Planeta Srbija

Berba 2007 je prva koju nameravam da kompletno prodam. Imam obezbeđeno sve - flaše, etikete, pampure, kapice. Sve sem ambalaže. Dakle…

Gde kupiti kartonske kutije sa pregradama, za 6 i 12 flaša vina (0.75l)?

Ne treba mi mnogo i treba da su čiste, bez ikakve štampe. Preferiram bele, mada može bilo kakve. Ako ste proizvođač ili imate kontakt za nekog proizvođača, super, može i to.

Prethodna dva dana sam proveo u Sava Centru, što pored štandova što na predavanjima i prezentacijama.

Otkrio sam nekoliko lepih vina i saznao dosta informacija koje su mi bitne za moj mali hobi. :)

Pisao sam dosta o svojim utiscima na Vinskim forumima - ako ste bili na sajmu, voleo bih da čujem vaše utiske. Na forum je jednostavno prijaviti se i odmah imate pristup.

Pre skoro 20 godina, kada je ćale raskrčio polovinu šljivara i zasadio špalir na tih 10 ari, bilo je bezmalo 500 čokota. U najboljoj godini, to je donosilo oko 1200kg grožđa. Zasađene sorte su bile who’s who srpskih kućevnih vinograda: Frankovka, Prokupac, Župljanka, Plovdina, Kardinal, Hamburg Muskat… Sve i svašta. Ne sećam se tačno razloga za ovakav pristup, ali verujem da je bio sistem: da vidim šta će se primiti i uspeti. ;)

Vremenom su se neke sorte isušile ili nisu ni iznikle. Povremeno bi se neka i smrzla (Pirot ume da bude gadno hladan). Onda je u martu 2005. bilo par nedelja užasne hladnoće (nije prelazilo preko -10) i tada se 60-tak čokota smrzlo.

Vreme je bilo da se tu neke stvari isprave. U četvrtak sam sa prijateljima zasadio 90 novih čokota, popunivši sva prazna mesta. Rupe su već bile pripremljene nekoliko dana ranije i sama sadnja je trajala oko 5 sati, bez neke veće žurbe.

Sada mi ostaje da sačekam godinu dana i vidim koliko će i kako niknuti. Kuc, kuc. A za recimo 3 godine prvi plodovi, a godinu nakon toga i prva ozbiljna berba. Kuc, kuc, kuc, kuc.

Kasno preksinoć sam postavio novi dizajn za vinske forume. To je kompletiranje posla koji je započeo pre nedelju dana kada sam izvršio tranziciju sa bbPressa na phpBB3. To je sada već druga promena forum softvera i mislim da je bilo dosta i da neću više menjati.

Mesecima sam se nadao da će se pojaviti attachment plugin za bbPress, ali nema pa nema. Na forumu ovog tipa slike su prilično bitne; ubiše se ljudi objašnjavajući sa hiljadu reči kako izgleda neka od sprava za podrum - slika bi to rešila bez problema. Zatim su tu slike vina, vinograda, načina orezivanja…

I tako, krajem prošle godine krenem u još jednu avanturu.

Konverzija podataka

phpBB3 je značajno komplikovaniji od Vanille i bbPressa - ima daleko više mogućnosti i podešavanja i samim je kompleksnost mnogo veća. Jedna činjenica koja o tome govori je da bbPress ima 7-8 tabela, phpBB3 ima 50+ (odokativno, nisam brojao). Sve to je sad trebalo analizirati i premapirati podatke.

phpBB3 ima mogućnost konverzije prilikom instalacije…ukoliko postoji odgovarajući konverter. phpBB3 isporučuje samo konverter sa verzije 2 na verziju 3. Što je i normalno. Taj konverter se aktivno promoviše kao model kako treba pisati konvertere za druge sisteme. U zvaničnim forumima već ima nekoliko konvertera za druge forumske aplikacije (SMF, vBulletin, Nuke…) ali ne i za bbPress.

Pokušaji da analiziram te konvertere i prepravim neki od njih za bbPress su bili više nego frustrirajući. Iako originalni konverter ima dosta komentara, nikako nisam uspevao ni da počnem. Ma ni da stignem do prvog koraka u konverziji. Nizak nivo mog PHP znanja je jedan od razloga, ali sumnjam da je najbitniji. Više mi deluje da tu nedostaje jedan propisan detaljan vodič u tehnički deo priče - kako phpBB3 radi - a zatim i detaljno objašnjenje converter frameworka, pre svega kako početi, kako podesiti osnovne parametre itd… Tako sam posle nedelju dana bauljanja po mraku digao ruke i krenuo drugim putem.

Podigao sam phpBB3 forum lokalno, napravio par usera, foruma i postova i onda posle svake operacije analizirao šta se desilo i gde je šta upisano. Zatim sam parče po parče pravio SQL upite za svaku pojedinačnu operaciju. Dve večeri su bile dovoljne da stignem do prve beta verzije skripta koji konvertuje korisnike, forume, teme i postove. Za još dve sam počistio sitne bugove i doveo skript u stanje gde kompletno konvertuje moj stari forum.

Tu verziju sam poslao u gore spominjani forum, ako još nekome zatreba. Ne garantujem da će konvertovati baš sve - meni uradilo posao.

