Planeta Srbija

Danas sam u desnu kolonu postavio tri nova “dnevnička” zapisa Miće Vujičića. Uživajte.

Seo sam da zabeležim zanimljivo pitanje emitovano u kvizu “Želite li da postanete milioner”. Parafrazirano: kom je članu Predsedništva SFRJ 1991. godine - nakon konstatacije istog tog X člana Predsedništva - da Jugoslavija više neće postojati ukoliko se jedna republika odvoji, Slobodan Milošević odgovorio sa “Malo morgen”. Tačan odgovor: Vasilu Tupurkovskom. Nije loše podsetiti se nekih zanimljivih istorijskih (samo na prvi pogled!) detalja, s vremen na vreme. Malo morgen.

Prva informacija koja me je zanimala je cena “tog dokumenta”. Nena je $8,377 i štampana je samo u 300 primeraka. Da Bogu ovih danana i bankovni račun nije baš pun, govori nam cena.

Posebno obratiti pažnju na komentare, a evo i nekih:

It’s easy to get the impression that God’s a little short on cash these days. The Vatican has actually been commercializing various bits and pieces of its heritage for some time now.

i assume they’ll make the texts freely availible online, as its part of catholics history so why would the Vatican try to capitalize on knowlege that should be freely given to its believers.

link

Prekjuče sam najavio DESANT, a nakon što sam prisustvovao promociji ove biblioteke, pitam se da li urednika biblioteke treba da interesuje funkcija pisca i odgovornost prema društvu u kojem stvara ili je bitno da samo da je pisac mlad (tri banke!) i “nedovljno zapažen”?

Da je retorika “nezapaženih” skoro uvek ista, svedoči nam i sinoćna promocija. Ovakav koncept stavova u izdavačkoj delatnosti mi nimalo nije blizak, pa iz tih razloga napuštam promociju petnaest minuta ranije.

Funkcija umetničkog teksta i umetnika je kroz teorijsko korito menjala svoje tokove. Od Aristotelove katarze, Horacijeve čuvene “zabaviti i podučiti” preko romantičarskog viđenja i divljenja jedinstvenom i neponovljivom, Remboove “drugosti”, Malarmeove “bezličnosti” danas se približavamo nekim idejama XIX veka kada je subverzivna funkcija autora bila oličena u obliku ukletog i marginalizovanog umetnika.

Umetnik je šaman i lekar, lakrdijaš, tvorac neponovljivih galaksija, odsutni subjekt ili nevažan detalj. Ali XIX vek nekako sažima sve ovo u jednu opštiju grupu - ukletnik, čudak.

Zapravo, ova devetnaestovekovna ideja u svojoj osnovi skriva i onu Platonovu da pesnike treba proterati. Sve je dalje u istom koritu, samo menja tokove.

Od Nove godine pa do danas nisam uradio seminarski rad, a vremena je bilo toliko pa sam ga nemilice trošio. Sada sam stigao do trenutka kada je sva planirana literatura pročitana, a od seminarskog nema još ni S. Veraovatno u nekoj beležnici postoji smo nekoliko distinktivnih obeležja mog rada, ali to su samo mrvice jednog ambiciznog teksta.

Ovaj vikend, danas i sutra, je pravi vreme za svođenje računa sa 1000 stranica materijala koje su za ovih, skoro, godinu dana nemilosrdo bije podvlačena, škrabane, kidane itd. Klasifikovao sam ih u tri gomile: one koje volim, one koje ne volim i one koje nisam shvatio. Prvo ću uraditi sve što je potrebno da ovu treću grupu shvatim pa ih rasporedim u ove dve gomile. Problema ne bi bilo da knjige iz ove dve gomile ne menjaju mesto. Konačno - tako nikad ne znam koje mi se knjige sviđaju, a koje ne. Čudno? To moram sebi objasniti, pod hitno!

Rad treba da se pozabavi antologijama, izborima i ostalim “grupisanjima” proznog teksta kraće forme. Naravno, sve ove knjige treba vrednovati imajući u vidu da je to već vrednovanje drugog stepena. Da li, kada govorim o književnoj aksiologiji, treba od subjektivizma da idem ka relativizmu, pa iz relativizma u anarhizam, na šta mora da se obrati posebna pažnja.

