Planeta Srbija

Ruski Krstur - mesto u Vojvodini

Autor fotografija: Saša Paljenkaš

(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Ruski Krstur je mesto u Vojvodini i zbog intezivnog iseljavanja u Kanadu i gradove - trenutno broji manje od 5.000 stanovnika.Ruski Krstur je centar vojvođanskih Rusina i u njemu su trenutno smeštene centralne institucije kao što su Nacionalni savet Rusina, Rusinsko narodno pozorište, Osnovna škola i Gimnazija na rusinskom jeziku... Imamo i svoju grkokatoličku crkvu, a par kilometara izvan Ruskog Krstura imamo i jedno svetilište posvećeno Bogorodici Mariji. Ja se često vozikam po Ruskom Krsturu i njegovoj okolini, pa često puta i fotografišem - a ovo su neke od tih fotografija...

Autor fotografija: Saša Paljenkaš

(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Покушај покрајинских власти пре пар месеци да на мала врата прогурају ”статут” који би Војводини дао државне атрибуте није успео, али замало. Класични медији - штампа, ТВ и радио - углавном под конролом ЕУфоричарских власи или странаца, готово да нису приметили сепаратистички Статут. Тек је кампања коју је предводила Нова Српска Политичка Мисао (видети сајт Нема Шале) разбила медијску помрчину и као рефлектором ухватила аутономаше in flagranti.Многе су ствари тада постале видљиве. На пример, да Ненад Чанак није носилац аутономашког пројекта него му је задатак да својим испадима одвлачи пажњу од стварних актера. Или да су мађарске странке, колико год неки њихови вође и чланови сањали о васкрсењу Велике Угарске, ипак само путници у аутономашком аутобусу. Открило се и да је возач тог аутобуса нико други до први човек покрајинске ДС, Бојан Пајтић. Истраживачки извештаји Слободана Антонића и Душана Ковачева на светло дана изнели су праву природу аутономаша и њихове везе са страним спонзорима (који финансирају и остале невладнике у Србији).Аутономаши, као што је већ познато, нису успели да свој Статут прогурају кроз Скупштину Србије. Међутим, то не значи да су одустали од свог наума. Зато се борба против комадања Србије наставља; ево пре неки дан је проф. Коста Чавошки написао одличну правну анализу положаја Војводине према важећем Уставу, са освртом на аутономашке предлоге.Све су ово добре вести. Србима очигледно још увек није сломљен дух, упркос дводеценијском менталном терору кроз медијску сатанизацију, блокаду, па и физичко насиље (1999.) и завођење квислиншког режима. Али је занимљиво да ни борцима против аутономаштва (тј. сепаратизма) не пада на памет очигледно питање:Чему, уопште, служи Војводина? Односно, која је сврха институције "аутономне покрајине"?Историјске основе за ову покрајину апсолутно нема. Постојала је, додуше, ”Српска Војводина,” проглашена на нешто већој територији 1848, током револуционарних превирања која су потресала аустријску царевину. ”Захвалан” на помоћи Срба у сузбијању мађарске побуне, Беч је укинуо Српску Војводину и прогласио ”Српско војводство и Тамишки банат,” које је 1860. предао Угарској. Сврха ”Српске Војводине” била је аутономија српског становништва у хапсбуршкој царевини, за коју су се Срби борили још откад су на позив цара Леополда у 17. веку потражили уточиште од Турака преко Саве и Дунава. Припајањем Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији у новембру 1918. та сврха је испуњена.Међутим, ако је држава створена 1918. а касније названа Југославија била испуњење српског државотворног и ослободилачког пројекта из 19. века, држава коју је из њених рушевина васкрсао Јосип Броз Тито 1945. године била је нешто сасвим другачије.Није спорно да је КПЈ на Југославију гледала као на ”тамницу народа” и творевину ”великосрпске буржоазије,” и да је годинама радила на њеном разбијању, распирујући у ту сврху пламен национализма. Под изговором борбе против ”српске хегемоније,” комунисти током рата успостављају ”републике” по угледу на СССР: Словенија, Хрватска (у чији састав улазе Истра, цела Далмација, Дубровник, Славонија и Барања, тако да јој од усташке НДХ недостају само Срем и БиХ), Босна и Херцеговина, Црна Гора (где се потенцира ”црногорска” нација као одвојена од српске), Македонија.План да се Косово и Метохија припоје Албанији и тако ампутира колевка српске државности пропада само зато што се албански качаци и балисти супротстављају Титу, а онда 1948. долази до разлаза са Коминтерном (па самим тим и са режимом Енвера Хоџе). Зато се успоставља ”аутономна област Косово и Метохија,” која касније прераста у ”Социјалистичку аутономну покрајину Косово.” Исто то се чини на северу Србије, стварањем САП Војводине (само се из наводног ”историјског имена” брише оно ”Српска”, дабоме). Од свих република Титове Југославије, само Србија има две аутономне области. Остатак, такозвана ”ужа Србија” (УЖАС), границама неодољиво подсећа на територију којом је под немачком окупацијом председавао Милан Недић. Случајно? Нипошто.