To je bila polovina posla - nakon toga je trebalo napraviti…

vino.aplus stil

Osnovni stil foruma je onako, baš generički; tačno kakav osnovni stil i treba da bude, pa da te natera da napraviš nešto što će imati veze sa tematikom foruma. Vanillin osnovni stil je baš baš ružan - a pogledajte šta je Dragan uradio od toga na Herbivu. bbPress je nešto lepši, ali skroz u sivim tonovima i takođe zove na doradu.

Jedna od bitnih stavki na listi novosti u verziji 3 phpBB softvera je i CSS-baziran dizajn, maltene bez tabela. To je veoma retko kod ovakvih softvera i glavni razlog što sam uopšte testirao ovaj softver. Ja, kao najgora pedanterija po pitanju HTML koda bih imao svašta da doradim/izmenim, ali sam generalno prijatno iznenađen.

CSS kod sa druge strane je krš. Ima desetak fajlova u theme folderu i podeljeni su po meni totalno bezveze. Da bi promenili header, morate da promenite barem 4 fajla. Jedno te isto CSS pravilo se po 2-3-4x ponavlja u različitim fajlovima. Bilo je ekstremno frustrirajuće pohvatati gde je glava a gde je rep. Kada vidim ovako nešto nimalo me ne čudi koliko su ljudi koji pokušavaju da uče CSS ponekad frustrirani. Ja obožavam CSS dizajn ali ovo je bilo da popizdiš.

Nikada, ama baš nikada nemojte rascepkano praviti CSS za isti blok na strani. Napravite osnovno parče koje definiše globalne stilove za elemente, a onda za svaku celinu na strani napravite po jedan fajl i onda sve @import-ujte u neki main.css. Svi stilovi unutar tog pojedinačnog fajla neka imaju na početku klasu kompletne celine. Na primer, ako imate header blok, onda svi stilovi su .header XX {...}. Time se ne može menjanjem jednog fajla skrkati nešto u nekom desetom. Ne cepkajte stilove za istu stvar u više fajlova - to niko kasnije ne može da pohvata a da sačuva živce. Ma - dajte sebi 6 meseci lufta od tog projekta i ni vi nećete znati zašto se nešto sjebatalo, a ma samo sam promenio par linija…

Sve su ovo lekcije koje sam naučio iz višegodišnjeg svakodnevnog rada na desetinama CSS projekata, od sitnih 1-3 strane projekata do monstruma koji se kače na 20+ sajtova. Video sam da neki od najpoznatijih CSS dizajnera/kodera vole da parcelišu na fajlove po sistemu: tipografija/layout/boje/šta god je ostalo. Svako ima svoj sistem rada i poštujem svačiji proces rada koji daje rezultate, no lično ovo smatram za čisto samoubistvo za bilo kakvo kasnije održavanje ili ne daj može ostavljanje nekome drugom na održavanje. Npr, tipografija utiče na layout i obrnuto - retko mi se dešavalo da jedno promenim a ne moram ono drugo.

No, da ostavim ovaj rant po strani - vinski forumi sada manje više izgledaju onako kako sam od početka hteo. Ako nemate vinograd i ne bavite se proizvodnjom, već samo volite vina i volite da razmenjujete iskustva, imamo mesto i za vas. Te forume tek nameravam da poguram sa par postova o mojim omiljenim vinima, biće mi zadovoljstvo da vas vidim tamo i čujem šta vi volite.

A meni ostaje da vidim kako da ubudžim RSS i SEO-friendly URLove za forum…

Nisam reklamirao vinski forum uopšte (sem onog prošlog posta), jer sam hteo da prvo doteram dizajn. A to se razvuklo, već nedeljama…

Ubi me bre ova Vanilla. HTML kod ne uspevam da uhvatim ni za glavu ni za rep, .php fajlići su deljeni po nekom haotičnom principu (ili ga barem ja ne kapiram), a u par delova delova koda nisam ni uspeo da preuredim HTML kako sam hteo. Žali Bože bačenog vremena.

Umesto da sam lepo odmah prešao na bbPress. Jes’ da je još uvek nedonošče (aktuelna verzija 0.8.2.1) ali barem ne moram da mnogo prčkam po kodu već direktno spucao dizajn i vozi. Najviše muke je bilo oko prebacivanja sadržaja i usera iz Vanille - napisao sam set SQL skriptova koji vrše prebacivanje. Ništa bullet-proof, samo koliko da mi završi posao. A onda i neki sitan .php koji je formirao slugs - koji se koriste za lepe permalinkove. Sada svaki forum, topic i post ima fini URL (mada ima nekakvih query string gluposti na kraju).

Tako da sada sve to fercera na bbPress platformi. Za divno čudo, izgleda da i Vanilla i bbPress koriste isti hash za lozinke, pa je prosto prebacivanje podataka iz tabela prenelo i to. Jedina je fora što username ne može da sadrži ništa sem slova i brojeva, što će pogoditi Dejana

Forum je spreman. Navalite.