Pošto sam već “uleteo” u anarhizam na organizacionom planu, danas mi ne preostaje ništa drugo nego da pođem od antitetičkog stanovišta koje se zasniva na verovanju u književno vrednovanje ili da se pak, priklonim stanovištu istorije (teorije) književnosti koja iz raznih razloga implicitno nagoveštavaju odricanje vrednovanja.

Svakako da je za seminarski rad bolje prihvatiti neki tradicionalni otklon od svakog relativizma i skepticizma novijih teorija i razmatranja, ali će na kraju sve da se svede na umereni relativizam, pa da udovoljim svima.

Nekih predloga?

Izdavači “Dobričić” i “Treći trg” predastaviće 12. oktobra u Radio kafeu u Novom Sadu novu biblioteku “Desant’, koja ce sadržati romane mladih neafirmisanih autora.

Publika ce imati priliku da se upozna sa autorima dve knjige koje su objavljene u toj biblioteci.

Prva knjiga u biblioteci “Desant” je roman Borka Veljovića “Deca bez očiju” - priča koja nadilazi generacijske okvire i pokučava da odgovori na neka večna lična i opšta pitanja.

Druga knjiga u biblioteci je roman Aleksandra Mandića “Kopilad bogova: Salir”, prvi deo trilogije epske fantastike koja prikazuje borbe koje će zauvek promeniti izgled jednog sveta.

Autori će predstaviti knjige i govoriti o planovima i ciljevima, kao i o naslovima i autorima koji su uticali na njihovo stvaranje. Takodje, pustaće muziku koju vole i uz koju pišu.

Na promociji ce učestvovati izdavači Milan Dobričić i Dejan Matić, urednik Željko Obrenović i Aleksandra Mandić, koja je moderatorka.

Sajt kuće Dobričić je http://www.dobricic.co.yu, a Trećeg trga http://www.trecitrg.org.yu

izvor

9. oktobra u galeriji Ozon biće promovisan novi roman Miomira Petrovića Libansko leto.

MIOMIR PETROVIĆ je rođen 1.marta 1972. u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na odseku za Dramaturgiju u klasi prof. Slobodana Selenića i Nenada Prokića. Magistrirao je na odseku za Teatrologiju na FDU u Beogradu. Od 1996. do 1999. radio je kao dramaturg u pozorištu Atelje 212 u Beogradu. Adaptirao je više tekstova domaćih i stranih dramskih pisaca. Član je Udruženja književnika Srbije. Piše drame i prozu. Drame: Vagabund u gradskom vrtu, (1995), Argivski incident (1996), Demijurg (koautor S.Lazarević, 1997), Appendix (1997), Metastaziranje duše (1998), priče: Rascvetanost bola (1997), Mrtvi Turčin diše mojim plućima (1999), Nakaza i njen tvorac (2001) romani: Sakaćenje Romana (1997), Pankration (1998), Samomučitelj (2000). Za dramu Argivski incident dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda. Živi i radi u Beogradu.

Dragi čitaoci ovog bloga, predstavljav Vam Miću Vujičića i njegovu kolumnu Articooliranje koju Mića piše za Kikindske, a od danas ovu kolumnu možete čitati i ovde. Prijatno.

