Planeta Srbija

Sreda, 21.XI, 19h, Radio Café, Svetozara Miletića 45Promocija knjige Vladislave Gordić-Petković

“Virtuelna književnost 2″ (Narodna biblioteka Zrenjanin, 2007)

Pored autorke, učestvuje i pisac Srđan V. Tešin.

Tekstovi Vladislave Gordić Petković sabrani u ovoj knjizi objavljivani su protekle tri godine u listu “Danas”. Manje se bave sajberspejsom, a više krizama realnog sveta na pozadini razvoja tehnologije. Kao što se kultura i ideologija reflektuju u tehnologiji, tako i Internet kao Svetska Mreža prividno daleke teme vezuje u čvrst cvor. Virtuelni junaci ove knjige su Marsel Prust i Zoran Ðindic, Šekspir i Madona, Hari Poter i Majkl Džekson, mačke, kafa i ćirilica, brendovi i TV serije, abortus i Den Braun, lingvistika i politika, Veliki Brat i kreditne kartice, grobovi i blogovi.

(more…)

Još jedna lista svetskih klasika! (more…)

Uz zimsko raspoloženje i snežne nanose stiže nam i zanimljiva strip serija Calvin and Hobbes Snow Art Gallery.

Snow Art in Colour

Send Calvin and Hobbes Postcards Online!

Calvin and Hobbes Fan Page

Lista od oko dve stotine kratkih priča klasika svetske književnosti. Uživajte!

The Dr. Grammar Frequently Asked Questions sadrži odgovore na pitanja koja su bila postavljana putem mreže. Servis za postavljanje pitanja je trenutno neaktivan.

Licence or License? Lie or Lay ? Like or such as? Linking Verbs? littler and littlest?

Every day for two and a half weeks this past spring, I decided to create a comic strip based on a spam text I received that day. My anonymous and presumably automated collaborators supplied the words. I figured out how those words might translate into a daily strip. The email subject line provided the title of the comic, and the author’s name was that given by the spammer. The result is a modern kind of surrealism that is hard to imagine without the strange magic of today’s technology. Enjoy.

link

Simpatična priča Dragana Vlahovića o obećanjima koje danas možemo shvatiti kao “visokoliterarne” laži.

– Ćale – uskliknuo je ovih dana sin – pretraživao sam po kompjuteru i našao sam strašne stvari! – Kakve to strašne stvari?! – začuđeno će otac. – Pa, evo ovakve – odgovara mališa. – Kakav će strašan da bude Beograd 2021. godine. Sve je naslikano i napisano. Razgledajući ekran, i on je počeo da stvara sliku Beloga grada prve godine treće decenije 21. veka.

Od danas, 18.11. 2007. godine na ovom blogu možete glasati za sajt srpskih pisaca koji vam se najviše sviđa.

Na blogu Srđana V. Tešina, jednog od najistaknutijih mlađih srpskih autora, možete skinuti prevode dela objavljivanih u stranoj periodici.

Apokalipsa, revija za preboj v živo kulturo, Izdajatelj: Društvo apokalipsa, Ljubljana, Slovenija, 26-27-28/1999. (Srbska literatura- Uvod v zgodobo antologijskih pretokov; Srđan V. Tešin: Naš prijatelj Kazimir ima majhno tovarno testenin; Prevedel: Goran Gluvić).

Blesok, “Blesok - literature & other arts is the first on-line magazine in Central and Eastern Europe, no. 30, January-February, 2003, Essays, Is a Fairytale a Labyrinth?, Srđan V. Tešin, Translated by Anica Tesin;

http://www.blesok.com.mk/tekst.asp?lang=eng&tekst=491

Блесок, “Блесок - литература и други уметности” е првото интернет списание во Централна и Источна Европа, бр. 30, јануари-февруари, 2003, Есеи, Дали е бајката лавиринт?, Срѓан В. Тешин, Превод: И. Исаковски;

http://www.blesok.com.mk/tekst.asp?lang=mac&tekst=491

Dokumentationsstelle für ost- und mitteleuropäische Literatur, Wien, Österreich (Srđan V. Tešin: Durch Wüste und Staub; Übersetzer: Melica Bešlija)

http://www.doml.at/hp/publikationview.php?key=98

Ha!Art, interdyscyplinarny magazyn kulturno-artystyczny (kwartalnik), Krakow, Polska, 14/2003. (Litkon, Nowa literatura krajow Bylej Jugoslawii - prezentacija, Srđan V. Tešin: Kazimir i inne tytuly - fragmently; [Prevod]: Lukasz Szopa)