Baziran je na Vanilla paketu, veoma jednostavnom softverskom paketu koji koristi PHP i MySQL. Kod koji generiše je baziran na web standardima, tako da se lako indeksira od strane pretraživača i nadam se da će naše diskusije brzo istrčati na prve strane istih, kad god neko traži bilo šta o vinu na srpskom (i sličnim) jezicima.

Razmišljao sam o phpBB, punBB i sličnim zverima (ova prvi se na Dreamhostu instalira jednim klikom) ali su glomazni paketi sa kojima nemam baš mnogo želje da se petljam. A i ne volim taj kockasti forumski stil koji preovladava svim paketima. Vanilla mi omogućava da jednostavno (šic!) izmenim i HTML i CSS za forum, pa ću - kad vreme dozvoli - napraviti nešto dobro.

Postoji i prevod na srpski (koji sam doradio za aktuelnu verziju 1.1.2), pa je moguće izabrati između engleskog i srpskog u podešavanjima. Osnovni jezik je naravno srpski, a ko želi može da interfejs promeni nazad na engleski.

Osnovni Vanilla stil je po meni prilično bled i teško čitljiv. Ne znam zašto su izabrali te boje, ali mi se uopšte ne dopada. Isprva sam mislio da kreiram stil koji će pristajati tematici foruma, ali ako to budem čekao, neće se ovaj forum skoro pojaviti. Poskidao sam nekoliko stilova koje su drugi ljudi kreirali, pa se nadam da ćete naći neki koji je dobar za vas. Meni se iskreno ni jedan baš ne sviđa, no šta je tu je - kad napravim ono što sam zamislio, videće se.

Još jednom, posetite forum, prijavite se, pa da polako krenemo.

Zamalo da ga propustim. No u subotu, od 13-15h sam uspeo da obiđem sve i da probam skoro sve. Jako vesela ekipa tamo, obavezno se izlazi sa osmehom na licu.

Ovo je prvi put da sam bio na ovoj manifestaciji i moj opšti utisak je da za svakog ljubitelja vina ovo predstavlja događaj koji se ne sme propustiti. Prilično je lepo organizovano, mada na malo sitnom prostoru, pa su izlagači prilično zbijeni jedni uz druge.

Na sajmu su bili svi poznati (barem meni) domaći vinari: Aleksandrović, Radovanović, Radenković, Jelić (Tamuz), Jović. Ovom prilikom sam se upoznao i sa ponudom nekih koje ranije nisam video ni probao: Kiš, Vinum, Marinković, Veličković, Minić, Dajić, Dulka, Vinski Dvor Hajdukovo (moguće da sam propustio po nekog).

Makedonoskih vinara je bilo: Ezimit, Grkov, Villa Marija (tek dolaze na naše tržište), kao i slovenačkih i hrvatskih (Kozlović ima prelep slatki providni muškat), plus par iz Hercegovine. Španskih nije bilo mnogo, mada sam čuo da su imali zasebnu prezentaciju u petak, a bilo je argentinskih, za koje je bio tražen distributer. Lep mali štand su imali Tokaji, izuzetna slatka vina iz Mađarske, sa možda i najlepšom etiketom na celom sajmu. Zlatna boja Tokaja prosto sija. Uvoznik Bordeaux vina je doveo Francuza da predstavlja njihova vina, što je sjajan marketinški potez.

Od proizvođača opreme, bili su Beomox (pampuri), Hromil iz Kovilja (sudovi i alati od hormiranog čelika) kao i Enovitis iz Topole, koji su imali flaše (slovenačkog Vetropacka) i zanimljiv izbor razne sitne opreme: meni je interesantan bio refraktometar, za merenje šećera u grožđu. Očekivao sam ih više, da budem iskren. Dodatno, za sve njih mi je zajednički utisak da ih baš ne zanimaju nikakvi mali proizvođači - ako nemate bar 5.000 litara, niste bitan kupac. Kako spomenem da imam 400-500l godišnje, tako njihov entuzijazam vidno opadne. Možda grešim, no…

Evo nešto fotografija sa sajma, od 81 koliko sam napravio (klikom dobijate originalne, 8MPx fotke).

p.s. Nisam zaboravio za forum, samo ne postižem. Naredne nedelje nisam u Beogradu, ali biće sigurno live u maju.

Vacić Vina, Rosé 2000

Heeeelp!

Neverovatno. Zar je moguće da samo 1 firma i 1 radnja u celom Beogradu prodaju zatvarače za vinske flaše od prirodne plute? Beomox prodaje austrijske, sjajne, ali skupe i samo na po hiljadu komada. Revin (u njihovom komšiluku na Banovom Brdu) prodaje na komad, ali neke koji mi se ne sviđaju, više su plastični nego plutani.

Iskopao sam da ima u Subotici u Garden centru (?!), a ima i u Paraćinu (ovo nije potvrđeno). Ali gde u Beogradu? Da li ih ima u Metrou? Ovi su inače neverovatni likovi - 3 dana se niko ne javlja na kontakt telefone u oba ovdašnja Metroa.

Slična priča i sa flašama za vino, ali sam njih barem dogovorio da preuzmem u Paraćinu. Flaše možete da kupite u nekoliko firmi, ali opet na po hiljadu komada. Mislim, ovde ili možeš da kupiš 20 ili 1000 komada. Ali recimo 100, 200, za neko sitno kućno flaširanje, niks burazeru.

