Архива за 'Веб' категорију
Протекли викенд провео сам ван куће, и поред радних обавеза и тесног распореда времена, добро се провео.
У петак поподне отпутовах за Београд (није „фирмом Крстић“ него бусом Аутосаобраћаја, ал’ ту су негде). Код Каће и Љубе сам стигао око 21 сат, али смо полегали тек око сат иза поноћи.
Субота, пред недељу…У суботу од 10 до неких 15 и кусур часова одржао сам полазницима друге генерације школе веб новинарства у Удружењу новинара Србије предавање о основама PHP програмирања и измени насловне стране шаблона Вордпрес блога. Иако сам се потрудио да то испадне како треба и приредио нову функцију која излистава пет најновијих чланака из сваке категорије у кутијицама у две колоне. Предавању су присуствовали Марина Обизајева, Бoјан Цветковић, Драган Милошевић, Горан Нецин, Гордана Ерић, Тијана Влаховић, Дарко Николић, Катарина Јовановић и Бојан Величковић, Стекао сам утисак да је цела прича већини полазника била исувише конфузна (превише уско стручних информација за кратко време). Овом приликом се свима извињавам што сам их у суботу удавио техникалијама (био ми је први пут, па ћете разумети) Ако ништа више, бар смо заједно надоградили све блогове на Вордпрес верзију 2.7 помоћу додатка WPAU који је Љубиша свим полазницима раније инсталирао.
После предавања и пићенцета у ресторану „Ресава“, Каћа и Љуба су ме водили на ручак (или боље рећи вечеру? ) у ресторан „Црни Груја“ (Скадарлија). Кувано вино, јунећа чорбица и ловачки паприкаш су веома укусно напунили мој дебели стомак Атмосфера у ресторану пријатна, на LCD екрану је ишла „мутирана“ друга сезона серије „Црни Груја“ док је из звучника допирала нека фина староградска музикица, таман толико гласна да прија и не смета при разговору. Осим мало повисоких цена (бар за моје поимање ресторана), атмосфера и клопа су за сваку препоруку.
После краће шетње до Калемегдана, нађох се са Војом, па од 21 до иза поноћи у кафани „Стара Херцеговина“ испих пар пива уз друштво са њуза — Бојаном, Калкулусом, Ђотом и Чеовим другаром коме заборавих име (стидим се ).
Не-де-ља…Недеља је била нешто мање досадна, што се предавања у школи Веб новинарства тиче. У недељу сам од 10 до 14 објаснио поступак инсталације додатака и тема за Вордпрес, те представио неколико веома корисних додатка (One Click Plugin Updater, WordPress Database Backup, Antispam Bee, All in one SEO pack, Google Analitics for WordPress, Smart YouTube, WP PostRatings, Sociable и Subscribe to Comments). Полазници су углавном били задовољнији овим другим даном јер их нисм давио досадним техникалијама као првог дана. Такође бих напоменуо Бојанову помоћ у проналажењу кривца з анемогућност инсталације додатака из Вордпреса 2.7. Док је активан додатак WPAU, из неког разлога уграђена рутина за инсталацију додатака не може да обави инсталацију, па је потребно искључити WPAU.
Након предавања и пићенцета (опет „Ресава“) нађох се (једва ) са Синишом, а онда назад до мојих домаћина са којима сам се најмање видео, на жалост. Око 20 сати одличним, чистим и миришљавим аутобусом Максибуса из Краљева вратио сам се назад у свој родни граааааад…
У запису који следи: утисак о школи веб новинарства.
Подели:Никола је пре неколико дана направио тзв. „social bookmarking“ додатак за Блогер који омогућава дељење занимљивих станица на Укусно!. Ових дана ми је затребало нешто слично за WordPress уз додатак дугменцета за линке.рс. Искористио сам одличан додатак Sociable (који даје валидан XHTML 1.1 кôд, што ми је било пресудно за избор), локализовао га на српски језик и додао поменута два дугменцета (обзиром да је прилагођени Sociable Ukusno! мало застарео).