Symposion, irodalom művészet tudomány kritika, Szabadka, 2003, 0037-0038. (Srđan V. Tešin: Szúnyogcsípés; Fordította: Orcsik Roland)

Čitajte blog Ivana Bevca - to je hronika urbanog pokušaja, pokušaja za svaki dan, svaki dan treba da bude preispitan. Ja ga čitam svakodnevno i zbog toga se osećam tri centimetra višim, kao Mikelanđelo dok je čitao Homera.

Kako je Novi Sad upisao svoje ime na svetsku kartu poezije, sličan sporazum će potpisati i Beograd. Festival (valjda književnosti) koji se održava u Novom Sadu na Trgu mladenaca je dosadan kao i paradigma shvatanja poezije “etabliranih” pesnika, grejača fotelja, perača novca i ostalih zanata. Da skratim, ne volim sistematično da iznosim svoje mišljenje o ovome, lako je krasti u kulturi i obezbeđivati sebi zlatne dane penzionerske. Neka neko ukrade deset kilometara puta, pa da vidim kako će to sakriti.

Velike nade (zasad nedefinisane) polažem u Beogradski festival poezije, jer kako mi se čini, Dejan Matić je svojim aktivnostima oko časopisa Treći Trg uspeo da realizuje neke inicialne planove, ali ostaje nam da vidimo kako će biti i šta će biti. Slušajući ljude koji su okupljeni oko Trećeg Trga, nisam “pohvatao” reči koje govore o odgovornosti umetnika prema društvu - stoga, neću unapred da ih hvalim. Mnogi su se tako zajebali.

Da Stalone nije samo marinac i bokser bićemo uvereni sledećim filmom koji je u pripremi. Stalone sprema film o jednom od najuticajnijih američkih pisaca svih vremena, Edgaru Alanu Pou:

Stalone se već sreo sa Vigom Mortensenom kome je ponudio glavnu ulogu. Prema prvim informacijama, Mortensen je voljan da preuzme lik Poa, ali zahteva neke manje izmene u scenariju. Prema ranije objavljenim glasinama, za ovu ulogu je bio razmatran i Robert Dauni Džunior.

via

Svi kreativnci koje poznajem u jednom trenutku svoje ideje, planove i ostale spisanije beleže u nekoliko blokova, svesaka i rokovnika. I ja bolujem od te boljke, pa recimo, jedna polica je rezervisana samo za rokovnike.

Za ljubitelje ovakvih stvari…

Priča “Sivo sumorno nešto” Srđana Srdića, profesora srpskog jezika i književnosti u kikindskoj Gimnaziji “Dušan Vasiljev”, uvrštena je u knjigu “Da sam Šejn”, u izdanju bestseler.net i Konzora iz Hrvatske. Knjiga je nastala kao rezultat Bestselerovog konkursa za kratku priču na koji je pristiglo 534 priče od skoro 300 autora iz celog regiona.

Kroz nekoliko eliminacijskih krugova, četiri urednika (Bogunović, Macan, Rukavina i Pilić) su se, nakon nekoliko meseci rada na ovoj zbirci, odlučili za 65 priča od isto toliko autora. Predgovor je napisao Goran Bogunović, a pogovor Darko Macan.

