Planeta Srbija

Dođem ja juče ujutru na posao, upalim komp, proveravam poštu... NEĆE! Krećem da otvaram sajtove - SPORO! Reko', nije do nas, da klopam ja nešto. Nije ni 5 minuta prošlo, telefon počinje da pišti k'o Damjanov Zelenko, svi pitaju "Što ne radi 'Inter net', Srđane?????"Reko', šta je ovom narodu, imaju telefon pa nek rade. Malo sutra! Neko u računovodstvu zaboravio da plati račun, pa ceo fakultet ostao bez telefona, samo lokal radi. :)))Prekinem doručak, odem u potkrovlje, u serversku sobu... kad ono, 100 stepeni tamo! Crkla klima! Ja brzo otvorio prozore, brzo pogasim servere i pojurim domara da nađe majstore za klimu, da donesu novu. Baš u to vreme prolazi dekan pored mene i čuje kako pizdim na telefon i derem se: "Će mi pocrkaju serveri ovde!" :)))))Majstori došli, skinuli staru 12-icu i namestili 18-icu, serveri upaljeni i 'Inter net' radi... ;)Dosta za danas...

Taze info:28-og juna (subota) u Motivima....

Prosle nedelje imali smo priliku da ugostimo bend Jaya the cat, u okviru "Humanistični maraton 08"...Bilo je genijalno a ova pesma bas pokazuje stanje u mom zivotu u zadnje vreme :)

Када се избор сведе на говњиви сендвич и џиновски пајсер (у слободном преводу, наравно), није тешко одлучити се за... краву.

У сваком случају, препоручујем 119. епизоду Саутпарка.

„And now your vote didn't matter.“

Druga po redu Web.Start konferencija (moja prva) se slobodno mogu reći pokazala kao potpuni uspeh. Organizacija na nivou – ali zaista na nivou, predavanja takođe, ali kao i uvek – i ovaj put glavni razlog za uspeh ove konferencije su bili ljudi.

Da obavestim one koje ne mrzi da ovo čitaju, a išli su sa mnom u srednju ekonomsku: :-)krajem juna se obeležava 5 godina mature...Disclaimer:Ne pitajte me za detalje, još se ništa ne zna... :-)

prosli vikend... a ovo su zadnji heroji posle 20 sati alkoholisanja :)

Studenti FHS, zajedno sa profesorima, ucestvovali smo u "protestu" koji je organizovalo drustvo DPZN na celu sa Marko Brecelj-om, gre smo iz morske vode i brasna pravili Hvalacinke (a dobre su bile i za jelo), u znak zahvalnosti za odlazak NATO brodova iz naseg zaliva. Naime, posle Markovog upozorenja doticnima da cemo ih ustreliti karbidom :) , usledio je munjevit odlazak, tako da smo triumfalno proveli popodne dizuci u vazduh konzerve i palacinke u isto vreme. Policije nije bilo, a bas smo se ponadali :)O dogadjaju mozete citati i ovde

na sve ono dole, veleumne beogradske pristase softi terorizma vam salju ovo gore:( a ko se oseca uvredjenim: ako se opustis, ne boli.)

I malo ljubavi :o)Inače na mojoj terasi. Ima i jedno malo belo jaje :o)

Top 5 that changed my life in last 10 years:

top 5 albums that changed my life:

1.no use for a name: more beterness

2.bad religion: stranger than fiction

3.trula koalicija: live in kst

4.afi: sing the sorrow

5.doghouse: trax

top 5 songs that changed my life:

1.ritam nereda: go away

2.izvidjacka: plavi san

3.millencolin: leona

4.lagwagon: sleep

5.eyesburn: izadji i bori se

top 5 movies that changed my life:

1.run lola run

2.ako srbija stane

3.donnie darko

4.Indiana Jones

5.soffie scholl-die letzen tage

top 5 "global" events that changed my life:

1.5. october 2000, burning the parliament

2.bombing of serbia 1999

3.beeing part of "punkrock movement" around Dom omladine place

4.every elections in serbia

5.slovenia entering EU

top 5 "private" events that changed my life

1.entering Faculty of humanities in Koper, University of Primorska

2. first “I love you” from Sasha

3. becoming scout leader of “Smokvice”

