Planeta Srbija

10 километара за тачно сат времена, још сам на почетку, тачније до пола пута, ишао јако споро...Кад сам се вратио уопште нисам био уморан, да сам био у нешто бројнијем друштву верујем да би лако изгласали још један круг. Међутим сад кад сам сео, осетим умор како пецка и штипа... Свеједно, важно да се враћам у форму, ако здравствени проблеми и не попуштају превише... Можда ове шетње успеју да утичу позитивно где друге ствари нису...Већ неколико дана устајем у 10 ујутро. Постепено, јако постепено сам дошао до тога. Од некадашњег спавања од 11 ујутро до 19-20 часова, па онда целоноћног лутања по граду и прављења глупости свуда около, доспео сам на неку нормалу... И не знам шта ћу од времена по цео дан... Ако ми успе, за недељу-две ћу да се пребацим на 9 сати, то ми је коначни циљ у овом периоду... Полако сам спуштао са 15 на 14, па недељу касније на 13, па 12... Као што рекох, тренутно још једна степеница и готово.Сад још црвена супа од парадајза (друга вечера господине Фродо?) и мултивита без шећера и то је то за данас... Полако на читање Вукодавовог права на двобој из библиотеке...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Враћам се из шетње, и таман задовољан што сам повећао километражу (9 km) и нисам имао проблема успут, долазим до преко пута куће, стајем и погледам лево, бацим поглед десно, и замало се срушим. Као нека несвестица, шта ли. Имао сам снаге да пређем улицу и дођем до дворишта, где сам се повратио. Контам да је све то зато што ме људи стално питају како сам па баксузирају. Ко следећи пита јесам ли добро има да буде банован са блога :PTekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Августовски број је доступан од 25. јула, и може се преузети са ове адресе (није Рапид). Већ на први поглед приметна сарадња са сјајним цртачем Крунославом Крецуљем, који је уступио неколицину својих радова редакцији. Унутрашњост овог броја се благо држи зацртаног дизајна из двојке, исти број страна (20) али смањена величина фајла - само 2 MB.Од текстова бих издвојио опис игре и књиге "Mass Effect", програма Tellico и Comix, те поред осталог и текст о историји хорор жанра у рубрици филм. Од популарно-књижевних текстова ту је по која рецензија књига, али и први у низу текстова којима је циљ да приближе историју књижевности читаоцима који су навикли само на бестселере и фантастику - српска књижевност 19. века, први део.Следећи број ће дефинитивно имати више страна, уз очување релативно мале величине архиве, и још занимљивије текстове. Не верујете? Чекајте октобар :)Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Баш се вратих из шетње. Мрак, уличне светиљке и друмски радови, девојчице на скутерима и уморни зидари на степеницима продавница са пивом на млаком асфалту споредна су одлика једне лагане вечерње шетње. Јутрос сам прешао пет километара "по највећем сунцу", мало да ухватим боје, што би старији свет рекао, ово је сад било због слушања музике. "Емпечетворка" у уши и полако. Занео сам се па сам од десет до пола дванаест прешао више него што сам планирао, тако да сам напокон, ненамерно, успео да набацим преко 10 у Сомбору, додуше из 2 пута...Данас није било неког посла, све је већ завршено, или морам да чекам улазне податке. Мало сам јуче радио прелом за магазин, и данас хтедох, али још није урађена лектура па ми се не исплати док не буде финалне верзије текстова... Не заборавите, љубитељи писане речи ће 25. јула моћи да преузму августовски број - књижевност, филм, рачунарске игре, слободни софтвер, све редом потребно једном писцу/читаоцу.Осам пуних недеља како сам на дијети. Што би рекла једна другарица, "истопио сам се" и напокон могу да носим своје старе фарке које својевремено нисам могао да навучем, да не спомињем закопчавање. Сећам се да сам држао часове у школи у мојим "дебелим фармеркама" и нисам могао да ставим каиш, а сад носим ове старе и каиш належе на трећу рупу... Трећу сам носио у средњој... Друга је била на факсу... Стањио сам се више него што треба изгледа... Најважније је пак да се осећам доста боље, а као и наш патријарх Павле, и ја живим на чорби од парадајза. Кад ми буде још боље, довољно добро што б' се рекло, прво ћу да запалим возом до Новог Сада и подигнем потврду да сам студент (ко зна зашто, зна, осталима је неважна информација) а онда кад средим са том потврдом шта треба да средим, 'ћем купим један Монарх и пошаљем чика Уркету. Он то не зна, па је тајна, lol.Сад већ зевам, ваљда ћу напокон успети да заспем лепо, док се тихо врти A-ha, Analogue албум који сам помињао давно...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Како је лепо кад се ближе избори, одједном оживи и деценијама мртав град. "Покренимо Сомбор заједно" (G17+, SPO, LSV) су Сомборце частили једним фрај концертом, на градском тргу, ево баш вечерас, и то ни мање ни више већ - прецењени Van Gogh. Колико је било масе, немам појма, знам да је било густо пред бином, али трг није био до краја попуњен (мало људи је и знало за концерт). Већина екипе у публици је иста она која их је слушала и последњи пут - овом приликом са сопственом децом под руком или на раменима. И неки нови клинци, као у свакој песми. А ови брате сморили, није да немају пар добрих песама, али ове нове су им редом ужас, а њих највише гурају... Остали смо 20 минута максимално...Иначе, Ћимокс је ту у гостима па смо обишли град, показивао сам му куће познатих и сличне глупости, од учитељског факултета до једине радње која ради 24/7...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Помињао сам раније да поред конкурса припремамо још једно изненађење ове године, и данас смо га представили. У питању је први број бесплатног магазина у електронском облику.Ништа претенциозно, 15 страна А4 формата, мала величина која ће радовати dial-up кориснике (3.4 MB), шарен садржај, припремљен у тајности. Следећи бројеви ће наравно бити отворени за предлоге, само овај априлски (рођендан сајта је 15. априла, пунимо 6 година!) је морао бити тајан и изненадан...План је да магазин буде окренут књижевности, али да не изгледа као тоалет папир, мада немамо професионалног дизајнера, преламача... Такође, имамо и мале рубрике о филму, музици, играма, а планирамо да ротирамо и интернет, интервјуе, радионицу, ...Заинтересовани могу да посете страницу на сајту (download са два mirrora за сад), или форуму, коментаришу...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Пре неко јутро гледам "Run fatboy run!" и поред чињенице да Eвропљани одавно имају много боље филмове од Амера (Hot Fuzz, Love Actually, Ali G, Four weddings and a funeral, Le Fabuleux destin d'Amélie Poulain, Jalla Jalla, Cops, ...) схватим да је једини разлог што ја никад нисам трчао рекреативно (маратон ми тек не пада на памет) то што сам лен и мрзи ме. Све остало су у суштини изговори.Прво сам одлучио да трчим.Друго, пронашао сам сјајне чланке на интернету о трчању за људе који не разликују леве од десне ноге (да - шетам, да играо сам баскет сто пута, али стварно никад нисам трчао, а последњи пут сам потрчао на кросу у првом гимназије, и иако нисам дошао последњи, тад сам одлучио да то није за мене...) и видео како треба да дишем, како да се припремим, колико и кад да трчим...Јутрос устао и одрадио први дан, вратио се кући, истуширао, попио воде и један олиговит за допуну витамина, и сад ћу да једем...Како се осећам? Супер!Циљ један - почети - испуњен!Циљ два - наставити - очекује...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

