Planeta Srbija

Mislim da možete a očekujete da ću biti jedan od retkih koji će blogovati sa sopstvenog venčanja :D Doduše, iako ne koristim Twitter, koji bi za takvu priliku bio k'o poručen, poslužiće i Blogger. Samo za par sitnica koje budem želeo da objavim. O tom - potom.

Za sada, poslužiće i par sličica koje sam večeras uslikao u sali gde će biti celokupno slavlje. Do sutra... uživajte. Uživaćemo i mi, svakako... ja jedino ne toliko u muzici koliko bih želeo :D

Restoran se polako dekoriše

Goxxy Flickr foto galerija

Osnovne potrepštine: odelo, cipele, zastava... eh, da - i burme!

Goxxy Flickr foto galerija

Evo, kako se bliži dan "D", tako stvari lagano dolaze na svoje mesto. Početkom ove nedelje dobili smo napokon potvrdu da će se svaba održati na dogovorenom mestu (mesto ću javno prozvati odmah nakon venčanja), tako da smo makar tu... pa, najglavniju stvar rešili. Oni koji su me pokušali utešiti u momentima najveće nervoze, bili su ipak u pravu. Ispašće to sve kako treba.

Ono što se izdešavalo tokom prošle nedelje bilo je ravno katastrofi, a ove nedelje rešavale su se sve sitnice kojih ima pun kufer. Btw, i dalje se rešavaju. Toga ima toliko, da prevazilazi naše mogućnosti i ne možemo se valjano odmoriti. Biljana je jutros po prvi put posle Boga-pitaj-koliko-dana normalno zaspala i ustala kako treba, ali sam zato ja ustao kao zgužvana vreća. Užasno. A do subote treba još dosta toga srediti - fotografa, cveće, salu... Sve su to sitnice koje će sigurno biti dogovorene ok i kako treba.

Najzabrinjavajuća je činjenica da mi se alergija pojačala od prošle nedelje. Pogotovo tokom vikenda, iako sam imao jednodnevno olakšanje u vidu kiše koja je smanjila koncentraciju polena u vazduhu. Pošto zaista ne želim da doživim da za vreme venčanja u crkvi ili u samoj sali kijem kao blesav, moraću da se narednih par dana kljukam Pressing-om, a bogami i Olynth-om ako zatreba. Iako pokušavam da ove godine smanjim korišćenje lekova, nemam drugog izbora. Jednostavno, da bi sve bilo normalno, mladoženja će morati da proguta po jednu pilulu u četvrtak, petak a bogami (i naročito) u subotu, kada je sudbonosni dan. Ja se samo nadam da malkice šampanjca nakon venčanja i mladine torte neće učiniti da se zateturam i pandrknem po podu kao neka klada. Ionako ću celo veče cirkati sokiće i kiseljake...

Odbrojavanje je počelo od prošle subote. Ostaje još tri dana do venčanja... Od nervoze još uvek ni traga ni glasa. K'o da se ni ne ženim, već kao da organizujem jednu komplikovanu žurku :D

Ustvari, naslobi bi trebao da bude "Umalo upropaštena svadba - ne zna se još", ali 'ajde... videćemo... O čemu se zapravo radi...

Čovek bi pomislio da prilikom organizovanja nekog venčanja (u ovom slučaju - sopstvenog) najviše problema bi vam pravilo i najviše vremena oduzelo one male sitnice tipa: fotograf, muzika, dogovaranje, kićenje sale, kićenje svatova, mladina torta... gomila dogovaranja sa svim ljudima koje po prvi put vidite i ne znate šta da očekujete od njih jer nemate prethodna iskustva sa njima. I bili biste u pravu. Očekivali biste da veliku količinu vremena morate da potrošite na pravljenje pozivnica i pozivanje samih gostiju, kućne posete bliskim rođacima i odlazak do stričeva, kumova, braće i sestara kako biste ih lično pozvali. I ovde biste bili u pravu.