И то сада изгледа овако:
Sociable поставке на српском
Прилагођену свежу верзију можете преузети одавде: Sociable Serbian (1)
Подели:И јутрос након устајања, спремања и облачења, седам у моју омиљену фотељу и отварам џи-мејл. А тамо ме дочекује нови лепи стакласти изглед дугмића. Пријатно освежење за очи.
Али то није све. Лепше су стилизовани и падајући менији, како онај за премештање порука, тако и онај за додавање ознака порукама. Сада је падајући мени смештен на малом скролујућем прозорчету, а на прозорчету за ознаке налазе се и кућицае за укључивање опција са дугмадима „Manage labels“ за уређивање ознака и „Apply“ за активацију изабраних ознака.
Толико о утисцима на „први поглед“.
Подели:Преместили сте свој WordPress блог, или сте само променили префикс из подразумеваног wp_ у нешто друго (нпр. префикс_) из било ког разлога. Осим што сте то урадили у датотеци wp_config.php, обавили сте и све промене у MySQL бази променивши и префикс у називима табела. Кренули сте да се пријавите у администраторски панел вордпреса, али Вас уместо Контролне табле дочекује порука:
You do not have sufficient permissions to access this page.
Марфи је крив, са све гремлинима, зар не? Да ли је блог отишао у бесповрат? Није, не брините. И за ово постоји решење, и то прилично једноставно.
Наиме, није довољно само променити префикс у називима табела у бази, већ је потребно изменити и префикс у референцама на табеле у бази. „Репови“ су „остали“ у табелама префикс_usermeta и префикс_options. Ако сте користили аналогију приликом постављања префикса приликом инсталације вордпреса па префиксу додали доњу црту као наставак, онда сте на коњу и пар SQL упита решиће проблем. Међутим, ако сте уместо префикс_ изабрали само префикс, мораћете да цео посао обавите ручно.
Важна напоменаПре сваког „прчкања“ по бази, увек, и то под обавезно, направите резервну копију базе пре него што било шта урадите. Разлог? Не желите да у случају да нешто пође по злу јурцате около и вичете „Ујела ме бува, ујела ме бува!“.
Први коракПрви проблем налази се у пољу meta_key у табели префикс_usermeta. Можете употребити следећи SQL упит (наравно, након што прилагодите зацрњени део синтаксе ситуацији у Вашој бази):
UPDATE `префикс_usermeta` SET `meta_key` = REPLACE(`meta_key`, 'wp_', 'префикс_');Овде ће бити ажурирани називи следећих записа:
префикс_capabilities префикс_user_level префикс_usersettings префикс_usersettingstime Други коракДруги корак се односи на табелу префикс_options у којој у пољу option_name треба променити запис префикс_user_roles. Поново, може се искористити следећи SQL упит, уз прилагођавање зацрњених делова синтаксе ситуацији у Вашој бази:
UPDATE `префикс_options` SET `option_name` = 'префикс_user_roles' WHERE `option_name` = 'wp_user_roles' AND `blog_id` = 0; Муке моје нико не знаАко сте се зезнули па приликом инсталације вордпреса и прављења нове базе задали префикс типа ja уместо ja_, аутоматизацију SQL упитима никако не препоручујем, већ лепо засучите рукаве и одрадите поменуте измене ручно. А други пут, па и тај приликом промене префикса, памет у главу па увек префиксима за табеле додајте доњу црту, злу не требало
Корисна адреса: BeConfused.
Подели:Дођем данас са посла кући и мајка ми каже да је стигла нека пошиљка за мене, из Сомбора. Обрадовах се, иако знам и од кога је и шта је. Али о томе мало касније, након распакивања.
Баш велика коверта пост експреса и познати пошиљалац са леве стране.
Мало сам се помучио да „одлепим“ ову коверту. Нисам очекивао да то овако дихтује. А унутра још једна коверта…
… додуше, нешто мања него она прва, што је и логично јер је она требало да „уђе“ у њу.
