Архива за 'Вести' категорију
Никола је пре неколико дана направио тзв. „social bookmarking“ додатак за Блогер који омогућава дељење занимљивих станица на Укусно!. Ових дана ми је затребало нешто слично за WordPress уз додатак дугменцета за линке.рс. Искористио сам одличан додатак Sociable (који даје валидан XHTML 1.1 кôд, што ми је било пресудно за избор), локализовао га на српски језик и додао поменута два дугменцета (обзиром да је прилагођени Sociable Ukusno! мало застарео).
И то сада изгледа овако:
Sociable поставке на српском
Прилагођену свежу верзију можете преузети одавде: Sociable Serbian (1)
Подели:И јутрос након устајања, спремања и облачења, седам у моју омиљену фотељу и отварам џи-мејл. А тамо ме дочекује нови лепи стакласти изглед дугмића. Пријатно освежење за очи.
Али то није све. Лепше су стилизовани и падајући менији, како онај за премештање порука, тако и онај за додавање ознака порукама. Сада је падајући мени смештен на малом скролујућем прозорчету, а на прозорчету за ознаке налазе се и кућицае за укључивање опција са дугмадима „Manage labels“ за уређивање ознака и „Apply“ за активацију изабраних ознака.
Толико о утисцима на „први поглед“.
Подели:Поводом пет година опстанка „Записа“ на вебу и колико–толико редовним читаоцима, ових дана сам одвојио мало (више) времена и направио ову једноставну тему симболично је назвавши „5Years“.
О теми „5Years“Користио сам XHTML 1.1 стандард, минимално слика и популаран шаблон 960 Grid System за хоризонталну организацију објеката, док сам за вертикалну покушао да се придржавам основне висине линије текста од 18 тачака користећи Syncotype.
БојеПалету боја свео сам на 4+2 боје, и то четири из Web 2.0 палете:
Techcrunch green [#008C00] Flock Blue [#4096EE] Flickr Pink [#FF0084] Ruby on Rails Red [#B02B2C]…и још приде #4D4D4D за текст и #FFFFFF за боју позадине.
Да се оградим…Тема још увек није готова и треба јој штеловање „ситних цреваца“. Већина је углавном готова, с тим што треба уловити и отклонити „гличеве“, унифицирати или неутралисати додатне боје преко поменутих шест, средити стил за цитат, и још по нешто што ми тренутно не пада на памет Ах да, потребно је генеричко заглавље и подножје, тренутно су прилично „статички“.
И, наравно, тема подржава локализацију, а чим је дотегнем пуштам је у „слободну продају“ за „џ“. Дотле, одох да радим…
За урадити Алтернативни стил (неутралне боје) - предложио Игор Јагец Чланци по категоријама за попуњавање „рупе“ испод чланака на насловној страници (екстензија са предавања за школу Веб новинарства) - предложио Синиша Бобић IE6 поремећаји: формулар за претраживање на левој страни заглавља у архиви главни наслов у .box стилу нема доњу маргину стил .more за чланак нема доњу маргину стил за пагинацију нема доњу маргину превелика доња маргина подножја у чланку иза цитата губи се лева маргина (иде у минус) комплетног садржаја Урађено „Кликабилан“ назив блога - предложила СускеБор Исправљена грешка у форматирању 404 стране - пријавила СускеБор Боја назива и описа блога промењена у плаву. Додат Atom feed у заглавље стране. Локализовани детаљи који су остали нелокализовани. Додат стил за штампање (приказ чланка и коментара, са истакнутим линковима, без менија, пречица за дељење на друштвеним мрежама и другим небитним стварима за штампано издање). Потербно додатно тестирање. Стил за решавање неправилности са IE — сређени „гличеви“ у IE7 (у шестици нисам пробао како изгледа)Ажурирано: 03.02.2009 у 22:30
Подели:Јутрос сам био веома срећан након открића да је Canon објавио нову верзију CAPT драјвера 1.80 који (наводно?) доноси подршку за мој (нови) штампач Canon i-SENSYS LBP-3010 на ГНУ/Линукс. Ох мојој срећи није било краја, данас су се догодиле две е-среће — јубилеј блога и коначно драјвер за штампач (јупи, нема више Виндоуза у VirtualBox-у када треба нешто штампати)… Тада наивно помислих да ћу га поподне очас посла наместити и урадити нешто симболично за блог. Но, Марфи и гремлини воле округле бројеве (о „округлим бројевима“ у наредном запису).