Bestseler je napravljen je po uzoru na slične blogerske mreže širom sveta i okuplja najbolje blogere na hrvatskom i regionalnom delu interneta.

thanx to

Evropska premijera filma Beovulf biće održana u nedelju, 11. novembra u Londonu, uz direktan, ekskluzivni prenos preko Yahoo i oficijalnog britanskog sajta posvećenog ovom filmskom ostvarenju, prenela je kuća Tuck, distributer filma u Srbiji. Prenos će početi u 19 sati po našem vremenu, i to snimcima sa crvenog tepiha, kojim će proći glumačke zvezde - Entoni Hopkins, Anđelina Džoli, Rej Vinston, Džon Malkovič, kao i reditelj filma Beovulf, dobitnik Oskara Robert Zemekis. Londonska premijera održava se pet dana pre američke, a u kod nas će premijerno biti prikazan 26. novembra u Sava centru.Ovaj film će, inače, predstaviti potpuno novu generaciju fotorealistične tehnologije koja do sada niije korišćena na velikom platnu. Beleženjem svakog pokreta i izraza lica glumaca, ceo film je kompjuterski generisan. Film Beovulf je baziran na priči najstarijeg, istoimenog epa napisanom na engleskom jeziku. Radnja filma smeštena je u magično doba, prepuno heroja i čudovišta, avanture i hrabrosti, zlata i slave. Jedan čovek, po imenu Beovulf, pojaviće se kako bi spasio dansko kraljestvo od užasnog čudovišta Grendela. Zauzvrat dobiće slavu, moć, ali i veliko iskušenje pred opasnom i zavodljivom Grendelovom majkom koju u filmu igra Anđelina Džoli. Direktan prenos londonske premijere može se pratiti preko sajta www.beowulfmovie.co.uk.

via 

LILITerarne večeri u zemlji LILIpuTaniji. Svake subote u malom centru kulture Orfeus (Ilije Ognjanovica 7, Novi Sad ili preko puta hotela Park!). U subotu, 10.11. u 21h Daca, Ivan i Maja LILITiraće Mariju Andrijašević, mladu hrvatsku pesnikinju.

Nijedna druga UPISANA zemlja nema takvu moć, pa kako onda toga golemoga Gulivera često muče mali LILIpuTanci?

U subotu, 10.11. u 21h……imate prilike videti ko koga pred orgazam dovodi, Guliver LILIPuTance ili LILIpuTanci Gulivera…

više 

LILITiranje poezije part_02

LILITiranje poezije part_01 

www.plastelin.com

PROFIL: Profil: Mirna Zakic, spisateljica: “Crossover fantazija”; Beogradska “Narodna knjiga” objavila je roman “Strava u Ulici kuge” mlade spisateljice Mirne Zakic. Mirna je rodena 1982. godine u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju i Americki univerzitet u Bugarskoj. Trenutno radi doktorat iz istorije na Univerzitetu Merilend u SAD. Objavila je zbirku prica “Vremenski portali” i poetsku zbirku “Ars oratoria”. Prevela je zbirku prica Andžele Karter “Krvava odaja”. (autor: Mica Vujicic)

OTISAK: Otisak: Americka ikona Džejms Stjuart, glumac, arhitekta, pijanista, pilot, oficir…: “Anatomija jednog genija”; U Hickokovim filmovima redovno ga bole leda. Ako ne nosi gips na nozi, onda ima vrtoglavicu. Ponegde se osloni i na palicu, ali ga uvek jure i vole ženske. On se nekako necka. Uven šlang i uvek feš. Džejms Stjuart. Zvani Džimi. Americka ikona. James Maitland Stewart (1908-1997), glumac za trilere, “porodicne filmove”, kaubojce i komedije. Covek koji je svakako previše znao. Visok metar i devedeset jedan, dovoljno da bude medu najvecima. Nikad nijedan cas glume! Smatrao da covek više nauci radeci na filmu, nego uceci u bilo kojoj ucionici. Diplomirao arhitekturu na Prinstonu 1932. godine. (autor: Mica Vujicic)

