Planeta Srbija

Nastavljamo sa uvodom u sam diplomski, ovog puta sa njegovim poslednjim delom koji objašnjava Web 2.0 koncept. Opet, više podsećanja radi nije loše da bude tu, nego zbog činjenice da će vam promeniti život :)

Web 2.0 je koncept koji je u prethodnih nekoliko godina, koliko postoji, napravio revoluciju u korišćenju Interneta i vratio mu imidž medija za razmenu informacija koju je prvobitno i imao. Formalizacija termina i koncepta Web 2.0 vezuje se za ime Toma O’Rajlija (Tom O’Reilly). Nakon čuvenog „Dot – com balona” i propadanja velikog broja kompanja iz Web 1.0 perioda, O’Rajli verovao da se radi o kraju Weba, kako su mnogi tvrdili, već je smatrao da se radi o normalnoj fazi „rasta balona i njegovog pucanja”, koja prati mnoge tehnologije i usluge. Tvrdio je da se radi samo o prekretnici u razvoju Weba i da je došlo vreme za razvoj nove – druge faze Weba. O’Rajli i „Media Live International” su u seriji rasprava taj pojam nazvali Web 2.0, kojim su, umesto da ga definišu, predstavili koncepte na kojima počiva, ključne razlike i evoluciju Weba 1.0 u Web 2.0. Stvaranje koncepta rezultiralo je i održavanjem tri Web 2.0 konferencija u San Francisku u oktobru 2004. i 2005. godine, dok je treća konferencija bila održana početkom novembra 2006. godine. Na konferencijama se raspravljalo o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti weba, prvo kroz Web kao platformu, da bi se u poslednje dve godine godine proširila priča na inovacije kojima je rezultiralo koriščenje Weba kao platforme i usluga koje tako nastaju. Ove se godine problematika proširila na teme novih aplikacija i usluga, kao i poslovnih 2.0 modela.

Web 2.0 okrenut ka korisnicima

Istorija Weba 2.0 je kratka ali sadržana, jer se od jedne ideje razvio veliki broj koncepta kao i ceo niz, na njima zasnovanih prezentacija, stranica i servisa koji su većini korisnika svakodnevne destinacije na Internetu, a da možda nisu ni svesni da se radi o 2.0 stranicama. Servisi kao sto su Flickr, YouTube, Wikipedia, Digg, Facebook, iGoogle, Google Maps i većina ostalih servisa, upravo su Web 2.0 projekti.

Upravo je Tom O’Rajli najdetaljnije objasnio koncept Weba 2.0 i to koristeći primere stranica i servisa, objasnivši prednosti i koristi nove generacije Weba. Poslužio se primerima odnosa Netscape-a i Google-a, DoubleClick-a prema Overture-u i AdSense-u, Akamai-ja i BitTorrent-a. O’Rajli navodi Netscape kao punokrvnog predstavnika filozofije 1.0 – kao klasičan ali komplikovan softver koji se trebao kupiti i instalirati a na sve to, kasnije i nadograđivati.

Google je sušta suprotnost – jednostavna Web aplikacija koja se postupno proširuje nizom kvalitetnih, korisnih interaktivnih servisa. To širenje nije zahtevalo kupovinu novih verzija, instaliranje i nadograđivanje, kupovinu novog hardvera koji ce biti dovoljno jak da bi se softver mogao koristiti. Osim toga, Google – u i njegovim servisima možete uvek pristupiti i svugde sa bilo kojeg računara u svetu. Google nudi fantastične mogućnosti personalizovane početne stranice, u koje ćete jednostavno dodati omiljene linkove, RSS feed, zatim razne alate kao što su prognoza vremena, kalendar, listu obaveza, kalkulator, i mnoge druge stvari možete jednostavnom metodom drag’n'drop (prevuci i pusti) postaviti bilo gde na stranicu, pomerati, dodavati i uklanjati sadržaj, tako da uvek imate, sve što vas zanima, nadohvat ruke.

Interaktivnost

Sama definicija Weba 2.0 za korisnike, kako za one „obične”, tako i za poslovne, je zapravo potpuno nebitna. Ono što je važno je njegova funkcionalnost, odnosno šta korisnik dobija sa njime, a dobitaka je zaista mnogo. Onaj najveći je zapravo spajanje desktop aplikacija i tradicionalnih Web stranica, što korisnicima omogućuje interakciju, personalizaciju stranica, saradnju na izmeni informacija. Poslovni korisnici i vlasnici takvih stranica takođe dobijaju veću mogućnost interakcije sa čitaocima, a samim tim veće mogućnosti ne samo privlačenja posetioca, već prvenstveno njihovog učestvovanja u kreiranju sadržaja. Takva je stranica zbog toga automatski i zanimljiva oglašivačima, a uz određene programe (kao sto je npr. Google AdSense) nudi svojim vlasnicima i mogućnost pristojne zarade.

Web 2.0 se smatra sledećom i naprednom generacijom Weba, međutim same 2.0 stranice ne razlikuju se preterano od Weba 1.0, kod koga je dizajn jedan od faktora privlačenja posetioca, dok u svetu Web 2.0, samo privlačenje posetioca nije toliko vazno koliko njihova mogućnost u učestvovanju u kreiranju sadržaja. Upravo je interaktivnost najveća promena i prednost koju Web 2.0 donosi u odnosu na “klasični” Web. Posetioci više nisu publika, puki i pasivni primaoci informacija, već učestvuju u njihovom stvaranju, dopunjavanju, modifikovanju, pa i prenošenju. Radi se o povratku osnovama – ruka više nije na mišu, gde je poenta u kliktanju, već su obe ruke čvrsto na tastaturi, a poenta je u pisanju i kreiranju tekstova i sadržaja. Stoga je jasno da posebno mesto u vrlo novom 2.0 svetu zauzimaju usluge poput „blogova“, „wiki“ projekta, „podcasta“, „videocasta“ i “RSS feeda”. Sve su one zatemeljene na interaktivnosti i na svakodnevnom skupljanju i prikazivanju velike količine informacija.

Integracija više servisa u jedan

Korišćenjem Google kao Web 2.0 servisa, nestaje potreba da pristupate omiljenim stranicama, obaveze i zadatke više ne morate upisivati u poseban personal information management (PIM) softver, ne morate tražiti po Internetu za kursnom listom, niti tražiti gde se ono u meniju Start nalazi kalkulator itd. Koje su sve prednosti Google kao Web 2.0 servisa znaju ga svi oni koji ga koriste.

U takvoj tranziciji iz softvera u Web aplikaciju, mnogi vide dalji razvoj i budućnost Weba 2.0 koji bi mogao ukloniti potrebu za gomilom softvera, već bi se svi zadaci obavljali iz Web pretraživača (browser). Tako npr. ovaj tekst nastaje u nekoj Web aplikaciji za pisanje teksta npr. kao što je Zoho Writer ili Google Docs, a ne u Word-u, prateća tabela u nekoj drugoj Web aplikaciji umesto u Excelu i sl. Kopija teksta bila bi sačuvana u nekom 2.0 serveru kojem se može pristupiti sa bilo kog računara, pa bi tekst mogao biti završen na bilo kom mestu na planeti koje ima Internet konekciju. Ovaj primer samo ilustruje u kom pravcu Web 2.0 ide i koje prednosti može doneti korisnicima, ali naravno proizvodači softvera će se dobro potruditi da što više spreče ovu 2.0 budućnost ili barem je prilagode kako bi imali neku korist od nje. Tako će Web 2.0 verovatno za softver biti ono što je VOIP (Voice over IP) za klasičnu telefoniju – budućnost koja se ne može zaustaviti.

Kolektivna inteligencija

Kroz ove primere lako je uočiti ključne karakteristike Weba 2.0 – jednostavne ali proširive Web aplikacije, interaktivnost, mogućnost sudelovanja velikog broja korisnika u stvaranju i korišćenju sadržaja. Uz taj pojam kolektivne snage veže se i drugi sličan pojam kolektivne inteligencije, koje omogućava da određene kompanije prežive “dot-com“ propast i krenu prema Web 2.0 svetu. Radi se jednostavno o iskorišćavanju onih potencijala zbog kojih Web upravo i postoji – korisnika. Od takvih kompanija izdvajaju se npr. Yahoo, eBay, Amazon, koji je dajući korisnicima mogućnost učestvovanja kroz recenzije, ocene i ostale oblike učestvovanja postao pionir korišćenja kolektivne inteligencije Weba. Kroz aktivnost korisnika, poboljšavaju rezultate pretrage, stoga će pri pretraživanju uvek prve izbaciti najpopularnije rezultate umesto sponzorisanih, kao što to rade druge online knjižare.