Корак у непознатоДошао кући, завршио са ручком, бацио се на инсталацију. Одрадим процедуру према упутству за инсталацију, све прође без грешке. Направио ја и онај ccp spool како је и описано, али… шта год да пустим на штампу (укључујући и тест стану из cups администраторског панела и KDE подешавања штампача), једино што добијем је… ништа бре! Нит’ видљиве грешке, нит’ одштампаног папира (штампач ништа не прима). Туга. Једино што добијам је низ грешака у dmesg излазу:
usblp0: error -32 reading printer status usblp0: error -32 reading printer status usblp0: error -32 reading printer status ... usblp0: error -32 reading printer statusИ тако тера све док не убијем посао штампања у cups контролном центру. Обришем из њега овај ручно направљени штампач LBP3010 па га поново додам ручно из терминала, опет пробам — ма јок бре, не ферма ме ни пола посто. Руке почеле да се зноје, живци да затежу, глава да пробија, уста да се суше… гледам, и не могу да верујем. Прогуглам и нађем потенцијално решење проблема — каже човек треба да се склони EHCI модул из кернела. Добро, радим
rmmod ehci-hcdа он мени на штампање тест стране опет каже
usblp0: error -32 reading printer status usblp0: error -32 reading printer statusНазад на гуглање… и негде изгуглам да надоградња кернела на најновију верзију или промена дистрибуције решавају проблем. Ехеееј рођаче! Па то ми је требало! Кернел ми је најновији, а прелазак на другу дистрибуцију ми не пада на памет, по цену да и даље терам штампач кроз виртуалну машину. Но, хајде да покушам и видим ради ли то на Федори 10 (зврји јадна у ћошку „тврдника“ и скупља прашину, као и деветка пре ње). Рестарт…
Поново у новомПокрете се десетка, ја покрећем терминал и куцам:
# rpm -ivh cndrvcups-common-1.80-1.i386.rpm Preparing... ########################################### [100%] 1:cndrvcups-common ########################################### [100%] # rpm -ivh cndrvcups-capt-1.80-1.i386.rpm error: Failed dependencies: libstdc++.so.5 is needed by cndrvcups-capt-1.80-1.i386 libstdc++.so.5(CXXABI_1.2) is needed by cndrvcups-capt-1.80-1.i386 libstdc++.so.5(GLIBCPP_3.2) is needed by cndrvcups-capt-1.80-1.i386+ libstdc++.so.5(GLIBCPP_3.2.2) is needed by cndrvcups-capt-1.80-1.i386„Е ‘бем ти све, да ти ‘бем!“ је прво што ми онако са главобољом и великом нервозом паде на памет. Док је дошло из „д“ у главу, сетих се да додам стару верзију libstdc++ ради компатибилности:
# yum install compat-libstdc++-33 # rpm -ivh cndrvcups-capt-1.80-1.i386.rpm Preparing... ########################################### [100%] 1:cndrvcups-capt ########################################### [100%]Одлично! Идемо даље. Рестартујем cups сервис и додајем нови штампач са ccp spool-ом.
# service cups restart # /usr/sbin/lpadmin -p LBP3010 -m CNCUPSLBP3050CAPTK.ppd -v ccp:/var/ccpd/fifo0 -E # /usr/sbin/ccpdadmin -p LBP3010 -o /dev/usb/lp0 CUPS_ConfigPath = /etc/cups/ LOG Path = None UI Port = 59787 Entry Num : Spooler : Backend : FIFO path : Device Path : Status ---------------------------------------------------------------------------- [0] : LBP3010 : ccp : /var/ccpd/fifo0 : /dev/usb/lp0 : New!!Следећи корак је покретање ccp сервиса и покретање монитора штампача:
# service ccpd start starting /usr/sbin/ccpd: [ OK ] $ captstatusui -P LBP3010Предивно! Прекрасно! Предобро! Пре… каже да ради.