Rođen je 1979. godine u Mokrinu. Novinar, književni kritičar, pripovedač i kolumnista. Objavio je preko pet stotina novinskih tekstova, od toga najviše intervjua, hronika, dnevnika, književnih i pozorišnih kritika. U beogradskom “Danasu” piše kolumnu “Novi prozni voz”. Dopisnik je prestižnog splitskog nedeljnika “Feral Tribune” i intervjuer beogradskog magazina “YellowCab”. U “Kikindskim novinama” pisao je najdugovečniju i najčitaniju TV kolumnu “Pandorina kutija”. Danas u ovom listu vodi dnevnik “ArtiCOOLiranje”. Uporedo sa pisanjem za novine, piše i priče: zastupljen je u panorami srpske proze “Priča za kraj veka”, objavljivao je priče u zrenjaninskoj “Ulaznici”, novosadskim “Poljima”, novopazarskom “Sentu”, kninskim “Urbanim vračevima”, kao i na internacionalnom OnLine magazinu LitKon. Njegove intervjue objavljuju “Feral Tribune”, “Danas”, “Dnevnik”, “YellowCab”, “Kikindske”, “Severni bunker”. Eseje o televiziji, koje piše sa naročitim žarom, objavljivao je u rubrici “Vreme uživanja” beogradskog nedeljnika “Vreme”. Vodio je razgovore sa vodećim piscima u zemlji i regionu: Davidom Albaharijem, Vidom Ognjenović, Vladimirom Tasićem, Igorom Marojevićem, Ivanom Ivanjijem, Srđanom V. Tešinom, Sašom Ilićem, Nenadom Miloševićem, Ivanom Paulettom, Ivicom Đikićem, Jelenom Čarijom, Nemanjom Rotarem, profesorom Bogdanom Rakićem, Sašom Obradovićem i drugima. Sa posebnom pažnjom proučava novu srpsku dramu, te u sklopu tog rada intervjuiše uspešne i mlade dramske pisce: Uglješu Šajtinca, Minju Bogavac, Dimitrija Vojnova, Mariju Stojanović, Maju Pelević, Vladimira Paskaljevića, rediteljku Anu Vujanović… U književnom časopisu “Severni bunker”, u kom je bio član redakcije, patentira “Predloge za čitanje”, koji od strane nekoliko eminentnih kritičara bivaju proglašeni neprevaziđenim modelom književnog prikaza. Na Radio Kikindi je, pre nekoliko godina, vodio koautorsku emisiju iz kulture “Bunker”. Zajedno sa Srđanom V. Tešinom, sa kojim je pisao scenarija i vodio “Bunker”, osmislio je i pokrenuo sajt i projekat www.plastelin.com, na kome od osnivanja obavlja funkciju zamenika glavnog urednika. Njegov virtuelni angažman obuhvata i sledeće funkcije: gradonačelnik je virtuelnog sela www.mokrin.net i dopisnik hrvatskog art sajta www.kupus.net. Bio je gost-predavač na Radionici kreativnog pisanja koju je tokom 2004. i 2005. godine u kikindskom Domu omladine držao Srđan V. Tešin. Pet godina ranije, bio je polaznik radionoce koju su u Mokrinu vodili književnici Raša Popov i Srđan V. Tešin. Pored toga što se literarturom bavi kao kritičar i autor, Mića Vujičić je i književni junak. Jedan je od glavnih likova u krimi-romanu “Džakuzi u liftu” bestseler spisateljice Mirjane Đurđević, a kao epizodsita, pojavljuje se u romanu “Kroz pustinju i prašinu” Srđana V. Tešina, pa čak i u jednoj pesmi Raše Popova. Studira opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Autor brojnih stručno-pravnih knjiga i profesor na Harvardu, Jack Goldsmith svojevremeno je vrijedio i kao “čudo od djeteta” američkih konzervativaca. Ovih dana zamalo nije, pak, postao “ikona” američke ljevice. Razlog tomu je što je prije par dana izišla njegova knjiga “Teror jednog predsjednika” (The Terror Presidency: Law and Judgment Inside the Bush Administration, W. W. Norton & Company, 2007) koja je izazvala velika uzbuđenja u Washingtonu, ali i u cijelom svijetu, tako je barem komentiraju brojni svijetski mediji. Jack Goldsmith se, pak, smije na račun takvog obrata i kaže: “To je samo zbog toga što je ‘New York Times’ pisao u tom smislu”, koji je, inače, konstruirao pravu optužnicu protivu Bushovog War on terrorism. Ostavku je podnio, inače, “zbog stalnog stresa u Bijeloj kući, zbog toga što se nisam suglašavao s metodama, iako jesam s ciljevima…”.

Goldsmith faculty homepage

dalje

Francuska knjiga alfabeta iz 1814. godine (čisto, usput, tada je Vuk Karadžić tek počeo ono šta je uradio),  ilustrovana prizorima iz francuskog života. Lep poklon za tipofila.

via

Žiri u sastavu Vladislava Gordic Petkovic (predsednica žirija), Nemanja Rotar i Mića Vujičić doneo je odluku većinom glasova da se OVOGODIŠNjA nagrada “Đura Đukanov” dodeli BILjANI CUCKO iz Batajnice za rukopis knjige prica “MARGINALNA STVAR”.