Kolektivna inteligencija i učestvovanje svoj vrhunac trenutno doživljavaju u blogerskim mrežama ali i “Wiki“ projektima prvenstveno kao što je Wikipedia, online enciklopedija u koju svaki korisnik može dodavati sadržaj i menjati postojeće tekstove. Blogerske mreže su korak napred u razvoju blogova, jer okupljaju osobe sličnih interesa na jednom mestu, koje potom kroz tekstove, diskusije, komentare i linkove, mogu postati ozbiljni stvaraoci misli. Kroz filozofiju Weba 2.0 i usluge poput RSS-a, permalinkova i tagova čine praćenje svojih tekstova jednostavnim i lako dostupnim publici, koja kroz komentare može postati aktivni deo pojedinih diskusija ili cele mreže. Tako raste količina sadržaja a samim tim i mogućnost da svaki čitatelj sazna ili nauči nešto novo.

Sada, kada smo spomenuli ključne prednosti Web 2.0 koncepta, ne bi bilo loše pobrojati ih sve na jednom mestu i napraviti uporedni prikaz, kako bismo dobili jasniju sliku o izazvanim promenama.

Napomena: Dobar deo ovog teksta nije mojih ruku delo, već je prikupljen iz raznih radova koji su obrađivali ovu tematiku, a imena autora nažalost nisam uspeo da nađem. Ukoliko je neko od vas autor, biću vrlo rad da ga potpišem ako na neki način dokaže vlasništvo. Neke informacije su malo zastarele, i o samom konceptu se ne priča kao pre 2-3 godine ali opet, deo je rada i zato sam odlučio da ga objavim.

1. Uvod 2. Evolutivni razvoj Interneta 3. Web 2.0 koncept

Kažu na domaćem servisu dovezi.me “Upiši odakle, u kom pravcu i kada putuješ ili probaj da pronađes u listi ispod da li neko već nudi prevoz koji tebi odgovara. Ukoliko trenutno ne postoje ogovarajuće ponude, možeš sam ostaviti zahtev za željenom vožnjom ili probati sa pretragom mesta koja se nalaze u istom ili odgovarajućem pravcu.”

Sjajno korišćenje crnogorskog .ME domena i sjajan jednostavan web servis za neke prekraćivanje puta, za druge povećanje ekonomske efikasnosti puta, a za treće svakako i ekološka aktivnost (svaki putnik više u vozilu znači i manje emitovanih štetnih gasova po glavi stanovnika).

A evo kako su ovaj zanimljivi web servis propratili na novosadskoj RTV:

via @majstors

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: .me, Dovezi.me, druđtvene mreže, Web 2.0

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Pre nekih mesec dana, na srpskom webu se pojavio jako interesantan web servis, Gostio.com -online servis za rezervaciju mesta u restoranima. I ako je lansiranje servisa prošlo bez puno “buke”, mislim da je servis za naše prostore dosta “revolucioanaran” ako smem to tako reći.

Jednostavno, servis ima ogroman potencijal i veliku dodatnu vrednost. Sa jedne strane daje mogućnost restoranima za odličnu i besplatnu reklamu, a samim tim i zaradu. Sa druge strane korisnici imaju mogućnost da se online i besplatno “raspitaju” šta bi mogli jesti danas, gde je dobra kuhinja, koliko to košta i na kraju rezervišu mesto u restoranu. Sam web servis, svoj poslovni model zasniva na jednostavan i korektan način. Jednom rezervacija izvršena, restoran plaća mali procenat za to bez ikakvih pretplata i skrivenih troškova.

Servis je trenutno u beta verziji i trenutno ima nekih 14 beogradskih restorana, što i nije malo za testiranje servisa. Ako naletite na sitne bugove, imajte na umu da je u pitanju beta, siguran sam da će se sve to u hodu ispraviti. Pogotovo što iza svega stoji kompanija PLOTUN sa Vladanom na čelu, koja ima odlična iskustva sa uspešnim Donesi.com, web servisom za dostavu hrane.

Šta je odlučujuće za ovaj i slične web servise

Kritična masa i “začarani krug” naravno. U smislu da bez dobrih restorana i iskrenih “utisaka” nema ni posetilaca, a sa druge strane bez posetilaca na sajtu – restorani i nisu nešto zainterosavani za pojavljivanje (za ovo poslednje uzeti u obzir i balkanski faktor “Business & Internet”). Prednost Gostio-a je što ima svog “starijeg brata” Donesi.com, što Vladan sigurno koristi za razvijanje servisa.

Ima jedna stvar, na koju mislim da treba obratiti pažnju – korisnički utisci. Za uspeh jednog ovakvog servisa ovo može da odradi ogroman deo posla, ali i sa ovakvim poslovnim modelom ga uništiti. Da objasnim.

Korisnici danas, više ne veruju nikakvoj reklami. Jedina dobra reklama su utisci drugih korisnika. To jedan proizvod može progurati preko noći u sam vrh. Jeff Jarvis u knjizi What Would Google Do kaže jednu stvar sa kojom se slažem 100% “Give the people control and we will use it. Don’t, and you will lose us“.

Ukoliko korisnici na ovakvom servisu osete da su utisci drugih korisnika stvarni i realni, servis ide u vrh, ako osete da su namešteni ili da utisaka nema ili nema dovoljno, biće uzdržani i nepoverljivi.

Ako pretpostavimo da će se servis okrenuti ka otvorenošću (što lično mislim), postavlja se pitanje, koliko su vlasnici restorana zaista spremni da prihvate tu transparentnost. Pogotovo kada za nju trebaju da plate ;)

Siguran sam da će Vladan da pronađe najbolje rešenje i da ovaj servis čeka uspeh, nekako nas je navikao da iz svoje kuhinje izbacuje uvek kvalitet ;)

Rezerviši restoran sa Gostio.com Prati Gostio na Twitteru

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Priznajem da sam sebe više puta zatekao u poslednjih par meseci kako razmišljam o tome da je blog prevaziđen. Da idemo ka micro-bloggingu, kraćem i bržem vidu informisanja bla, bla, bla… Bio je i jedan period kada sam se smarao na blogosferi :)

Pre neki dan Nemanja pominje na blogu kako su Facebook i Twitter ubili blog. Posle toga je krenula i mala diskusija oko toga na Twitteru gde sam rekao da se ne slažem sa time, @RaindogBor me pitao zašto tako mislim, evo kraćeg odgovora/mišljenja.

Photo by Oliver Ingrouille

Kao što blog nikada neće ubiti mainstream novinarstvo, tako ni društvene mreže neće nimalo naškoditi blogu. Naprotiv, blogovi pored Twittera i Facebooka postaju još filtriraniji i kvalitetniji. Ljudi manje pišu na blogovima stvari za šta im je Twitter ili Facebook dovoljan. Kao što je novinarstvo potrebno za ozbiljnije analize, tako su i blogovi potrebni za kraće osvrte, As simple as that..

Ali nije samo to razlog, blogovi su (pored mainstream medija) pogonsko gorivo za sve društvene mreže. Šta bi svi radili na Facebooku i Twitteru da nema blogova ili klasičnog novinarstva? Čitali šta drugi jedu, gledali slike i razmišljali o “dubokoumnim” razmišljanjima od 140 karaktera (ili malo dužim na FBu)? Ne kažem da je to loše, nemojte me pogrešno razumeti, ali mislim da jedno ne isključuje drugo. Sam sadržaj (content) na društvenim mrežama je uveliko zavisan od spoljnog sadržaja. Bio da dolazi od klasičnih mainstream medija, bilo sa blogova.

U ostalom, koliko vam se puta desilo da učestvujete na odličnim diskusijama na Twitteru i Facebooku, posle jednog običnog linka prema jednom blog postu ili vestima u mainstream medijima.

Definitivno mislim da će se pomoću Twittera i Facebooka blogosfera samo malo pročistiti. A posebnu čar “Šta će biti sa blogovima” daje vest da će Rupert Merdok početi naplaćivati sadržaj na webu i da li će i koliko blogovi profitirati od toga. Ali to je jedna druga priča… ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

U poslednje vreme (kao i većina od vas) pizdim od Facebook pozivnica za razne grupe, fan strane, događaje. Kada se tu još dodaju jebeni kvizovi koji su nekima mnogo jeftiniji nego blejanje po kafićima uz jednu kafu, užitak je potpun :(

Photo by my iPhone :)

OK, postoje opcije da ignorišeš ljude za neke stvari, ali ne možeš blokirati nekoga kompletno za fan stranicu, grupu ili događaje. Kvizovi su posebna priča, moraš ignorisati kviz po kviz – da, svaki kviz posebno treba ignorisati. A šta tek pričati za one likove koji se kompletno unesu u deljenje svoje sreće sa nekim linkom tako što ga šalju u grupisanim privatnim porukama!!