CAPT Status UI монитор, Fedora 10
Пуштам на штампач један текстуални документ од две стране… бзззз… изађе, одштампано! Зној са дланова је испарио, главобоља престала, живци се опет опустили а на лице удари уздах задовољства пропраћен осмехом… Углавном, да скратим. Резон: битно је да ради на Линуксу, а већ ћу га натерати да проради и на осмици. Рестарт…
Опет на свом теренуУклањам штампач LBP3010, cndrvcups-capt и cndrvcups-common:
# /usr/sbin/ccpdadmin -x LBP3010 # /usr/sbin/lpadmin -x LBP3010 # rpm -e cndrvcups-capt # rpm -e cndrvcups-commonЗа сваки случај уклоним и овај /var/ccpd директоријум, мада добих обавештење да исти више не постоји
# rm -r /var/ccpdА онда, комплетан процес инсталације у једном цугу:
# rpm -ivh cndrvcups-common-1.80-1.i386.rpm # rpm -ivh cndrvcups-capt-1.80-1.i386.rpm # service cups restart # /usr/sbin/lpadmin -p LBP3010 -m CNCUPSLBP3050CAPTK.ppd -v ccp:/var/ccpd/fifo0 -E # /usr/sbin/ccpdadmin -p LBP3010 -o /dev/usb/lp0 # service ccpd startДок сам куцао ову ccpdadmin „кобасицу“ у горњем кôду, приметих једну ситницу. Између usb и lp0 има коса црта! Добро анђелче ми седе на раме, потапша ме по њему и рече: има наде, има наде! И стварно, би нада:
CAPT Status UI монитор, Fedora 8
Отварам први PDF документ који ми је био при руци, пуштам једну стран уна штампу, и… ето ње напоље! Жив је! Кењон је жив!
Без Марфија и гремлина се боље мислиИскрено, не знам да ли су криви Марфи или гремлини, или и он и они, углавном, из неког раслога сам први пут уместо /dev/usb/lp0 упорно куцао /dev/usblp0, због чега је цела ствар подбацила. Да сам ово радио после поноћи, разумео бих — умор, ноћ, духови и друге санђаме, али у сред бела дана да константно куцам исту грешку? Дешава се свима, па и нама уметницима (за грешке)
И такô, мој кењон се лепо дружи с пингвином, и то баш од данас… а данас је тај дан…
Корисницима Интернет сервиса од раније је познат проблем тзв. пецања (енг. phishing) који се састоји у томе да злонамерни чика пошаље обавештење о потреби за достављањем података за пријављивање на неки сервис (нпр. корисничко име и лозинка) услед најразличитијих разлога (проблеми са базом корисника, селидба на други сервер, истекла сесија и сл.). И онда наступа проблем познат као „људски фактор“ — упецани корисник без провере валидности извора обавештења шаље податке, или одлази на достављену везу, тамо га дочекује формулар за пријављивање идентичан ономе на сервису који иначе користи, уноси податке и покушава да се пријави… али, добија грешку о пријави.
Где је ту проблем? Проблем је у томе што је упецани корисник несвесно злонамерном чики дао своје корисничко име и лозинку. Најчешће то схвати тренутак пошто кликне на дугме за пријављивање.
Најсвежије жртве су корисници Твитера, друштвене мреже за микроблоговање. Наиме, нападач је путем директних порука слао везу на http://twitter.access-logins.com/login/ са информацијом да је у питању редирекција и да се ту треба пријавити.
Довољно је запитати се, зашто би twitter.com мењао адресу и о томе обавештавао кориснике преко директних порука уместо на свом блогу и уобичајеном поруком изнад списка цвркута? Више о овом догађају прочитајте овде.
Да буде још занимљивије, на адреси http://access-logins.com/ већ постоји формулар за пецање корисника Фејсбука.
Фајерфокс још увек нема у бази обавештење за пецање на УРИ адреси twitter.access-logins.com, али ако одете на access-logins.com, дочекаће вас упозорење о злонамерном сајту (слика испод). Тек ако се игнорише ово упозорење може се прећи на циљну адресу, али ће на врху странице стајати узнемирујућа црвена трака са обавештењем да се корисник налази на злонамерном сајту (слика горе).
Савет за крајКад год добијете обавештење о промени адресе, формулара за пријаву, ресетовање лозинке, изгубљеној бази корисника и слично, пре него што урадите оно што се од вас тражи, проверите ко је прави пошиљалац тог обавештења. Гугл је ваш пријатељ
… занимљива и делом другачија него претходне, па ипак прође. Ретроспективе на крају неког периода не знам чему служе — да се подсетимо шта се догодило у том претходном периоду и да уједно другима покажемо исто то… или можда нешто сасвим друго? Ах да, то се зове „самореклама“ :). Ал’ ред је ред, ваља сагледати учињено и поставити неке циљеве за наредни период. Зашто да будем најгори од све деце у песку, као и свих претходних година блоговања, и овог 31. децембра осврћем се за собом. Година за нама била је „најбрбљивија“, бар што се историје Записа тиче. Са овим и следећим који следи биће то година у којој сам написао 133 записа. Поређења ради, 2007. сам написао 73, 2006. тек 34, 2005. 62, док сам давне 2004. написао 53 записа.