Rodena 1979. godine u Đakovu, Biljana Cucko objavljivala je prozu u više domacih književnih časopisa (Treci trg i Balkanski književni glasnik, izmedu ostalih).

Dragi blogeri i čitaoci blogova, postavio bih vam nekoliko pitanja  (ali ih možete shvatiti i kao jedno). Trebate najslobodnije da izrazite svoje mišljenje, bez ikakvih ograničenja od, recimo: Ne sviđa mi se to što nemaš RSS ikonicu, pa do: Glup ti je  naziv bloga. Znači, šta god vam se učini dobro - kažite,  loše - takođe.

Hvala vam na vremenu!

Izašao je novi broj časopisa Ulaznica 204-205. Ovo je prvi broj koji uređuje redakcija u sastavu Goran Lazičić, Mića Vujičić i Vladimir Arsenić (glavni urednik). U novoj Ulaznici se pored ostalih nalaze tekstovi Ibrahima Hadžića, Bojana Samsona, Siniše Tucića, Ivana Pravdića. Neki od proznih priloga pripadaju Filipu Davidu, Igoru Marojeviću, Olji Savičević Ivančević, Aleksandri Čvorović. Unutra se pored nezaobilaznih zrenjaninskih tema nalaze još i putopis iz Makedonije Mirjane Stefanović, zatim intervju sa Teofilom Pančićem, tekst o Đorđu Pisarevu iz pera Srđana Papića, kao i prvi broj redovne kolumne koju za Ulaznicu piše kikindski književnik Srđan V. Tešin. Novost u Ulaznici predstavlja blok posvećen savremenoj kulturnoj teoriji u kome se nalaze dva teksta o problemu ekfraze. Prvi broj časopisa pod novom redakcijom likovno je opremila zrenjaninska slikarka Jasmina Runjo.

Ovogodišnji BlogOpen se zahvaljujući ljubaznosti Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Vojvodine organizuje u SPENSU u Novom Sadu.

Stej tjund!!!

Vladislava Gordić Petković, profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, bavi se književnom teorijom, kritikom, publicistikom i prevođenjem sa engleskog. Objavila je književno-kritičke studije Sintaksa tišine: poetika Rejmonda Karvera (1995) i Hemingvej: poetika kratke priče (2000), knjige eseja i članaka Korespondencija: tokovi i likovi postmoderne proze (2000), Virtuelna književnost (2004) i Virtuelna književnost II: književnost, tehnologija, ideologija (2007) , kao i veći broj naučnih radova iz oblasti angloameričke književnosti, ogleda i prikaza.

Dvadeset eseja i članaka sabranih u ovoj knjizi nastajali su u proteklih deset godina kao rezultat razonode i obaveze, radoznalosti i dužnosti; bave se ženskim kanonom anglofone i srpske književnosti, ali i Šekspirom, Pinterom, Beketom, savremenom srpskom dramom. Nastajali su kao deo istraživačkog rada u okviru naučnih projekata, ili namenski pisani za naučne skupove, zbornike i književne časopise. Teme, teze i analize neminovno se prepliću, čak i ponavljaju, u skladu sa kritičko-interpretativnim opsesijama koje su ih diktirale. Tekstovi su grupisani u tri celine – «Ženska mreža», «Shakespeareance» i «Ideologija i identitet» – bez namere klasifikacije ili hijerarhizacije; od bilo kakvog imaginarnog poretka važnijom se činila sloboda interpretativnih mogućnosti.

GREŠNI BASARA

BEOGRAD - Protiv poznatog književnika Svetislava Basare u Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici vodi se sudski postupak za utvrđivanje očinstva, saznaje Kurir. Tužbu protiv bivšeg ambasadora na Kipru podnela je S. R. iz Sremske Mitrovice, majka šestogodišnje S. R. U mitrovačkom sudu juče je bilo zakazano treće po redu ročište, radi izvođenja dokaza i saslušanja svedoka, na kome se Basara nije pojavio.

Izjavu pred predsednikom sudskog veća Dušankom Poznanović dala je majka devojčice, koja je izjavila je da je sa tuženim Basarom bila u intimnoj vezi od leta 1999. godine pa sve do marta 2001, kada je već bila u drugom stanju. Ona je, kako saznajemo, ispričala da je tuženog, koji je tada još bilo u braku, viđala gotovo svakodnevno.