U stvari, da li je uopšte lepo da ti neko bude “prijatelj” a da ga ti stalno spamuješ nekim porukama koje su samo tebi smešne, interesantne ili šta god? Ja ne mislim! Doduše, u početku sam coolirao i jednostavno brisao sve živo bez reči. Ali kontam da je to kao kada ti “friendovi” dolaze u kuću svaki dan i uđu na gajbu sa blatnjavim cipelama jer eto… moraju da ti pokažu kako su dobre ://

Par pravila lepog ponašanja na Facebooku, molim vas lepo!

Facebook Bonton Kada želiš da podeliš sa mnom sliku, grupu, fan stranicu, tvoje stanje uma, ma šta god – dovoljno je da to okačiš na svoj wall (zid) i budi siguran da ću to videti! Videću i ja, a i svi tvoji prijatelji! Privatne poruke služe da mi kažeš nešto važno ili da mi izjaviš ljubav! Nemoj mi u njima slati linkove ka tebi smešnim stvarima, one ne služe za to. A posebno obrati pažnju kada šalješ privatnu poruku na više adresa! Svaki put kada neko odgovori na tu poruku i svi ostali dobijaju poruku. Da li si siguran da ih svi žele? Nikada ne sugeriši fan stranice ili grupe. A ako na taj način radiš promociju neke svoje grupe ili stranice, time ćeš napraviti više štete nego koristi. Promocija svojih stranica/grupa ili jednostavno želja da podeliš sa drugima nešto od toga se radi opet preko tvog zida. Objavi na svom zidu ili se jednostavno učlani/postani fan i to će svi videti! Organizuješ neki extra events (događaj) ili ideš sa nekom ekipom pa bi da dođe što više ljudi? Ne šalji masovne sugestije molim te! Bolji efekat ćeš imati ako i to okačiš na svoj zid uz neki simpa kometar. Eventualno, možeš podsetiti ekipu tako što ćeš ponoviti objavu još par puta pred sam događaj, ali ne šalji nikome! Kvizovi! OMFG!! Tu sam gotovo bez teksta. Shvatam ja da te to opušta, ali da li znaš da se svaki tvoj odrađen kviz prikaže u mom time line-u tj. na mojoj HOME stranici? Da li bi ti voleo da gledaš neke moje, recimo porno kvizove, po ceo dan u tvom time line-u? Facebook ne služi za to, u stvari možda tebi služi, ali znaj da postoji i opcija “hide” posle koje te više uopšte ne vidim.

Ako ima neko nešto da doda, neka bude slobodan ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Twitter je defintivno i više od mode. Twitter je od ove godine postao nezaobilazni komunikativni alat koji je mnogo snažniji nego što mu samo ime govori (twittering = čavrljanje). To su shvatile i gradske policije u USA koja su počele masovno da ga koriste za svoje istrage.

Uspeo sam da prebrojim i pronađem nekih 70tak gradova u USA čije policijske snage imaju accounte na Twitteru. Tako je recimo tu i Boston Operations Division, Baltimore Police Department, Seattle Police Department ili opet Plymouth County Sheriff’s Department.

Policija je jako dobro skontala snagu Twittera pa svi oni koji prate Las Vegas Metropolitan Police Department mogu gotovo u real time-u da overe najsvežiju sliku osumnjičenog za neko (ne)delo i eventualno da jave njegovu lokaciju.

Zanimljiv mi je i fazon sa (ne)ofisijalnim accountom policije grada Dentona iz Teksasa. Zašto (ne)ofisijalnim? Zato što je account zapravo podigao student Brian Wesley Baugh i preko RSS-a ga puni direktno podacima sa zvaničnog web sajta Dentonske policije.

Tako da ukoliko vozite bez vozačke dozvole pored toga što vas uhapse i platite 300$ kaznu, automatski ulazite i u web arhivu. Interesantno je kako će ovom momku od 20 godina biti interesantno za par godina kada bude googlao svoje ime ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Web 2.0 je defintivno termin koji sam najmanje voleo. Stvar za koju svako ima neku svoju definiciju, a koju kada kažete (uglavnom) svi znaju o čemu se radi. Stvar koja ne znači ništa, a koja je u poslednjih godina jedna od naj-googlanijih. Kako god, mislim da je Web 2.0 od prošle godine definitvno u umiranju. Doduše to nije ništa novo, o tome se priča već neko vreme. Meni je druga stvar na umu, šta dolazi posle weba 2.0??

Photo by Toriwai

Daj samo na brzinu (!!) da vidimo šta se izdešavalo u prošlih 10-15 godina na webu. Ne računajući onaj mail i IRC chat period, krenuli smo sa tzv. webom 1.0. Web prezentacije sa statičnim stranicama - gotovo nikada ne menjanim, pa onda Britannica, pa prve e-novine… Sve u svemu, sadržaj koji nam je serviran.

Onda nas je početkom 2000tih, čika Tim O’Reilly častio terminom Web 2.0. Krenuli smo i mi sami da pravimo sadržaj na webu bez obaveze da imamo svoje web sajtove. Ostavljali slike na Flickru i video zapise na Youtube-u. Čitali Wikipediu, pisali i komentarisali blogove, muzika preko Last.fm-a… Da bi se u poslednjih 2 godine okrenuli videoblogovima, video streamingu, socijalnim mrežama i na kraju Twitteru!

Kreirajući video sadržaj, počeli smo jednostavno da strimujemo svoja razmišljanja, osećanja, život…!

Pre neki dan sam naleteo na simpatičnu analizu o tome kako su se prenosile informacije u poslednjih 210 godina, sa malom predikcijom za sledećih 10 godina. To je samo potvrdilo ono o čemu razmišljam već duže vreme - Sledeći web će se sigurno bazirati na strimingu. Bilo to u tekstualnoj ili nekoj multi medijalnoj formi!

Photo by Will Lion

U stvari, u taj period smo već stidljivo i ušli, bez možda posebnog definisanja. Informacije tražimo da budu kratke, direktne i pre svega - u real time-u !! I samo su nam onda interesantne, interesovanja za “vesti od sinoć” je sve manje i one sve teže pronalaze kupca.

U maloj razmeni razmišljanja preko twittera od sinoć, dobio sam i par dobrih feedbacka koji mi takođe potvrđuju ovo razmišljanje. Beler mi je dao (po meni najbolju) i svoju viziju imena tog post web 2.0 vremena - WebFlow.. Koja je vaša vizija svega? Kako će se stvari razvijati?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Posle Šta je to digitalni identitet, Zašto ga kreirati kao i Kako graditi svoj lični digitalni identitet, ovu kratku seriju završavam sa člankom o Kreiranju poslovnog digitalnog identiteta.

Za razliku od ličnog online identiteta, kreiranje poslovnog ima svojih specifičnosti i malo drugačiji pristup. Takođe, sistematologija kreiranja poslovnog digitalnog identiteta zavisi od toga da li se radi o potpuno novoj ili već postojećoj kompaniji. Ukoliko se ne radi o novoj kompaniji, bitne su informacije da li je kompanija bila već online prisutna ili ne. Ako nije, opet je bitno pokupiti i sve off line feedback-ove. Sve ove informacije su jako bitne za kreiranje “mape puta” po kojoj će se raditi na kreiranju poslovnog digitalnog identiteta.

Photo by Assbach

Kreiranje digitalnog identita ili e-reputacije za jednu kompaniju nikada ne treba biti haotičan rad nekompetentnih osoba jer svaka greška može skupo koštati. Ovaj posao je najsigurnije raditi u sinergiji između kompanije, pravnih stručnjaka i stručnjaka za online identitet. I naravno, uvek sa tačno određenim ciljevima ;)

Pre svakog rada na svom kompanijskom digitalnom identitetu treba znati da taj identitet ne zavisi samo od kompanije. U stvari, online reputacija jedne kompanije ne pripada samo toj kompaniji! Poslovna online reputacija se gradi na bazi mišljenja svojih klijenata, a ne sa PR saopštenjima, plaćenim bilbordima ili banerima!