Ali, da li biste bili u pravu kada biste pomislili da će najviše problema da vam pričinjavam najosnovnija stavka u organizaciji svadbe, i to nedelju i po dana pre same svadbe - odnosno sala gde će se venčanje održati? U mom slučaju - bili biste u pravu, jer to se upravo i desilo. Još početkom maja avansirali smo pola para za salu, platili i bili sigurni da smo tu stvar rešili (u istoj sali je održano venčanje mog starijeg brata - pa je sala ustvari bila jedna od retkih stvari sa kojom smo imali izuzetno pozitivnog iskustva). E, pa koji andrak se dogodio?

Radnici stupili u štrajk i koriste nas kao ucenjivački potencijal da bi došli do plate koja kasni jedan mesec. Objekat je u privatnom vlasništvu i takve turbulencije su više nego očekivane prilikom preuzimanja firme od strane privatnika. Dogovor koji su napravili sa upravom - da rade sve ugovorene svadbe - prekršili su. Traže pare, inače smo ga mi za 30. avgust i sledeće stranke za 6. septembar - ispušili. Uprava zbog stupanja u štrajk nije u mogućnosti da im izađe u susret pošto sada ne mogu da od banke dobiju pare, jer su radnici - u štrajku. Treća strana cele priče - Biljana, ja i naši roditelji samo se žderemo. Mogući dogovor između uprave i radnika je na pomolu, ali više nikome ništa ne verujem. Boga pitaj na šta će sve ovo izaći...

Posle svega ovoga i Biljanu i mene glava boli aktivno i katastrofalno već dva dana. Šta reći više na konto ovog objekta, njegovih radnika i njegove uprave - osim: ništa. Više nisu vredni pomena. Odnosno - biće, ali nakon same svadbe. Eto zašto u poslednje vreme nisam aktivnije pisao i nisam spominjao svadbu. Što zbog prevelikih obaveza oko iste, a pogotovo u poslednje vreme zbog ovakvih najava i problema.

Ps. Dno dna jučerašnjeg dana bilo je crkavanje jedva godinu dana starog Samsung SyncMaster 960BF monitora. Prelepog, predobrog - ali eto, crče. Danas ide na servis. Sreća u trogodišnju garanciju...

Kako vreme lagano prolazi, tako se sve više i više angažujemo oko našeg venčanja. Samo smo jedva dočekali ovu nedelju kako bi Biljana radila prepodne, i da lepo posle ručka stučemo ono malko zajedničkog vremena u rasipanje novca za ovakve potrepštine. Svakako, burme ne spadaju u rasipanje jer će svakog dana od dana venčanja stojati na našim rukama, podsećajući nas na te dane... uh, ode momački život, još malo pa nestalo! :D

Šalu na stranu, još pre nedelju dana smo ih naručili, samo se nisam kanio pisati o tome. I napokon smo ih juče podigli iz zlatare. Najbolja je bila Biljina reakcija kada smo došli kući nakon što smo ih odabrali i počeli priču o tome...

- Sviđaju li ti se burme? Meni su baš lepe.- A je li, kako beše izgledaju?- Pa malopre smo ih birali bre!?- Pa nisam zapamtila...- Kako bre nisi?!?! Pa mi smo ih odabrali, ne samo ja...- Pa kako da ih zapamtim!?

Pa naravno da nije zapamtila. Stotine i stotine burmi smo gledali i odabrali smo jedan, jako jednostavan a moderan model. Šta je sada moderno, baš se pitam :) Uglavnom, vidite i sami kako izgledaju. Detalje nećemo dalje, kao ni slike. Kada se venčamo, e tada će biti pravih slika. Ovako samo... teaser...

Biljina i moja burma, jedna preko druge...

Goxxy Flickr foto galerija

A juče, vrhunac. Odemo da pogledamo odela i da vidimo cipele. I šta se desi? Kupimo kompletno odelo, košulju, kravatu, Biljani sandale... Sve u jednom danu. I bi mi smešno, jer toliko smo jednostavni da nema komplikacije kod nas.

Vidim - svidi mi se - probam - kupim.

I to uglavnom bude prva stvar. Tako je bilo i sa njenom venčanicom. Prva koju je zapazila, probala, ju je i na kraju i rezervisala ;) Super :D

Mislim da većina Srba misle da je potrebno venčati se samo u opštini iz jednog prostog razloga - tako su nas učili od '45. do '90. Teško je pobeći od realnosti i opšteg ludila koje je u to vreme vladalo. Uostalom, da biste se osećali ipak ozvaničeni od strane Države, trebate se definitivno venčati u opštini.