4.becoming Slovenian citizen

5. crazy dog named Car becoming member of the Rudman family

top 5 new friendships that changed my life

1.Olga

2.Japi

3.crew from Faculty of Primorska

4.Dominik

5.Milan

top 5 hart-breaking broken friendships that changed my life

1.Duca

2.Marina

3.Trsha

4.Coka

5.Gogic

top 5 baking up's that changed my life

1.acke

2.gaja

3.chort

4.ben

5.trsha

top 5 concerts that changed my life

1. no use for a name august 2005

2. wall of silence march 2001

3. gitarijada, ritam nereda 2000

4. bob marley tribute, dom omladine 2002

5. Hladno Pivo Osijek 2003

top 5 older persons that changed my life

1.prof. Taja Kramberger

2. literature prof. from high school Nikolina

3. scout master Barbaric

4.shrink from Laza Hospital

5.gipsy guy from train station Belgrade

top 5 drunk nights that changed my life

1. Garaba's birthday march 2003 too much everything

2. 2.9.2003 ljubljana too much vine

3. drunk night in grof pub zajecar 2001 too much Vinjak

4. Jamboree Nikšic stuff weekend Zlatar 2002

5. school excursion 2nd year of high school too much vodka

top 5 smiles that changed my life

1. my mom when i got scholarship for France

2.some punk guy at Ljubljanica river august 2005

3.one Brazilian boy at bus from airport Paris 2007

4.my brothers smile when i came home first time 2004

5.gaja's smile when we meet in center after protests

top 5 tears that changed my life

1.my friends when war '99 was over

2.girl scout Alexandra when i was leaving Serbia

3.my aunt's tears when she was leaving Serbia

4.everybody's crying on the end of Stol 2001

5.my ex when his dog died

top 5 that saved my life (thanx)

1. coka's family in the one night of protests, belgrade 2000

2. kriva carrying me to a hospital after accident 1999

3. dragutin and olga 2002 when i was psycho

4. chort during my collapse in july 2003 macedonia

5.Dominik & Ivo saving me from depression in 2005

top 5 kisses that changed my life:

1. sasha, first meeting after war and his accident, in hospital 1999

2. chort leaving serbia, going spain august 2003

3. with ratko on new years’ 2000

4. kissing my best friend Duca on my 17. birthday

5. with gaja on doghouse concert 9.6.2001

top 5 texts that changed my life

1. Rousseau "The Social Contract"

2. Durkheim "Suicide"

3. sentence written on a wall in Paris' Pantheon

4.letter from my grandmother to my brother during the war in Croatia

5.manu's email about my character

top 5 travels that changed my life

1. Russia 1999

2. Osijek, october 2005

3.Negotin orientation competition 1998

4.prague 2003

5.slovenia scout jamboree 2002

and at the end, top 5 greatest moments in last 10 years:

- morning walk home after bringing down the dictator 6.10.2000

- coffee with Olga at 7 Am in Stara Pazova 2003

-drinking with Tony Sly from No Use For a Name

-walking with Acke around belgrade and trying to move the Earth 1999

-first time crossing the Italian border without visa

Нисам ни знао за адолфхитлеровски испад Биљане Србљановић о "џиберима и џиберским бебама". изговорен пре читавих три године. Срећом, ауторка ове гнусности је, током актуелне изборне кампање за градоначелника/цу престонице нам, у медијима поново упитана о томе што је изговорила.Али, на томе се завршило. - Јесте ли СТВАРНО то рекли? - Јесам, па?Нажалост, нисам чуо да се било ко од њених противкандидата, као ни медија, посебно забринуо око те изјаве због које се Србљановићева није ни извинила џиберима чија градоначелница жели да постане. Да о моралној монструозности свега овога не дужимо, као ни о забрињавајућем менталном стању друштва које, на овакве испаде виђених Невладника (у паузама Морализаторских Кампања у њиховој режији), реагује већ павловљевски истренирано, тј. робовски дисциплиновано. Него, брига на весеље. Добра вест је та да се Павле Ћосић осврнуо на Биљанин мајнкампфовски хаику. Препоручујемо, у ишчекивању Лепосаве II. With the vengeance :).