Heeelp! Svaka informacija dobrodošla.

Dobrano kasnim sa ovom pričom, no bolje ikad… U prethodna tri posta sam pisao o berbi i muljanju, flaširanju i otakanju. Sada ide priča o prvom pretakanju. Nemam fotografija sa ovog dela priče - koji je inače trajao nekih 4h - ali sam iskopao neke stare fotografije koje su mi veoma drage. Decembra 2003 smo ćale i ja radili berbu 2002, a suštinski je to ista priča; procedura se nije promenila.

Potrebni sastojci

Prihvatna posuda i burad. Ova dva imaju preko 400 litara zajedno

Sledeće stvari treba spremiti pre nego se uopšte i počne:

sumporne trake 2 tanke žice (bakarne su ok, lako se savijaju a dovoljno su čvrste) kesice vinobrana (10g/100l), kupuju se u bilo kojoj poljoprivrednoj apoteci cednjaci za vinobran konopčići za cednjake soda za burad, 1 jogurstka čaša / 100l

Za samo pretakanje, pošto imamo električnu pumpu, treba nam velika plastična posuda za prvi prihvat, plastična burad za privremeno smeštanje i jaka čelična žica za vezivanje creva za vrh buradi.

Pranje buradi

Kada sam radio sa ćaletom svojevremeno, procedura za svako bure je bila:

Ljuljaj dečko, ljuljaj

1 pranje hladnom vodom 1 pranje vrelom vodom 1 pranje vrelom vodom sa drvenom sodom 1 pranje vrelom vodom 1 pranje hladnom vodom

Sada smo radili neznatno drugačije, po receptu koji koristi čika Danja:

1 pranje hladnom vodom 1 pranje vrelom vodom sa drvenom sodom 3 pranja hladnom vodom

Stvar izbora zaista. Logično dođe da će topla voda oprati bolje, no mislim da su u pitanju nijanse. Ako imate pri ruci pun bojler i relativno malo burića, onda zašto ne - inače je pogodnija druga procedura, pre svega što nema čekanja da se nova količina vode zagreje.

Postupak

Električna pumpa skoro potpuno izbaci fizički rad iz priče, tako da je pretakanje u stvari jako dobra zabava. Skupite veselu dobru ekipu, malo hladnog mezea, vino je već tu - šta ćete više. I jako, jako bitno: prostorija (podrum, šta već) mora konstantno da se vetri, ma koliko bilo hladno. Sumporisanje, pranje, mulj…sve to kreira jako puno gasova i može da izazove mučninu i glavobolju. Vetriti!

Namesti celu skalameriju. Izlazno crevo se žicom veže za vrh prihvatnog bureta, pošto vino ističe priličnom brzinom pa može da izleti iz bureta, a kada je bure prazno i da ga prevrne. Stoga ga pridržavajte dok se ne napuni do negde trećine. Notica za mene (za ubuduće): dugačko crevo za nastavkom je izlazno, kratko crevo je ulazno.

Moj ćale, na omiljenom poslu

Postavi široku posudu za prihvat ispod bureta, isčupaj burmu i pusti da teče. Kada se približi vrhu, uključi pumpu (ne zaboravite da pridržavate prihvatno plastično bure). I tako pustiš da sve lepo ide, dok se ne približi dnu. Tada već ide lagano, pa se bure može podići i nagnuti da ide malo brže ali pritom jako bitno držati neku cediljku i posmatrati kada se pojavi mulj. To se može i vizuelno videti u mlazu, a pri ovom prvom pretakanju se pojavi belo-siva skrama. Tada se prekida isipanje, sve se prespe (do zadnje kapi) u bure i onda ide jedino fizikalisanje.

Bure se skine, napuni vodom i isipa se kompletan mulj. Verujte, ima toga dosta. Srećom pa je ćale pri pravljenju podruma predvideo kanalizacioni odvod, inače bi to iznosili kofama napolje. Ćale je bio genijalac, bez ikakve sumnje. Pranje je jednostavno, isto sa svakom vodom. Nasipa se proizvoljno, otprilike toliko da pokrije burmu, a onda ljuljaj, pa ljuljaj - tako da voda trči po celoj unutrašnjoj površini bureta. Iskoristi priliku da opereš bure i spolja - nema lepšeg prizora od čistih, uredno složenih buradi.

Nemoj slučajno da nešto ostane - do zadnje kapi

Nakon završenog ciklusa pranja, otkinuti malo parče sumprone trake, zakačiti za bakarnu žicu i zapaliti i onda brzo spustiti u bure- ali pažljivo, da trakica ne spadne. Ako uredno izgori, onda je sve ok, bure je čisto. Ako to parče ne izgori celo, ne valja, još jedna tura sa toplom vodom i sodom, pa opet toplom vodom.

