Pre nego što pređem na predstavljanje pojedinačnih komponenti, u uopštenom smislu naravno, dozvolite da razbijem još jedan mit. Unapred sastavljene konfiguracije iz cenovnika u prodavnicama nisu najbolji izbor za vas! Svaki prodavac koji vas uverava da je to najbolje zbog garancije na primer, laže.Prethodni tekstovi u seriji:-
Kako izabrati novi kompjuter - 3x meri-
Kako izabrati novi kompjuter - UvodAko pokušaju da vam zalepe eksplozivne nalepnice na kućište kako ne bi smeli da ga otvorite dok traje garancija, okrenite se i izađite napolje. To pitajte pre ikakvog daljeg razgovora o kupovini. "Da li dajete punu garanciju na komponente u proizvoljno sastavljenoj konfiguraciji i da li lepite kretenske nalepnice na kućište koje sprečavaju da sam dodam stvari koje naknadno kupim" - nema veze planirate li da kupite bilo šta ili uopšte otvarate kućište - činjenica je da moderni mikroprocesori imaju garancije na 3 godine, matične ploče i grafičke karte uglavnom isto tako, te svaka prodavnica koja vam nudi sjajnu garanciju od čak celih godinu dana na celu konfiguraciju, nasuprot samo 6 meseci na pojedinačne komponente, vas laže i obmanjuje, te odmah idite dalje i potražite drugu prodavnicu i poštenog prodavca. Ima ih. Evo meni je posle godinu dana istekla garancija na kućište i DVD rezač, ali sve ostale komponente su još uvek pokrivene, a uzeo sam kompjuter u maloj lokalnoj radnji koja se nalazi niže niz ulicu. Znate zašto? Garancija dolazi od uvoznika, ne od prodavnice u kojoj kupujete, tako da ako vam pričaju bajke o 6 meseci, zapitajte se zašto niko ne želi da garantuje da će to što kupujete raditi za 7?Dakle, od čega se sastoji računar i za koje svrhe je potrebno nabaviti jaču, a za koje slabiju verziju iste komponente?U proseku, današnja kućna ili kancelarijska mašina se sastoji od samo 7 komponenti. U pitanju su matična ploča, procesor, memorija, grafička karta, lokalni disk, optički uređaj i kućište. Naravno, bilo bi teško raditi bilo šta na takvom računaru bez monitora, ali stručno gledano, on je periferni izlazni uređaj i malo gde ćete ga naći uvrštenog u samu konfiguraciju računara. O monitorima (možda) nešto kasnije.Matična ploča (MotherBoard, MB) je osnova svakog računara. U pitanju je temelj na kojem se sve ostalo gradi, i to bukvalno. Ploča ima mesta (slotove) u koja se sve ostale komponente "ubodu". Nezahtevni korisnici koji znaju da nikad neće igrati igre, a ne planiraju ni da gledaju mnogo filmova, slobodno mogu i trebaju da se odluče za potpuno integrisan model. Isto važi i za poslovne korisnike - ne želite da vam odeljenje računovodstva gleda dnevnik Bridžit Džons ili igra Sims2 na poslu, a za sav rad na desktopu, od kancelarisjkih poslova do korištenja interneta i puštanje muzike ako treba, dovoljna im je najosnovnija ploča sa integrisanom grafičkom i muzičkom kartom. Ovim štedite novac koji bi otišao za samostalnu 3D kartu koja može da košta i više stotina eura. Važno je pomenuti da ploča obavezno treba da ima integrisanu mrežnu kartu, što treba tražiti od prodavca. Bilo da ćete je kasnije iskoristiti za povezivanje svih računara u preduzeću, ili za korištenje adsl ili kablovskog modema kod kuće, u današnje vreme je neophodna.Korisnici koji žele da često gledaju filmove, a planiraju da odigraju bar jednu igru mesečno, moraće da se odluče za neki model u koji nije integrisan grafički adapter, te da 3D kartu kupe odvojeno. Ovde i dalje postoji ogroman dijapazan modela i cena, tako da treba