Отварам другу коверту, кад оно!
Још једна коверта! Знајући пошиљаоца, верујем да се добро забављао овом играријом паковања „бабушки“ од коверти.
Искрено, очекивао сам још једну коверту у овој трећој, али… погрешио сам. Појавило се нешто…
… нешто што веома волим… да пијем!
Ко се крије иза овог поклона?Главни „кривац“ за ово пријатно изненађење је Никола. А лепо ме је обавестио, још у време кад сам „кризирао“ због недостатка овог напитка, да ће од првог хонорара за објављене чланке у „Свету компјутера“ на моју адресу стићи овај пакетић. Нисам ни сумњао у његове речи, обзиром на успешно реализовани пројекат БТЛ, али сам се макар потајно надао да ми неће најавити овај гест. Тако би пријем, распакивање и изненађење били апсолутно потпуни. Овако су „само “ потпуни
Jacobs Monarch
Никола, хвала! Рекох ти да ћу ти јавити кад стигне, па искористих прилику да окачим још коју сличицу Jacobs Monarch изненађења из треће коверте њине, или друге твоје До првог воћног сокића.. или чак пива!
Подели:Поводом пет година опстанка „Записа“ на вебу и колико–толико редовним читаоцима, ових дана сам одвојио мало (више) времена и направио ову једноставну тему симболично је назвавши „5Years“.
О теми „5Years“Користио сам XHTML 1.1 стандард, минимално слика и популаран шаблон 960 Grid System за хоризонталну организацију објеката, док сам за вертикалну покушао да се придржавам основне висине линије текста од 18 тачака користећи Syncotype.
БојеПалету боја свео сам на 4+2 боје, и то четири из Web 2.0 палете:
Techcrunch green [#008C00] Flock Blue [#4096EE] Flickr Pink [#FF0084] Ruby on Rails Red [#B02B2C]…и још приде #4D4D4D за текст и #FFFFFF за боју позадине.
Да се оградим…Тема још увек није готова и треба јој штеловање „ситних цреваца“. Већина је углавном готова, с тим што треба уловити и отклонити „гличеве“, унифицирати или неутралисати додатне боје преко поменутих шест, средити стил за цитат, и још по нешто што ми тренутно не пада на памет Ах да, потребно је генеричко заглавље и подножје, тренутно су прилично „статички“.
И, наравно, тема подржава локализацију, а чим је дотегнем пуштам је у „слободну продају“ за „џ“. Дотле, одох да радим…
За урадити Алтернативни стил (неутралне боје) - предложио Игор Јагец Чланци по категоријама за попуњавање „рупе“ испод чланака на насловној страници (екстензија са предавања за школу Веб новинарства) - предложио Синиша Бобић IE6 поремећаји: формулар за претраживање на левој страни заглавља у архиви главни наслов у .box стилу нема доњу маргину стил .more за чланак нема доњу маргину стил за пагинацију нема доњу маргину превелика доња маргина подножја у чланку иза цитата губи се лева маргина (иде у минус) комплетног садржаја Урађено „Кликабилан“ назив блога - предложила СускеБор Исправљена грешка у форматирању 404 стране - пријавила СускеБор Боја назива и описа блога промењена у плаву. Додат Atom feed у заглавље стране. Локализовани детаљи који су остали нелокализовани. Додат стил за штампање (приказ чланка и коментара, са истакнутим линковима, без менија, пречица за дељење на друштвеним мрежама и другим небитним стварима за штампано издање). Потербно додатно тестирање. Стил за решавање неправилности са IE — сређени „гличеви“ у IE7 (у шестици нисам пробао како изгледа)Ажурирано: 03.02.2009 у 22:30
Подели:Пошто у 22″ монитор зверам заваљен у фотељу са удаљености од неких метар до метар и двадесет (док су ноге подигнуте на кућиште које зуји испод стола!), подразумевана величина текста на Фејсбуку ми је преситна и тешко читљива.
