Planeta Srbija

Што не би шифровали сву своју инстант комуникацију са пријатељима из другог града и другарицом две куће даље? Што не би отежали свакоме да прислушкивањем и надгледањем сазна да она воли слађу кафу и мисли да вам сјајно стоји сива ролка испод кожне јакне? Шта кога заболе за ваше триглицериде? Ако морају те податке да прикупе, бар нека не могу лако да их разумеју...Сјајна ствар. Колико је поуздана, процените сами. Као и свака друга слична ствар од PGP на овамо, заснива се на узајамној размени кључева. Дакле, и ви и другарица морате имати инсталиран и подешен додатак за писмоношу. Како и сам програм и додатак постоје и за прозоре и пингвине, још једном је побеђена могућност да неко "то не може", само је питање воље.Додатак:Сјајно написано упутство за оспособљавање TOR мреже за анониман сурф интернетом. Да не буде забуне, писано је за GNU/Linux, тачније Ubuntu.Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Завршим ноћас после шетње рад на магазину и подигнем предиздање да аутори прегледају још једном текстове пре објављивања сутра. Погледао сам га и ја, и због јаче компресије (у Scribusu сам ставио jpeg уместо zip за графику) сам по први пут приметио разлику у прегледу на два различита система.Кад се гледа кроз прозор, линкови су кликабилни, у пингвину нису. Али зато, захваљујући compiz 3D acceleraciji десктопа сва графика у фајлу изгледа много боље на Linux систему. Ок зависи то и од програма који се користи и његових подешавања, али говорим о предефинисаним програмима на 100% увећања, исти фајл. До сад сам се чудио зашто се понекад људи жале да је слика пикселизована а ја је видим као јако оштру :)Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Једна ситница која зна бити корисна а почетници могу да се збуне. Наиме, када изађе нова верзија кернела, Ubuntu сачува и стару, за сваки случај, ако дође до неког потенцијалног проблема са новом. Како углавном не дође, људима зна да смета што GRUB нуди опције покретања система посебно за сваку верзију кернела... Ја волим одмах након краћег тестирања новог да обришем стари, што зна да ослободи и до 250 mb простора, и лепше изгледа у boot менију...Можете то урадити из synapteca али лакше и брже је укуцати команду у терминал:walker@walker-desktop:~$ sudo apt-get remove --purge 2.6.24-18-*Краће објашњење:sudo вам даје право да команду искористите као други корисник, у овом случају администратор система, apt-get управља пакетима и инсталацијама, remove је наредба њему да деинсталира нешто, oпцијом --purge му кажемо да обрише све везано за то што се брише, а 2.6.24-18-* је верзија кернела коју бришемо. Ако бришете 2.6.24-17 онда ће уместо 18 писати 17, и слично. Опција --purge ће у случају кернела значити брисање не само њега, већ и headers и других везаних фајлова који долазе уз дату верзију.У суштини до сад сам избегавао да пишем овако просте ствари, али како све више људи "преводим" на Linux, постаје ми лакше да једном за свагда ставим те ситнице "на папир" него да сваком изнова објашњавам...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

U subotu 7.6.2008 u 12 časova grupa Linux korisnika Novog Sada ( LUGoNS ) će biti domaćin Ubuntu LoCo timu Srbije. Ukoliko ne znate gde su prostorije LUGoNS-a možete pogledati ovde —> http://lab.ns-linux.org/ <—, a oni koji se slabo snalaze u Novom Sadu će biti sačekani na glavnom gradskom trgu kod spomenika Svetozara Miletića. Cilj [...]

УПОЗОРЕЊЕ: Пре него што прокоментаришете овај запис устаљеним „коме то још треба“ или „не пада ми на памет да користим локализовани софтвер“, …, „па још на ћирилици!“ - склопите очи, седите, дишите дубоко, опустите се и пажљиво узмите у разматрање чињеницу да такав софтвер није ни намењен вама. Не трошите речи на хејт, боље напишите нешто конструктивно.

Е сада када сам написао „дисклејмер“, могу да наставим даље.

У суботу 31. маја у просторијама Удружења корисника ГНУ/Линукса из Новог Сада одржано је радно дружење (скуп, самит, окупљање, конвенција, конференција, назови га како хоћеш) са циљем договарања полазних основа и смерница за реализацију локализације документације за канцеларијски пакет OpenOffice.org.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Ubuntu LoCo tim iz Srbije održao je u subotu 24. maja dve prezentacije o Ubuntu operativnom sistemu. Predavanja u Aranđelovcu i u Podgorici posetilo je preko 100 posmatrača. Kao i uvek na Ubuntu prezentacijama, posetioci su imali priliku da predavačima postave pitanja o Ubuntu operativnom sistemu. Svi prisutni su dobili svoj besplatan primerak diska sa [...]