napisah par tekstova u zadnje vreme, i nikako da objavim... ali danas dobijem jednu pricu od Milana, i odlucih se da nju stavim... Mozda zato sto sam konacno ukapirala zasto sam prestala da volim matematiku... Jedan bitan covek je jednom hteo da ispise svoju decu iz skole kad je ukapirao da ona ubija svaku kreativnost..."Bio sam drugi razred osnovne. Drugi cas smo imali matematiku. Uciteljica mi se zvala Vera Mashic.Odlican pedagog... Kada smo bili treci razred, rekla je da tacno zna ko ce od nas zavrsiti fax i biti dobar covek... Zao mi je sto nikada necu znati sta je mislila o meni. Mada sa velikom sigurnoscu mogu reci da sam bio jedan od tih koji imaju tu pricu u sebi. Previse sam bio miran i pazljiv da bih se kasnije menjao, a znala je sta od mene pravi.Nego da se vratim na drugi cas drugog razreda. Jesen je bila. Jutro. To su ona prelepa jutra, vlazna i pomalo hladna. Uvek je lepo setiti se takvih stvari, a kao, svi smo imali i neku simpatiju kao klinci pa onda to secanje bude skroz slatko... Kako god, ja bas tih danan i nisam imao... to je doslo posle... :o)Konacno da kazem da smo na tom drugom casu prvi put u zivotu sreli jednacine i nejednacine. Prolaze me zmarci dok ovo pisem... To je to... Druzicu se sa njima od tada...Dobili smo, nakon uvodnog upoznavanja sa novim drugarima, svi 5 isith drugara... da se sa njima bolje upoznamo... neki bi se cak usudili i rekli, da nadjemo njihova resenja... Drugari su drugari, tesko da imaju oblike resenja... Meni su se odmah svideli, a zavoleli su i oni mene. Brzo i radosno sam se upoznao sa tih 5 i zeleo sam ih jos... Drugima je to bilo mucno... Nikako nisu uspevali da nadju zajednicki jezik... Uciteljica me je pitala da li zelim jos da ih upoznam... Zive u zbirci... Sav srecan, pozurio sam do njenog stola, seo i upoznao se sa drugarima iz zbirke... Kad ljudi ne mogu da nadju zajednicki jezik, razilaze se... Ostala deca iz razreda su odbacila nove prijatelje...Uciteljica i nije bila previse tuzna, a u isto vreme je zelela da vidi gde je kraj mojoj otvorenosti i spremnosti za druzenje... Nasla je neke izgubljene drugare u svojoj svesci koji su tu dospeli ko zna odakle i imali srece da ih pronadjem, zavolim i spojim sa svim drugarima od ranije... Nastavili su da se druze u mom umu...Uciteljica, pa kao i svaka uciteljica, vidi mene al ne vidi drugare... Vidi mene i dade mi 5 u dnevnik... Sa tom materijalizacijom drugarstva nastade secanje na to jutro..."

која глупа реалност... мада следеће недеље идем на барбадос па када се вратим кући имаћу ону "био сам на барбадосу!" фацу... пфф... курчење на курасау... 23 април '08

eto, baš je jučeraske moj staf doživeo svoj 10. rođendan. mnogo više nego mnoge džukele u evropskoj uniji. tog 24. aprila 1998. moja sestra od tetke se verila za svog (sada) bivšeg muža. naša (?) policija je potiskivala separatističke jedinice albanskih boraca za demokratiju (ispostavilo se), a u kisačkoj ulici u novome sadu je vazduh udahnuo moj sada desetogodišnji pas staf. kladismo se jednog