Уместо повећавања фонта „зумирањем“ комбинацијом тастера Ctrl и KP_ADD (плус на нумеричкој тастатури), или постављања веће најмање подразумеване вредности величине фонта у самом Фајерфоксу, доскочио сам проблему на други начин. Наиме, постоји сјајан додатак за Фајрфокс једноставно назван Stylish.
Овај додатак омогућава прилагођавање изгледа веб страница афинитетима корисника помоћу те сјајне веб технологије зване CSS. Дефиниције могу да важе за конкрену веб страницу (нпр. blog.urosevic.net/poezija/), поддомен (нпр. blog.urosevic.net) или комплетан садржај на домену (нпр. urosevic.net). Једини услов за употребу овог додатка јесте познавање CSS-а.
Како се користи?Писање правила је једноставно. Када се корисник налази на страници коју жели да „стилизује“, треба да кликне на Stylish иконицу у статусној траци Фајерфокса, а потом из менија Write Style изабере за шта ће будућа дефиниција стила важити. Како сам горе напоменуо, ако правило треба да важи за нпр. само мој блог, треба изабрати ставку „For blog.urosevic.net…“ при чему правило неће важити за садржај на остатку сајта (дакле на *.urosevic.net/*).
Када је отворен прозор за унос нове дефиниције стила, прво ваља уписати неки опис како би се при употреби додатка знало чему дефиниција служи (Description), а потом унутар две витичасте заграде треба уписати стандардну структуру CSS дефиниција и кликнути на дугме „!important“ како сва нова правила имала приоритет над подразумеваним стиловима стране. За брзи увид у учињено без чувања дефиниције стила може се кликнути на дугме „Preview“, а када се уверимо да то што смо урадили изгледа онако како смо замислили, кликнемо на дугме „Save“ како би дефиниције новог стила биле сачуване.
На горњој слици приказана је дефиниција стила којим се мој блог стилизује тако да има белу позадину, црни текст основне величине 100%, са линковима зелене боје који „поцрвене“ када се курсором пређе преко њих.
Како то ради у пракси?Рецимо кад читам Николин блог волим да садржај буде растегнут по целој ширини стране, са великим црним словима на белој позадини. Јесте да то уништи дизајнерски труд, али је угодније за читање из кревета или фотеље Ево како то изгледа пре и после моје стилизације:
Оригинални изглед Николиног блога
Изглед Николиног блога након моје „стилизације“
Постоји и директоријум предефинисаних стилова за разне сајтове које корисници овог додатка међусобно деле на адреси userstyles.org. Има занимљивих решења, а и могућности су велике.
НАПОМЕНА: Овај запис сам прво почео да пишем као белешку на Фејсбуку, са циљем да покажем како сам повећао фонт за читање „из фотеље“. А онда се текст отегао па сконтах да је боље псотавити га на блог него као белешку.
Колико год звучало трагикомично, рекох да се придружим групи блогера које посећују другачији „читаоци“. Никола и Пеђа су већ угостили своје госте, а ево малопре видим да сам и ја угостио једног госта на запису „Е па нисмо се тако договорили“, али под веома забрињавајућим кључним речима.
На жалост, овај мој гост је… хммм, како то да назовем? Најгори? Једно је сигурно, кључне речи су забрињавајуће. Тако испаде да је мој блог најгори од све деце у песку Ко ме тер’о да се смејем „несрећи“ других блогера
Корисницима Интернет сервиса од раније је познат проблем тзв. пецања (енг. phishing) који се састоји у томе да злонамерни чика пошаље обавештење о потреби за достављањем података за пријављивање на неки сервис (нпр. корисничко име и лозинка) услед најразличитијих разлога (проблеми са базом корисника, селидба на други сервер, истекла сесија и сл.). И онда наступа проблем познат као „људски фактор“ — упецани корисник без провере валидности извора обавештења шаље податке, или одлази на достављену везу, тамо га дочекује формулар за пријављивање идентичан ономе на сервису који иначе користи, уноси податке и покушава да се пријави… али, добија грешку о пријави.