proceniti da li ploča ima sve što vam treba, a nema ono što ne planirate da koristite. Na primer, ako kod kuće već imate lokalnu mrežu sa ruterom, ili će vam to biti jedini računar, nema nikakve potrebe da uzmete skuplji model ploče sa ugrađenim adaperom za bežičnu mrežu. Ako pak imate mobilni telefon koji koristi blue tooth tehnologiju, vidite da pronađete model ploče koji je podržava, iako samostalne kartice koje obavljaju tu svrhu nisu skupe.Mikroprocesor (Central processing unit, CPU) je mozak vašeg budućeg računara. To je deo koji obavlja sva računanja sa fiksnim i pokretnim zarezom, a u suštini se svaka radnja na računaru svodi na jednu od te dve, ili obe istovremeno. Slabiji i jeftiniji procesori imaju manje jezgara i niži radni takt, dok veći broj jezgara i viši radni takt povlače logično i više novca koji ćete morati da odvojite za jedan takav primerak. Uvek treba paziti da se oznaka slota procesora poklapa sa oznakom procesorskog slota na ploči (npr S775 označava Socket775 koji Intel koristi za P4, PentiumD, Core, i Core2 generacije procesora). Takođe, pametno bi bilo da i ako sami uz pomoć prodavca ili prijatelja izaberete komponente, tražite da vam ih prodavac sastavi na kraju, pogotovo ako nikad ovo niste radili ranije. Razlog tome je što procesor ima dosta sitnih kontaktnih nožica i nije ga jednostavno montirati na ploču, pogotovo ako ne znate šta radite i nemate sigurnu ruku. Ovo ne bi trebalo da košta dodatno ako ste na jednom mestu kupili sve komponente.Dakle, koji procesor vama treba? Neću, kao ni kod ploča, zalaziti u specifične modele.Ako planirate da se bavite kancelarijskim radom, povremeno (ili čak stalno) idete na internet, slušate muziku - slobodno uzmite najjeftiniji model na tržištu koji odgovara vašoj ploči. Biće onih koji će pokušati da ospore ovo i kažu "ne mora baš najjeftiniji", i ponekad je to istina, ali verujte mi, nema razloga davati sto ili par stotina eura više za jači proceosr ako ga nećete koristiti. Niko (normalan) ne kupuje kamion da dotera malo uglja iz šupe/podruma, već ponese kofu, ili eventualnu uzme kolica.Korisnici koji planiraju da gledaju dosta video materijala u visokoj rezoluciji (oštrini slike) ili povremeno odigraju neku 2D ili stariju igru, trebali bi da razmisle o jačem modelu procesora. Ukoliko je reč o 3D igrama, onda bih, u ovom trenutku i stanju na tržištu, preporučio neki model iz sredine ponude. Trenutno je to neki najjeftiniji procesor sa dva jezgra. Zašto najjeftiniji? Zato što je za sve te namene u suštini važnija grafička karta, a oni koji misle da imaju stvarno potrebe za jačim procesorom do sada već znaju i zašto i kojim tačno.Moj savet je da ne trošite previše para na sam procesor ako niste sigurni da ćete obrađivati video materijal u enormnim količinama, ili baš, baš, baš igrati igre. Sa druge strane, dešavalo mi se da se žale poznanici koji rade u prodaji hardvera, kako su imali mušterije kojima nisu mogli da pomognu. Dođu im ljudi sa decom, i ljudi žele deci nešto da kupe, ali deca su čula od druga da je najbolji taj procesor i ta grafika, i nema veze što otac/majka ne mogu to da kupe, nema veze što to dete nikad ranije nije imalo računar i nema pojma šta priča (a ni drug, kad smo kod toga, jer nema najboljeg procesora, već samo najboljeg procesora za vas) šta god oni preporuče biva odbijeno, da bi na kraju ta porodica otišla kući sa dve ponude, najskupljom i realno dostupnom, da razmisli - i nikad se ne vrate. Ne dopustite da to budete