... кад седнеш на први воз и одеш у други град...Moguće da sam i malo hrkao, jer kad sam se probudio devojke koje su sedele na sedištima ispred mene su se okretale i nešto kikotale. Ništa, uzvratio sam im osmeh i to je to.А ко мисли да је у другом граду досадно, нека уочи пасус:izvinite jer možete da budete tu a da se ne okrećete, znate ja tu vršim nuždu, pa da mi ne bude neprijatno, a i vama jer jedete sendvič.Одакле ми ово? Па, у контакту сам са доста људи, и ових дана су сви на некој ивици, чамотиња и сплин, проблеми, егзистенција и љубав, притисци...А онда ми друг јави да погледам текст (2 заправо) који је управо написао, и ја кренем да се смејем од прве реченице (делом и због његовог уникатног почетничко-погубљеног стила) а истовремено ми се јављају још два друга који читају и умиру... И ето, отуд ова рекламица, за један опуштен доживљај који је потребан већини људи тамо а не знају да преломе и мало одморе...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Како сам прошле године успешно заборавио 2 најважнија рођендана која сам требао да честитам (мојих кумова - обојице!) ове сам одлучио да обратим пажњу на разне "римајндере". Прошле сам се ослањао на гуглов календар, али ни он није свемоћан, и подложан је грешкама - људским :)Углавном, посматрам страницу са рођенданима на facebook-у и смејем се. Цела моја генерација пуни 25 ових дана, разбацано по месецима горе-доле по страници. Сећам се кад смо сви пунили 18, у средњој, па је сваког месеца било 3-4 журке за "осамнаести" и друштво се само селило са једне локације на другу а забава није стајала...И онда сконтам међу нама маторима (од нас ~25, преко Вас од ~27 до оних девојчица ситних што намерно више не остављају годину па се само дан види) гомилу клинаца који ове године пуне тек ~20, 21, 23... И стално су ту, проверавају, чекају, флертују, оцењују, продају...И сетим се, како је било лепо кад сам ја био млад. Па ми смо тад радили свашта. "Као" смо ишли на факс, али смо лутали градом до зоре. Свако вече се седело код некога и зезало уз музику, фудбал, причу... Али дефинитивно нисмо висили по цео дан на facebooku, а не висимо ни сад... тек по мало...Идем ја напоље, где је хладно и мрачно... а вама препоручујем 200 Degrees - The Darkness.Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Таман сам помислио да се Марфи бар једном преварио, кад осетим да нешто шљапка унутар мојих распаднутих патика. Јбг, увек може бити горе. Али киша није зауставила осмех на лицу и ноге на асфалту - шетња се наставља... А фарке се суше на термо пећи :(Је л' се види на овој мутној слици да пада киша? Елем, у питању је Венац Петра Бојовића, код Соколског дома, један од четири "венца" који окружују уже језгро града...Ако ухватим мало сунца покушаћу да ставим Норму коју је основао давно Аврам Мразовић, и напишем нешто о тој установи... И мислим д аје крајње време да набавим IR-сензор...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