Međutim, postoji alternativa - venčanje u crkvi. Po meni, tradicionalizam i ono što nam je u krvi, zajedničko i što postoji od kada postoji i hrišćanstvo kod Srba - sigurno treba da bude primarno. Ipak, i ovde je teško pobeći od činjenice da je venčanje u crkvi - in. I da je to postalo nekima pomodarstvo, da li zato što to svi rade, ili da rodbina ne pomisli drugačije, ili šta već ne.

Realnost za Biljanu i mene je to da ćemo obaviti oba venčanja. Prvo u crkvi, jer nama je to primarna stvar. Na stranu što se crkva preobrazila u delimično profitnu organizaciju pa naplaćuje svoje obrede (mislim da religija i vera u Boga nemaju veze jedno sa drugim) što mi nikako nije drago - nama je vera da će naš brak biti blagosloven bitna. Izbeći ćemo sve one gluposti koje se mogu izbeći (ipak je to obred, koji se nekako može i poboljšati) a recimo lepa stvar koju ljudi mogu da dožive na crkvenom venčanju je zvuk crkvenog hora za vreme obreda. To ćemo pokušati da ugovorimo... već mi se ta reč ugovorimo gadi, kao da pregovaramo sa privatnikom, a ne sa popom... Ono što me je takođe pokopalo je saznanje da se i u crkvi možete razvesti. To ranije nije moglo, nije trebalo ni uvesti uopšte. Sa kim si, do života si i ne venčavaj se u crkvi ako nisi 100% siguran/sigurna.

Copyright © www.littletuscany.co.za

Elem, da se vratim na temu - opštinsko venčanje se isto može izbeći da bude dosadno. Jako jednostavno je dogovoriti sa matičarem da dođe u salu i da vas pred svim gostima venča. Bolje je od one glupave sale u svakoj opštini, izbegavate muku cimanja rodbine i prijatelja da pešače a i sami ćete imati više vremena za ostatak najlepšeg dana. Najdosadniji deo nažalost ne može biti izbegnut, a to je ono suvoparno čitanje stihova Duška Radovića. Kao da nema nekog drugog da je napisao nešto pametno o braku, zar ne?

Sve u svemu, crkveno venčanje obavićemo jer imamo veru u Boga, a opštinsko venčanje da bismo ozvaničili naš budući brak. Naravno, imam prijatelje koji nisu venčani a imaju dece, ili koji su samo venčani u crkvi a ne i u opštini (pa kada njega zvaničnici Države pitaju da li je oženjen odgovara sa "To je jako, jaaaako škakljivo pitanje") pa ni njima a ni nama ne smeta. A što bi nama smetalo, zar ne. Funkcionalnost braka je najbitnija. Čak ni oba venčanja ne pomažu da stvorite funkcionalno od nefunkcionalnog. Ako vas neće - neće vas. Na vama je odluka.

I svima koji se venčavaju, neka je sa srećom. Ja odlazim iz momačkih u bračne vode 30. avgusta ove godine ;)