Ako je ok, onda se za žicu okači kompletna traka, zapali (smrdi do zla boga) i spusti pažljivo u bure. Zatvori se čepom odozgo i ostavi da izgori. Pravo vreme za meze i čašicu. Čep otvarati sa glavom okrenutom na stranu. Stvori se unutra prilično pritiska, pa može da izleti a i…da li sam već rekao da smrdi? Piihhh… Žicu jako pažljivo vaditi, da bi se videlo da je sve lepo izgorelo (naglim vađenjem može neizgorelo parče da otpadne i da mislite da je sve u redu). Opet - ako nije sve izgorelo, pranje i pranje. Ni slučajno se ne igrati s ovim - kompletan jednogodišnji trud može da se sje*e zato što vas je mrzelo da potrošite 10min na dodatno pranje.

Može odmah i da se proba

Vratiti bure na mesto, premestiti aparaturu i presipati nazad u bure. Zanimljivo je posmatrati kako vino isteruje sumporni dim napolje. Kada se bure propisno napuni, onda spremiti vinobran.

Šta je vinobran tačno, nemam pojma, ali se u ovom trenutku stavlja. Naspe se u cednjak, cednjak se uredno uveže na kanapče, spusti u vino i bure se propisno zatvori odozgo. Vinobran će pomoći bistrenju, neutrališe sumpor (valjda) i generalno leči vino od čega kod lošeg ima.

Sve se ovo ponovi za svako bure. Naših 400l smeštenih u 5 burića različite veličine je na kraju stalo u 4 bureta i sve je bilo gotovo za 4h. Od 1 do 5, pa na klopu. Nakon ovoga, vino će se izbistriti i srediti za nekih 2 nedelje i već tada može da se pije. No, kako rekoh, mi nemamo potrebu da to radimo kada ima starog vina, tako da ova berba i dalje čeka svoj red.

Prazna i čista presa, pripremljena za rad

Treći dan sam smatrao za dan sa najviše fizičkog posla. Psihički sam se pripremao za prenošenje jedno 40-50 kofa vina, od garaže niz stepenice do podruma. No, komšija Mita mi je prethodno veče, dok smo prali burad saopštio vest nedelje - da nema nikakvog nošenja. Ćale je naime izbušio rupu u zidu od garaže do podruma, tako da se tu progura crevo i vino direktno iz prese ide u bure. Džoli gud.

Presovanje

Ujutro smo primetili da se grožđe u buradima blago podiglo, javljajući da je i više nego spremno za vrenje. Nije se imalo šta čekati, tako da se ekipa okupila nešto posle podneva i krenulo se sa radom.

Presa je puna, vreme je za mišiće

Sama presa stoji na plitkom metalnom prihvatu koji na jednom ćošku ima otvor veličine 6-7cm. Ispod njega se prikači cedilica sa gustom mrežicom tako da se spreči pad sitnih bobica i grančica u otok vina. Otok se skuplja u široku plastičnu posudu koja na dnu ima otvor odakle ide crevo. Između garaže i nivoa bureta postoji neki mali pad, no ipak premali i pretakanje bi trajalo dosta dugo. Zbog toga je ćale (elektroinženjer) svojevremeno sastavio malu pumpu, koja stvara dodatni pritisak i brzo prebacuje vino. Iz vrlo praktičnih razloga, prekidač za uključivanje pumpe stoji na dugačkom kablu koji zajedno sa odvodnim crevom ide do podruma. Naime, samo onaj dole u podrumu koji puni burad zna kada treba da prekine, zato i prekidač treba da bude kod njega.

Na samom odvodu iz prihvatne posude stoji slavina koja se zavrće čim nivo vina u njoj opadne vrlo blizu gornjeg dela otvora. Sama creva moraju biti potpuno puna vinom - ako uđe nešto vazduha pumpa prosto neće da povuče. Svako ko je pretakao vino, rakiju, gorivo na cug, zna o čemu pričam. Tada mora da se cinculira sa pumpom, crevima i slično, samo da se nekako popune te rupe gde manjka tečnosti.

Ovo je negde oko polovine prese i potrebna je solidna snaga da se istisne još nešto

U samom presovanju nema mnogo mudrosti. Grožđe presipamo u presu, a sve vreme lagano se pritiska ili nekim širokim drvetom ili rukama previše je usko da se unutra smesti mlada snaša . Kada se napuni do vrha, onda se postavi serija širokih letvi i na kraju metalna presa sa ručkom za okretanje. Odatle je posao na momente dosadan: okrene se 3-4 puta dok ne počne čitava skalamerija da se okreće, pa se zatim čeka dok to polako otiče i grožđana masa “popusti” da može još par puta da se okrene…i tako u krug. Kao što to obično biva, prvih 80% vina se istisne očas posla, a preostalih 20% zahteva 3-4x više vremena. Tipično.

Provera nivoa - mora da ostane 10-tak cm od vrha, za ispravno vrenje

To je samo još jedna prilika da se proveri kvalitet starijeg vina, dok se proverava još koliko mesta ima u kom buretu. Nama je svih 520kg grožđa stalo u dve prese, tako da nismo imali mnogo praznog hoda - ceo posao je bio gotov za 4h. Kada se propisno ispresuje, onda je procenat iskorišćenja oko 80%, što smo postigli, jer smo ukupno imali nešto preko 400litara. Za neke sušne godine, ovo može da padne i na 70%. Koliko smo dobro ispresovali, videlo se i po tome što nije bilo nikakvog curenja kada smo rasklopili presu. “Torta” koja je ostala je bila vrlo čvrsta i zahtevala je pristojan napor da se razbije i prebaci na drugo mesto. Takva može da se iskoristi samo da nekoj rakiji da lepši ukus, ne i za recimo popularnu kominu. Mita mi je rekao da su moj ćale i on jedne godine preterali sa presovanjem toliko da nisu uspeli rukama da razbiju ovu masu, pa je ćale doneo testeru i sekao. Nije lovačka priča, zaista je moguće.