Danas je totalno nemoguće u potpunosti kontrolisati svoj poslovni digitalni identitet. Iz tog razloga je neophodno raditi na njemu permanentno. Jedna kompanija može potrošiti i par miliona dolara na svoju komunikaciju, ali dovoljno je par loših feedbackova na influentnim blogovima i ceo trud je uzaludan. Što je najgore, loš feedback će se preslikati i u off-line svet za par dana ili sati.

Photo by DailyPic

Iz tog razloga je jako bitno da postoji stalna dvosmerna komunikacija sa klijentima. Da je politika kompanije što je više moguće transparentna i da postoji jedna izuzetno brza online reaktivnost.

U toku svake online kampanje jedne kompanije ili rada na svom digitalnom identitetu, neophodno je imati uvek i PlanB, ali i Plan C, D, E.. Nazvao bih to kao jedan “krizni online plan” sa kojim bi se urgentno online odreagovalo ukoliko se neka stvar “otme kontroli” (gaf u klasičnoj komunikaciji, curenje osetljivih kompanijskih informacija, loš feedback na socijalnim mrežama ili blogovima itd.).

Photo by Daniel H. Agostini aka dhammza

Koliko god na prvu loptu građenje e-reputacije ili digitalnog identiteta za jednu kompaniju izgledalo komplikovano i delikatno, uz dobar plan sa tačno definisanim ciljevima, ovo je izuzetno velika šansa i mogućnost za povećanje prometa. Pogotovo na našem web tržištu gde trenutno konkurencija nije jaka, a samo tržište se povećava svakim danom.

Što se tiče web tržišta na srpsko-hrvatsko-bosanskom govornom području, podsećam na podatke (2008 god.) o njegovoj veličini (izvor InternetWorldStats) :

Srbija : 2 602 478 korisnika sa internet penetracijom od 32.4 % (April 2008) Hrvatska : 1 984 800 korisnika sa internet penetracijom od 44.2% (Decembar 2008) Bosna i Hercegovina : 1 441 000 korisnika sa internet penetracijom od 31.4% (Maj 2008)

To daje tržište od 6 028 278 ljudi !!! Zaključak ostavljam vama…

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Treći u nizu tekstova o osnovnim stvarima iz Digitalnog identiteta, odmah posle Šta je to digitalni identitet i Zašto ga kreirati. Ovaj put, fokus je usmeren na Kako graditi svoj lični digitalni identitet.

Građenje svog digitalnog identiteta se ne radi u par nedelja ili meseci. Već sam napomenuo da je digitalni identitet skup svih informacija koje ostavljamo na raznim web sajtovima tokom godina. Isto tako, sve staviti u ovaj - jedan post, nije moguće. Kako god, istakao bih par stvari-alata na koje bi trebalo obratiti pažnju i koji vam sigurno mogu pomoći u tome.

Photo by Meanest Indian

U današnje vreme, ukoliko ste online aktivni, nije bitno samo da li ste vidljivi na mreži, nego i koja će od vaših ukupnih online aktivnosti biti izbačena u prvi plan. Istakao bih online aktivnosti koje od svih, najviše doprinose građenju vašeg digitalnog identiteta :

Lični Blog Micro-Blogging Socijalne mreže Komentarisanje na forumima i blogovima Domen sa svojim imenom Google profil Lični blog

Voditi i imati lični blog je možda najači alat u kreiranju digitalnog identiteta. Imate neograničeno i gotovo besplatno mesto na netu gde slobodno možete pokazati kako vaše privatno interesovanje, tako i vaše tehničke veštine. Web pretraživači obožavaju blogove, pogotovo one koji se redovno dopunjuju svežim sadržajem. A često im daju i prednost u rezultatima pretrage iznad konzervativnih web sajtova. Blog vam pored auto-promocije pruža i mogućnost za pravljenje privatnih ili profesionalnih veza. Jedina mana vođenja bloga je velika količina vremena koja je potrebna za njegovo editovanje :(

Micro-Blogging

Micro-blogging vam pruža mogućnosti izuzetno brzog deljenja informacija. Imati svoj account na Twitteru kao i svoj “socijalni mikro-sistem” na njemu je danas više od obične “Geek igračke”. Pomoću ovog alata možete na izuzetno efikasan način graditi svoj personal brend, biti informisani gotovo u real time-u ili raditi promocije (ne previše, molim ;))… Ukoliko vam account nije protected, Google indexira vaše aktivnosti na Twitteru koje svakog trenutka mogu biti i izlistana tokom pretraživanja na pretraživaču. Lično, u skorije vreme očekujem izuzetno veliku važnost rezultate pretrage koja dolazi sa Twittera. Ne zapostavite ovaj komunikativni kanal ;)

Socijalne mreže

Još jedan izuzetno efikasan alat za građenje svog digitalnog identiteta. Ovaj put se ne oslanjamo na web pretraživače nego na samu socijalnu mrežu koju koristimo za networking. Socijalne mreže koristimo za usko targetiranje ljudi sličnih interesa i uspostavljanje ličnih ili profesionalnih kontakata. Takođe, socijalne mreže su izuzetno efikasne za auto-promocije.

Komentarisanje na forumima i blogovima

Isto jedan od efikasnih alata kojim se mogu postići više ciljeva. Pravljenje novih kontakta, promocija za svoje veštine, učenje novim veštinama. Ipak, ovo može biti i jedna od najnezgodnijih stvari u kreiranju svog digitalnog identiteta. Ponekad nam se desi da nas nečiji topic na forumu ili blog post izvede iz situacije za koju možemo reći da je “sve pod kontrolom”. Komentari koje tada ostavljamo su uglavnom u afektu i često prenagljeni. Problem je što nad administracijom tih komentara nemamo nikakvu kontrolu i lako se uđe u situaciju “Molim vlasnika foruma ili bloga da mi obriše komentar” što je manje očigledna stvar. Naravno, i sve ovo ulazi i na servere web pretraživača. Znači, komentarisanje DA i to u ogromnim količinima, ali samo hladne glave ;)

Domen sa svojim imenom

Kupiti domen sa svojim imenom i prezimenom ili jednim od ta dva je takođe stvar o kojoj treba razmisliti. Nije efikasno kao sve gore navedeno, ali ima dve pozitivne stvari. Prvo: na taj način osigurate domen i u njemu osnovne stvari vašeg digitalnog identiteta - ime i prezime kao keywordse! Druga stvar: mnogo je lepše imati svoj lični ili profesionalni mail ukombinovan sa vašim imenom i prezimenom (npr. ime@prezime.com) nego recimo @hotmail.com ili @gmail.com.

Google profil

Još jedan od alata za građenje svog digitalnog identiteta, a koji bi zaista trebali shvatiti ozbiljno. Trenutno nema neku veliku važnost, ali kako dolazi iz “Google kuhinje” tipujem da će se u najskorijoj budućnosti jako dobro “kotirati”. Radi se o Google profilu, koji je po meni prirodni nastavak “Google sage”. Dobro ga proučite i dajte mu na važnosti ;)

Čista prošlost ili alat za profesiju?

Da polako završavam - u zavisnosti od ciljeva za šta ćemo koristiti svoj digitalni identitet, očigledno je da ćemo imati različiti pristup problemu. Da li želimo samo “čistu prošlost” ili ga koristiti kao još jedan alat za svoju profesiju? U svakom slučaju, na svom digitalnom identitetu treba raditi - ali istovremeno ne treba biti opsednut. Nemoguće je folirati se, samo treba voditi računa o sebi, i o tome da pisana reč ima veću težinu od izgovorene, kao i u real lifeu u ostalom ;)

U sledećem postu: Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ovo je drugi post u nizu, odmah posle šta je to digitalni identitet?

Živimo u digitalnom vremenu. Već sada u industrijskim razvijenim zemljama, penetracija interneta među stanovništvom dostiže i preko 70%. U našim krajevima se kreće nešto više od 30% sa velikom tendencijom na gore. Ukoliko do sada još niste počeli pisati blog, ostavili slike na nekom web servisu, obavili on-line shopping ili ispunili neki on-line formular sa vašim imenom i prezimenom - to će se uskoro sigurno promenuti!

Možete da se ne bavite internetom – ali on se već bavi vama!