vi. Računar je danas neophodna alatka, ali je samo to. ne treba da spavate sa njim, niti da zameni vas kao roditelja (ili dete, bračnog partnera). Naravno da svako želi najbolje za svoje voljene, ali ne možete dopustiti da pomislite da deca sve znaju samo jer vi niste dovoljno upućeni, isto kao što ne možete odbaciti ni sve što kažu, jer neke stvari zaista znaju. Dakle, kupovina računara je uvek kopromis potreba i novčanika.Memorija (RAM) predstavlja privremeno pamćenje računara, mesto na kojem se skladište sve informacije sa kojima procesor trenutno, ili možda uskoro, barata. Koji je njen praktični značaj? Brzina i tečnost u radu. Ako vam neki program zastajkuje, sporo se pokreće i uopšte ceo sistem vam se uspori kad pokrenete više programa odjednom, krivac je manjak memorije. Kako znati koliko vam treba kad kupujete prvi računar? Dobro pitanje. Najbolje da pitate nekoliko prodavaca u različitim prodavnicama. kažete im lepo, "kupujem računar na kojem ću raditi to i to, koju količinu memorije preporučujete", i nađete zlatnu sredinu. U ovom trenutku je to 1-2 GB RAM, pogotovo ako uzmemo u obzir da je cena jednog modula od 1 GB samo ~1000 dinara. Treba znati i da 32-bitni operativni sistem neće moći da adresira više od 3.2 GB.Grafička karta (Graphic card, 3D card, GPU) je uređaj zadužen za proizvodnju vizuelnog izlaza informacije, tj. stvaranje slike koju gledate na monitoru ili projektoru. Bilo da je u pitanju prikaz desktopa, 3D prostora u igri, web stranice... Kao što sam već rekao, postoje matične ploče sa ugrađenim grafičkim adapterom i preporučene su kancelarijskim mašinama, ili nezahtevnim kućnim korisnicima. Više o ovome pročitajte u pasusu namenjenom matičnim pločama. Treba istaći da je svaka samostalna grafička karta bolja od one ugrađene u ploču. Ako mislite da vam je integrisana varijanta nedovoljna za ono čime se planirate baviti, pred vama je izbor nekoliko proizvođača, i više desetina modela. Opet, u slučaju da ne planirate aktivno bavljenje 3D modelarstvom ili stalno igranje novijih naslova, nema potebe da potrošite 2-3 plate na najjaču karticu u radnji. Svaki proizvođač ima unutar aktuelne generacije ponuđene modele za svaki segment tržišta, a često su dostupne i kartice iz prethodne, ili prethodne dve generacije. Recimo, u trenutku pisanja ovog teksta, nVidia ima (ne računajući najjaču seriju) više desetina modela uznačenih sa 4 cifre. Prva cifra (7, 8, 9) označava generaciju kartice, i veći broj označava noviju seriju. Broj na drugom mestu označava namenu kartice. Ako je u pitanju 4, onda je to karta sa osnovnom podrškom visokim rezolucijama, namenjena za 2D rad na desktopu, najosnovniji prikaz 3D okruženja na desktopu (Aero, beryl, compiz) i gledanje filmova. Broj 5 označava nižu srednju klasu, namenjenu povremenom igranju starijih naslova, dok je 6 oznaka više srednje klase. Kartice označene 8-icom na drugoj poziciji namenjene su igračima, ali su i najskuplje. Tako, na primer, ako vam novac nije problem a želite da igrate igre, gledajte da uzmete npr. neki model 9800 karte, dok je z svakodnevni kancelarijski rad i pristup internetu sasvim dovoljna 8400, ali i integrisana varijanta, o čemu je ranije bilo reči. Takođe, treba obratiti pažnju na to da karta novije generacije iz niže klase (npr 9500) nije bolji izbor od karte starije generacije a više klase (8800) kada je igranje u pitanju, jer se tu traži uglavnom sirova snaga.Najvažnije je istaći da se pri izboru grafičke karte treba obratiti pažnja na 3 stvari: Širinu magistrale, brzinu memorije (ka kartici) te količinu iste. 256-bitna magistrala je bolja od 128-bitne, koja je bolja od 64-bitne. DDR3 memorija je brža od DDR2 a ova od DDR i tako dalje. 