TRS = tupa radna snaga. Vrti dečko, dok curice prolaze ulicom…

Na kraju cele priče, bitno je dobro postaviti “aparaturu” za vrenje. Iz samog bureta crevo ide u u kofu sa vodom (dovoljno je da je 50% puna). Izlaz iz bureta se dobro zatvori tzv. živom gumom. Vrlo je bitno da se redovno (više puta dnevno) proverava da li sva burad uredno krčkaju. Kada počne vrenje, gasovi koji se kreiraju vrenjem će kroz crevo izlaziti u kofu koja se u prvim danima propisno zacrni, dok iz vina izlazi raznorazna prljavština. Upravo zbog tih otpadaka je bitno da se ostavi praznog mesta na vrhu bureta, da sve to izađe, inače bi se zabilo u unutrašnjost bureta i onda bi vam sledilo dodatno pretakanje da to sredite.

Ovako izgleda “setup” za odvod

Ti gasovi su takođe vrlo neprijatnog mirisa i rekao bih i otrovni (mada bi mi ovde trebao neki tehnolog za potvrdu), zbog čega na podrumu imamo mali prozor koji se drži otvorenim sve vreme vrenja. Bez toga bi se u podrumu stvorila jako neprijatna atmosfera. Ne znam nikoga da se ugušio od ovoga, no…

Evo šta ostane kada se rasklopi presa, fina torta od bobica

Značaj one cediljke sa sredine priče je dvostruko značajan. Čvršće bobice mogu da naprave propisnu štetu. Prvo, mogu da dovedu do začepljenja pumpe i do pregorevanja rotora. Nekih 2000 dinara za premotavanje, ako imate sreće da je samo to. Druga šteta može biti mnogo gora. Ako se neka od bobica ili neka od grančica zaglavi unutar cevi za odvod vrenjskih gasova, gasovi će se gomilati unutar bureta i izazvati pravu pravcatu eksploziju koja može da raznese bure. U najgorim slučajevima može da kreira male drvene projektile koji će izbušiti i ostalu burad. Za svakog vinara, najgora noćna mora posle vremenskih neprilika tik pred berbu.

I na kraju, sve se lepo zatvori i počinje vrenje

Eto, to je kraj ove serije. Vrenje je još uvek u toku, mama to redovno prati, tako da tu problema nema. Sledeća stvar koja prestoji je prvo pretakanje, što se nadam da ću takođe moći da ispratim slikama. Do tada, ostaje da se igram sa dizajnom etiketa.

Slatko vino, 100% prirodni grožđani sok. Predivan, presladak i već prilično bistar

Nadam se da ste uživali, što u priči što u slikama. Voleo bih da čujem ako neko ima slična iskustva - komentari su otvoreni pa…

Živeli!

Vacić Rose 2004

Obzirom da je u grožđu bilo i nešto belog vina, sačekali smo dva dana da bi dobili onu roze koju ja volim. Možda smo i malo preterali gledajući šta je izlazilo iz prese, ali mislim da će biti ok. Koliko čekati je vrlo individualna stvar - neki ljudi u Pirotu odmah posle muljanja direktno presuju, sve zavisno od toga šta žele da dobiju i kakve sorte grožđa imaju.

Taj dan pauze sam iskoristio za probno flaširanje vina iz berbe 2004.

Etiketiranje

Etikete sam već pripremio na samolepljivom papiru, a ostalu opremu je valjalo kupiti. Pre svega, obezbediti dobre pampure od prirodne plute. Posredstvom kataloga In Vino Festivala Vina, pronašao sam firmu Beomox koja prodaje zatvarače austrijske kompanije Schiesser. Prilično skupi (28din + PDV), ali veoma kvalitetni.

U Revinu, na Banovom Brdu, pronašao sam jednostavnu ručnu zatvaračicu (1300din) i PVC kapice (1.80din), crne, matirane. Imali su raznorazne kapice, ali sve redom sjajne, što mi se ne dopada. Svetle kapice bi bolje išle uz roze, ali ni crne nisu loše - ako se dobro uklope sa nalepnicom onda je sve ok.

Zatvaranje flaša plutom

Zatvaračica nije loša, ali ima mali problem. Radi na principu kupastog žljeba, gde je gornji deo gde ulazi pampur širi od donjeg. Metalna šipka je naravno koji mm uža od tog donjeg otvora, te kada pritisne čep odozgo ona ga blago udubi. Kako prolazi nadole, pluta se ugiba i otkine se mali prsten plute sa vrha, debljine 5mm. Obzirom da su čepovi dobri, dovoljno ostane za flašu, ali estetski ne deljuje najbolje. Zbog toga čepove treba namokriti da bi brže kliznuli na dole. I obavezno nakon svakog zatvaranja dobrano očistiti zatvaračicu jer od tog kidanja ostanu delići koji pri sledećem zatvaranju završe u vinu. To sam iskusio nakon 10-te zatvorene flaše a da ne bi kućnog prijatelja ne bih ni shvatio otkud ti delići u flašama. Nauk 1.