Где је ту проблем? Проблем је у томе што је упецани корисник несвесно злонамерном чики дао своје корисничко име и лозинку. Најчешће то схвати тренутак пошто кликне на дугме за пријављивање.
Најсвежије жртве су корисници Твитера, друштвене мреже за микроблоговање. Наиме, нападач је путем директних порука слао везу на http://twitter.access-logins.com/login/ са информацијом да је у питању редирекција и да се ту треба пријавити.
Довољно је запитати се, зашто би twitter.com мењао адресу и о томе обавештавао кориснике преко директних порука уместо на свом блогу и уобичајеном поруком изнад списка цвркута? Више о овом догађају прочитајте овде.
Да буде још занимљивије, на адреси http://access-logins.com/ већ постоји формулар за пецање корисника Фејсбука.
Фајерфокс још увек нема у бази обавештење за пецање на УРИ адреси twitter.access-logins.com, али ако одете на access-logins.com, дочекаће вас упозорење о злонамерном сајту (слика испод). Тек ако се игнорише ово упозорење може се прећи на циљну адресу, али ће на врху странице стајати узнемирујућа црвена трака са обавештењем да се корисник налази на злонамерном сајту (слика горе).
Савет за крајКад год добијете обавештење о промени адресе, формулара за пријаву, ресетовање лозинке, изгубљеној бази корисника и слично, пре него што урадите оно што се од вас тражи, проверите ко је прави пошиљалац тог обавештења. Гугл је ваш пријатељ
… занимљива и делом другачија него претходне, па ипак прође. Ретроспективе на крају неког периода не знам чему служе — да се подсетимо шта се догодило у том претходном периоду и да уједно другима покажемо исто то… или можда нешто сасвим друго? Ах да, то се зове „самореклама“ :). Ал’ ред је ред, ваља сагледати учињено и поставити неке циљеве за наредни период. Зашто да будем најгори од све деце у песку, као и свих претходних година блоговања, и овог 31. децембра осврћем се за собом. Година за нама била је „најбрбљивија“, бар што се историје Записа тиче. Са овим и следећим који следи биће то година у којој сам написао 133 записа. Поређења ради, 2007. сам написао 73, 2006. тек 34, 2005. 62, док сам давне 2004. написао 53 записа.
У свету нула и јединицаСасвим случајно сам се почетком године заразио веб игром MyMiniCity, чему сам пришао са едукативне стране и тај део веб играрије заокружио слободним извором информација. Из тога је чак проистекла једна мала заједница чланова из свих делова бивше СФРЈ. На срећу, успешно сам „излечен“ од зависности за овом игром
GNUzilla је ове године излазила веома ретко… али је ипак излазила. Када је слобода у питању, започет је пројекат ГНУ/Линукс мапа Србије и иста та држава Србија обратила је пажњу и на нас реализацијом пројеката локализације слободног софтвера од којих бих посебно издвојио локализовани OpenOffice.org. Додатак OOoTranslit постао је популарнији и коришћенији него раније и уједно допринео настанку додатка WP Translit за машину WordPress која је недавно дочекала издање 2.7.
Велики Гугл је још једном показао свој дискриминаторски став према корисницима слободног софтвера и објавио Google Chrome само за кориснике који гледају кроз прозор, али је зато један други „Велики брат“ познатији као Фејсбук доживео праву револуцију у Србији (и свету уопште), што ме је навело на идеју да постанем „Доктор за Фејсбук“ (Никола ми додели ту титулу). Кад сам већ код друштвених мрежа, и Твитер је почео да расте у овој години, чему сам допринео са два чланка у „Свету компјутера“ и сервисима Курсна листа и Временска прогноза. Неколико другова блогера покренули су пројекат Serbian Bloggers који упрскос злим језицима свакога дана расте.