Svi oni koji još uvek nisu on-line aktivni, za veoma kratko vreme će morati menjati neke navike. Ono što je realnost u većini industrijski razvijenim zemaljama, za veoma kratko vreme će biti i kod nas. Javna preduzeća će polako veći deo poslovanja sa strankama prebaciti na net, banke i osiguravajuća društva takođe. On-line shopping će postati sasvim uobičajena stvar. Jednostavno, život će postati mnogo brže i lakše organizovati preko neta. Neke stvari, nećete ni moći drugačije obavljati nego preko mreže.

photo by FredArmitage

Pored praktičnog i drugi deo života se nalazi na netu - onaj zabavni. U stvari on je bio tu i pre onog praktičnog, ali sada će procenat ljudi biti još veći. Gotovo da nema osobe koja nije na Facebooku. Na forumima se traže praktične informacije, umesto preko mobilnog - chatujemo preko MSN-a i Skypea i ugovaramo gde ćemo se naći večeras. Blogovi polako zamenjuju mainstream medije. A umesto TV-a gledamo Vimeo, Youtube…

Kontam (bar ovde u FR) da ne može proći ni jedno veče negde sa prijateljima a da jedan deo iste nije “iškljocan” digitalnim foto aparatima, zatim ide priča o Facebooku, onda neko mora da nam pokaže neki sajt pa se brzo pronalazi komp i svi bleje i gledaju foru. U međuvremenu, pola ekipe vadi svoje mobilne i proverava mailove. Oni “najgori”, sve to i Twittuju.

Do juče smo za one što provode sate na kompu govorili da su asocijalni, sada su asocijalni oni koji odbijaju da se povinuju vremenu u kome žive i ne žele Internet kod sebe u životu!

U takvom svetu, vaše on-line prisustvo je neminovno. A sa njim i digitalni tragovi i identitet koji sam pominjao u prošlom postu. Zašto ne shvatiti celu stvar ozbiljno i raditi na njemu blagovremeno. Pre nego što otkrijemo da nam je tokom regrutovanja za posao u dobroj firmi, ekipa iz HR-a “iz-googlala” neke “opuštene” slike. Ili opet, čeprkajući po otvorenom Facebook profilu, našla “detaljne alko izveštaja” sa prošlog weekenda. Zašto sve prepustiti slučaju?

Business i digitalni identitet

Danas jednostavno više nije dovoljno imati svoj corporate sajt i reći to je to - na Internetu sam! Korisnici vaših usluga ili kupci vaših proizvoda, kao što sam napisao gore, sada komuniciraju 24/7 preko mreže.

Imati svoj business danas, koliko god on veliki ili mali bio, a ne razmišljati o digitalnom identitetu kompanije je isto kao prelaziti Atlantski Okean na jedra bez informacija o vremenskim uslovima koje nas čekaju.

Zamislite da neka vaša usluga ili proizvod i nije baš tako “idealna”. Uz par argumenata, za nekoliko sati, za to može saznati par hiljada ljudi preko raznih kanala komunikacije na webu. Ajde i katastrofa scenario : vaša konkurencija organizuje manji Buzz oko toga!! U roku od 24h, informacija može dostići cifru i od par desetina hiljada ljudi ili više!

photo by hellabella

Ukoliko ne radite monitoring vašeg brenda na netu, nećete ni primetiti taj negativni Buzz koji se širi o vama. Prodaja će vam jednostavno pasti, a nećete znati ni zašto ni kako. A čak i da primetite, ulazeći u jednostavnu raspravu po forumima ili blogovima sa korisnicima napravićete još više štete. Da li je potrebno da vas podsetim da nemate gotovo nikakvu mogućnost intervencije na privatnim sajtovima koji su hostovani van vaše zemlje (u USA baš nikakvu)!

To su samo neki od primera zbog čega je kreirati i voditi računa o digitalnom identitetu neophodno već danas. Kako za vas privatno, još više za vašu kompaniju. Digitalni identitet je preozbiljna stvar koju ne možemo izbeći i o kojoj trebamo pedantno voditi računa. Bar u onoj meri kao što obraćamo pažnju šta imamo obučeno na sebi kada izlazimo van svoje kuće…

U sledećim postovima: Kako raditi na svom Digitalnom identitetu, Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

U više navrata sam na ovom blogu pisao o Digitalnom identitetu još krajem 2006te godine. Tada cela priča još nije bila toliko aktuelna - o tome se još uvek pričalo samo u nekim “užim krugovima”. Glavna “kapisla i okidač” koja je dovela do pitch-a desila se tek sa “epohom Facebooka“. Početkom 2007. Facebook prestaje da bude zatvoreni studentski social network i ceo Buzz oko frke sa digitalnim identitetom počinje.

photo by jacobrendell

Iako se Facebook karakterizuje kao najveće zlo što se digitalnog identita tiče, to baš i nije tako. Najveće zlo možemo biti mi sami, mada i ne moramo. Ali da krenemo od početka..

Šta je zapravo digitalni identitet?

Na wikipediji, možete naći (ne)oficijalnu definiciju - ja ću ovde izneti neku svoju, možda malo vulgarizovaniju varijantu.

Sa eksplozijom bloginga i socijalnih mreži, sami korisnici su postali i stvaraoci sadržaja na webu (web 2.0). Pišemo blogove ili video-blogujemo, micro-blogujemo, scroblujemo muziku na Last.fm-u (više ne :)), ostavljamo podatke na Facebooku, kačimo slike na Flickr, pišemo wiki-e, forumujemo… Jednostavno, dajemo informacije o svom životu i to u realnom vremenu - informacije uglavnom dostupne bilo kome na planeti ko ima internet konekciju.

Orvelova 1984. je odavno tu, kao i Warholovih 15 minuta. Uzbuđenje i izazov da se iz anonime izađe u mainstream u samo “dva klika” su preveliki da bi mogli da se odupremo. Krećemo sa pravljenjem web sadržaja svuda po malo - po svakom prokletom kutku “mreže” ostavljamo svoj trag, svoj digitalni trag.

Gotovo uvek, taj digitalni trag nije dostupan samo posetiocima sajta gde je on ostavljen. On je dostupan i web pretraživačima (Google, Yahoo, MSN). Roboti pretraživača psihopatski i svakodnevno njuškaju po netu u potrazi samo jedne stvari - svežim web sadržajem (content)!! Web sadržaj je danas postao jedna od najskupljih roba na netu. Onaj web pretraživač koji može da ponudi svojim korisnicima najsvežiji, relevantan (po pretrazi) i kvalitetan sadržaj - on je N°1.

photo by d70focus

Onog trenutka kada je vaš digitalni trag indeksiran na servere pretraživača, dostupan je celom svetu u deliću sekunde - dovoljna je samo jedna ključna reč koja se nalazi u vašem sadržaju. Možda samo vaše ime ili prezime?

Tako, polako, od digitalnih tragova razbacanih svuda po malo i to godinama, dolazimo do nečega što počinje da liči na sliku o vama. Da liči na digitalni identitet. Kada ste on-line aktivni, jednostavnom pretragom imena i prezimena na Google-u, mogu doći do gomile vaših informacija i u okviru toga formirati neku sliku o vama koja nije daleko od realnosti. Naravno, bez da sam vas ikada upoznao ili komunicirao sa vama ;)

Ajde da zaključujem polako ovaj prvi deo, Digitalni identitet je skup informacija o vašem privatnom i (ili) profesionalnom životu koje ostavljate on-line godinama, a koje se arhiviraju na serverima širom planete. Ukoliko ste on-line aktivni, svakog momenta je moguće povezati vaš digitalni identitet sa vašim identitetom u stvarnom životu. Izgradnjom vašeg digitalnog identiteta, moguće je povećati vaš kredibilitet u privatnom ili profesionalnom životu, ali isto tako ga je lako i poljuljati.

I da ne dođe do zamene teza, u ni jednom slučaju ne mislim da na svom digitalnom identitetu ne treba raditi - naprotiv. Ukoliko ga nemate ili vam se ne sviđa, na njemu je potrebno raditi odmah!

U sledećim postovima: Zašto je neophodno kreirati svoj Digitalni identitet, Kako raditi na svom Digitalnom identitetu, Kreiranje poslovnog digitalnog identiteta.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Svi koji su na Twitteru naravno, već jako dobro znaju o čemu se radi. Za sve ostale - ne mogu, a da vam ne predstavim projekat Why Croatia! Po meni projekat godine na ovim prostorima.

Why Croatia je izašao iz Borjine radionice pre neki dan. Odakle mu ideja i zašto, kako - možete pročitati u njegovom postu od pre nekih mesec dana. Ovde samo mala recenzija o projektu.