У свету нула и јединицаСасвим случајно сам се почетком године заразио веб игром MyMiniCity, чему сам пришао са едукативне стране и тај део веб играрије заокружио слободним извором информација. Из тога је чак проистекла једна мала заједница чланова из свих делова бивше СФРЈ. На срећу, успешно сам „излечен“ од зависности за овом игром
GNUzilla је ове године излазила веома ретко… али је ипак излазила. Када је слобода у питању, започет је пројекат ГНУ/Линукс мапа Србије и иста та држава Србија обратила је пажњу и на нас реализацијом пројеката локализације слободног софтвера од којих бих посебно издвојио локализовани OpenOffice.org. Додатак OOoTranslit постао је популарнији и коришћенији него раније и уједно допринео настанку додатка WP Translit за машину WordPress која је недавно дочекала издање 2.7.
Велики Гугл је још једном показао свој дискриминаторски став према корисницима слободног софтвера и објавио Google Chrome само за кориснике који гледају кроз прозор, али је зато један други „Велики брат“ познатији као Фејсбук доживео праву револуцију у Србији (и свету уопште), што ме је навело на идеју да постанем „Доктор за Фејсбук“ (Никола ми додели ту титулу). Кад сам већ код друштвених мрежа, и Твитер је почео да расте у овој години, чему сам допринео са два чланка у „Свету компјутера“ и сервисима Курсна листа и Временска прогноза. Неколико другова блогера покренули су пројекат Serbian Bloggers који упрскос злим језицима свакога дана расте.
Стварни свет око менеОсврнуо сам се на политичка дешавања и пасивну пропаганду поводом још једних избора у земљи Србији. И наравно, незаобилазни осврт на питање Косова и вест о хапшењу Хашког оптуженика Радована Караџића (ко о ове две ствари није блоговао као да уопште није ни блоговао).
Освртао сам се и на дешавања у окружењу, а посебно на премлаћивање професора Веронауке у ОШ „Радоје Домановић“ (која убр ЈЕБОТЕ нема своју страницу на Интернету!!!), секс скандал крагујевачких тајкуна и малолетних средњошколки и духова у Шумарицама. Ове године је пропао план државе да јавно пусти у рад Великог брата (што не значи да исти „не гледа“ већ дуго и пажљиво), али то није представљало препреку у фабриковању приче о хапшењу Ивана Јелића због пиратерије (има ли ико икаквих свежих информација о тој причи, или је ипак ауторима филма „Турнеја“ требала реклама за исподпросечан филм?). На срећу, или жалост, и ове године је пропао „смак света“, па чекамо следећи 2011… или беше 2012. године?
Записе сам писао и већину других ствари чинио сам уз укусну Jacobs Monarch кафицу, која ми је у једном тренутку понестала. На срећу, снашао сам се. Само тренутак, да сркнем још један гутљај… ммм, тако.
Иако ни ове године нисам објавио збирку песама, имао сам успеха на поетском конкурсу књижевне заједнице Eniaroyah.com, којом приликом сам нагађен дивном монографијом о Лази Костићу.
На жалост, ове године своју породицу нисам почастио летовањем зарад прикупљања новца за куповину аута, који по свему судећи неће бити купљен ни у 2009… осим ако ми не умре неки заборављени рођак и остави у наследство џак девиза. Инвестиција „у кућу“ састојала се једино од куповине радног стола и столице за Микија, фотеље за мене и уградње клима уређаја.
Са друге стране, инвестирао сам „у себе“ — купио сам аматерску фотографску опрему (Canon EOS 400D) која тренутно чека да услика занимљиве тренутке; лењ сам, па шта! :), приручник да нешто научим о томе, ласерски штампач који није у боји (Canon i-SENSYS LBP-3010) и нови мобилни телефон (Nokia E51-1).
Извадио сам нови биометријски пасош, Мики (прво полугодиште трећег разреда завршио са врло добрим успехом) и ја смо почели да носимо наочаре а Ниџа је у децембру прележао овчије богиње (Varicella). Уједно могу да се похвалим како још увек нисам (поново) почео да грицкам нокте (данас је 185. дан како их више не грицкам). Ове 2008. се навршило десет година од смрти мог оца Михаила. Не недостаје ми ништа мање него ли сваког дана од тог 19. марта 1998. Живот је тежи кад вучеш без залеђине, али јебига. Идемо даље.
