Planeta Srbija

Tako je on mučio i dražio sebe pitanjima, i to čak sa nekim uživanjem. Uostalom, sva ta pitanja nisu bila nova niti neočekivana, već stara, bolna, davnašnja. Odavno se u njemu sva ova sadašnja tuga začela, rasla, kupila se i u poslednje vreme sazrela i iskristalisala se u vidu strašnog, surovog i fantastičnog pitanja koje mu je izmučilo dušu i um, neodložno zahtevajući rešenje…A sad ga materino pismo odjednom porazilo kao grom. Bilo je jasno sad nije trebalo tugovati, stradati, pasivno razmišljajući samo o tome kako su to nerazrešiva pitanja, već neizostavno nešto učiniti, i to odmah, što pre. Treba se pošto-poto odlučiti na šta bilo, ili se savim odreći života. Poslušno primiti sudbinu onakva kakva je, jednom zauvek, i ugušiti u sebi sve, odričući se svakog prava da radiš, živiš i voliš.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski, „Zločin i kazna“

Slični postovi:Možda da, možda ne Možda. Imamo svoju rec. Najmudriji odgovor na konacna pitanja. Rec koja ukazuje ...Koliko puta u zivotu jedemo tudje piskote… Jedna devojka čekala je let na aerodromu. Kako se čekanje ...Jedno je razmišljati o promenama, a drugo i činiti pokretljivost. Povuci ruke do lakata kroz pređu Mlečenog puta. I drži ...Kad vas ljubav pozove ... Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, Premda su ...Bio sam zbunjen, nisam znao šta da radim. Bio sam zbunjen; nisam znao šta da radim. Najzad dođoh ...Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je ...Nežnost je postojala Nežnost je postojala, nacin na koji su njena usta i ...Okrenuti ledja strasti ili joj se slepo prepustiti Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, ...Moja vera Pogled volje je necist i izoblicen. Tek tada kada ništa ...Mi nekako nabasamo jedni na druge Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi ...

Iako se na prvi pogled ne čini tako, mnogi poslovi rutera su vezani za vreme. Ako ni zbog čega drugog, vreme je bitno za analizu logova – da bi ste znali šta se kada dogodilo. Mikrotik ruteri imaju časovnik, ali podrazumevano je za njega da – nije podešen. Ako ga i podesite, to podešavanje uglavnom važi sve dok ruter ne ostane bez napajanja. Ovo ne važi za rutere napravljene na PC računarima, jer oni imaju unutrašnji sat sa baterijom te pamte vreme i kada su isključeni.

Umesto da se oslanjate na interni časovnik na ruteru, dobar izbor je da vreme […]

Može se reći da sam od nedavno počeo da razvijam prilično jake averzije prema svim stvarima koje ugrožavaju moje vreme1. Većina tih stvari su naravno vezane za računar i internet, pa sam redom počeo da ih sečem u korenu.

Prvi na meti za odstrel je bio instant messaging. Radio sam u firmi koja funkcioniše — da, kompletno sva in-house komunikacija između dizajnera, programera, menadžera i vlasnika je zasnovana na ICQ — i to me je izluđivalo. Sećam se da sam redvno zahtevao da mi se dokumentacije za projekte, kao i manje zahtevi dostavljaju emailom, što su na svu sreću u toj firmi poštovali, jer su ljudi generalno zakon, to je bilo moje jedino radno iskustvo kao zaposlenik, i pored ovoga sa ICQom, sve je bilo da bolje ne može biti.

Posle IMa, usledili su forumi na kojima sam prestao da pišem (i čitam) osim ako nemam nešto pametno da kažem ili pomognem, ili naravno pročitam. Sećam se da sam do pre nekoliko meseci overavao DPT i po 20 puta na dan.

Na kraju, završio sam i sa Facebookom.