Нова верзија једног од најбољих музичких playera који раде под GTK+ је доступна за преузимање са званичних страница. Корисници Ubuntu система већ имају припремљене бинарне датотеке за x386 и x64 верзију система, а доступан је и изворни код. Ускоро ће нова верзија да се појави и у репозиторијима свих дистрибуција.Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Захваљујући Јелкету који је кренуо да се бори са локализованим OpenOffice.org, инсталирао сам брзом брзином Ubuntu 8.04 у виртуелну машину и покушао да инсталирам припремљени OpenOffice.org пакет. Међутим, логика не функционише баш увек како треба.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Један коментар

Instalacija OpenOfficea na srpskom, preuzetog sa strana lokalizacinog tima je u mom slučaju pokazala jedan veoma egzotičan problem. Ukratko, ma šta da sam pokušao, program je ignorisao pokretanje iz menija dok je u shellu uporno govorio: no suitable windowing system found, exiting.

Problem je po forumima i listama širom sveta mahom svođen na SELinux, ali setenforce 0 i chcon nisu davali rezultate. Strace je na sreću pokazao da poruka koju je OpenOffice prikazivao nema puno veze sa realnim problemom, odnosno nedostatkom bibiloteke libaudio. Nakon instalacije ove bibiloteke, odnosno paketa libaudio2 na Debianu (koliko sam izguglao i istražio uz Urketovu asistenciju, na Fedori i RPM distroima bi paket trebalo da se zove nas - nas-1.9.1-2.fc8 u momentu pisanja posta za F8).

Kako sam u razgovoru sa Goranom saznao (hvala na pomoći) još niko nije iskusio ovakav problem sa srpskom verzijom, pa pretpostavljam da će retkim baksuzima ovaj post pomoći. Readme će takođe biti bogatiji za ovu informaciju, zlu ne trebalo. Usput, OO na srpskom zaslužuje preporuku, čestitke na dobrom poslu.

Душан Недељковић Dootzky је пре 2 дана објавио у јавности пуштање бета верзије самосталног пројекта пребројавања корисника ГНУ/Линукса по дистрибуцијама и местима у Србији под називом ГНУ/Линукс мапа Србије.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Ubuntu 8.04 Desktop LTS je među nama.

Ukupna količina podaka koje treba skinuti sa Interneta je oko 700 megabajta, što znači da će upgrade sačekati koji dan...

Krajem prošlog meseca u Vancouveru (Canada) na konferenciji CanSecWest održano je PWN2OWN takmičenje. Mesto gde experti u sigurnosti web sistema/aplikacija (hackeri) svoje znanje koriste u nameri da pronađu sigurnosne rupe. Ove godine je cilj bio da se proveri koliko su sigurni operativni sistemi Ubuntu 7.10, Microsoft Vista (sp1) i Mac OS X Leopard 10.5.2. Glavna misija: preuzmi kontrolu na hard disku sa mogućnošću čitanja fajlova na njima.

Sva tri operativna sistema su bila instalirana na laptop mašinama. OS X (naravno :)) na Mac Book Air mašini, Vista na Fujitsu U810, a Ubuntu na Sony VAIO VGN-TZ37CN. Sve tri mašine su imale fabričku konfiguraciju.

Tokom prvih 24 sata, sve tri mašine su uspele da se odbrane od napada preko mreže. Ni jedan upad nije detektovan. Drugog dana su pravila igre malo promenjena. Nije se zahtevao pristup svim fajlovima na hard disku, bilo je dovoljno da se otvore mailovi na napadnutom računaru ili jednostavno ubaciti neku adresu u web browser i poslati ga na željenu adresu.

