljena konstelacijom filozofskih pitanja koja su oduvek u sprezi: (ne)biće, (ne)bitak, (ne)izvor, (ne)prisutnot, (ne)skrivenost, (bez)početak, (bez)temelj, (od)daljavanje, višak/manjak, ostajanje/nestajanje, primicanje/izmicanje, ostatak/nedostatak, neuređenost, anonimnost, ambis, ponor, praznina, dezorijentacija, bolest na smrt, strah… Da li se Ništa gradira kao povesno kretanje, način bivanja, početak mišljenja i stvaranja, logičko-ontološka kategorija, paradoksija, poetska konstrukcija, antiklimakterična ideologija i kulturna rezignacija… stvar je umrežavanja diskursa. Paradoksalno Ništa trasira varijabilne puteve Nečega, tako se o onome što je Ništa oduvek već Nešto (pro)govorilo i pokušavalo govoriti. Gde i kako se danas smešta jedno od osnovnih filozofskih pitanja i da li je savremeno društvo donelo novum nihilističkog bivanja u sasvim drugačije konstruiranim stvarnostima? Da li je virtuelni prostor mesto koje je Ništa? Šta nama danas znače odredbe nihilističke izvornosti i koliko su aktuelne? Kroz kakve poretke se prepliće tema ovog pitanja i kako ju je moguće uzeti u obuhvat? Koje su to pluralne prakse u kojima se promišlja Ništa i umrežava u savremene koncepcije? Na ova i slična pitanja izlagači i izlagačice Gerusijinog simpozijuma NIHIL.NET pokušaće odgovoriti, problematizirati i otvoriti nove horizonte mišljenja, 15. i 16.decembra 2007, u CK13, predavanjima od 11.00h do 19.00h.

Moderatorke programa su Milena Stefanović i Mina Okiljević.

Program:

(more…)

verb tr., intr.

To rearrange letters in such a way. To anagrammatize.

Odlični anagrami

Umalo da zaboravim, večeras se u Orfeusu Lilitiraju američke pesnikinje. Početak u 21 00. Ne propustite najbolji kulturni hepening u Novom Sadu! Za muški deo publike: bude mnogo dobrih riba, a za ženski deo publike - bude mnogo dobrih ribona.

Večeras će Lilit devojke imati neobičan lak za nokte!

Lilitiranje poezije je postalo glavno kulturno dešavanje u gradu Novom Sadu. Judita Šalgo, Dubravka Đurić, Marija Andrijašević, Eva Zonenberg su već bile lilitirane, a ove subote na “dnevni red” dolazi i Jelena Savić koja će svojim prisustvom ulepšati Liliterarne trenutke.

Od prošle subote Lilit trupa nastupa u novom sastavu. Maji i Ivanu se pridružila i Tina Tratinčica.

Kada? Subota, 1. decembar, 21 h

Gde? Mali centar kultura Orfeus, Novi Sad

Šta je Lilitiranje poezije?

Sutra, 27.11.2007. u 21 čas, u Kulturnom centru Novog Sada promociju prve knjige imaće moj prijatelj Bojan Samson. Radi se o knjizi poezije Superblues. Ako se sutra pojavite na promociji tražite od Bojana knjigu sa posvetom, a ako kaže da nema, vi kažite da je na ovom blogu pisalo da ima :).

O knjizi će govoriti Maja Solar i Dragoslava Barzut.

Kravata obavezna!

Na izbornoj Skupštini Srpskog književnog društva u subotu za predsednika Skupštine izabran je Radovan Beli Marković. Istovremeno, izabrani su i novi članovi Upravnog odbora u kojem su: Miodrag Raičević, Nenad Milošević, Enes Halilović, Vojislav Karanović, Vasa Pavković, Goran Petrović, Ljiljana Šop, Radmila Lazić i Zvonko Karanović.

Posle Skupštine članovi Upravnog odbora su za predsednika izabrali Ljiljanu Šop a za potpredsednike Vojislava Karanovića i Radmilu Lazić.

Na subotnjem skupu primljeno je 20 novih članova SKD a za počasnog člana izabran je poznati argentinski pesnik Huan Oktavio Prens. U raspravi zatraženo je da se iz prostorija, koje su pripale SKD a u kojima su sada „Književne novine“, iseli redakcija ovog lista.