Defintivno glavni razlog za „skidanje” sa ovih servisa je ideja ovog modernog doba u kome živimo da je sve tu na dohvat ruke, sveprisutno i uvekdostupno. To mi se uopšte ne dopada. Ne želim da imam klijente (postojeće ili potencijalne) na IMu, niti da im dam broj telefona, ne želim da kad god učitam stranicu u browseru neko zna da sam pored računara i šta radim. Jedna stvar koja je malo zeznuta ovde je što se ovaj nivo dostupnosti, koji pruža recimo IM očekuje, i kada kažeš ljudima da ne koristiš Gtalk, Skype ili AIM, obično malo zastanu i zapitaju se: „Kako sad pa to?”.

Na isti način na koji ja zahtevam da ljudi poštuju moje vreme, trudim se da i ja poštujem njihovo, stoga mislim da je apsurdno tražiti od ljudi da ti budu na dohvat ruke u svako doba dana i noći — što je recimo sasvim normalno u nekim firmama. Ne samo da mislim da nije u redu sa moralne strane, nego mislim da je to zaista loše za mentalno zdravlje.

Neće svet propasti ako kažemo ne ovolikoj dostupnosti, zapravo ništa se neće promeniti, osim količine vremena koje ponovo možete početi da provodite onako kako vi želite. Naučite ljude da ga poštuju.

1 „moje vreme” u smislu me time tj. vreme koje provodim sam, radeći ili jednostavno odmarajući.

Može se reći da sam od nedavno počeo da razvijam prilično jake averzije prema svim stvarima koje ugrožavaju moje vreme1. Većina tih stvari su naravno vezane za računar i internet, pa sam redom počeo da ih sečem u korenu.

Prvi na meti za odstrel je bio instant messaging. Radio sam u firmi koja funkcioniše — da, kompletno sva in-house komunikacija između dizajnera, programera, menadžera i vlasnika je zasnovana na ICQ — i to me je izluđivalo. Sećam se da sam redovno zahtevao da mi se dokumentacije za projekte, kao i manji zahtevi dostavljaju emailom, što su na svu sreću u toj firmi poštovali, jer su ljudi generalno zakon, to je bilo moje jedino radno iskustvo kao zaposlenik, i pored ovoga sa ICQom, sve je bilo da bolje ne može biti.

Posle IMa, usledili su forumi na kojima sam prestao da pišem (i čitam) osim ako nemam nešto pametno da kažem ili pomognem, ili naravno pročitam. Sećam se da sam do pre nekoliko meseci overavao DPT i po 20 puta na dan.

Na kraju, završio sam i sa Facebookom.

Defintivno glavni razlog za „skidanje” sa ovih servisa je ideja ovog modernog doba u kome živimo da je sve tu na dohvat ruke, sveprisutno i uvekdostupno. To mi se uopšte ne dopada. Ne želim da imam klijente (postojeće ili potencijalne) na IMu, niti da im dam broj telefona, ne želim da kad god učitam stranicu u browseru neko zna da sam pored računara i šta radim. Jedna stvar koja je malo zeznuta ovde je što se ovaj nivo dostupnosti, koji pruža recimo IM očekuje, i kada kažeš ljudima da ne koristiš Gtalk, Skype ili AIM, obično malo zastanu i zapitaju se: „Kako sad pa to?”.

Na isti način na koji ja zahtevam da ljudi poštuju moje vreme, trudim se da i ja poštujem njihovo, stoga mislim da je apsurdno tražiti od ljudi da ti budu na dohvat ruke u svako doba dana i noći — što je recimo sasvim normalno u nekim firmama. Ne samo da mislim da nije u redu sa moralne strane, nego mislim da je to zaista loše za mentalno zdravlje.

Neće svet propasti ako kažemo ne ovolikoj dostupnosti, zapravo ništa se neće promeniti, osim količine vremena koje ponovo možete početi da provodite onako kako vi želite. Naučite ljude da ga poštuju.

1 „moje vreme” u smislu me time tj. vreme koje provodim sam, radeći ili jednostavno odmarajući.