INTERVJU: Intervju: Tena Štivicic, dramska spisateljica: “Jedna pijana noc”; Tena Štivicic je rodena u Zagrebu 1977. godine. U Zagrebu je završila dramaturgiju na Akademiji dramskih umetnosti. Magistarske studije pohadala na Goldsmiths Collegeu u Londonu. Napisala je šest drama koje su izvedene u profesionalnim i off pozorištima u Hrvatskoj i nekoliko drugih evropskih zemalja, te emitovane na hrvatskom, nemackom i slovackom radiju. Drama “Nemreš pobjec od nedjelje” dobila je 1999. Nagradu “Marin Držic” i “Rektorovu nagradu”, a objavljena je u zbirci hrvatskih drama devedesetih “Nova hrvatska drama”. Ucestvovala je na Internet-projektu pozorišta Royal Court iz Londona, gde je sa desetak mladih svetskih pisaca napisala radio-dramu “We are Water” za BBC World Service. Nedavno je objavljena njena zbirka kolumni “Odbrojavanje” koja je na vrhu bestseler lista u Hrvatskoj. (autor: Mica Vujicic)

FILM: Panorama: “Pešcanik” i “Armin”: “Presipanje peska i Halidova jesen”; Dva filma o ocu i sinu, dve koprodukcije: madarsko-slovenacko-srpski “Pešcanik”, nagraden specijalnom nagradom na Festivalu scenarija u Vrnjackoj Banji, i bosansko-hrvatsko-nemacki “Armin”, nagraden za najbolji film na festivalu u Herceg Novom (autor: Ivan Velisavljevic)

KOLUMNE: Srdan V. Tešin: Alternativni vodic kroz Vavilon (32): “Gastronomski zlocini “, Tomislav Markovic: Apsurdistan za pocetnike (17): “Reklame znaju zašto”, Jovan Gvero: Dribling na vlažnom terenu: “Crvena soška” BUNKER: Mika Oklopdžic: “Globalna razglednica”; Beleška o autoru: Milan Oklopdžic je roden je 1948. na Cuburi, u Beogradu. Oklopdžic, popularni Mika Oklop, diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je neko vreme predavao pre nego se preselio u Ameriku. Americko iskustvo, gde je magistrirao zajedno sa Semom Šepardom, pretocio je u svoj prvi roman “Ca. Blues”. Roman je objavljen 1981. godine i odmah je postao prvorazredni hit, štampan je u sedam izdanja i ukupnom tiražu od 100.000 primeraka. Oklopdžic je autor pet romana, sedam pozorišnih predstava i dvadesetak radio i TV drama. Poslednje dve decenije radio je kao univerzitetski profesor. Milan Mika Oklopdžic preminuo je 2007. godine, u svom domu u San Francusku u 59. godini.

DNEVNIK PUTOVANJA: Mica Vujicic (17): O Vasilu Tupurkovskom, o novoj knjizi kolumni “Opsjednuta” Rujane Jeger, o casopisu “Ulaznica” na promociji u Novom Sadu, o knjizi Romana Simica “U što se zaljubljujemo”, o romanu “Vok on” Uglješe Šajtinca, o knjizi “Vizantijski internet” Radoslava Petkovica…

KNJIGE: “Tajanstvene tacke”, Boro Draškovic: Pogled prolaznika, Prometej, Novi Sad, 2006. (autor: Mica Vujicic)

STRIP: Vladislav Gajski: “Epika”: Da li da verujemo istoriji? Da li da verujemo predanjima naših starih? Novi digitalni strip!!! (Strip raden povodom konkursa za “Medunarodni salon stripa”, 2007. godine.)

MUZIKA:

KONCERTI: David Sylvian - The world is everything tour, Beograd, Dom Sindikata, 15. oktobar 2007. (autor: Mileta Okiljevic); The Go Team / Caribou / The Suzan, (The Ritz, Manchester), 13 September 2007 & Green Man festival, 17- 19 August 2007 (Author: Keith Astbury);

RECENZIJE: Screen Vinyl Image - Midnight Sun EP (Safranin Sounds, 2007), The Angelic Process - Weighing Souls With Sand (Profound Lore 2007), Nadja - Thaumogenesis (Archive, 2007), People Press Play - People Press Play (MORR Music, 2007), Interpol - Our Love To Admire (Capitol, 2007), At Swim Two Birds - Returning To The Scene Of Crime (Green Ufos 2007), Grouper - Tried 7″ (Type 2007), Way Their Crept (Free Porcupine Society CD 2005, Vinyl reizdanje Type 2007), Cover The Windows And The Walls (Root Strata vinyl 2007), Githead - Art Pop (Swimm, 2007) (autor: Mileta Okiljevic); *Shels - Sea Of The Dying Dhow (Undergroove, 2007), Fair To Midland - Fables From A Mayfly: What I Tell You Three Times Is True (Serjical Strike, 2007), Tellison - Contact! Contact! (Gravity Dip, 2007) (autor: Vladimir Nincic)