Na ovom ispitu je MacBook Air prvi pao, Charlie Miller, je u roku od dva minuta Macov Safari preusmerio na prethodno pripremljenu stranicu sa malware softwareom. Inače, Charlie Miller je prošle godine na istom takmičenju već hacknuo iPhone ;)

Charlie Miller hackuje MacBook Air // Photo Credits ggEE

Prema uslovima takmičenja, nije mu dozvoljeno da ovaj propust i objavi javno, sve dok Apple ne zakrpi rupice. On će se zadovoljiti sa 10 000$ i MacBook Air kompom koji je hacknuo :)

Što se Viste i Ubuntua tiče, oni su prešli u nastavak takmičenja. Trećeg dana su pravila još više “olabavljena”. Hackeri su imali pravo da eksploatišu i propuste u softwareu koji ne dolazi direktno od proizvođača operativnog sistema, a često se nalazi instaliran na mašini (Skype, Acrobat Reader, Flash).

Na ovom testu je Shane Macauley sa svojom ekipom uspeo da “zvekne” Vistu. Tačnije, Vista je popustila zahvaljujuči propustu u Adobe Flash Playeru. Za ovo je dobio drugu nagradu i 5000$.

Kako god ovo izgledalo loša reklama za Mac, ja ga i dalje njuškam iz daljine (čitaj: poželjno gledam). Još uvek nemam muda da istresem 3K€ za mašinu :)

———— Source ZDF

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Најбољи слободан програм за обраду векторске графике Inkscape дочекао је реинкарнацију у верзији 0.46 са мноштвом новитета и побољшања. Шта је ново? Од мноштва новитета издвајам само оне најинтересантније старим корисницима, а неће бити сувишне ни новајлијама. Кантица са бојом (Paintbucket tool) омогућава фарбање изабраном бојом кликтањем на објекте оивичене путањом, попут појединачног бојења страница тродимензионалне коцке. Алатка за [...]

Nakon zvaničnog obaveštenja na planeti, evo malo i mog ličnog utiska. Kao prvo put je bio mnogo bolji nego što sam mislio, raspričali smo se i vreme nam je brzo prošlo. Blagoje nas je dočekao sa sestrom i bili su svo vreme uz nas. Hvala vam puno, bili ste pravi domaćini. Resurs centar je bio pravo [...]

Francuska vlada je definitivno odlučila da izbaci Mikrosoftove proizvode iz svoje službe. Čitam na ZDNetu da će u toku ove godine Francuskoj žandarmeriji biti isporučeno 5000 PC računara pod operativnim sistemom Ubuntu, a do 2013 predviđeno je da bude 70 000 računara pod ovim Open Source operativnim sistemom.

Još 2005, Francuska žandarmerija je iz službe izbacila Mikrosoftov paket Office i prešla na besplatnu verziju OpenOffice. Kažu da su samo na tim licencama do sada uštedeli godišnje oko 2 miliona evra !! Sledeće godine, 2006te su izbacili Internet Explorer i Outlook i prešli na Mozilin paket Firefox i Thunderbird.

Sa druge strane, kompletna birokratija (200 000 računara) u samom Ministarstvu Odbrane će preći na Thunderbird kao i E-mail server Postfix umesto dosadašnjeg Mikrosoftovog Outlooka i Exchange servera.

Photo by

Kada sve ove “migracije” budu završene, Francusko Ministarstvo odbrane planira da godišnje uštedi samo na licencama celih 7 miliona evra godišnje !! Malo li je..

Miloš je pre par dana napisao odličan tekst ZA licencni ili ZA besplatan softver. Sa njegovim zapaženjem se slažem 100%, mada, ako se nekoj privatnoj kompaniji “može ili hoće” da koristi plaćenu varijantu softvera, to je njihov interni problem. Više me interesuje da li su naše države bogatije od recimo Francuske, pa im se “može” dati stotinak evra za jednu Windows licencu ili opet par stotina evra za Office paket ??! Pa to sve onda pomnoženo sa xxxxx kopija za celu državnu službu..

p.s. A da ne pominjem i ovu prošlogodišnju vest..

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

U međuvremenu se na sajtu Ministarstva pojavilo saopštenje, juče ga tamo nije bilo, iako je objavljeno pod datumom 26.12.2007. Agencije i mediji su manje više preneli ovo saoštenje, koje ne oktriva ništa što već nismo saznali…

Zamislite i to besplatan! Šalu na stranu, imamo situaciju.

Kako su B92 i Blic juče izvestili, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo planira da se pozabavi lokalizacijom slobodnog softvera kako bi javnosti ponudila, kako Blic reče, “besplatni informatički softver na srpskom jeziku”. Planira se lokalizacija Ubuntua, Fedore, OpenOfficea i Mozilla programa, verovatno Firefoxa i Thunderbirda. Kako je Blic uspeo da dozna, ETF i FON lokalizuju “srpsku distribuciju Linuksa” i “Fedoru”, MATF OpenOffice, a Elektronski fakultet u Nišu Mozillu.