Sa digitalnim časovnicima kod nas se pojavilo i označavanje vremena u 12-časovnim periodima sa dodatnom oznakom AM i PM koje određuju da li se radi o vremenu pre ili posle podne. Nije nam bio problem da prihvatimo takve časovnike jer i obični časovnici sa kazaljkama prikazuju vreme na isti način (samo što naši časovnici ne pokazuju da li je pre ili posle podne), a i u svakodnevnom govoru vreme upravo najčešće i izražavamo u 12-časovnim periodima. I za 18 časova mi ćemo reći da je šest popodne.

24-časovni časovnik koji je Paolo Ućelo (Paolo Uccello) olsikao u katedrali Santa Marija del Fijore (Santa Maria del Fiore) u Firenci.

Međutim odakle te oznake AM i PM? S obzirom da su nam digitalni časovnici…

Verujem  da samo malobrojni ljudi na Zemlji ne znaju da se Sunce može upotrebiti kao sat. Nekada je to bilo ne samo uobičajeno nego verovatno i jedini način određivanja vremena.

Sa pojavom mehaničkih a kasnije i električnih časovnika, koji su prenosivi i samim tim mnogo praktičniji od toga da, ako želite da vidite koliko je sati, treba da odete na neki trg gde je postavljen sunčani sat. Sa tim praktičnim časovnicima i ljudi su postali zavisniji od merenja vremena.

Ipak, sunčani sat je ostao večita inspiracija. On u sebi objedinjuje čoveka i Vaseljenu, jer se radi o uređaju kosmičkih razmera. Imati sunani sat u dvorištu nije stvar potrebe merenja vremena nego simbol iskonske veze čoveka i Svemira.

Sunčani sat nije uređaj bez nepokretnih…

Dragan me je na Twitteru ponovo podsetio na Tumblr, koji je jedan od servisa koji me je posle duže vremena obradovao. I ako postoji već 2 godine i relativno je poznat servis mislim da je Tumblr do izražaja došao tek popularnošću Twittera i sveopštoj maniji za mikro formatima. Odakle sva ta popularnost?

Verovatno ste primetili da me ne pišem kao ranije. Broj postova u prethodnih mesec dana verovatno je najmanji u prethodnih par godina, inspiracije mi ne manjka koliko vremena, rokovi su pritisli i blog je nekako tu prvi na udaru. Mnogi će se dohvatiti za tu stavku vreme i reći da je to još jedan izgovor, ali zaista nije tako. Još ranije sam hteo da sprovedem anketu među blogosferom oko vremena koje potrošite na pisanje jednog blog posta, međutim nekako je to isparilo, a razlog postavljanja tog pitanja leži u činjenici da sam u poslednje vreme za jedan, ne tako dugačak, tekst trošio i preko sat vremena. Pisanje, provera,  linkovanje, biranje slike i dobrih sat vremena ode. Ovih sat vremena u situaciji kada u 9 ili 10 uveče uđete u kuću su nešto čega se ne odričete baš tako lako, pogotovu ako ste prethodni deo dana već proveli za računarom. 

Ne želim ovime da kažem da me je blogovanje udavilo ili smorilo, ali je evidentno postalo previše time-consuming i stoga ne čudi pribegavanje nekim bržim/efikasnijim formama objavljivanja sadržaja. I nisam jedini, već verujem da je vreme koje je potrebno posvetiti pisanju bloga, bez neke u bliskoj budućnosti osetne materijalne koristi, kamen spoticanja na putu ka povećanju popularnosti ovog tipa kreiranja sadržaja. 

Sa druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Facebooka, koji nam nudi potpuno drugačiju platformu za razmenu sadržaja sa prijateljima. Osnivač Facebooka,  Mark Zuckeberg, je u svom panelu na konferenciji DLD u Nemačkoj, upravo naglasak daljeg razvoja Facebooka, stavio na deljenje sadržaja između korisnika što je i pravac kojim se krenulo sa novim redizajnom. Korisnici su u stalnoj potrazi za novim zanimljivim sadržajem, a Facebook je tu kroz svoju strukturu da im to omogući.