U Revinu imaju i dosta skuplju stonu zatvaračicu (7.500din) koja radi na drugom principu. Ima visoku ručku koja pomeranjem skuplja seriju prstenova oko plute i stiska je. Tako stisnut čep se onda jednim potezom ubaci u flašu i sam čep bude netaknut. Lepa stvar, samo teško isplativa za par desetina flaša koliko će mi trebati sada. Možda neke naredne godine.

A u praksi…

Lepljenje etiketa na flaše

Nalepnice sam isekao…nekako. Još jedno iskustvo - nalepnice štampati spojene jednu uz drugu: tako ćete jednim potezom seći 2 ivice. Ja sam ih “pametno” razdvojio sa po 1cm beline, što je em veći posao za sečenje em tako tanke trake se loše seku pa krajevi budu neravni / iskrzani. Nauk 2.

Moja originalna ideja sa nalepnicama je bila da su pune dužine i da potpuno zatvore flašu, tj. da naprave ceo krug. To mi estetski deluje najbolje, a u praksi… Urnebes bre! Trebalo mi je po 15-tak pokušaja da ubodem iole dobar pravac, tako da se krajevi lepo uklope. I 1-2mm da se ne slaže nije dobro, izgleda baš ružno. Uraditi ovako nešto ručno je muka živa i bez nekog šablona gde bih položio prvo nalepnicu a zatim pozicionirao flašu i okretao je postepeno…nemoguća stvar. Nauk 3.

Prianjanje kapica - običnim fenom

No, šta je tu je, zalepio sam kako sam znao. Pre nego sam stigao, mama mi je javila da ima nekoliko flaša za probu. Ono što nisam znao je da su to tamno-zelene flaše. Bedak. To nisu flaše za roze vino! Roze mora da se vidi - njegova lepota se sastoji od boje, prozirnosti, kristalnoj čistoći, prelamanju svetlosti. Sve je to sastavni deo uživanja u ovoj vrsti vina. Ali šta je tu je. Počeo sam iz navike da skupljam prozirne 0.75l flaše, zatrebaće kad tad. Krajnji rezultat je pozitivan. dizajn je dobro prihvaćen od prijatelja i ispalo je prilično veselo.

U Revinu sam video i mašinu za zatvaranje kapica. Naime, da bi dobili onako fino skupljenu kapicu oko vrha flaše, sve što treba uraditi je da se dobrano zagreje, čime se skuplja i hlađenjem očvrsne. Sprava košta “sitnih” 12k dinara, pa je totalni overkill za ovo što meni treba. Zbog toga smo se snašli običnim fenom - uključite na najjače, pa lagano okrećete flašu i gledate kako se lagano skuplja. Ne uspe baš totalno da se zalepi, ali je ipak prilično dobro. Mada bi valjalo probati i sa nekim jačim fenom

Pranje burića

Pranje burića sodom - svašta izađe

Čisti sudovi, čisti sudovi. Mantra koju valja stalno ponavljati. Burad u koju je trebalo sipati vino smo propisno oprali. Prvo se opere običnom vodom i tu retko kada nešto ozbiljno prljavo izađe. To je zato što se ostaci od vina zavuku duboko u drvo. Tek pranje korišćenjem sode za buriće zaista pokaže čega sve tu ima - svako ko prvi put vidi to crnilo se šokira. Još jedno pranje vodom nakon toga i vreme je za test: zapali se sumporna traka, ubaci u bure i blago zapečati. Ako kompletno izgori onda je sve u redu - ako se plamen isključi i traka ostane barem malo neizgorela - opet na pranje, nije bilo dobro.

Naravno, sav ovaj trud se takođe valjao zaliti, pred sutrašnje presovanje

Ranije sam pisao o tome kako moja familija već neko vreme unazad pravi domaće vino, roze. Nakon odlaska mog ćaleta, taj posao je blago otišao u zapećak. Prošla godina je bila katastrofa, sa očajnim vremenom, koja je donela rod koji nije bio vredan branja, pa smo tih 200-tak kg poklonili prijatelju iz sela, za rakiju. Ove godine priča je bila drugačija, vreme je bilo lepo tokom septembra i oktobra i rod je bio prihvatljiv - daleko od idealnog, ne baš dobar, ali sasvim pristojan obzirom na katastrofu od prošle godine. Ako vas je ikada zanimalo kako se to sve radi i kako nektar bogova dolazi na trpezu, čitajte dalje…

Pranje muljače, da se ne gubi vreme narednog dana

Ana i ja smo stigli u Pirot u subotu popodne i već isto veče su odrađene osnovne pripreme, pre svega pranje muljače. Prvi savet: nakon samog grožđa, drugi osnovni faktor kvalitetnog vina su čisti sudovi. Burići, muljača, presa, creva - sve mora biti čisto, inače će sav jednogodišnji trud biti …pa sje*an. Ne vidim kako bih to drugačije rekao.