PRIJATELJI: Fflint Central. Tim Jones and Barry Williams Fflint Central is a Manchester, UK, based cdr label that specializes in scary electronic soundscapes by artists with weird and wonderful names like Berkowitz, Lake & Dahmer. I asked Tim, who also records for Fflint Central under the name, Pendro, a few questions. (Author: Keith Knight)

GALERIJE: Pogledajte nove foto-galerije našeg urednika Jovana Jarica.

Ne znam da li ste primetili, ali jedna od prvih rečenica Mikija Đuričića koje je izgovorio kada je po drugi put ušao u kuću “Velikog brata” bila je: “Jesu li ovo prave knjige?”. “Ne”, odogovrio je neko od ukućana. “Znao sam”, odmahnuo je Miki rukom. I sam bih postavio slično pitanje da me je put naneo u orvelovsku scenografiju. Knjige u kući “Velikog brata” samo su scenografija i među njima nema ni Kafke, ni Miroslava Antića koji pripadaju redu omiljenih pisaca Mikija Đuričića. Kafku je, zajedno sa Pragom, pominjao u nekom od intervjua, a Miroslava Antića je pominjao, ukoliko se dobro sećam, još dok je prvi put bio u kući “Velikog brata”.

(more…)

Autobiografija gitariste koji je u životu bio i narkoman, alkoholičar, ludak za volanom, ženskaroš, “skidač” riba Bitlsima…  Kako kaže, nikad nije pomislio da se ubije, jer kada bi se ubio nikad više ne bi mogao da pije. Jedan je Erik.

via 

DOWNLOAD THE PDF

via

Daca, Maja i Ivan nam za ovu subotu pripremaju “izvođenje” poezije Dubravke Đurić.

Gde? Mali centar kulture Orfeus Novi Sad.

Šta je LILITiranje poezije? 

Program:

petak, 2. novembar 18h Otvaranje izložbe “Istorija novosadskog strip izdavaštva”, galerija Tableau, Svetozara Miletica 4.19h Promocija stripa “Podzemne vode” Wostok, izdanje SKCNS, Art Klinika, Grckoškolska 5.20h Projekcija filmova; Serija Fantom22h Koncert grupe Plug’n'Play, Klub Trema, SNP

subota, 3. novembar Svi programi u Art klinici, Grckoškolska 5. 17h Promocija knjige “Novosadski strip” Svetozara Obradovica18h Promocija novog albuma “Cat Claw Vl” Baneta Kerca19h Promocija izdavaca Beli put, Market print, System comics, SKCNS 20h Razgovor sa Gostom - Igor Kordej. Razgovor vodi Zoran Janjetov. 21h Koktel

nedelja, 4. novembar12h strip matine Promocija izdanja Šlic-Poletarac Promocija izdanja “Čarobne avanture iz prošlosti” Zdravko Rajcetic - Zoran Pešikan

Zatvaranje

Utorak, 30. oktobra u 21h, grupa mladih novosadskih umetnika izvešće performans OVEN ili TRI ŽENE, u Art klubu Kulturnog centra Novog Sada. Za matricu projekta iskorišćen je (”isteran u upotrebu”) tekst poetsko radio drame “Tri žene” Silvije Plat, premijerno izvedene na BBC-ju 1962. Kao okvir Silvijine poetske drame i kao frejm performansa pojavljuju se (i iščezavaju) tri ženska glasa, sva tri predstavljaju faze u inicijaciji žene u materinstvo. Silvija Plat prepoznaje žene kao abortirane fetuse, ljudska bića kojima je uskraćen kreativan razvoj i mogućnost za autentičan život. Oko njih postoji nevidljivo stakleno zvono očekivanja i predrasuda koje ih sprečava da slobodno dišu i nadrastu kalupe, da istupe iz nametnutih uloga. Ovim performansom obeležiće se 75 godina od Silvijinog rođenja (rođena 27. oktobra 1932. godine). Performans izvode: Milica Stojanov (prvi glas), Maja Solar (drugi glas), Olivera Miok (treći glas); muzika Vladimir Šešum; montaža Ivan Radenković i Zoran Dorić; animacija Aleksandar Šandorov; kostimografija Tina Solar; režija Dragoslava Barzut.