09:00 majstori pocinju sa skidanjem plocica u wc u prvom spratu,znaci budjenje10:20 silazim na prvi sprat po samuela da idemo na sastanak,tamo sede anka i katarina, prave se panoi za štand10:25 nazad u svoju sobu po kopiju Haškog znaka za spomenike1o:30 odlazimo na faks na sastanak sa nasim tutorom, samuelom10.31 vracam se po zastavu drustva hum,trebace nam danas10:40 ispred faksa malo izblejimo, kao neki sastanak za izborne predmete za sledecu godinu10:59 krecemo na presernov trg, tamo se odrzavaju dani knjige,sva drustva se predstavljaju, gomila neke hrane11:05 u knjizari na presernovom Taja kramberger ima predavanje za klince o odevanju od antike do danas,pofotografisem, nasmejem se klincima12:15 neformalan sastanak na fontani kolegium artiuma jer je soup objavio nas koncert kao njihov13:00 malo sacnem po standovima, i krecem ka studentskom domu13:15 u domu ukapiram da imam predavanje na faksu13:20 predavanje kod Braco Rotara: mentalitete, ideologije14:00 preselimo se u park kod faksa, jer je lepo vreme15:00 ponovo na faksu, vezbe kod taje, istrazujemo drajfusovu aferu17:15 ispred faksa srecem samuela i ostale, treba da se kupi pice za veceras za koncert,17:45 opet u studentskom domu, biram muziku za atmosferu pred koncertom ,pojedem sendvic, prva hrana danas18:00 nazad na faks, probamo ozvucenje,namestimo sve18:10 odlazak u trgovinu po alkohol, nosimo na faks18:40 malo odmora ispred faksa, popricamo po koju19:00 sa micom nazad u studentski dom po jaknu i stvari za koncert19:20 nazad ispred faksa, docekujemo bend i ljude, prepuno je20:00 pocinje koncert, guzva, delimo pice21:30 zavrsetak koncerta, pustamo muziku, zurka ispred faksa22:30 opet do studentskog da ostavim komp i foto22:45 nazad ispred faksa, nesto se peva, ljudi jos uvek piju, krecemo ka plazi23:30 konacno smo na plazi, posle nekok divljanja po centruoko 00:00 vrti se vatra, 20 ljudi sa faksa pravi haos01:40 odlazim nazad u studentski dom.sutra opet isto.

Holly Rabbit mi je sinoć skrenuo pažnju da sam uklanjanjem zaglavlja uklonila i link za povratak na "naslovnu" stranu bloga...Privremeno, link je dodat sa desne strane.Smejala sam se kao luda na brašno kad sam shvatila šta sam uradila :o)