- Da sam u drugom stanju, saznala sam u februaru te godine, ali sam tek narednog meseca saopštila Basari. Uvređen što sa zakašnjenjem saznaje da sam trudna, Basara vezu raskida, čime se prekida svaki naš dalji kontakt. Porodila sam se 20. septembra 2001. godine u Beogradu. Nepunih mesec dana posle toga Drugom opštinskom sudu u Beogradu podnela sam tužbu za utvrđivanje očinstva - ispričala je S. R. juče na sudu.

Ona je rekla da je Basara ćerku prvi put video kada je imala 33 dana.

- Te noći došao je kod mene zahtevajući da povučem tužbu. To je, navodno, bio uslov da prizna dete - izjavila je, između ostalog, S. R. Interesantno je da je S. R. prvu tužbu podnela u trenutku kada je Basara pakovao kofere za Kipar, gde će preuzeti dužnost ambasadora.

U međuvremenu, kako je ispričala na jučerašnjem ročištu, S. R. je zbog narušenog zdravlja odlučila da tužbu povuče, očekujući da će Svetislav ispuniti obećanje i priznati dete. To se, međutim, ni posle šest godina nije desilo.

Prvo ročište u mitrovačkom sudu bilo je zakazano za 10. jul ove godine, a drugo za 20 dana kasnije. Basara se ni na jedno od njih nije odazvao jer mu nije bio uručen sudski poziv, a pozivi mu nisu uručivani zato što ne stanuje na adresi na kojoj je prijavljen. Nije se pojavio ni na jučerašnjem, trećem ročištu, mada je ovaj put sudski poziv uredno dobio.

S. R. je za Kurir izjavila da je da bi njeno dete bilo priznato, spremna da ide do kraja, odnosno da će, ukoliko bude potrebno, od suda tražiti da se DNK analizom utvrdi Basarino očinstvo.

LJILJANA KEKOVIĆ

Đorđe Despić, Gojko Božović i Tihomir Brajović, članovi Uređivačkog odbora edicije “Istok-Zapad” (Zaječar), nakon iščitavanja 213 rukopisa koji su prispeli na konkurs, doneo je jednoglasnu odluku da u ediciji “Istok-Zapad” za 2007. budu objavljene knjige “Tupan i njegov pedagog” Duška Novakovića, “Književnost i svakodnevica” Vladislave Gordić Petković, “Rupe u pamćenju” Biljane Milovanović, “Utopijice” Milena Alempijevića, “Mama, tata, sunce, sestra i ja” Jelene Bogavac i “Strasti” Branislava Stanojevića, saopšteno je juče. Uređivački odbor jednoglasno je, takođe, odlučio da dve ravnopravne novčane nagrade u iznosu od po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti dodeli Dušku Novakoviću za knjigu “Tupan i njegov pedagog” i Vladislavi Gordić Petković za knjigu “Književnost i svakodnevica”. Potvrđujući visok standard njegovog pesničkog stvaralaštva, nove pesme Duška Novakovića ujedinjuju snažan socijalni verizam sa neskrivenim lirizmom i prefinjenom ironijom, kaže se, između ostalog, u obrazloženju. Knjiga, pak, Vladislave Gordić Petković predstavlja promišljeno esejističko preispitivanje fenomena moderne književnosti suočene sa izazovima modernog doba. Uređivački odbor edicije “Istok-Zapad”, navodi na kraju, da ovogodišnji autorski odziv i opšti kvalitet prispelih rukopisa pokazuju da je edicija “Istok-Zapad” naišla na dobar prijem u književnoj javnosti.

Jedan novi blog, posve neobičan. Mikosava je junak u inicijalnoj fazi postojanja, kako u blogosferi, tako i u privatnom životu. Zapravo, blogovanje je Mikosavin život. Izgubila je skoro sve i našla je smisao u blogovanju.

Na blogu možemo pročitati Mikosavine tekstove o njenom (kako Karver07 kaže) rodnom selu, filmovima, pozorištu, avanturama, a s vremena na vreme provuče se i koji ljubavni stih. Jedna izuzetno iskrena pesma koja je nastala nakon što je tajni obožavalac pomenute Karver07 posvetio Karverki pesmu.

Mikosava je sama sebi ispevala pesmu.