„Ту ду лист“И сада је тренутак да оквирно испланирам шта ће бити сутра. Осим што још једном (изгледа, недовољно чврсто) желим да напокон издам ту фамозну збирку песама, било би лепо да баталим ону народну умотворину лењих мудраца „Све што можеш данас, остави за сутра.“ и почнем да примењујем „Све што можеш данас, не остављај за сутра!“. Можда бих могао почети да верујем у игре на срећу и уплатим који тикет лотоа? Ма неее, не ја… бар не још ову годину…
Предстојећа (како најављују: кризна) 2009. година неће ме истумбати ништа више од оних деведесетих година хиперинфлације… сећам се рефрена песме са укинутог 3K — „Пуно, пуно среће, деведесет треће“ — Бог те маз’о, прошло је 16 година од тада!
Поздрављам све читаоце у 11:11 (бројеви )
Ако сте geek са ових простора, или нисте баш толико „залуђени“ али вам недостаје нешто приче о слободном софтверу и ГНУ филозофији уопште, можда је ово један од ваших веселих дана… или можда да кажем вечери? Пази сад ‘вамо, тиче се GNUzilla магазина… Нова GNUzilla 38 (јануар 2009) на 45 страна угледала је светлост новогодишњих звезда!
Уводна реч…из пера главног уредника (широј јавности познатог као Иван Јелић):
ОДРЖАВАЊЕ ЖИВОТА НА АПАРАТИМА ЈЕ ВРЕДЕЛО, ШТО НЕ ЗНАЧИ ДА СМО ИХ УГАСИЛИ.
Без обзира на то што је новогодишњи, овај број је још један у низу специфичних. Довољно је каснио да су вероватно сви већ дигли руке од њега, али је опет довољно редован да се не заборави на ГНУзилу. Докле ћемо тако видећемо, то је све што сада можемо рећи, сви заједно.
Избор за најбољи и најгори догађај / пројекат / дистрибуцију / програм / шта год овог пута изостаје, чини ми се пре свега зато што смо овога пута ми ти који смо најгори, те не би било примерно да било коме лепимо било какву етикету. Наравно, година никако није била лоша глобално, локално ту и тамо.
Занимљив садржај и овог пута не изостаје, па ваља пренети неизмерну захвалност свима који су учествовали у раду на овом броју. Када је сам пројекат, односно часопис у питању, ствари су, као што поменух на почетку, прилично неизвесне па дефинитивно „видимо се“ или „до виђења“ остављамо за другу прилику. Позив новим и старим учесницима на пројекту је још увек на снази, па уколико овај број и порука да је ђаво однео шалу допринесу да се следећи појави релативно скоро, „до виђења“ можда остане нешто што се умало десило.
У сваком случају, уживајте у ГНУзили 38, све најбоље у 2009.
Садржај KDE 4.2 Лако до микроблог сајта Amarok 2 GNU Chess Канцеларија на српском (OpenOffice.org 3.0.0) HPC у Србији Ubuntu Intrepid на латиници од А до ЖСвој примерак можете преузети са званичне странице за преузимање или одавде (RapidShare.com).
Било је то давне 1984. године. Са месец дана до седме године, пошао сам у први разред. То је био један нови почетак новог детињства и почетак контроле мојих необавезних дечијих играрија. На жалост, данас не започињем никакав нови живот, али сам сазнао, истина касно, да је већ почела реализација нове контроле, необавезних играрија, али и озбиљних обавеза.
Јутрос нисам стигао да попијем прву јутарњу кафу пре одласка на посао, јер сам надгледао један супер тајни посао о коме не могу да причам јавно (ко не треба да зна, вероватно већ зна, а ко треба да зна нећу му рећи јер је небитно).
Пре подне сам, као и сваког другог радног дана у недељи, провео на послу. Прво сам поставио питање на форуму СК око прекидања дељене Интернет везе при успављивању машине, а онда на једној машини решавао проблем спуцаног Виндоуза који није хтео да учита корисничка подешавања, нити обави chkdsk. Долазио чак и „мајстор за компјутере“, али ни он није решио проблем — хард диск зеза. Кад сам завршио хитне обавезе, прво сам успео да инсталирам нелегални w2k, а потом да га прегазим лиценцираним XP. Активацију обавио преко нета (мрзело ме да вртим телефон техничке Мајкрософтове подршке), некриптованом везом (ваљда?) и чак регистровао (можда и по други пут) корисника који ту машину користи. Оставио га да скида енглескиу иснталацију OpenOffice.org пошто српска из неког разлога неће да ради на свежој иснталацији Виндоуза (каже да програм није добро инсталиран и да ће реинсталација можда помоћи, али реинсталација не помаже).