Radi se o izuzetno interesantnoj 2.0 turističkoj ideji gde se ljudi iz Hrvatske, a i oni koji imaju lepo iskustvo sa letovanja iz nje, pozivaju da snime kratak video i postave na sajt. U video zapisu do 3 minuta treba da kažeš, kao i što ime sajta govori, Why Croatia. Evo i Borjini argumenti zašto baš Croatia :))

Mene je lično oduševila kako ideja, tako i njena realizacija. Pored toga što je sajt skroz dobro urađen, izuzetno mi se dopalo to da i pored krize koja nije zaobišla ni hrvatski turizam, motivacija i energija da se uradi nešto dobro za svoju zemlju je tu. Nema plakanja na nesposobne i korumpirane političare nego se prihvatiš “motike” i rokaj-snimaj.

Totalna svesnost da to što će neki strani turista potrošiti par stotina evra na turizam - indirektno uticati i na web developera u Zagrebu ili opet pomoći bakici koja prodaje rakiju i med uz cestu je više nego za pohvalu. Skroz sam ubeđen da samo ovakav način solidarnog business razmišljanja može da nas izvuče iz ekonomoskog shita u koji smo se uvukli.

p.s Prvo sam napisao i ovo, pa sam onda obrisao iz posta, ali na kraju moram i to dodati. Individualna sebičnost i neo-kapitalizam je i ofisijalno umro onog dana kada su Bush, Sarkozy i Merkelova počeli primenjivati socijalističke ekonomske alate! Otvori um/oči i gledaj i malo šire od trenutnog i direktnog ličnog interesa!

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

И јутрос након устајања, спремања и облачења, седам у моју омиљену фотељу и отварам џи-мејл. А тамо ме дочекује нови лепи стакласти изглед дугмића. Пријатно освежење за очи.

Али то није све. Лепше су стилизовани и падајући менији, како онај за премештање порука, тако и онај за додавање ознака порукама. Сада је падајући мени смештен на малом скролујућем прозорчету, а на прозорчету за ознаке налазе се и кућицае за укључивање опција са дугмадима „Manage labels“ за уређивање ознака и „Apply“ за активацију изабраних ознака.

Толико о утисцима на „први поглед“.

Подели:

Поводом пет година опстанка „Записа“ на вебу и колико–толико редовним читаоцима, ових дана сам одвојио мало (више) времена и направио ову једноставну тему симболично је назвавши „5Years“.

О теми „5Years“

Користио сам XHTML 1.1 стандард, минимално слика и популаран шаблон 960 Grid System за хоризонталну организацију објеката, док сам за вертикалну покушао да се придржавам основне висине линије текста од 18 тачака користећи Syncotype.

Боје

Палету боја свео сам на 4+2 боје, и то четири из Web 2.0 палете:

Techcrunch green [#008C00] Flock Blue [#4096EE] Flickr Pink [#FF0084] Ruby on Rails Red [#B02B2C]

…и још приде #4D4D4D за текст и #FFFFFF за боју позадине.

Да се оградим…

Тема још увек није готова и треба јој штеловање „ситних цреваца“. Већина је углавном готова, с тим што треба уловити и отклонити „гличеве“, унифицирати или неутралисати додатне боје преко поменутих шест, средити стил за цитат, и још по нешто што ми тренутно не пада на памет Ах да, потребно је генеричко заглавље и подножје, тренутно су прилично „статички“.

И, наравно, тема подржава локализацију, а чим је дотегнем пуштам је у „слободну продају“ за „џ“. Дотле, одох да радим…

За урадити Алтернативни стил (неутралне боје) - предложио Игор Јагец Чланци по категоријама за попуњавање „рупе“ испод чланака на насловној страници (екстензија са предавања за школу Веб новинарства) - предложио Синиша Бобић IE6 поремећаји: формулар за претраживање на левој страни заглавља у архиви главни наслов у .box стилу нема доњу маргину стил .more за чланак нема доњу маргину стил за пагинацију нема доњу маргину превелика доња маргина подножја у чланку иза цитата губи се лева маргина (иде у минус) комплетног садржаја Урађено „Кликабилан“ назив блога - предложила СускеБор Исправљена грешка у форматирању 404 стране - пријавила СускеБор Боја назива и описа блога промењена у плаву. Додат Atom feed у заглавље стране. Локализовани детаљи који су остали нелокализовани. Додат стил за штампање (приказ чланка и коментара, са истакнутим линковима, без менија, пречица за дељење на друштвеним мрежама и другим небитним стварима за штампано издање). Потербно додатно тестирање. Стил за решавање неправилности са IE — сређени „гличеви“ у IE7 (у шестици нисам пробао како изгледа)

Ажурирано: 03.02.2009 у 22:30

Подели:

Po prvi put sam za Gary Vaynerchuka čuo (a i video) tokom LeWeba prošlog decembra u Parizu. Čovek me je jednostavno oduševio, pravi umetnik. Sa neviđenom kreativnošću i opuštenošću izlazi ispred 1500 ljudi i priča o svojoj strasti… Vinima..

Za one koji ne znaju ko je Gary Vaynerchuk: Posle par godina šljake kao klasičan prodavac vina, se odlučuje da lansira svoj lični Show na netu na adresi WineLibrary TV. Svakodnevno je radio videocastove gde je svoju strast prema vinima delio sa drugima i ujedno oko svega toga pravio svoj bussines.

Oduševljen sam da danas, pored videocastova koje i dalje redovno objavljuje na WineLibrary TV, Gary za svoj Bussines koristi i ostale moćne web kanale kao što je Twitter, lični sajt, Facebook appi, iTunes i Miro kanali. Čovek je jednostavno jako svestan snage marketinga na netu i to jako dobro monetizuje.

Danas je Gary Vaynerchuk prava zvezda na webu. Naravno, uspeh mu nije pao sa neba. Stoji da je lik i izuzetno harizmatičan i komunikativan. Ali pre svega, čovek koji puno radi i koji u svoj posao unosi ogromne količine emocija i strasti prema onome šta radi. Školski primer kako se treba odnositi prema svakom poslu. Nemoj raditi zbog novca, radi ono šta voliš i posveti se tome maximalno. Novac će sam doći.

Na WineLibrary TV možete videti kako čovek prodaje vina, a na videu iznad, njegov 15 minutni Show na prošlom septembarskom Web2.0 expo u New Yorku. Posle gledanja sam iskreno poželeo da kada porastem budem Gary Vaynerchuk. Evo, već sam počeo da se vučem za uši.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Prvi gost-bloger na Svakodnevnici je Ivan Trajković, trenutno na poziciji nezavisnog savetnika u Ministarstvu za Telekomunikacije i informaciono društvo. Ivan kao svršeni diplomac Nova Southeastern University sa Floride poseduje diplomu Bsc.Sc.CIS , i veliko iskustvo stečeno u međunarnodnih kompanija kao sto su Monster.com i BWIN.com. Takođe, vlasnik je sajta EuropeanStartups.com kao i razvojnog tima "Ivan Trajkovic production".

 

Srpski Web pretraživač Pogodak je nedavno pokrenuo novi servis Dodaj, namenjen skladištenju medija fajlova (slike, video zapisi, dokumenta, itd.). Zanimljivo je pomenuti da svaka osoba može postaviti video zapis do 50MB veličine, dok svi ostali definisani tipovi fajlova mogu biti do 5MB. Registrovani korisnici imaju beneficiju korišćenja 100MB za video fajlove, a 10MB za ostale. Svim skladištenim fajlovima se može javno pristupiti po želji korisnika. Takođe, registrovani korisnici mogu da "dele" fajlove javno ili među definisanim prijateljima putem linka korisnickoime.dodaj.rs. Dodaj pruža blogerima i gedžet za upload fajlova. Moram pokrenuti diskusiju u vezi ovog projekta, naročito zbog toga što korisnici koji nisu registrovani mogu postaviti fajlove bez ikakvih ograničenja (osim u formatu i veličini).

Čak i Amazon-ov S3 sa neograničenim resursima nema tu opciju, dok je američki Pownce, koji je bio na dobroj uzlaznoj putanji, morao da zatvori poslovanje pre mesec dana. Ne vidim da ova opcija može opstati duže vremena ako sajt privuče veći broj korisnika, i ako to zvuči suludo (uspeh sajta je direktno zavisan od količine njegovih korisnika).