1 GB memorije na kartici je bolje od 512 MB a ovo od 256, ali pod uslovom da govorimo o memoriji iste brzine, inače pratite redosled kojim sam izložio ove tri stavke, jer je bolje imati manje brže memorije na kartici sa širom magistralom, nego puno spore memorije na kartici sa uskom jer se njena količina poništava slabom propusnom moći.Lokalni disk (Hard disc, HDD) je osnovni uređaj za skladištenje i trajno čuvanje podataka na računaru. Uh, sam sebi zvučim kao knjiga iz informatike, ali kako su ovo tekstovi za ljude kojima je potrebno najosnovnije objašnjenje, moram da se nadam da su razumljivi. Ovde važi jedno pravilo. Veće je bolje. Tačka. Nema prevelikog, ima samo preskupog. Uglavnom, cene se ne menjaju, i najbolji izbor u odnosu na cenu se stalno kreće od 3-5 hiljada dinara, s tim da svake naredne godine za te iste pare dobijete malo više mesta. Za šta vam tačno treba HDD? Na njega se instalira operativni sistem, svi programi koje ćete koristiti, na njemu se skladište svi podaci (dokumenta, slike, filmovi, muzika, ...) do kojih ćete pre ili kasnije doći... Većini korisnika biće dovoljan jedan disk podeljen u dve particije (dva virtualna segmenta koje računar vidi kao odvojene diskove) da bi se sam operativni sistem odvojio od ostalih podataka, tako da kad ga brišete/reinstalirate podaci ostaju neoštećeni... Naravno, ovo je samo predlog, svako radi sa diskom šta želi i misli da je najbolje, a dosta toga oko broja i veličine particija zavisi i od operatinog sistema koji ćete koristiti. Važnije je obratiti pažnju na priključak na ploči na koji ćete povezati vaš disk, a to može biti paralelni (P-ATA, IDE) ili serijski (SATA, SATA2, ...) i uzeti disk sa odgovarajućim ulazom.Optički uređaj (CD-RW, DVD-RW) je danas sastavni deo svakog računara. Obzirom na cenu, najbolji i praktično jedini izbor je DVD rezač. Ne brinite, može i da čita CD ili DVD, kao i da snima obe vrste medija. Pošto cena BlueRay uređaja i diskova još neko vreme neće pasti do granice prihvatljivosti, mislim da je za sad bezbedno preporučiti bilo koji DVD-RW proizvođača kao što su Pioneer, LiteOn, i slični.Kućište (Case) je verovali ili ne, možda i najvažnija stvar koju ću pomenuti danas. Treći mit koji ćemo razbiti sad - Izbor kućišta jeste važan! Zašto? Zato što ako kupite malo i nepraktično kućište samo da uštedite baš tu gde se ne sme štedeti, onemogućićete laku i jednostavnu ugradnju ili zamenu komponenti, nesmetan protok vazduha i hlađenje unutrašnjosti računara, a samim tim i nesmetan neprekidan rad. Ako kupujete računar najviše za igre, tražite kućišta proverenih firmi - CoolerMaster, ThermalTake, Chieftec, i što snažnije napajanje koje će moći da nahrani jake komponente željne električne energije. Manje zahtevni korisnici zadovoljiće se i time da imaju dovoljno prostora da ugrade novi lokalni disk ili zamene memoriju bez potrebe da prethodno izvade grafičku kartu, a samim tim će proći i jeftinije.Sad kad smo bar malo objasnili šta čini jedan računar (znam, nisam pomenuo monitore, ali ne mogu ja sad sve da objasnim, nešto mora i da ostane vama) hajde da pomenemo i nekoliko praktičnih saveta o samoj kupovini. O tome u
sledećem tekstu, ovaj je već predugačak.Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info