Више детаља о националној политици КПЈ можете наћи у одличној књизи Душана Батаковића, ”Косовска хроника” (ПЛАТО, Београд, 1992.), да сад овде не скрећем са теме.”Покрајине” су, значи, део комунистичког пројекта да се Србија разбије, ослаби и држи под контролом како би се створила вештачка равнотежа унутар ”федеративне” Југославије. То је постало кристално јасно када је Југославија конфедерализована Уставом из 1974, који је од покрајина направио републике у скоро сваком погледу осим имена.У некој нормалној држави, постојале би покрајине као носиоци регионалне управе, са јасно дефинисаним надлежностима у односу на државну власт. Или би постојала централна власт и локална самоуправа (у виду општина или срезова), исто тако са јасно разграниченим надлежностима. Србија, међутим, тешко да по било чему задовољава дефиницију нормалне државе.Западна пропаганда је годинама оптуживала Слободана Милошевића да је 1989. ”укинуо аутономију” Албанцима на Косову. Камо среће! Али Милошевић није укинуо покрајине из неколико разлога. Прво, зато што је и он сам био дете Титоизма, па није могао да појми концепт да су покрајине створене да би се разбила Србија. Он је доводио у питање само обим покрајинских надлежности, а не њихово постојање, које је a priori прихватао. Баш као и данашњи српски политичари, аналитичари, правници... Други разлог, не мање важан, је што је контрола над покрајинама давала Србији три гласа у савезном Председништву (уместо дотадашњег једног). Пријатељска власт у Црној Гори је значила још један глас. Нико се добровољно не одриче власти...Не знам у којој мери је српској јавности познато да су се спонзори шиптарских сепаратиста (у ретким тренуцима када су се и трудили да представе аргументе, ма колико бедне) позивали управо на Устав из 1974. као аргумент за ”независно Косово.” Јер, забога, тим уставом је Космет био скоро па република, а пошто су републике исто што и суверене државе одлуком Бадентерове комисије... закључак је јасан. Из тога следи и да се под неповредивошћу републичких граница у ствари сматра неповредивост граница свих других република и покрајина, док су легитимне границе Србије ”УЖАС.” А што, приметићете, значи имплицитну подршку ”држави Војводини.”Али зар Војводина по дефиницији није српска, још од 1848? Јесте, али и становници Црне Горе су се вековима сматрали Србима, док их комунисти нису прогласили за одвојену нацију. А савремени црногорски идентитет који производи некадашњи комуниста а данашњи клептократа Ђукановић не само да је одвојен од српског, већ је антисрпски. Тако је некад хрватски идентитет дефинисао Анте Старчевић. Сада се по истој матрици ствара ”војвођански идентитет.”Титове Југославије већ осамнаест година нема; уништили су је народи који су од ње највише добили, уз свесрдну помоћ страних сила. Они који су у њој највише изгубили, међутим, њеног се наслеђа грчевито држе. Да ли зато што их подсећа на ону претходну Југославију, онај сан који је стварност ”југословенског братства” прегазила много пре Хитлерових тенкова у априлу 1941? Или зато што после скоро шест деценија испирања мозга више не могу да појме да може и треба да буде другачије?Зашто је Србија република? Зашто су опстале антисрпске ”покрајине”? Зашто опстаје комунистички концепт апсолутне власти централизоване у Београду? Делом због инерције, делом због моћи коју тај систем пружа људима који су на власти. Да су анђели а не људи, да се руководе најплеменитијим побудама а не сировим људским страстима, овакав систем довео би их у искушење. Овако, није им пуно требало.”Лош је ветар који ником добро не дува,” вели једна стара енглеска пословица. Горка је иронија да су се баш Срби - којима је комунизам без сумње донео огромну штету - у протекле две деценије после пада комунизма нашли под најјачим ударом урагана историје. Али ветар се мења. Будућност није записана у камену. Америчка хегемонија, ЕУропска унија, чак ни околне државе створене преко српских леђа и одрживе једино уз помоћ са стране - не само да нису вечне, већ им је непосредна будућност итекако неизвесна.Нити су вечне и непромењиве неке ствари које Срби узимају здраво за готово: република, покрајине, социјализам, демократура, ЕУфорија, грађанизам. Проблеми се не могу решавати методама којима су и створени. Није могуће градити било какву, а камоли јаку, Србију инсистирањем на наметнутим, антисрпским концептима државе и друштва. Док год опстају окови времена и система који је Србе сматрао најопаснијим непријатељима, не може бити обнове српског идентитета, државности, културе, дипломатије, политике, или стратегије. Сваки покушај је унапред осуђен на неуспех, јер га већ у почетку имплицитно признаје.Ако хоћемо да скренемо са овог пута у пропаст на којем се налазимо већ двадесет година - или, могло би се рећи, већ скоро деведесет - онда треба почети ратосиљањем од окова, заблуда, грешака. Први симбол ток заокрета могао би да буде укидање Војводине.