Zatim, nisam primetio nikakvu zaštitu od skriptova za preopterećenje servera pri dodavanju fajlova. U najmanju ruku, potrebna im je verifikacija da li fajl postavlja ljudska osoba ("human verification"). U suprotnom, bot-ovi će pokupiti "rupu" veoma brzo. U cilju testiranja ovakvih ranjivosti sajtova, postavio sam jednostavnu formu na serveru mog sajta EuropeanStartups za običan "post" na server i u bazu kratkog string-a. Forma nije imala javni link za pristup. Za samo tri meseca, nakupilo se 33 hiljade unosa u bazu, a svi su bili uneti različitim bot-ovima. Na vama je da procenite šta se može desiti u ovom slučaju…

Verovatno vodjeni uspehom nekih sajtova u Srbiji, tvorci sajta su napravili Dodaj samo na srpskom jeziku. To možda jeste dobar model primenjen na nemačko Web tržište sa 50 miliona Internet korisnika, ali ne za Srbiju sa 1.4 miliona Internet korisnika od kojih je više od pola na dial-up konekciji. Ipak, ako je trenutna faza projekta namenjena za istraživanje i marketing, i ako planiraju da preorijentišu biznis model na srpsko biznis tržište, pažljiva analiza sajta im može dati prilično dobru sliku o tome kako nastaviti razvoj ovoj projekta nakon tri do šest meseci. Neophodno je da Web startup-i razmišljaju globalno, bar u vidu ciljanog regiona. (...)Pročitajte ostatak “Dodaj” za Srbiju (353 reči)

© ivant | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Amazon, bot, Dodaj.rs, Pogodak, S3, startup, Web 2.0

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Svi koji prate Twitter kao i na njemu nam dragog blogera bez bloga Ivana Brezaka Brkana, verovatno već jako dobro znaju gotovo sve o ovom hrvatskom Startupu. Za sve ostale par linija o Shout’em, simpa alatu za micro blogging.

Shout’em je namenjen za sve one koji žele da naprave svoj komjuniti baziran na principu micro-blogginga. Kreiranje svoje mreže je zaista jednostavno. Otvaranje accounta, biraš grafičko rešenje, još po koje malo podešavanje (ako želiš) i imaš totalno besplatno svoje mesto na webu za pravljenje svog ličnog komjunitija. Ja sam svoj otvorio negde za 2 minuta max.

Zaista ima ogroman broj opcija, od biranja raznih simpa grafičkih templatea, dužina postova, Custom CSS, adaptacija Headera, moderacija postova itd. Izgleda mi jako dobro urađeno, zaista.

Za one koji žele i nešto više, postoje i premium opcije. Tako za recimo 9,95$ mesečno možeš imati svoj lični domen ili opet za isto toliko para svoj Private network. Lično mi se ideja sa jasnim poslovnim modelom odmah u startu jako sviđa. Ono što mi se ne sviđa su cene koje mi se čine malo prejake, pa i za globalno svetsko tržište.

Sve u svemu, jedan web servis izuzetno dobro tehnički odrađen, jasan poslovni model i iza toga PR koji sve to lepo prati. Iskreno momcima želim puno sreće u ovoj nichi gde mi se čini da ima dosta gužve.

Podcast Matija Šmalcelj - Shout’em

Za kraj, jedan kratki podcast koji sam snimio sa Shout’em developerom Matijom Šmalceljom tokom posete standa Shout’em na ovogodišnjem LeWeb u Parizu.

Imajte u vidu da je sve napravljeno onako “sa nogu” između hrpe posetilaca. Meni je ovo takođe prvi urađen podcast, a i Matija mi reče da ni on nije imao ovakvih iskustava, tako da.. bez kritika molim. Oboje smo pod stresom :))

Preusmi podcast u mp3 [ZIP 4,62Mo]

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Lepo si se proveo za doček Nove Godine. Bilo je dovoljno i pića i klope, ali i supstanci koje nisu legalne osim ako ih ne konzumiraš u Holandiji. Vraćaš se kući ujutro sa najboljom ribom iz kluba i hoćeš da sve to lepo overiš na svom Twitteru. Pališ mašinu, odlaziš na web destinaciju, kad ono prc… Čeka te poruka: “Did you want account for one, or two years?”

Ova priča je naravno čista fikcija koja doduše ima šanse da ne bude daleko od istine. Bar po onome što se da zaključiti iz intervjua sa Evan Willimas (CEO Twitter) koji je objavio francuski L’expansion od 5.12.2008.

Kako Evan kaže, strategija za sledeću godinu je zbog ekonomske krize promenjena. Planira da se već u prvom trimestru 2009. primeni monetizacija Twittera. Na žalost nekih detalja oko samog plana nije izneo, osim da ne planira sponzoring velikih marki koje su trenutno izuzetno zainteresovane nego da će se pre ići na traženju nekog biznis modela koji će uspeti da monetizuje sam proizvod.

Mislim da će biznis model sličan Flickru ili Last.fm biti primenjen što mi se i dopada. Ostaje da vidimo samo koja će cena biti ovom novom Twitter PRO accountu. Kao pravi Twitter addict ova plaćena verzija me neće zaobići. Ko je još potencijalno Twitter PRO account?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Tačno je 08.02h na vratima sam Le104 u Parizu i najveći Web Show u Evropi počinje. Sve je ulickano, organizacija za sada više nego sjajna. Preuzimanje akreditacija je odlično urađena. Pointi za preuzimanje su uredno složeni po abecednom redu, a za predavače kao i Press & blogere poseban šalter.

Tehnički gledano, za sada je sve perfektno i jednostavno klizi. LeWeb još uvek nije zvanično otvoren jer je u toku doručak. Drago mi je izuzetno što sam se upoznao sa Loîc Le Meure, kao i sa Loren Feldmanom iza koga trenurno sedim.

U toku dana neću pisati nove nego jednostavno postovati ovde na ovom mestu, mada će moj #twitter kanal biti mnogo češće updejtovan.

Update: Imate online striming na TechCrunchu

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Vožnja TGVom je bila kao i obično prijatna. Osim što su ubili sa WiFi konekcijom. Ono je bilo strašno. Bolje da je i nema uopšte, a ne ovako da lože narod. Svakih par minuta veza puca, posle dva minuta se vraća i sve tako.. A protok mislim da je slabiji i od 56K. Ladno mi treba dva minuta da otvori Facebook aplikaciju na iPhoneu. Taman otvori i onda veza pukne fak :/

18.45h Gare de l’Est Paris. Čudno je što isti oni ljudi koji su civilizovano ušli u voz u Strasbourgu, kako osete pariski vazduh valjda, postaju divlji! Guranje na vratima ko će prvi sići :/ Koristim priliku i bezobraznoj plavuši koja sa « desnog krila » pokušava da me progura, spuštam lagano ruku na guzu. Onako baš da osetim svaku oblinu, ne obazire se. Shit…izgleda da je navikla :/

U 19h bi trebalo da počne Open Coffee Paris before LeWeb. Jurim da pronađem hotel uz pomoć Gmapsa na iPhoneu istovremeno slušajući Mark Farina na iPodeu i pazeći da me ne pokupi neki bus RATPa (pariski gradski). Soba je 602, naravno šesti sprat, a samo do petog ide lift. Hotel je onako… ne tako bad, ali i za moj plitki džep znam i bolje.

Ubacujem kofer sa vrata, osim ogromnog kreveta koje ne možeš promašiti ni ne gledam kakav je raspored. Jedan kratak Twitt i jurim već na 167 quai de Valmy na Open Coffee.

Fuck, očekuju preko 400 ljudi, a prostor mi ne izgleda da može toliko da primi. Već sada je krkljanac. Na šanku se čeka i po pola sata. Kao da dele džabe Desperados pivo koje usput košta 7€!! Startuje me neki 2.0 smor kada je video da sam official blogger. Hoće da mi uvali neku Web robu koja me « sigurno » interesuje (ne bi’ sada ovde javno :/).

Sa lapom na leđima, koji uzgred mi nije bio potreban jer je WiFi konekcija bila mrtva kada su svi « povadili » iPhone i lapove. Oko vrata mi visi preteški Canon 350D, u jednoj ruci iPhone, u drugoj Desperados. Kompletan sam.

Upoznajem simpa lika iz Nemačke, Bastian [ubacim naknadno link, nemam ga pri ruci] i on je official blogger. Malo se iscimamo na račun organizacije i posle par minuta oboje se vraćamo u masu ljudi.