... али се жути као лишће. Шта је то?Ево већ три дана после доручка шетам. Сомбор можда није Нови Сад (па не могу да изађем ноћу око 4 ујутро јер нема осветљења а зезнуто је ако у мраку нагазиш неког од стотина паса луталица који спавају на све стране) али је Walker остао Walker. Само нема ни довољно простора да се прошета, па су моје туре од 3 сата и 20 километара спале на пола сата... Јуче сам био до Мостонге, вратио се Апатинским до семафора и отишао некаквом обилазницом до дома пензионера и булевара на Селенчи, вратио се до центра... Данас сам ишао поред ватрогасног до паркића на Првомајском, па до Филипа Кљајића и назад до кружног тока... Искрено, не знам ни куда да идем, то је тих пар занимљивих улица...Иначе, видео сам фијакер са две девојке смрзнуте, и пала ми је идеја - како би било супер имати такси службу која би имала затворене кочије оне црне као из Лондонских магловитих сцена из филмова, једнопрег, кочијаш напред горе седи на крову, црни цилиндри и полуцилиндри на главама... Мислим, мрак и магла су већ исти... А и привукло би туристе...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Ја сам потпуно необавештен и немам појма шта Ортодокси раде ноћас у Новом Саду, али знам шта једу. Знао сам да ће кад тад затребати слика оних ћевапа. Наиме, кад сам пре пар сати кренуо у шетњу (јбг, дуга шетња 15+ км) видео сам их у башти "Сарајевског ћевапа" у Темеринској. Тамо је иначе 100 динара мала порција од пет, а 200 велика, тј. права - 10 у пола с луком и те форе... Свако ко се запита

Прешли смо данас стару руту (ону коју смо прошле године користили сваки други дан) за 2 сата, 36 минута и 59 секунди. ово је јако близу 20 километара, али како ми ПланПлус одбија активацију, мораћу да сачекам понедељак и техничку подршку, па ћу видети шта смо тачно урадили на "кондиционом"... Ово је први тренинг ове године које је далеко преко 10 километара... И други званични откако смо

Поставио сам тему о шетању на форуму клуба путника Србије, и чудна му чуда, изгледа да има још лудака попут нас, који су заинтересовани да се ово уради. Наравно, видећемо ко ће на крају стварно и кренути на тај 100км дуг пут пешице, и куда тачно и како ћемо ићи...

Неко нормалан би помислио да је 10+ километара од Лединаца до Новог Сада доста за један дан, али сам ја после тога направио 3 pizze, вечерали смо нас двојица и Шаман који се затекао ту, а онда смо Ћима и ја опет испали на улицу и ударили још једну шетњу, да се одморимо... Чик погодите на основу фотографија којим градом смо шетали... Шеви или Доџ? Ја мислим Шеви, али морам питати стручњака за US

Припреме су почеле, за датум је одређена средина јула или августа, у зависности од обавеза и временских прилика. Прошле године нисмо успели да то урадимо (пређемо 100 километара између два града пешке за један дан) због мог здравственог стања које се погоршавало како се крај године ближио, али како ми је хвала Богу боље у последње време (специјална исхрана!), данас смо обавили прве званичне