Na sajtu ministarstva pak nisam uspeo da pronađem bilo kakvo zvanično saopštenje o ovome, pa još uvek sve ono što je ustvari važno ostaje nepoznanica. Pre svega, kada se pominje lokalizacija slobodnog softvera, nemoguće je ne pomisliti na ekipe koje prevode GNOME, KDE, Fedoru, Ubuntu, OpenOffice, Firefox i sve što ima svoj interfejs na srpskom jeziku. Stepen prevedenosti varira u zavisnosti od projekta, ali je od krucijalnog značaja imati u vidu da je dosta posla već urađeno, pri čemu su ljudi koji se time bave verovatno jedini znaju kako taj posao treba raditi. Ono što ne znamo jeste da li Ministarstvo i saradnici imaju ovo u vidu, odnosno da li su upoznati sa rezultatima koje ovi projekti postižu.

Dalje, jedna od informacija koja mi je naročito skrenula pažnju, pod uslovom da je valjana, tiče se odabira distribucije. Kako se može saznati, za sada su odabrani Fedora i Ubuntu uz napomenu da nije izvesno koja je kvalitetnija i koja će duže opstati. Ok, udahnimo duboko i krenimo polako. Pre svega, izvesno je da je najkvalitetniji Debian, ali nećemo sada o tome, pošto ozbiljnost situacije negativno utiče na šaljivu poruku. Konstatacija da nije izvesno koja je distribucija kvalitetnija od te dve, uz poštovanje svih flame warova po mreži, je prilično nespretna, pošto se do informacija koje situaciju čine izvesnom dolazi veoma lako. Svi znamo da Ubuntu ima bolji paket menadžer, Fedora je možda malo lakša za početnike zbog svih system-config-* alata i Anaconde (uz napomenu da nisam radio uporedni test Ubuntu live instalera i Anaconde), dok su performnase prilično diskutabilne, uz napomenu da je na svim mašinama koje sam probao Ubuntu bio brži i stabilniji, objektivno. U svakom slučaju, nikome, pa ni Ministarstvu nisu potrebne konstatacije poput “ne zna se” i “videćemo” kada su stvari koje su lako izmerive u pitanju. Opstaće, sasvim sigurno obe, pošto u skorije vreme ne vidim kraj astronautove imperije i(ili) Red Hatu/Fedori. Znači, ukoliko je poenta mogućnost izbora mislim da nema potrebe obrazlagati je bilo čime do njom samom. Sa druge strane, pošto obe distribucije imaju malo toga različitog u odnosu na ono što je isto, moguće je da posao lokalizacije dve umesto jedne distribucije nije toliko veliki kao što može izgledati. Šlag na tortu može biti činjenica da su specifični delovi verovatno potpuno ili skoro potpuno prevedeni (za Fedoru pogledajte ovde, a za Ubuntu ovde).

Ono što mene najviše zanima je da li iza svega ovoga postoji nekakva strategija koja se tiče konkretnijeg usvajanja slobodnog softvera kao poželjnog i preporučenog rešenja, odnosno šta ćemo sa svim tim lokalizovanim softverom, kada se projekti uspešno završe. Nepostojanje zvaničnog saopštenja za sada ostvalja prostor sa spekulacije i sumnje da su informacije koje smo dobili putem medija nespretno prenesene. Blic je čak objavio februar kao vreme kada možemo očekivati prve verzije “besplatnih” programa.

Hronična neinformisanost srpskih novinara je i ovoga puta došla do izražaja, bez namere da ulazim u to od koga potiču nezgrapne i netačne konstrukcije i termini (novinskih agencija, Ministarstva ili novinara medija na kojima čitamo vesti). Pre svega, sav taj softver nije besplatan nego slobodan, a cena koja je u 99% slučajeva ravna nuli je posledica tih sloboda. Operativni sistem nije Linux nego GNU/Linux, a Fedora i Ubuntu nisu verzije nego distribucije. Svim, naglašavam svim novinarima stojim na raspolaganju za pojašnjenje ove problematike skoro pa 24 časa dnevno.

Dok čekam odgovor na email koji je otišao u Ministarstvo u ime FSN/FSFE-a, na osnovu informacija koje sam uspeo da prikupim, mislim da je ovo generalno odlična inicijativa. Najiskrenije želim da verujem da će naredne nedelje doneti intenzivne kontakte zajednice i Ministarstava, odnosno fakulteta, kako bi čitava stvar bila realizovana na pravi način. Želim da verujem da je ovo početak, pa hajdemo za sada tako razlmišljati.