Dragan Jovanović Danilov i Srđan Tešin održali su besede na književne teme, usvojeni su izveštaji o finansijskom poslovanju, radu književnih tribina kao i izveštaji komisija za samostalne umetnike i za međunarodnu saradnju. Književna nagrada „Biljana Jovanović“ uručena je Danici Vukićević i Ibrahimu Hadžiću.

Uvreženo mišljenje je da je poezija marginalizovan žanr književnosti, da nema odgovarajuću recepciju, da je na neki način mrtva u dobu (pre)brzih medija. Ovakva konstatacija pledirala bi na istinitost samo ako pod pojmom poezija mislimo prostor umetnosti koji podrazumeva strogu autonomiju i koji bi podlegao tradicionalnim kriterijumima. Ali poredak poetskog je još u mnogim prošlim književno-stilskim strujama pokazao vlastitu multimedijalnost. Tako se poetsko izražavalo i kao vizuelno, fonično, grafičko, dramsko… i preplitalo se sa drugačijim medijima umetnosti. Ovakav multižanrovski i multimedijalni manir naročito je karakterističan i za aktuelnu poetsku scenu, shodno kome mladi autori i autorke eksperimentišu sa različitim prostorima uključujući i tehnološke. Poezija u Novom Sadu već dugo nastanjuje raznorodne prostore izražavanja, što se pokazalo i nedavnim video-poetskim performansom OVEN ILI TRI ŽENE u režiji Dragoslave Barzut. Iako je rodjendan Silvije Plat (27. X) bio tri dana pre izvođenja ovog projekta, simbolično je obeležen i taj datum. U projektu su učestvovali sledeći umetnici i umetnice: Milica Stojanov (prvi glas), Maja Solar (drugi glas), Olivera Miok (treći glas), Ivan Radenković i Zoran Dorić (montaža), Tina Solar (kostimografija), Vladimir Šešum (muzika), Aleksandar Šandorov (animacija), Miloš Krneta i Edin Turković (dizajn svetla i scenografija). Autori i autorke okupljeni oko Centra za novu književnost NEOLIT u saradnji sa Kulturnim centrom omogućili su Novosađanima da percipiraju kako poetske prakse žive, pišu i čitaju se u novim okruženjima.

Poema Silvije Plat Tri žene napisana je kao tekst u tri glasa koja, u stihovima, govore o tri različite situacije majčinstva. Radnja se odvija u porodilištu gde su u jednom momentu tri žene: prva, koja se uspešno porađa, druga, koja je imala pobačaj i treća, koja se takođe porađa ali ostavlja svoju devojčicu na usvajanje. Iako je i sama Silvija Plat iskušavala život majke, zanimljiv je tekst koji je napisala kao prikaz mnogostrukih identiteta majčinstva, koji, dakle, nisu bili samo njeno iskustvo. Ova poema mladim umetnicima poslužila je kao referenca za složenije izvođenje. Pored snimljenih glasova koji su pročitali ’izvorni tekst’ ubačen je i tekst teorije koja nam objašnjava shvatanja majčinskih identiteta, muzika koja prati čitav tekst, kao i video rad sa sklopom fotografija, snimaka, animacija, scena porađanja i drugih vizuelnih elemenata.