Стварни свет око менеОсврнуо сам се на политичка дешавања и пасивну пропаганду поводом још једних избора у земљи Србији. И наравно, незаобилазни осврт на питање Косова и вест о хапшењу Хашког оптуженика Радована Караџића (ко о ове две ствари није блоговао као да уопште није ни блоговао).
Освртао сам се и на дешавања у окружењу, а посебно на премлаћивање професора Веронауке у ОШ „Радоје Домановић“ (која убр ЈЕБОТЕ нема своју страницу на Интернету!!!), секс скандал крагујевачких тајкуна и малолетних средњошколки и духова у Шумарицама. Ове године је пропао план државе да јавно пусти у рад Великог брата (што не значи да исти „не гледа“ већ дуго и пажљиво), али то није представљало препреку у фабриковању приче о хапшењу Ивана Јелића због пиратерије (има ли ико икаквих свежих информација о тој причи, или је ипак ауторима филма „Турнеја“ требала реклама за исподпросечан филм?). На срећу, или жалост, и ове године је пропао „смак света“, па чекамо следећи 2011… или беше 2012. године?
Записе сам писао и већину других ствари чинио сам уз укусну Jacobs Monarch кафицу, која ми је у једном тренутку понестала. На срећу, снашао сам се. Само тренутак, да сркнем још један гутљај… ммм, тако.
Иако ни ове године нисам објавио збирку песама, имао сам успеха на поетском конкурсу књижевне заједнице Eniaroyah.com, којом приликом сам нагађен дивном монографијом о Лази Костићу.
На жалост, ове године своју породицу нисам почастио летовањем зарад прикупљања новца за куповину аута, који по свему судећи неће бити купљен ни у 2009… осим ако ми не умре неки заборављени рођак и остави у наследство џак девиза. Инвестиција „у кућу“ састојала се једино од куповине радног стола и столице за Микија, фотеље за мене и уградње клима уређаја.
Са друге стране, инвестирао сам „у себе“ — купио сам аматерску фотографску опрему (Canon EOS 400D) која тренутно чека да услика занимљиве тренутке; лењ сам, па шта! :), приручник да нешто научим о томе, ласерски штампач који није у боји (Canon i-SENSYS LBP-3010) и нови мобилни телефон (Nokia E51-1).
Извадио сам нови биометријски пасош, Мики (прво полугодиште трећег разреда завршио са врло добрим успехом) и ја смо почели да носимо наочаре а Ниџа је у децембру прележао овчије богиње (Varicella). Уједно могу да се похвалим како још увек нисам (поново) почео да грицкам нокте (данас је 185. дан како их више не грицкам). Ове 2008. се навршило десет година од смрти мог оца Михаила. Не недостаје ми ништа мање него ли сваког дана од тог 19. марта 1998. Живот је тежи кад вучеш без залеђине, али јебига. Идемо даље.
„Ту ду лист“И сада је тренутак да оквирно испланирам шта ће бити сутра. Осим што још једном (изгледа, недовољно чврсто) желим да напокон издам ту фамозну збирку песама, било би лепо да баталим ону народну умотворину лењих мудраца „Све што можеш данас, остави за сутра.“ и почнем да примењујем „Све што можеш данас, не остављај за сутра!“. Можда бих могао почети да верујем у игре на срећу и уплатим који тикет лотоа? Ма неее, не ја… бар не још ову годину…
Предстојећа (како најављују: кризна) 2009. година неће ме истумбати ништа више од оних деведесетих година хиперинфлације… сећам се рефрена песме са укинутог 3K — „Пуно, пуно среће, деведесет треће“ — Бог те маз’о, прошло је 16 година од тада!
Поздрављам све читаоце у 11:11 (бројеви )
Преко микроблог сервиса повремено постављам неке песме које ми се углавом врте по глави тог дана… Ово је колекција за месец септембар 2008.