Nešto za “petkovno” razgaljivanje ;) - reklamni spot ukrajinske armije kojom bi trebali da se privuku potencijalni kandidati za profesionalne vojnike…

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: reklame, Vojvodina

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Subotica, Palić - osvetljena i ukrašena zgrada.

Stub u kao skulptura.

Ulica.

Jezero Palic.

Dugine boje i toplina u nepreglednim predelima duše...Vetar preko ravnice skuplja zvezde i vije ih meni pod obrve...Zaboravljeno pa oživljeno...I reka teče kroz moje šake i čuje se huka njena i bat kopita...I kad se dlanovi sastave, zavrište vrbe na obe njene obale...Fotografije snimio : Nenad Balšić

(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Krcedinski stadion - FK Fruskogorac, Krcedin

Kuca u polju kukuruza.

Put iz sela Krcedina ka vikend naselju.

Pogled iz krcedina ka novom sadu.

Autor fotografija : Berus Andrea

(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Kako je, ne bez kontroverze, došla pre neke dve godine na čelno mesto javnog informativnog servisa RUV Vojvodina,  tako je i otišla. Dinu Kurbatvinski Vranešević juče je sa "šest na prema tri" smenio Upravni odbor sa veoma spornim i kontroverznim obrazloženjem "da nije u dovljnoj meri uspela da poveća gledanost programa RUV" (?!)

Ruku na srce, iako je bilo spornih momenata pre i za vremen njenog mandata, ona je ipak za ove dve godine učinila nešto za napredak RTV. Osvežen je bajati vizuelni identitet RTV-a, dizajnirani su i postavljeni su novi TV studiji, u potpunosti je obnovljen vozni park novim vozilima, redizajirana je i programska šema koja je imala svojih svetlih trenutaka, osvežen je (u stvari, prvobitno je vaspostavljen) filmski program prepun filmskih klasika i kvalitetnije neameričke produkcije, večernji program ima više zabavnih i kvalitetnijih sadržaja, da ne zaboravim postavljen je na poečtku sporni web sajt koji sada liči na pravi info servis, dosta medijskih radnika RTV prošlo je BBC-jevu obuku…

Uzimajući u obzir sve navedeno, skor uopšte nije loš, a  primedba Upravnog odbora o povećanju gledanosti je apsurdna,  iz više razloga.

Ne može i ne treba javni servis da se takmiči u gledanosti sa komercijalni televizijama, jer su one ukalupljene po meri oglašivača - ne gledalaca, gledaoci su tu samo da "napune kvorum". Javni medijski servis ne treba da zarađuje, već da bude u službi informisanja i EDUKACIJE (ovo nam najviše nedostaje) građana, svih vrsta i svih boja. Kada se poslednji put pogledali neki edukativni program ili naučno-popularnu (ne mora da bude "naučna") emisiji na bilo kojoj domaćoj TV? Gledanost je relativno i neegzaktno merilo, tačnu gledanost je nemoguće utvrditi jer se zasniva na uzorku i proceni (TV nije Web), a gledanost nije jednako i kvalitet po nekoj zdravoj logici, direktor ne bi trebao da se meša u uređivanje programa, to je posao urednika, a direktor je tu da obezbedi sve uslove za neometano poslovanje privrednog subjekta

Gledajući ove argumente, očigledno je problem u nečemu drugome, a ne u "gledanosti". Kako bilo, direktorka je smenjena a na njeno mesto je postavljen Blažo Popović dosadašnji urednik zabavnog programa, vrstan TV autor i novinar, ali se za njega ne može reći da je do sada imao neko menadžersko iskustvo, a to je za ovu poziciju od prevashodnog značaja.