Доручковао сам, поново, пилећи батак на ћумуру, у лепињи са мајонезом, кечапом, купус салатом и парадајзом.
У разговору са директором изложио сам пре-алфа сценарио за едукативни спот о рециклажи ПЕТ амбалаже, али о томе неки други пут (у понедељак ћу завршити сценаријо па можда и поделим са вама .
За ручак сам ручао само супу (са словима), али нисам могао ништа више јер ме pizza од синоћ још увек држи ситим (просто невероватно)!
Проверавајући поруке на твитеру спазим нови патриотски корак РАТЕЛ-а (пази PDF) о коме су писали tamburix, jazzva, walker, Nightweaver (извињавам се онима које нисам поменуо). Све је почело од Слобине вести на Интернодиуму, а повела се и конструктивна расправа на форуму ДТП.
Из Уркетове кухиње: сутра ћете и ви, драги читаоци, сазнати који тоалет папир најволем и којим прстом чачкам нос. Зашто да само држава буде привилегована знајући те круцијалне чињенице о мени, ја знам да „народ се пита!“
Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.
Савет за националну безбедност Републике Србије саопштио је да је вечерас акцијом српских служби безбедности лоциран и лишен слободе хашки оптуженик Радован Караџић. Караџић је приведен истражном судији Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, у складу са Законом о сарадњи са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.
Интегрални текст из Прес службе Председника Србије
Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.
Шумарице су део града и насеље у Крагујевцу на коме се налази Спомен парк „21. октобар“. За оне којима историја слабије иде, на том месту су 20. и 21. октобра 1941. године нацисти стрељали 2300 крагујевчана, међу којима је било и доста деце. Наша велика песникиња Десанка Максимовић о том тужном догађају написала је поему „Крвава бајка“.
Шумарице су доспеле у очи јавности како Србије, тако и других држава, по прошломесечном догађају који и даље траје. Наиме, у Шумарицама је службеник Рајфајзен банке пословнице у Крагујевцу сакрио 1.500.000 (милион и по) еура (пре десетак дана је нађено 60.000 швајцараца, а за преосталих 50.000 еура се још увек трага).
Трећа ствар, због које иначе и пишем овај запис, јесте вест која је ономад засенила српску „читалачку“ публику — јесенас су се појавили духови у Шумарицама! Пре пар година су Шумарице облетали „летећи тањири“, али овога пута постоји „необориви“ доказ — фотографија усликана мобилним телефоном!
Духови у Шумарицама
Да, да, веровали или не, овај феномен је истражио Курир, пренео је 17. јуна и стручно мишљење неког стручњака за духове и друге „санђаме“, а вест ударио на насловну страну! Чак су сутрадан у чланку „Духови не мирују“ још мало догађај поткрепили стручним мишљењима, духовима, необележеним гробљем, осветом, и др.Театрално, нема шта. Можда је чак неко и поверовао у ову небулозу. Али, одкуд онда нашој браћи русима још у мају ова иста фотка, само у пуној величини и квалитету, а послао је баћушка Рус редакцији руског сајта?
Блах, ко овде кога јебе, руси курир, или курир србе?
Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.
Ево нове верзије „ковачнице речи“. Аутоматизована надоградња помоћу додатка WPAU прошла је „ручно“ јер аутоматизована због забрањеног exec()-а на серверу није могућа.
Има пар занимљивих унапређења, попут:
опис испод слике додаје се у уређивачу слика и приказује у тексту чланка/стране; приказ изгледа теме пре примене (енг. preview) тако да више није потербан додатак Theme Test Drive и слични; додаци (енг. Plugins) су сада подељени у целине: активни, скоро коришћени и неактивни, и могуће је изабрати више од једног додатка „штиклирајући“ кућице ради укључивања, искључивања, одн. брисања; ту је и дугменце „Press This“ за брзо додавање чланака о садржају који се пронађе на вебу; слике у галерији могу да се сортирају методом „превуци и пусти“; на дну уређивача чланака и страница налази се одељак „Post revisions“ који омогућава увид у ревизије, т.ј. измене текста са могућношћу упоредниг прегледа разлика између две ревизије, те враћање сачуване верзије текста као актуелне.То су занимљивости које сам уочио при првом „трчању“ кроз нову верзију. Са осталим новотаријама ћу се упознавати у ходу.
Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.