Da, danas je 11.maj ali ja sam još uvek pod utiskom. Malo sam i bila umorna (a i nisam htela da opterećujem tatu (on uređuje blog prim. tate), koji je takođe pod utiskom i umoran ;-)).Malo sam i pisala o svim tim dešavanjima koje sam 1.maja doživela (sa mamom), ali izgleda da onda kad imam mnogo toga da kažem - ne znam odakle da počnem. I setila sam se ...... slika govori više od 1000 reči!ovo su tata i mamaposle venčanja (što se jasno vidi)a ovo je prostor u kome se slavilobilo je šezdesetak gostiju, i žao mi je što ne mogu sve da vam ih prikažempevao je čika Slave, i nije bio mnogo bučan (što mi bebe volimo)svi su se lepo provodili (kao teta Milica sa dairama)dobro se jelo i piloi bilo je dosta tatinih i maminih prijateljaovo je mamino društvo, a na slici su (u belom) i mama i tataovako se veselilo (sa mamom)a i ovako (sa tatom)Sigurno već pretpostavljate da je najveseliji gost bio momak sa narandžastom kravatom. I jeste. To je moj uja Bojan, rođeni brat moje mame. Moj uja je jako veseo, dobar i ako se sećate onog mlekceta sa devojačke večeri - on mi ga je dao. Baš volim kada je sa nama, ali on živi u nekom drugom veelikoom gradu i najčešće ga čujem preko skype-a (a sigurno je i najredovniji posetilac ovog bloga).pored uje mama ima i sestru Milenu koju mnogo mnogo volim, i koja je bila takođe jako vesela na svadbi (mada, pustila je i neku suzicu, ali nemojte da joj kažete da sam vam to rekla)evo mame sa bratom i sestricoma i moj tata ima sestru, to je moja tetka Kristina. Ona živi s' nama u kući, i dolazi kod mene svaki dan. Ona je gimnazijalka, i ima mnogo da uči :-) ali nađe vremena i za nas.moj tata i teta Tinabilo je tu drugih važnih gostiju, kao što je moj stric Vakiovde on igra sa Tinomi ostali su igrali,recimo, teta Ivana i čika Dragan (mama i tata Filipa, dečka od prekoputa),ili Maka i Miki koji su sedeli za našim stolom.Čika Miki i moja seka Marija, su bili pobratimi na venčanju. Bila je tu i teta danijela ali je onda otišla da pazi na moju drugu stariju seku Katarinu (koja ima oko godinu dana od rođenja).Naš kum je tatin nekadašnji cimer i kolega sa fakuleta, Igor, a za našim stolom bila je i mamina prijateljica (i koleginica sa fakulteta) Marina.i mama, ja i tata smo bili veselimama naročitoa najslađe ostavljam za krajTORTAi naj najslađi trenutak na svadbi kad je tata meni (i mami) dao malo torte.to je sve narode

Da, venčanje i svadba. O tome sam se naslušala ovih dana. I to uopšte nema veze sa mnom, već sa mojom dragom mamom i mojim dragim tatom. A kako venčanje spominju uvek sa svadbom pomislila sam da je to jedno te isto - ali nije ...Naime, sve se odigralo još u utorak. Bilo je slatko ali naporno, tako da sam jedva smogla snage da i sad nešto napišem.Prvo ide venčanje. To je ona zavrzlama (oko prezimena) zbog koje je mama organizovala devojačko veče. A ima tu još mnogo toga - pođi-stani i ustani-sedni kretanje, ili ono kad mama ljubi nekoga a neko mamu (to se zove i čestitanje). Ali najslađe je bilo kad je mama poljubila tatu. Oni to inače stalno rade, i super je, ali na venčanju se za to dobija jako bučan i dugotrajan aplauz. Bila je tu i jedna teta (koja se mami inače nije dopala) koja je mnogo pričala, svi su je slušali, a rekla je i:BRAK se uredjuje zakonom samo onda kad ne može drukčije.Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uredjuje brak.Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite sa uvernjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših poslova u životu.SAVETUJEMO vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reći i osećanja.Nemojte odmah potrositi sve.Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života.ZAKON kaže da su muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni.A to može i lepše da se kaže:Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih.U DANAŠNJEM svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši pojedinačni i zajednički interesi.BRAK ne može biti cilj.ON JE samo mogućnost da se vaši drugi interesi lakše i lepše ostvare.ZATO stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji.BOGATITE svoj zajednički život, borite se za raznovrsnost života, budite realni i odmereni kad odredjujete svoje ciljeve i želje, jaki i uporni kad treba da ih ostvarujete.NE MOŽETE se baviti samo ljubavlju.Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale naše aktivnosti, kad nam daje snage da se što uspešnije ostvarimo kao ličnosti i članovi društva.BUDITE ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak.Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću.NEKA ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.E to vam je venčanje. Cool. Traje dugo, ali ne tako dugo kao svaaadbaa. To je tek bio jedinstven doživljaj i o njoj (svadbi) ću vam pisati sutra.