Tu dolazimo i do Twitter revolucije. Format od 140 poruka učinio se idealnim da nadomesti potrebe “skribomana” koji nisu u stanju da odvoje određeno vreme za pisanje svog bloga recimo, a kao dodatni motiv za aktivnije učešće istupila je mobilnost ovih servisa, odnosno mogućnost da u pokretu delite svoja razmišljanja sa prijateljima. Ono što je u ovom slučaju neminovno jeste, ograničenost strukture pojedinačnog twitta, koja se svodi na tekst i eventualno link a ne i na neki bogatiji sadržaj, koji je ekspanzijom broadband konekcija postao nezaobilazan. To se nadomestilo otvorenom strukturom Twittera, te poput  aplikacija na Facebooku, Twitter prati ogroman broj servisa koji proširiju njegove mogućnosti, poput recimo TwitPica koji nadograđuje Vaš Twitter nalog galerijom slika.  I koliko god tvrdio da je Facebook velikim delom popularan zbog svoje otvorene strukture i svih tih aplikacija, toliko su i ovi servisi dobrim delom uticali na popularnost Twittera.

Gde je tu Tumblr? Razlog gledanja na ovaj servis kao next big thing je činjenica da je napravio balans između ograničene strukture Twittera i time-consuming strukture blogova i pritom dajući vam mogućnost povezivanja sa svim postojećim social zezalicama na koje ste registrovani, kreirajući tako svojevrsni lifestreaming servis. Sistem daje isti princip praćenja prijatelja poput Twittera, te u tom slučaju Tumblr se može posmatrati kao privatni blog agregator kreiran prema vašoj potrebi. Sve ovo, je urađeno jako jednostavno, i verujem širim narodnim masama razumljivije od Twittera. Koji je obično prvi post ljudima na Twitteru? - Kako ovo radi? Na Tumblru nema te dileme imate nekoliko tipova sadržaja i minimalan broj operacija da objavite isti.

Kako ovo utiče na razvoj blogova? Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. Facebook je već tu, Twitter se i kod nas budi, a na Tumblr svakako treba obratiti pažnju. Instant vreme podrazumeva instant konzumaciju a ovi servisi su zaista lideri u tome.

Unixtime je zanimljiv i efikasan način računanja vremena na operativnim sistemima koji su bazirani na Unix-u. Filozofija ovog vremena je jednostavna -broj označava koliko je sekundi proteklo od ponoći, 1. januara 1970. godine (po UTC vremenu). Ovaj način računanja vremena ne može da se pohvali tekom velikom tačnošću (ne uključuje prestupne sekunde) ali posao za [...]

Možda jeste a možda i niste upoznati da sam poslednjeg dana oktobra pustio u rad Twitter servis „Kursna lista“ na @kurs, na koji se tri puta dnevno objavljuje stanje kursa dinara prema €. Podatke uzimam sa zvaničnog sajta Narodne Banke Srbije. Početkom novembra započeo sam još jedan servis — „Vremenska prognoza“ na @vreme. Podatke uzimam sa [...]

Uvod

Uvek oko nove godine povede se priča oko takozvane srpske nove godine i božića. I stalno se pojavi neko ko ne zna zašto je to tako, ili pretpostavlja loše, pa se javila potreba za ovim člankom u kome je sve objašnjeno. Dakle, za buduću referencu.

Šta je Julijanski kalendar

Julijanski kalendar je reforma Rimskog kalendara i uveo ga je Julije Cezar 46. godine PNE, a počeo je da se primenjuje 45. godine PNE.

Šta je Gregorijanski kalendar

Gregorijanski kalendar je danas nakorišćeniji kalendar u svetu. On je reforma Julijanskog kalendara, predložen od strane doktora Alojzija Lilijusa. Papa Gregorije XIII, po kome je dobio ime, ga je usvojio na 24. februar 1582. godine.

