Planeta Srbija

Kao što sam već najavila, današnji dan je rođendan moje bake. Moja baka se zove Vesna, ona je tatina mama i živi sa nama. Iako je moja mama odlična u kuhinji i sprema sva ona divna jela i slatkiše, najveći deo onoga što jedem spremi moja baka. E baka je već majstor za kuvanje (i tata se slaže s tim) i drago mi je što njih dve spremaju papu za nas (mene i tatu).Mama (i ja s' njom) provodi dosta vremena sa nana Vesnom, uglavnom u razgovoru, tako da najčešće imam priliku da slušam njihove razgovore. I to mi je zanimljivo jer su njih dve jako interesantne (možda malo preteruju pričama o trudnoći i bebama, ali sam iz tih priča dosta saznala o svom tati - više nego od njega samog).E sad - svaka beba ima dve bake, pa tako i ja. Moja druga baka se zove Ljiljana, i ona je danas bila sa nama. Baka Ljilja često dolazi kod nas (i mi idemo kod nje) i voli da nas miluje. Nikad nije pušila cigarete, ali i od skoro (nažalost) da. Mami se to ne sviđa, ali eto i baka Ljilja se pridružila klubu u kome su već baka Vesna i baka Bilja (još jedna u nizu baka koju jako volim, inače rođena sestra baka Vesne). Dakle, taj klub pušača je večeras bio na okupu, ali ovoga puta na terasi JER JA I MAMA SMO BILE U DNEVNOJ SOBI. Ako nešto bebe ne vole onda je to dim cigarete, verujte mi na reč.I na ovom blogu se ne puši!Verovatno se svi pitate gde je u ovom rođendanskom slavlju torta (i kako to da je JA do sad' nisam pomenula). Pa bilo je torte, ali samo za tatu i ostale - ja i mama smo počele da izbegavamo slatkiše. Zašto? Kako? To je posebna priča, ali ispračaću vam je sada.Naime, danas smo ja, mama i tata bili na redovnom pregledu kod čika Srđana. Pokazala sam im da mi je super, Malo sam pozirala za moje roditelje na ultrazvuku. Čika Srđana ubedila da dobro napredujem. Mama je imala i par pitanja (što ustvari znači - podelila svoje strahove sa lekarom a ovaj je , kao što to i tata radi, otklanjao sumnje). Onda merenje pritiska, pregledi i ... merenje težine, mamine. Mama i ja super napredujemo, nismo mnogo teške i nismo previše kilograma dodale, ali nešto malo više od optimalnog jesmo. Tako smo uprkos odličnom (i uprkos svemu privlačnom prim. tate) izgledu nas dve postigle dogovor da smanjimo, a ako budemo mogle i potpuno izbacimo slatkiše iz ishrane. Pa, dobro, danas smo malo prekršile dogovor, ali ipak je bio nana Vesnin rođendan. Bilo je to veoma tanko parče rolata sa bananama (njam, njam). Ali jasno vam je da više neću glasno negodovati zbog malo slatkiša, a možda ih neću ni spominjati da bi nam dogovor uspeo. Dobro, i sutra ćemo malo zaboraviti na to, ali od subote ...

Kao što sam juče napisala, mama i tata su tek nedavno razrešili dilemu koja ih je dugo mučila. I meni je već postalo dosadno da ih slušam kako mesecima pričaju o (nekakvom) polu. "Kog je pola?" (?) "Da li je dečak?" (meni nepoznata vrsta, mada liči na tatu) "Da li je devojčica?" Naravno da sam devojčica! A još kad čujem (meni nepoznate) glasove da postavljaju ista pitanja, dođe mi da se okrenem u stomaku. I okrenem se.Međutim, od tog mog silnog okretanja po bazenčiću, čika Srđan nije mogao da vidi koliko sam lepa, i koliko sam devojčica. Nego, nisam vam rekla ko je čika Srđan. On je jedan jako dobar čika, sa veoma prijatnim glasom, koji mami i tati govori šta ja volim i šta mi prija, kakva sam, kolika sam, a često voli da kaže mami: "Trudnoća se nosi sa osmehom." Ne znam šta je trudnoća, ali osmeh je nešto što najviše volim kod mame.I tako, tek pre par dana okrenem se ja tako da ultrazvuk (preko koga redovno pozdravljam mamu i tatu) jasno pokaže čika Srđanu, pa i tati i mami da su uzalud mesecima razmišljali o nečemu što sam ja odmah znala. Ja sam superdevojčica.P.S. Tog dana su opet bili dosadni, i čula sam ih kako stalno ponavljaju reči "ultrazvuk", "devojčica" i "Mia". Sada su se malo smirili, a čujem da tata ima novi projekat na tom vašem Blogger-u.