Holy Tears - ISIS (2. септембар) As I Am - Dream Theater (11. септембар) Fun for Me - Moloko (14. септембар) Spark - Tori Amos (18. септембар)Снимци са YouTuba су испод…
Holy Tears - ISIS
As I Am - Dream Theater
Fun for Me - Moloko
Spark - Tori Amos
Ayreon “01011001″ (2008)
Од 9. августа се може пратити дневник Џорџа Орвела („1984“, „Животињска фарма“) који је писао свакодневно у периоду од 1938. до 1942. године. Записи из дневника се објављују у виду блога и то тачно 70 година од тренутка писања. Врло занимљив подухват, и вреди га испратити.
Blackfield “Blackfield” (2005)
Било је то давне 1984. године. Са месец дана до седме године, пошао сам у први разред. То је био један нови почетак новог детињства и почетак контроле мојих необавезних дечијих играрија. На жалост, данас не започињем никакав нови живот, али сам сазнао, истина касно, да је већ почела реализација нове контроле, необавезних играрија, али и озбиљних обавеза.
Јутрос нисам стигао да попијем прву јутарњу кафу пре одласка на посао, јер сам надгледао један супер тајни посао о коме не могу да причам јавно (ко не треба да зна, вероватно већ зна, а ко треба да зна нећу му рећи јер је небитно).
Пре подне сам, као и сваког другог радног дана у недељи, провео на послу. Прво сам поставио питање на форуму СК око прекидања дељене Интернет везе при успављивању машине, а онда на једној машини решавао проблем спуцаног Виндоуза који није хтео да учита корисничка подешавања, нити обави chkdsk. Долазио чак и „мајстор за компјутере“, али ни он није решио проблем — хард диск зеза. Кад сам завршио хитне обавезе, прво сам успео да инсталирам нелегални w2k, а потом да га прегазим лиценцираним XP. Активацију обавио преко нета (мрзело ме да вртим телефон техничке Мајкрософтове подршке), некриптованом везом (ваљда?) и чак регистровао (можда и по други пут) корисника који ту машину користи. Оставио га да скида енглескиу иснталацију OpenOffice.org пошто српска из неког разлога неће да ради на свежој иснталацији Виндоуза (каже да програм није добро инсталиран и да ће реинсталација можда помоћи, али реинсталација не помаже).
Доручковао сам, поново, пилећи батак на ћумуру, у лепињи са мајонезом, кечапом, купус салатом и парадајзом.
У разговору са директором изложио сам пре-алфа сценарио за едукативни спот о рециклажи ПЕТ амбалаже, али о томе неки други пут (у понедељак ћу завршити сценаријо па можда и поделим са вама .
За ручак сам ручао само супу (са словима), али нисам могао ништа више јер ме pizza од синоћ још увек држи ситим (просто невероватно)!
Проверавајући поруке на твитеру спазим нови патриотски корак РАТЕЛ-а (пази PDF) о коме су писали tamburix, jazzva, walker, Nightweaver (извињавам се онима које нисам поменуо). Све је почело од Слобине вести на Интернодиуму, а повела се и конструктивна расправа на форуму ДТП.
Из Уркетове кухиње: сутра ћете и ви, драги читаоци, сазнати који тоалет папир најволем и којим прстом чачкам нос. Зашто да само држава буде привилегована знајући те круцијалне чињенице о мени, ја знам да „народ се пита!“
Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.
Ако користите фришки Фајерфокс 3 локализован на српски језик и њиме набасате на сајт који користи неисправан SSL сертификат, добићете обавештење о томе.
Ово може да буде проблем са подешавањем сервера, или неко можда покушава да се представи као тај сервер. Ако сте се успешно повезали на овај сервер у прошлости, ова грешка може бити привремена па има смисла да ласније покушате поново.Или додајте изузетак…
Међутим,кликом на везу „Или додајте изузетак…“ добија се само следећа напомена:
Немојте додавати изузетке ако користите везу којој не верујете у потпуности, или ако нисте навикли да добијате упозорења о овом серверу.
Од дугмади за одбацивање/додавање изузетка ни трага, ни гласа.
На срећу, проблем је лако решив
(...)прочитајте остатак записа
©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. 2 коментара