Читам и не могу да верујем. Не чуди ме толико ни ужас чињенице да у данашњој Србији уџбенике издају Туђманови тискари, нити пословична тромост припадника вајне српске интелектуалне елите (у чије редове,својим делом, годинама и биографијом, свакако спада и актуелни директор државног Завода за издавање уџбеника, проф. др Радош Љушић, јунак линкованог текста), колико бизарност хронологије ове приче, достојна неке сцене из Линча. Дакле, директор Љушић износи (заиста запањујуће) податке о срамотној пракси српских школа, да овдашњој деци увале прекопиране и ћирилизоване верзије хрватских школских уџбеника. Али, јесам ли ја једини који увиђа малу контроверзу Љушићевог згражавања? Данас је 23 април 2008. Љушић, очигледно, говори о пракси која је већ одомаћена. Уџбеници су, дакле, ушли у ЗВАНИЧНУ употребу НАЈКАСНИЈЕ првог септембра прошле године. Љушић се и тада налазио на функцији на којој је данас. Зашто је ћутао? И зашто, аман, као алиби призива (на срећу готово заборављеног) Гашу Кнежевића? Последњи сам на свету који ће о Гаши рећи ишта лепо, али Љушић овде звучи као голман који прими СТОТИНУ голова у једном полувремену, и то "оправда" чињеницом да је пре два месеца пао снег, па је, је ли, терен још увек мокар. А и Земља се, брате, окреће много вртоглаво. Можда и није у питању ЛИЧНИ Љушићев превид, него лењост или нека друга агенда његових сарадника у Заводу, људи који примају плате управо зато да се овакве ствари не би догодиле. Нико не тражи оставке, било би лицемерно и садистички... јер има у овој земљи и већих пропуста и проблема због којих се оставке поднеле нису. Али зашто, коначно, Љушић и друштво то нису решили иза затворених врата и спасили макар следећу школску годину, него излазе са овим недореченим ставом овако комично касно? Боље да су ћутали, кад већ нису реаговали на време. Зашто, уопште, званична савремена српска историографија (чији је Љушић један од препознатљивијих протагониста), кукавички ћути и на далеко скандалозније чињенице? Јавна је тајна, рецимо, и то да "старију и бољу" српску историју скоро-па-као-званичну-истину пишу крвожедни и злонамерни дилетанти из НВО-сектора, износећи, између осталог и такве зликовачке ревизионистичке тезе каквих би се и Туђманова наци-апологетска Хрватска застидела. Пре само три месеца, Јаша Алмули је ЈАВНО изнео аргументовану и поткрепљену оптужбу на рачун криминалних активности Соње Бисерко и фаланге, због чињења ствари због којих би поменути (Бисеркова & Ко.) итекако били позвани на кривичну одговорност у било којој западној земљи. Незаменљиви мудраци из фосилизованих државних институција (САНУ, Матица српска, универзитетски одсеци за историју, историјски институти, надлежна министарства... па и Љушићев Завод) су, ценимо, били ПРВИ који су Алмулијева упозорења морали озбиљно да схвате, по природи фукција које обављају. Али ништа. Ни ДС-ови историографски шамани (иначе медијски хиперактивни!) Димитријевић и Марковић, ни ДСС-ов еквивалент Љушић. Да о радикалским рецензентима Курвиног сина судије Орија и сличних капиталних дела, и не говоримо. Док о Ванвременским Власницима Истине из САНУ-а и сличних Стубова Науке И Културе, не вреди трошити тастатуру и монитор, рекох већ. Да не буде никакве забуне, ИСТОРИЧАРА Радоша Љушића изузетно ценим, и из његових књига и других научних радова сам много научио. Али ДИРЕКТОР Љушић звучи као и већина сопствених колега, људи на било којој фукцији. Млако, тромо и несналажљиво. Уместо да су већ прошлог АПРИЛА, МАЈА или ЈУНА (или када се већ одобрава садржај уџбеника за наредну школску годину) отклоњени сканадалозни садржаји из уџбеника, Љушић нам, ГОДИНУ ДАНА КАСНИЈЕ, открива о чему се ради, и то тоном који подсећа на резигнираног али немоћног посматрача. А не на директора државне институције којој је, ваљда, ДУЖНОСТ да одобри или не одобри садржаје из којих деца уче у државним школама (а за шта новац из пореза издвајају родитељи те деце, као што и купују ИСКЉУЧИВО уџбенике у званичној употреби). Овако, да није тужно, било би идеално за неки скеч Монтија Пајтона. Само што је њихов легендарни надреализам увелико превазиђен најобичнијом српском свакодневицом.

19. aprila nas je u Sloveniji ponovo zadovoljio veliki kalifornijski bend No Use For A Name. Iako bih sa zadnjeg albuma izdvojila samo dve pesme, i dalje ih smatram svojim omiljenim bendom ( posle 10 godina teško je to promeniti). Moram da priznam da doživljaj nije bio isti kao prilikom mog razdevičenja što se tiče No Usa (prvi put sam ih videla uzivo avgusta 2005, kada se veče zavrsilo sa prijatnim ćaskanjem sa Tony Sly-jom), ali je ovaj koncert svejedno zauzeo No1 u mom životu. Ono što nas je sve iznenadilo je to da je bend isključivo svirao stare pesmice, počevši od hitova sa More betterness kao Chasing rainbows, Not your savior, i mojom omiljenom Life size mirror ( koju kako sam načula ne sviraju skoro nikada), preko antologijskih veličina melodičnog pank rock-a On the outside, Invincible, Justified black eye i nekih malo softi hitića tipa Dumb Reminders,International you day... Ovoga puta, čula sam sve što sam želela, a ono što se mora pohvaliti je neverovatna energija i doslednost koju nisam očekivala kad su u pitanju te starije pesme. Zaista se ne bi moglo reći da su koncert otaljali ili odradili, kao što mnogi bendovi ove veličine u zadnje vreme rade.Na kraju, da pohvalim i predgrupu Far from Finished, koja nam je svima izmamila puno neartikulisanih osmeha na lice.Dakle, još jednom 10+ za No Use, i isto toliko velikih modrica po telu.p.s. Hvala Chortu za fotke, salomio se jadan, a sad blogger ne moze da aplouduje, tako da slike sutra!