Ostanite tjunirani…

Umalo da zaboravim da sam zaboravio. Vreme: 15.12.2007. / Mesto: Dom omladine Beograda - KC Magacin / Povod: lansiranje CC licenci prevedenih na srpski - Ubuntu parti.

Premotavanje filma počinje događajem koji je obeležio zvanično puštanje u opticaj Creative Commons licenci prevedenih na Srpski. Događaj je bio sastavljen od kratkih izladanja najavljenih učesnika (imena ste videli, a ako niste još uvek su na CC Srbija), kojih je bilo zaista puno, zbog čega je događaj bio podeljen u dva dela sa različitom postavkom izlagača. Imao sam sreću da budem u prvom delu, a zajedno sa mnom su za stolom sedeli Vlidi, Željka, Marcell, Sloba i Iva. Nakon Vlidijevog uvoda Marcell je govorio o svom i iskustvu ekipe koja je pokrenula Egoboobits uz osvrte na teoriju i praksu slobodnih licenci. Jako dobar momenat po mom mišljenju je bio akcenat na negativnom kontekstu NC licenci, što u potpunosti podržavam. Željka je govorila o svom iskustvu sa licencama, Sloba konstatovao da su dinosaurusi (sistem vrednosti sa suprotne strane “slobodnog fronta”) prošlost, dok je Iva predstavila mateijal koji BOS objavljuje pod CC licencama.

Moje izlaganje je u početku bila zamišljeno kao priča o GPL-u, ali sam skoro u poslednjem momentu promenio taktiku. Mislim da sam dobro postupio, pošto sam potencijalno suvoparnu i dosadnu priču o licenci, zamenio analizom pojava i posledica koje je slobodni softver izazvao na globalnom planu, sa poentom u značaju licence kao mogućnosti za laku i sigurnu interakciju sa pravnim sistemom, što je između oslaog neizostavno dovelo slobodni softver tu gde jeste. GPL i slobodne licence sam pokušao da predstavim kao sloj, API, framework ili šta već, čijim postojanjem i održavanjem umetnici, programeri, naučnici i stvaraoci uopšte imaju sigurnu podlogu za pravnu egzistenciju. Čini mi se da sam uspeo (:)) pošto nisam primetio oborene poglede i ostale znake nepažnje i dosade. Hvala na pažnji, ukoliko postoji nešto što je ostalo nejasno, komentari ili kontakt forma su vam na raspolaganju.

U drugom delu su sudelovali Edi Bon (Mistake Mistake), Vladan, Zoran i Branka iz Kude, te Dragan i Nikola iz Vikipedije, izvinjavam se, Vikimedije Srbije. Motivi za odabir CC licenci su kada je Mistake Mistake u pitanju potkrepljeni ilusracijom spota za jednu od pesama koji je prošao do MTV-a, a napravljen je od filma čini mi se nemačke umetnice koji je objavljen pod CC-om. Zoran i Branka su predstavili Kudino CC angaživanje, dok je Dragan u žaru filozofskog naboja potrošio vreme koje je Vikimedija imala, pa je Nikola ostao na jednoj rečenici. U pauzi i na kraju smo imali priliku da pogledamo video poruke od brazilske CC ekipe i predsedavajućeg CC borda, Joia Itoa. Joi nas je počastio neviđeno netačnim komplimetom kako je Srbija veliki contributor u globalnoj internet zajednici (tako ja čuh i shvatih), a predstavljanje brazilske ekipe, o kojoj mi je Vlidi inače preneo odlične imresije, je za mene obeležio jedan veoma, hm, zanimljiv momenat. Jedan od predstavljanih članova ekipe je pozvao kamermana da mu se približi ne bi li nam pokazao nešto, ali sam umesto toga što je hteo pokazati spazio Start dugme u uglu ekrana.

Celokupan utisak se može svesti na nekoliko reči. Predugo, zanimljivo i osvežavajuće.

Nakon DOB-a smo se krenuli put Magacina gde se događala Ubuntu žurka. Stigli smo na kraj, kada već skoro da nije bilo ljudi, pa smo u sobnoj atmosferi odgledali filmove koje je CC ekipa planirala da prikaže. Kako sam saznao događaj je prošao dobro, a na osnovu onoga što sam video rekao bih da je organizacija bila dobra. Ja sam dobio majicu i upoznao ljude iz zajednice sa kojima se nisam sreo. Jako mi je žao što nisam mogao biti sve vreme tamo.