Berba

Berba je bila u nedelju, 22. oktobra. Vojvođani će sigurno reći prekasno, ali šta da im radim. Pirot je u kotlini, sa izrazitom kontinentalnom klimom, te ovde berba ide u drugoj polovini oktobra. Pola naših prijatelja je bralo 15. oktobra, a mi smo 22. Oprema koju imamo za pripremu vina je ortačka, bilo da se radi o muljači ili pumpi za pretakanje. Shodno tome se usklađujemo međusobno. Obzirom da ja sada značajno učestvujem, onda smo se usklađivali i sa mojim poslom i mogućnošću da idem od Beograda do Pirota. Dakle, 22.

Berači u akciji, u tipičnim položajima:)

U berbi se skupila standardna ekipa, kućni prijatelji, sa dodatkom mene i Ane, obzirom da sam ranijih godina retko uspevao da postignem da dođem na berbu. Grožđe je bilo lepo, tako da je posao išao brzo. Kada je grožđe loše - ima dosta buđi recimo - onda i desetoro može da bere 5h isto ovo, samo zato jer treba odvajati to loše na stranu. Nas sedmoro je obralo 400+ čokota (11 ari) za oko 2.5h. Vreme je bilo prelepo, kakvo se samo poželeti može. Tako da je utovar džakova (22 komada) počeo oko pola 12, nakon kraćeg odmora.

Moja mama, sa posebno lepim, bogatim grozdom frankovke

Utovar plodova, sve lepo spakovano da se ne prospe i slučajno ne zagubi neko zrno

Ukupno 520kg grožđa, nakon muljanja, kako je merenje pokazalo.

Sorte grožđa

Valjalo bi nešto reći i o sortama grožđa koje imamo u vinogradu. Ćale je svojevremeno isprobavao sve i svašta, da bi video šta uspeva u našem kraju. Vremenom se pokazalo da prokupac i frankovka najbolje uspevaju, od sorti vina koje daju dobro vino. A i prilično su slični, pa se nekad zbunim šta je šta Župljanku je takođe lepo imati, jer je neophodna za lepu roze boju vina po kojoj je pirotsko vino poznato, a daje i dobru dozu šećera. Roze u suštini može da se pravi i od tamnih sorti, ali presovanje mora da nastupi nakon maksimum jednog dana stajanja. Sa dobrom dozom belog grožđa, to može da bude posle dva dana (što smo mi radili).

Prokupac, autentična srpska sorta

Župljanka

Ono što treba zaobilaziti je plovdina, koja je začudo jedna od dominantnijih sorti u pirotskom kraju, valjda iz navike. Ona uspeva i kada nije posebno tretirana i održavana, daje dobar i bogat plod, plod koji je prilično vodenast i daje dobru zapreminu. Ono što ne daje jeste jačinu i šećerinu. Opravdano sumnjamo da je ona zaslužna za nisku širu (nizak nivo šećera) koju ovogodišnje vino ima, obzirom da je nje bilo baš dosta.

Plovdina

Muljanje

Obzirom da je ćale svojevremeno sa prijateljima napravio muljaču na struju, ovaj deo posla je trebao da bude osrednje lagan, tj. najveći deo posla bi bio pretovarivanje džakova. ED Pirot se potrudila da to tako ne bude, isključivši struju polovini grada zbog redovnog remonta. Tako da smo spomenutih 520kg dobili ručnim muljanjem. Gadno teška stvar, da vam ja kažem. Prosto se divim starim domaćinima koji su tako oduvek radili - mogu samo da zamislim kako to izgleda sa 3-4 ‘iljade kg roda.

Muljanje, muljanje…

No, šta je bilo, bilo je - slistili smo sve to za 1, do 1.5h. Zatim se sve to presipali u plastičnu burad, pošto je komplet muljača išla dalje, kod suvlasnika, koji je takođe brao istog dana, sticajem okolnosti.

Finalni rezultat prvog dana

Zatim ide dramatičan momenat, kada se pokazuje da li je sve dobro rađeno i da li su sve odluke bile dobre: merenje šire. Širometar (po Ekslu, ako sam dobro pročitao) je sprava koja meri količinu šećera u vinu, a to se zatim prilično precizno prenosi na procenat alkohola u vinu. Ovom vinu je pokazalo 72, što je 16.2 šire.

Merenje širometrom i određivanje postotka tabelom

No, bitan je i uticaj temperature. Date vrednosti se važe na temperaturi vina od 15 Celzijusovih, a temperatura našeg vina je 19 (rekoh već da je bilo toplo vreme). Na svakih 1 stepen se dodaje 0.2 šire, pa je krajnji rezultat 17 (tj. 170g/l ako gledate tabelu). To mu dođe tačno 10% alkohola. Ovo se povećava dodavanjem kristalnog belog šećera pre vrenja, 3-4kg/100l, da bi se dobilo (po meni) idealnih 20 šira, tj. 11.8% alkohola.

Time smo kompletirali prvi dan i vreme je bilo za ručak i propisno isprobavanje berbe 2004.

Nastavak priče sledi za koji dan…