Ispravke u kalendaru su popravile pomeranje od civilnog (naučnog) kalendara zato što je prosečna Julijanska godine malko duža nego što bi trebala biti, što uzrokuje pomeranje prolećne ravnodnevnice, a samim tim i pomeranje datuma na koji se slavi Uskrs (o Uskrsu malo ispod).

Gregorijanski kalendar je rešio ovaj problem tako što je 10 dana odbačeno, kako bi se kalendar vratio u sinhronizaciju sa godišnjim dobima, i usvojeno je sledeće pravilo prestupne godine:

Svaka godina koja je deljiva sa četiri je prestupna godina, osim godina koje su deljive sa 100; godine vekova koje su deljive sa 400 su i dalje prestupne godine.

Julijanski kalendar sve godine deljive sa četiri tretira kao prestupne (otuda i njegova greška, između ostalog).

Od Julijanskog ka Gregorijanskom

Julijanski kalendar je bio u opštoj upotrebi u Evropi i severnoj Africi sve do 1582. godine, kada je papa Gregorije XIII proglasio Gregorijanski kalendar. Reforma je i bila potrebna zato što je u julijanskoj šemi previše dana dodato i bila je dosta pobegla od astronomskih godišnjih doba.

U proseku, Julijanski kalendar greši za oko 11 minuta po godini. Za toliko je duži od prave, astronomske, godine. Kao rezultat toga, izračunati datum Uskrsa se postepeno pomerio iz saglasnosti sa Mesecom. Drugim brojevima, Julijanski kalendar napreduje po jedan dan svake 134 godine, i do 1582. godine bio je deset dana od podudaranja.

Od 16. veka, Julijanski kalendar je još "napredovao": 1700-ih je razlika postala 11 dana; 1800-ih 12; i 1900-ih 13 dana, što će se zadržati do 2100. godine.

Sada nam je jasno zašto je Gregorijanski kalendar usvojen i prihvaćen na celom svetu. Zato što je tačan.

Uprkos prihvatanjima od strane društava, nijedna od nacionalnih Pravoslavnih crkava nije prizala Gregorijanski kalendar. Umesto toga, Revizionirani Julijanski kalendar je predložen maja 1923. godine koji je izbacio 13 dana i usvojio drugačije brojanje prestupne godine. Razlika između Gregorijanskog i Revizioniranog Julijanskog kalendara će se pojaviti tek 2800. godine.

Srpska Pravoslavna crkva nije priznala ni ovaj Revizionariani Julijanski kalendar.

Kada je Uskrs?

Računanje Uskrsa je komplikovan matematički i astronomski proces. Kratko rečeno, Uskrsna nedelja je prva nedelja nakon prvog punog Meseca nakon prolećne ravnodnevnice.

Po Julijanskom kalendaru, Uskrs se redovno pomera sve dublje i dublje u godinu. Ovo je bio glavni razlog zašto su hrišćanske crkve usvojile, ispravni, Gregorijanski kalendar.

Svetski kalendar

No, još tačniji kalendar je Svetski kalendar, koji nije tema ovog članka pa ću ga samo pomenuti.

Pored tačnosti i mnogobrojnih prednosti kod računanja vremena koje donosi (na primer, ne bi se morali štampati različiti kalendari svake godine, već bi raspored dana po mesecima ostao isti), ovaj kalendar još uvek nije prihvaćen.

Glavni protivnici Svetskog kalendara su vođe religija koje svoje obožavanje baziraju na ciklusu od sedam dana. Za jevreje, hrišćane i muslimane, određeni dan molitve je drevni i fundamentalni elemenat vere.

Izvori

http://en.wikipedia.org/wiki/Julian_calendarhttp://en.wikipedia.org/wiki/Gregorian_calendarhttp://en.wikipedia.org/wiki/Vernal_equinoxhttp://en.wikipedia.org/wiki/World_Calendarhttp://www.tondering.dk/claus/cal/node1.html