Šetnja se završila u Andergraundu gde se dogodila CC žurka, na kojoj na žalost nisam ostao previše dugo. Suviše elektronike i zvuk prejak za razgovor su doprineli da ostatak večeri protekne bez mene, što i nije neka šteta. Čestitam CC-ovcima i Ubuntuovcima na dobrom poslu, hvala na zanimljivoj suboti.

Danas je na B92 Tehnopolisu objavljen intervju koji sam ovih dana uradio sa Vlidijem, vezan za CC Srbija, lokalizaciju, sutrašnji događaj i CC uopšte. Sutra se naravno vidimo u Domu omladine, intervju je ovde, a ukoliko vas CC ne zanima toliko, Magacin i Ubuntu zuraja mogu biti zanimljiva opcija.

Kulturni centar Magacin, 15. decembar, 18:00h.

Prema rasporedu koji mi dojaviše, žurci će prethoditi kraće predavanja koje će “na najbolji način dočarati Linux svet, a apsolutnim početnicima pokazati visoku funkcionalnost i jednostavnost korišćenja ovog operativnog sistema”. Biće i računara sa Ubuntuom za probati.  Vidimo se!

Novo u ovoj verziji:

GNOME 2.20 Desktop 3D effects Desktop search Fast user switching Firefox plugins in Ubuntu Dynamic screen configuration Graphical configuration tool for X Fully automatic printer installation Handling of non-free device drivers NTFS writing Power consumption Encrypted hard disks AppArmor security framework Additional installation profiles for Ubuntu Server Profile-based Authentication Configuration Improved thin-client support

Ubuntu oficijalni sajt

Pošto smo obavili dobar posao kada je pokretanje Ubuntu zajednice u Srbiji u pitanju, na redu su i momci u kravatama. Kako dootzky objavi pre dan dva na forumu, Ewe COMP je postao Cannonicalov partner što se da videti na sajtu astronautove kompanije. Ewe je takođe uredno smestio Canonical na svoju stranu.

Iako je iluzorno očekivati da Ewe neće isporučivati Viste i XP-ove onima koji su dovoljno, hm,  spremni da daju koju desetinu EUR više, a u isto vreme i očigledno da Ubuntu omogućava da u kuće potrošača stigne fukcionalna mašina for free, mislim da ugovor poput ovog predstavlja bitan korak napred. Možda najbitniji detalj jeste da Ewe obavlja posao umesto korisnika kada su dodatna podešavanja u pitanju. Podrška, makar se ona svela na instalaciju i podešavanje, od presudnog je značaja za dalju afirmaciju slobodnog softvera na domaćem tržištu. Ajmo ostali, što je Ewe bolji od vas…

Mail koji je pre nekoliko minuta otišao u LoCo “centralu” zvanično stavlja tačku na moje aktivnosti u Ubuntu LoCo timu Srbije. Vreme je za pozdrav…

Već dosta dugo koristim ovaj kalendar, to do list i organizator dešavanja. O Rainlanderu i nema puno toga da se piše, on ćuti i radi svoj posao onako kako treba i za šta je namenjen. Dole su prikazani prozori koje poseduje. Njima je moguće podešavati providnost (transparentnost), poziciju, da li da budu “on top” i da li može ili ne može da se klikne kroz njih i još dosta opcija…

Radi i na Windows-u i na Linux-u.

Oficijalni sajt: Rainlander Legalan download free verzije: Rainlander 2.1 Ilegalan download pro verzije: ed2k://|file|Rainlendar%20Pro%20v2.1.b38%20by%20Digerati%20[01-06-07].rar|4181493|ACA05DC3081B033BC022991EC59B1E2A|/

Kako Ivan Petrović u komentaru na prethodni post objavi, konačna odluka je pala. Dell je odabrao Ubuntu kao odgovor na želje kupaca o preinstaliranom GNU/Linux operativnom sistemu na svojim računarima. Zvanične objave o ovome možete videti na sajtovima Ubuntua i Della.

Pored čestitke na dobrom izboru, ostaje da ovo pomenjem narednih nekoliko godina svima koji su se podozrivo smeškali mojim najavama i sumnjama da će biti odabran baš Ubuntu. Mislim da znam ko je prvi na redu…