Od ove nedelje počinje program LILITiranje poezije u malom centru kulture Orfeus. LILITiraće se svake subote od 21h.

Zašto LILITiranje poezije? Zato što će se predSTAVLJATI pesnikinje. Žensko pismo. U subotu, 27. oktobra u 21h ČITAĆE se IGRAĆE se Judita Šalgo, novosadska avangardna pesnikinja.

Zašto LILIT?

Lilit je mesopotamski ženski demon noći, i za nju se veruje da može da naudi muškoj deci. Ideja o Lilit kao prvoj Adamovoj ženi pojavljuje se tek u srednjem veku.

U Knjizi o postanju 1:27 piše: “I stvori Bog čoveka u obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih” (pre opisa stvaranja druga (Eve) Adamu od njegovog rebra u 2:22) Odavde neki izvode zaključak da je Adam imao ženu pre Eve. Navodno je Lilit stvorena u istom trenutku kad i Adam, a napustila je svojevoljno Eden odbijajući da se potčini Adamu tokom seksualnog čina tako što bi ležala ispod njega. Ovo bi stavilo Lilit u jedinstvenu poziciju da je napustila Eden pre prvog greha.

Lilit je, po jevrejskom predanju, bila Adamova prva žena. Asirci su je zvali Laijla, a semitska plemena Alitat. Ovim imenom se u astrologiji naziva tamni zemljin satelit koji se kreće na udaljenijoj orbiti od Meseca. Pošto je veoma teško vidljiv njegovo stvarno postojanje je još pod sumnjom.

Dok se Mesecu pripisuju naši podsvesni emocionalni procesi i instinkti koji se pojavljuju u našoj svesti, dotle Lilit predstavlja unutrašnju aktivnost naše podsvesti koja se retko pojavljuje na površini i koje nismo svesni. Međutim, kada se pojavi u našoj svesti, tada je njena energija ogromna i dominira našim ponašanjem.

Lilit nema simpatija i milosti za naše slabosti. Delujući duboko iz naše podsvesti ona nas dovodi do krajnosti u pozitivnom ili negativnom smislu. Ona je odgovorna za našu emocionalnu nesigurnost i nerazumne strahove koji nas sprečavaju da se povedemo za svojim željama. Ona nam nudi nešto što ne prepoznajemo kao svoje i čega se stidimo. Kada se pojavi na površinu i postane vidljiva ona je opčinjenost, vrhunsko ushićenje ili prisila.

via

Kikindu je tiho zahvatila postnobelovska groznica. Nobela niko nije dobio iz Kikinde, nego nam je jedna Kikinđanka prevela roman Doris Lesing.

Tanja (Slavnić) Brkljač je prevela kratke priče Reja Bredberija objavljene u časopisu Polja, književno-teorijsko delo Balkanski mit, autora Dejvida Norisa (Geopoetika); krimi priče koje su uvrštene u Antologiju krimi priče, u izdanju IP Prosveta iz Beograda; romani Peto dete, spisateljice Doris Lesing, Paralelne laži, autora Ridlija Pirsona, Zima Silvije Plat, spisateljice Kejt Mozis, TeloDejvida Hejza, takođe delo romanopisca Ridlija Pirsona, svi objavljeni za Agoru, izdavačku kuću iz Zrenjanina; roman Debela devojčica, spisateljice Džudit Mur,roman Tačka prevare, autora Dena Brauna, i zbirku intervjua sa Alom Paćinom novinara Lorensa Grobela, Al Paćino, njegova priča, objavljena za IP Stylos iz Novog Sada.