Istovremeno na sceni su bile postavljene tri kutije sa tri prozora, koje su predstavljale rerne. Simbolika već popularne priče samoubistva Silvije Plat ovde nije označavala samo to, već kutije-rerne su prikazivale kutije-rerne-identitete. Svet žene kao svet majke skučen je svet, tradicionalnim simboličkim matricama označen kao isključivo privatni svet. Tako je svaka žena-majka, zapravo, smeštena u već omeđen i nametnut prostor u kojem može da ponavlja ili ne ponavlja norme/uloge/znakove. Politike majčinstva se kroz povest produkuju putem govora koji isključivo naturalizira biološku ulogu žene, no ovom poemom pokazano je kako se uvek radi i o diskurzivnim matricama, čime je, kroz treći glas, ostavljen slobodniji prostor za drugačiji identitet žene-majke. Na sceni su u kutijama bile smeštene umetnice-performerke čije pokrete smo mogli videti osvetljavanjem samo jedne kutije za vreme izgovaranja nekog od glasova. Tako je svetlo bilo u funkciji diskursa, jer je prvi glas (majke koja nam priča o svoj lepoti i muci rađanja) propraćen žutom bojom, drugi glas (majke koja želi ali ne može da rodi, doživljava pobačaj) crvenom bojom, a treći glas (majke kojoj je važnija karijera od deteta) plavom bojom. Ovakav sinergijski sklop upotpunjen je i kostimima koje smo videli na kraju performansa. Prvi glas je obučen u žutu haljinu sa placentom u kojoj je veliki fetus, dok je na leđima aplicirana reč ‘MAJKA.’. Majka-tačka je majka, i tačka. Posle tačke nije kraj kao dovršenje, posle je kraj kao ispunjenje, može da se nastavlja. I uvek se nastavlja, čini krug, ciklus, „opstojavanje duž kruga moga postojanja, sunca i zvezda“. Tako ovaj glas pokazuje preuzimanje već etablirane uloge, obučen u žuto on asocira na oreol, svetost, jasnoću, dečji princip, princip života. Drugi glas je obučen u crvenu haljinu sa placentom u kojoj je izvezen embrion, dakle tek začeto dete, dok je na leđima opšivena reč ‘MAJKAAAA’. Majka-aaaa je majka koja ne može da ispuni svoju ulogu majke i time je ispisana u bolu i kriku, gubi simbolički oblikovani identitet. „Ja vidim sebe kao senku. Nisam ni muškarac ni žena“. Obučena u crveno ona je majka koja krvari, protiče rekom bola ugaslog sunca/života. Treći glas je obučen u plavo, u placenti ima izvezene samo konture deteta jer ostavlja iza sebe prazninu, a na leđima ispisano ‘MAJKA?’. Majka-upitnik jedina stvalja u pitanje ulogu materinstva koju produkuje društvena regulativa, napušta svoje dete zbog uspešne akademske karijere. Birajući ne-ponavljanje dominantnog poretka majčinstva majka-upitnik je prikazana bez emocija, ’prirodna’ osećanja su nestala, „ja sam sad stena, između ostalih žena-stena“. Ova hladnoća kostimira identitet u plavo. Prvi i drugi glas na različit način potvrđuju dominantni diskurs majčinstva, dok treći glas ostavlja izvesni prostor za davanje drugačijeg značenja, za pomeranje parergonalnih struktura u prostor slobode. Poezija danas živi u nekim novim prostorima i drugačijim čitanjima. Tako se i ’tradicionalni’ tekstovi produkuju shodno aktuelnim kontekstima, jer poezija uvek i jeste društveno-istorijski uslovljena. Primećuje se da u Novom Sadu počinju da se profiliraju generacije koje ovakvo shvatanje poetskog smeštaju u nove i drugačije simboličke mreže, što je još jednom potvrđeno i ovim performansom. Ostaje nam da se nadamo kako će rastuća produktivnost, autorska samosvest i scenska inovativnost generacija Neolita pretvoriti pesimističke i učmale poetske prostore u nove književne vrednosti.

Objavljeno u dnevnom listu Danas, 24.11.2007.

U proteklu sredu (21.11.2007.) u novosadskom Radio Cafe - u održana je promocija knjige Vladislave Gordić Petković Virtuelna književnost 2. Vladislava se blogerskoj publici predstavila na nedavno održanom BlogOpenu u Novom Sadu, pa samim tim možemo očektvati da Vladislava i sama počne da piše blog.

Tekstovi iz ove knjige počeli su da izlaze januara 2000. godine u dnevnom listu Danas. Za razliku od prvog dela knjige, Virtuelna književnost 2 više je koncentrisana na pitanja poetike i ideologije koja prate ekspanziju tehnologije.

Knjigu trenutno čitam, uskoro prikaz. Stej tjund!

Gordić - Petković, Vladislava - Virtuelna književnost 2, Književnost, tehnologija, ideologija, Zrenjanin: gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, 2007.