јео сам нешто љуто.... јаооо...

Pre nedelju dana, opet sam se malo prošetala do Pariza. Ovoga puta sa jos 30 ljudi sa faksa. Put je trajao 16 sati do gore, sto znači nikad više busom u Pariz. Jedina svetla tačka tog longue durée doživljaja je bilo predavanje (verovatno najkasnije predavanje u njihovim životima -oko 23h) Taje Kramberger i Braca Rotara o Francuskom i Pariškom mentalitetu u 20. veku.Gore smo bili 3 dana, a morali smo da se jako brzo vratimo, jer nekim našim studentima očigledno Pariz nije baš fin, pa su što pre hteli kući. Tako su recimo zadnjih sat vremena u Parizu, u centru grada, proveli u autobusu. Čudni neki ljudi.Iako ne padam na istoriju "velikih" i "bitnih" ličnosti, moram da priznam da se i dalje naježim kad pomislim da sam prilikom posete Nacionalnom arhivu, držala u ruci originalan dnevnik Luja 16, iz njegovih zatvorskih dana, kao i neka dokumenta koja je potpisao Napoleon ( vezano za Istru), ili recimo spisak dijamanata koje je posedovala kraljevska porodica.Šlag na tortu su naravno bili protesti koje smo kao studenti FHš-a "posetili", i to je bilo bar očaravajuće. Takođe smo posetili i fakultet EHESS, koji nažalost, slično kao i mi, ima probleme sa svojim prostorijama, jer vlada pokušava da ih preseli izvan centra grada.Što se tiče večernjih aktivnosti, moram da kažem da sam ponosta što mi je uspelo da spojim naše sa faksa i ortake iz Pariza, tako da smo proveli jedno divno veče, na jednom pločniku.Mislim da do Pariza već odavno nemam onaj osećaj da sam tamo neki gost, ne osećam onu frku i paniku da što pre moram što više da vidim, i to se sada dobro pokazalo, jer sam većinu vremena provela jednostavno šetajući se laganica po gradu. I naravno, moram da priznam da ni jednom nisam platila metro ( ako vam treba objašnjenje kako, recite) :)Evo jedan video koji dobro pokazuje mentalitet francuskih muskaraca, i par slikica...

Марку је настрадао сајт — изгледа превише људи хоће да дискутује о истој теми, па му је сервер решио да цензурише сву расправу ;) А пошто сам већ написао подужи одговор, да га сачувам овде.

Марко говори о пропасти друштвених мрежа. Ја бих ипак био мало конзервативнији и рекао да их очекује еволуција.

Чека се критична маса. Фејсбук је покушао да направи универзалну платформу за друштвене мреже, међутим, чини ми се да се прилично „загадио“ бројним, непотребним глупостима који не побољшавају ни забавни а ни друштвени карактер употребе.

Решење је у виду комуникације сајтова. Тако, на пример, када се достигне критична маса, ја ћу свој профил држати на свом сајту у одређеном стандардизованом облику, а постојаће „усмерени“ друштвени сајтови који ће податке вући одатле и омогућавати дељење „метаподатака“.

Нешто као дистрибуирани фејсбук, тј. блог-блогосфера однос са мало више могућности социјализације. Саме друштвене мреже би се онда могле упоредити са агрегаторима као што је Планета Србија или Блогодак (опет, уз више могућности).

Уосталом, ваља поменути да већ постоје агрегатори „мрежних догађаја“ као што је нпр. MugShot.

Лично, ја сам против употребе реклама у сврхе одржавања услуге, и радије бих да се понуди двоструки модел какав већ нуде многе веб услуге (flickr, google apps...).

Ovih dana se nešto mnogo razmišljam o poslovnoj strani posla ako tako uopšte mogu da se izrazim. Time se vrlo nerado bavim, ali mi se baš zalomilo ovih poslednjih mesec dana ili jače. Razmišljam i o celoj sceni kod nas, o outsourcingu, kako se odnositi prema tome i kako ceniti svoje vreme…

Bili smo za vikend u Prekmurju i Celju...Bilo je...hm...pijano i poučno.