Jutros sam u svoj blogroll dodao blog Online Papers in Philosophy, koji održava jedan američki doktorant. Stvar je jednostavno zamišljena: prate se stranice na kojima filozofi objavljuju svoje preprint radove ili održavaju lične arhive, prikupljaju se informacije o novim člancima i periodično se objavljuje njihov spisak. Teško je ne primetiti da je veliki broj autora koji na svojim internet stranicama nude neku vrstu arhive radova. Čak i kada su u pitanju rane ili radne verzije, možemo pretpostaviti da autori koji svoje tekstove na ovaj način nude zainteresovanoj javnosti, očekuju da će biti čitaniji, možda citiraniji, u najmanju ruku da će nekoga podstaći na diskusiju.
Mene je to podstaklo da se zapitam kakvo je stanje sa samoarhiviranjem na ovim geografskim širinama. Ne mislim na časopisne arhive sa javnim ili ograničenim pristupom, kao što su Hrčak ili Sociofakt. Mislim na arhive radova koje sami autori održavaju na svojim službenim ili ličnim stranicama. Ukratko, tog stanja gotovo da i nema.
Pregledao sam sajtove filozofskih fakulteta sa zajedničkog jezičkog područja koje se proteže u četiri nezavisne države (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora) i ograničio se samo na katedre i odseke za filozofiji. Jedini (ponavljam: jedini) filozof sa ovog područjakoji na svojim službenim stranama održava ozbiljnu arhivu radova je prof. dr Borislav Mikulić sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta. Sa njegovog sajta mogu se preuzeti ne samo pojedinačni članci, već i cele knjige, što je posebno redak slučaj (verovatno zbog ideja o autorskim pravima koje uglavnom imaju autori i izdavači).
Nepoznavanje medija i alatki sigurno je faktor koji ograničava samoarhiviranje članaka, kako filozofskih, tako i u drugim akademskim disciplinama. Ali uvek se može angažovati neko za koga to nije novost. Ili naučiti? Čovek uči dok je živ. Nešto drugo će biti u pitanju. Zašto i kako - filozofi se ne pitaju mnogo o onom “kako”; njihovo je “zašto”.
Vidljivost, čitanost, citiranost, kontakti i diskusije… Ovim pragmatičkim razlozima moglo bi se dodati i nešto što spada u red filozofskih argumenata. Zato, dakle, što se time naglašava sloboda i čuvaju prava mišljenja. Zato što dijalog, u kome je oduvek oličena filozofija, traži svoje nove forme. Zato što samoarhiviranje na internetu zadržava kvalitet otvorenosti, koji se neminovno gubi u konačnosti štampane knjige/časopisa. Zato, što će do teksta doći neko kome su važne ideje (ključne reči). Zato, što…