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2008. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: BBC, Blažo Popović, medijski servis, Novi Sad, RTV, RUV, TV, Vojvodina

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Stare kuce sa fasadom jarke boje.Pas - cuvar kuce. Sremski KarlovciAutor fotografija: Tihomir StojanovicPogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Kuca sa krovom od trske - Sremski KarlovciAutor fotografije: Tihomir Stojanovic Pogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Ovako najcesce izgleda zeleznicka stanica u manjim mestima u Srbiji.Sremski Karlovci. Peron i brzi voz Standardni putnicki voz i njegov enterijer. Zamagljeni prozori, stara sedista i tipican miris.Autor fotografija: Tihomir StojanovicPogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Selo Sefkerin i reka TamisAutor fotografije: Josip SaricPogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Planinarski dom Strazilovo na Fruskoj gori - unutrasnjost toplih boja. Hodnik sa sobama na spratu. Soba za stoni tenis i furuna. Stara zastava sa petokrakom.Pogled na terasu planinarskog doma. Dvoriste. Autor fotografija: Tihomir StojanovicPogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Crkva i groblje. Reka, suma i grad u pozadini. Njive i poljane u prolece. Dunav i most. Putokazi.Noc. Vinogradi.Strazilovo - proleceAutor fotografija: Tihomir Stojanovic Pogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Kisova vinarija. Odlicno vino koje se pilo na Austrijskom dvoru i Titaniku. Aromaticno crno i belo vino sa preko 20 razlicitih zacina, zrnevlja i cveca. Stari deda nas je primio i usluzio. Pokazao nam je podrum u kome je sada sve od prohroma i sipao nam nekoliko vrsta za degustaciju u prikladnoj prostoriji.Autor fotografija: Tihomir Stojanovic Pogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Sremski Karlovci - glavni trg sa crkvom, Karlovackom gimnazijom i starom cesmomFenomenalno cist i ocuvan grad - Sremski Karlovci Autor fotografija: Tihomir Stojanovic Pogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Kuca na Palicu.Autor fotografije: Stefan Teodosic Pogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Vila Lujza na Palickom jezeru.Autor fotografije: Stefan TeodosicPogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Parobrod na zaledjenom jezeru.Setaliste kraj jezera.Mol.Jezero na Palicu. Leti i zaledjeno zimi.Autor fotografija: Stefan Teodosic Pogledajte i: http://www.creemaginet.com http://tihomirs.blogspot.com

Ово је слика наводног пасоша независне Војводине, објављена данас у Гласу Јавности.Да ли су репортери Гласа у праву кад тврде да војвођански аутономаши убрзано раде на стварању своје државе? Не бих био изненађен, мада сам по природи скептичан према причи "добро обавештених извора." Један од разлога зашто мислим да би ово могло да буде легитимно је што на корицама пасоша пише "Вајдасаг" (ваљда "Војводина" на Мађарском). Мађарски сепаратисти би користили "Ујвидек." Али војвођански сепаратизам не предводе Мађари, већ разни Чанци и чедисти. А судећи по коментарима на сајту Гласа, изгледа и екипа која столује на форумима Б92.Иронија је у томе што су управо војвођански аутономаши највећа препрека стварном ослобађању Србије од централизма. Суштина концепта локалне самоуправе није да се у Новом Саду (или Нишу, или Чачку или где већ) направи реплика власти у Београду, већ да се локалне власти баве својим послом, а држава својим. Али кад је ама баш све посао државе, онда се и под "самоуправом" мисли стварање сопствене мини-државе.Зато мислим да је "аутономаши" погрешан појам. Неће они аутономију, већ да постану држава. Не ради се, дакле, о некој љубави према слободи и жељи да се ограничи утицај државе на живот људи у Војводини (или Србији уопште), већ о жељи групе људи да има своју филџан-сатрапију, кад већ не могу да зајашу на власт у Београду. И наравно да нико нормалан (мада политичари у Србији тешко да спадају у ту категорију) неће да онда дели земљу на регије или даје већу власт општинама, кад постоји реална опасност да ће локални моћници пожелети да буду председници џепних република...С једне стране хоћу да кажем "Ма ови нису нормални, неће ово никад да им прође." А онда се присетим шта је све "прошло" и коме у протеклих двадесетак година, и више нисам толико сигуран.ИСПРАВКА: Скренута ми је шажња да је ”Ујвидек” у ствари Нови Сад, а не Војводина. Признајем грешку. Ионако слабо диваним мађарски. Али како се из недавних позива на обрачуне летвама може видети, Чанак и дружина су много опаснији него што се из ових пасошких ујдурми наслућивало.