Planeta Srbija

Serbian passport holders can travel without a visa to following countries : † indicates countries that have an agreement with Serbia on visa free travel; rest of the countries generally do not require visas or have adopted a unilateral waiver Africa Countries allowed stay Botswana† 90 days Burkina Faso 90 days (on arrival) Burundi on arrival Cape Verde on [...]

Погледајте овде дебату коју је Френк Запа водио са цензорима о цензорисању музичке уметности и слободи говора (из емисије "Унакрсна ватра", емитованој на CNN-у 1986. године). Закључак до којег су дошли водитељи на крају емисије јасно указују у каквом свету живимо данас, 15 година након смрти Френка Запе. Watch here the debate between Frank Zappa and censors on censoring music and freedom of speech (from Crossfire show, CNN, 1986). Conclusion made by show hosts at the end clearly shows what kind of world are we living today, 15 years after death of Frank Zappa.

Крајем прошле године, радећи на пројекту Поинт Тауер (”.” Tower), највише зграде у Даблину , имао сам прилике да упознам дело познатог америчког вајара Ричарда Сера. Наиме, једна од његових скулптура биће постављена на простору трга испред небодера. Ако је икаква генерализација о његовом стваралаштву могућа, можда би се у најкраћем могло рећи: монументална лимена платна са упадљивом наранџастом текстуром окидираног метала, постављена тако да омеђују простор, и заустављају, блокирају поглед или пролаз, преграђују и надограђују простор, и на тај начин допуњују и редефинишу просторне односе окружења у које су постављене, додајући потпуно ново, уметнуто значење. Данас, 3. јуна 2007. године, његова изложбе биће отворена у Музеју модерне уметнусти у Њујорку (МоМА).

Светску славу Ричард Сера је стекао, парадоксално, када је једна од његових скулптура уклоњена, односно, срушена и уништена. Скулптура “Нагнути лук” наручена је од стране једне од агенција Америчке владе да буде постављена у јавном простору, на тргу испред једне од зграда владине администрације у Њујорку. Више од 50 метара дугачак, нагнути метални зид, висок око 3,5 метра постављен је тако да препречује уобичајене путање којим се људи крећу тргом, приморавајући их да заобилазе џиновску препреку. Запослени у државној администрацији, пословни људи и остали нису више били у могућности да се најкраћим путем крећу ка свом одредишту. Нешто више од 3 године након што је Нагнути лук постављен, после тужбе и “саслушања” скулптура је уклоњена 1985. године. Од свих саслушаних, 58 се изјаснило против, а 122 за уклањање и премештање у други простор. Сам Сера је на саслушању изјавио да је скулптура осмишљена с обзиром на простор и да би њено пресељење у други простор практично значило њено уништење. Након уклањања скулптуре, Сера је изјавио: “Не мислим да је функција уметности да удовољава. Уметност није демократична. Она није за људе”. (I don’t think it is the function of Art to be pleasing. Art is not democratic. It is not for the people.)Трошкови уништавања износлили су 30% од цене подизања скулптуре.

Tilted Arc, Richard Serra, 1981, sculpture, steel, New York City (destroyed). Photo © 1985 David Aschkenas.

Даље:

Изложба у Музеју модерне уметности у Њујорку Фотографије скулптура Ричарда Сера.Видео снимци Сераових скулптура. Интервију са Ричардом Сераом из 1989.године.

Недавно сам имао прилике да упознам вајара Мајкла Варена. На изложби, отвореној у Краљевској Академији Хибернијан, у Даблину (Royal Hibernian Academy, Dublin), јануара 2007., господин Мајкл Варен је своју најновију поставку коментарисао са архитектама. Симпатичан, седи човечуљак, прича неусиљено, са пуно гестикулација, као што то вајари обично чине, о томе чему тежи и о чему мисли док размишља о томе шта с простором… Како рече, пошто је пуно радио са архитектама, разуме простор на шири начин. Овога пута, у иначе највећем галеријском простору у Ирској, изложио је један гигантски предмет висине око 40цм, обојен у бело. Предмет се ширином и дубином простире дуж читаве галерије и поклапа се са, такође гигантским, пропорцијама плафона. Када је поменуо да је имао у виду простор између платформе и плафона сетих се Питера Брука и његовог Празног простора.

(Horisontal Plain with Void, Michael Warren, 1978, steel, 4×44x12cm)

И, заиста, неке невидљиве силе, указаше се. Шта је друго делање у простору него ограничавање или разграничавање? Тако се и овде, као што Брук предлаже позоришни чин као тренутак у којем се невидљиво претвара, односно чини видљивим, те невидљиве силе разапеше у висину, као неке фине, сребрне и затегнуте струне. Невидљиво је постало видљиво.