Odličan tekst Ivana Bevca u novom REZ-u naslova Razmnožavanje putem deobe i ostale lekcije iz biologije govori o stanju književniih udruženjima ex - SFRJ republika. Detaljnije su analizirani slučajevi Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore. Tekst za svaku preporuku.

Na ovu temu su govorili još i Gojko Božović, Saša Ilić, Goran Bogunović, Muharem Bazdulj i Andrej Nikolaidis.

Božović ističe kako je struktura književnih asocijacija zadržala sovjetski model koji je podrazumevao ideološko licenciranje pisaca kojima je zauzvrat dodeljivao čitav niz većih ili manjih privilegija. Ilić govori o raskolu u nekim udruženjima i slučaju skidanja višejezične table DKV-a. Bogunović ističe kako se kvalitet rada ovakvih udruženja direktno vezuje za akciju, a ne za svađu dok Bazdulj za BIH slučaj ističe podelu asocijacija po nacionalnoj osnovi, a slučaj Andreja Nikolaidisa pokazuje pokazuje kako književnička solidarnost zna biti od pomoći.

Meni je poenta najinteresantnija (citiran Teofil Pančić) koja glasi:

Udruženja su, naime, po sebi dosadna stvar. Kad sam bio klinac, samo su najveći tupsoni u odeljenju voleli da sede i sastanče. Drugi su se bavili nečim lepšim

Naomi Klein autorka knjige No Logo, manifesta antiglobalizacijskog pokreta kako se danas notira, u septembru treba da izda knjigu THE SHOCK DOCTRINE: The Rise of Disaster Capitalism. Knjiga će osim Kanade biti objavljena i u Americi, Engleskoj, Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Španiji, Francuskoj, Švedskoj, Norveškoj i Rusiji.

Writings and Interviews

Positive writings about Klein

Criticisms of Klein

Komentar čitateljke na b92:

U Srbiji postoji čak tri nagrade istog imena: nagrada Branka Radičevića - “Brankova nagrada” - za pesnike do 29 godina (Društvo književnika Vojvodine), nagrada “Branko Radičević” - novoustanovljena nagrada (od 2006, u okviru tzv. manifestacije “Brankovo kolo”) i “Brankova nagrada” Matice srpske mladim autorima za diplomske i seminarske radove. Budi Bog s nama!!!

http://www.b92.net/kultura/komentari.php?nav_id=258563

Indonezija je pokrenula SMS baziranu seksualalnu edukativnu kampanju, prvu u jednoj državi gde su Muslimani većinsko stanovništvo.

The brains behind the idea, Wei Siang Yu, who is nicknamed “Dr. Love” for his flamboyant methods of teaching Singaporeans about sex, told a press briefing his scheme would turn conventional sex education on its head.

Prvi broj melburnskih novina je pisan ručno.

Švedski režiser Ingmar Bergman, jedan od najvećih umetnika svetske kinematografije, umro je u 89. godini, izvestili su juče mediji u Stokholmu.

dalje

Posle toplotnih udara, malo zahlađenje. Toplije vreme se najavljuje za sredu, ali verujmo da neće biti ovakvog pakla. Posle uspešne misije čitanja u ekstramnim uslovima, naišao sam na veoma zanimljivu knjigu kratkih priča. Radi se o knjizi Kod kuće je najgore Efraima Kišona.

Efraim Kišon važi za jednog od najtraženijih satiričara u proteklim decenijama. Inače, Kišon je i veliki ljubitelj šaha što ga je održalo živim u nacističkim logorima. Kasnije je u svom stilu prokomentarisao: “Napravili su veliku grešku - ostavili su jednog satiričara živog”. Za vreme svog života objavio je više od trideset knjiga humoreski, satira, romana i komedija na novohebrejskom jeziku.

U zbirci Kod kuće je najgore najčešće je reč o “najboljoj supruzi na svetu” ili troje nestašne dece. Knjiga puna komike, zavolećete je odmah jer je Kišon najdobronamerniji kritičar koji se može zamisliti. Mala ilustracija - jedna priča :).

Nedavno sam se zapitao šta je Wikipedia objavija kao svoj prvenac. Sledeći logiku stvari, pomislih na Gutemberga i kažem mora da je Biblija. Sinoć sam se dao u potragu, kad ono Biblija - prva knjiga na Wikipediji.