Hello, my name is.. Nice to meet you.. Sve u svemu par interesantnih kontakta. Mada, kada je ovako velika gužva i buka zaista je izuzetno komplikovana bilo kakva usmena komunikacija. Kako od jutros ništa nisam jeo, posle jedno sat i po odlučujem da zapalim. Sav happy pronalazim svoj omiljeni restoran od pre par godina kada sam pukom slučajnošću živeo baš u ovoj četvrti :)) Ogroman steck sa brdo salate i jedno pivo će mi lepo pomoći da rano zaspim. Sutra će biti naporno…

p.s. Pažnja, Hotel Londres et Anvers naplaćuje 3€ za 60 minuta WiFi konekcije. Lopovska posla…

/Edit: par fotkica na Flickru.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Tri dana je ostalo do najvećeg web dešavanja u Evropi, LeWeb’08 u Parizu. Kao što sam već pisao, imam veliku čast što sam od strane organizatora izabran kao Official Blogger za našu blogosferu.

Jutros sam, zahvaljujući i sponzoru (mom šefu :)) rezervisao i hotel. Karte za TGV sam uzeo još pre skoro dva meseca i sada mi je ostalo da se skoncentrišem na sam program. Kako ima to much dobrih stvari za jako kratko vreme, na jednom mestu, najbitnija je organizacija. Na ovakvim dešavanjima je vreme najveći neprijatelj.

Satnica [beta verzija] mog vremena od ponedeljka popodne će biti sledeća :

Ponedeljak 08/12, TGV mi polazi u 16h15. Stižem u Pariz 18:34h. Ide ultra speed jurnjava do hotela i preuzimanje sobe jer već u 19h počinje Open Coffee Club Party [facebook link] u L’Opus Café. Mali opušteni networking između entrepreneura, investitora, web konsultanata, novinara i blogera. Odličan način za pravljenje prvih kontakata i ponovno viđenje sa nekim ljudima koje niste videli dosta dugo.

Utorak 9/12, opušteno počinje u 8h sa doručkom. Sledi serija predavanja Dan’l Lewin [Microsoft], David Weinberger [Harvard University], Chris DeWolfe [CEO, MySpace.com], Linda Avey [23AndMe], Paulo Coelho [Writer], Luigi Regiani [Google AdWords], Sébastien Manaches [Google Analytics]. Ovo su mi neki prioriteti i zaista se nadam da ću uspeti da ih sve ispratim.

Između 18.30h i 21h je Netvibes koktel, a u 22h pa do kasno u noć i LeWeb’08 Party organizovana od strane MySpace.com. Ova dva mesta ću maksimalno iskoristiti za pravljenje profesionalnih kontakta. Opuštena priča sa čašom šampanjca u ruci je provereno dobar recept za te stvari ;)

Sreda 10/12, startuje takođe u 8h sa doručkom. Bitno je jako da prethodno veče ne unesem velike količine alkohola jer ću imati realnih problema da se pojavim na vreme :)

Drugi dan je uglavnom u tripu panela i workshopa. na žalost paralelno će se održavati više njih tako da neću moći sve videti. Prvi panel koji slušam je “Getting Along” sa David Glaser [Google], Dave Morin [Facebook], David Recordon [SixApart] i Marc Canter [CEO, Broadband Mechanics].

Drugi panel nastupa pod naslovom Social Advertising: Where’s the Love? i na njemu Philip J. Kaplan [AdBrite], Travis Katz [MySpace], Lorenz Bogaert [CEO, Netlog.com] i Seth Sternberg [CEO, Meebo]. Panel vodi Scott Rafer [CEO, Lookery].

Pokušaću da ne propustim ni lepu Marissa Mayer [Google] sa kojom će pričati legendarni Michael Arrington i Loïc Le Meur. Naravno tu je i nezaobilazni Jason Calacanis [CEO, Mahalo] koji će pričati na temu “Love of Entrepreneurship”

Ako sve ide kako planiram, biću prisutan i na Facebook Developer Garage. Slušam Franck Mahon [Netvibes] sa Building your Integration kao i Thomas Guenoux [KRDS] sa pričom Integrating in the New Design with FBML or iframes.

Na žalost, neću moći da budem na TechCrunch LeWeb’08 Closing Party. Naime uzeo sam rezervacije za voz dosta vremena pre nego što je uopšte odlučeno da će ga i biti. Voz mi kreće u 20h24h za Strasbourg tako da… :(

Video streams LeWeb’08

Za sve one koji nisu mogli da budu prisutni i ove godine je obezbeđen besplatan video strim. Tehnička i finansijska podrška dolazi od Ustream (live stream) i Swisscom (internet konekcija). Moći ćete pratiti tri strima, sa LeWeb main stage, LeWeb startup competition room i LeWeb mobile stream.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Poslije Blogodka, Blogariata, Planete (i još po kojeg), ovih dana nam se pojavio još jedan blog agregator na našoj blogosferi, SerbianBloggers.info. Svaku inicijativu IT evangelizacije smatram izuzetno pozitivnom i 100% ju podržavam. Ono što mi je najpozitivnije na ovom projektu i što ga na neki način kvalitetno izdvaja od prethodnih jest što uz Blog agregator postoji i forum sa dobrom, tehnički potkovanom ekipom iza njega. Pravo mjesto za iskusne blogere da svoje blog znanje i iskustvo podijele sa ostalima manje iskusnima.

Sada kada sam završio sa hvalom, ne smijem propustiti dati i svoju subjektivnu kritiku na bitne dijelove projekta koji su mi jako zasmetali. Toliko, da je uspjelo i da mi zaokruženu sliku o svemu skroz pokvari. Mislim da je osnivačka ekipa od prvog trenutka pucala samoj sebi u obje noge.. I to u rafalnom modu.

Photo by Trapac

Što je prvi cilj na ovakvim projektima? Pa da sadržaj na njemu bude što kvalitetniji i raznovrsniji, zar ne? Osim… što ovaj projekt ima realan problem s tim i što ga sama pravila na kojima je izgrađen koče ka tom cilju.

Prvo je ime: Srpski blogeri, koje je usput na engleskom jeziku??!! Osobno imam jako veliki problem sa nacionalnim pridjevima. Ne znam sada točno tko je rekao (i neda mi se googleati), ali sam davno čuo nešto tipa: Previše volim svoju zemlju da bih bio nacionalist!. Jednostavno mi je jako tužno da nacionalnost može biti granica gdje se zaustavljaš na putu ka znanju. Drugo: Blog mora biti pisan na srpskom. Ćirilicom ili latinicom. Aha… samim time se isključuje mogućnost da se u njemu nađu i kvalitetni tekstovi koji nisu na srpskom jeziku, a opet potpuno razumljivi svima onima koji su nastanjeni na ovom dijelu planete.. Mada je to logičan nastavak gore navedenog problema..

Druga pretpostavka je da ekipi sa Serbian Bloggers nije toliko važna kvaliteta ukoliko ne dolazi sa prostora Srbije, ali to je onda neka druga priča.. U kojoj ja ne želim sudjelovati.. Jbg. šteta u svakom slučaju.

p.s. Tekst je namjerno pisan na hrvatskom jeziku. S jednim ciljem, provjeriti da li je manje ili više razumljiviji za čitatelje na blogowskom…?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ovih dana smo se baš raspričali ovoj temi. Ali ovaj put ne bih pričao globalno o privatnosti na Facebooku, nego pre naveo jedan primer na koji sam juče naleteo. Klasika šta može da vam se desi pri traženju posla.

Juče smo u agenciji regrutovali jednu malu devojku za posao (asistenta e-marketara). Razgovor je prošao skroz OK, posao je očigledno njen. Mlada (i privlačna :)) devojka odlazi i kolega koji je obavio razovor sa njom seda na laptop. Pretpostavljate koja je URL destinacija bila prva u svom web browseru :) Zatim sledi ukucavanje imena mlade (i dalje insistiram: privlačne :)) devojke i buduće koleginice u pretraživač sajta, podatke naravno nije zaštitila i hopa… Njen ceo private life na dlanu :)

Kolega nabacuje bananu na lice i poziva da mu se pridružimo u explorisanju pikanterija mlade zavodljive 24godišnjakinje. Prvo ide lagani obilazak svojih drugarica, pa koju muzikicu sluša, šta gleda, na šta se loži, šta čita (WTF!! nije Geek)…

Pogled lagano pada na grupe čiji je član.. Namerno ne navodim tačne nazive, ali u fazonu Grupa za legalizaciju Canabisa, Weekend sex grupa i sl.. hmmm, tako znači… Sada ceo muški deo nabacuje banane na lica, polako se guramo oko kolege sa laptopom i izguravamo koleginice. Sa jezicima do patosa vičemo na kolegu: slike, slike… idi na slike jebote!!

Ovaj se kao kurva smeje klikćući na tab photos.. Yes… tri, četiri albuma koja “obećavaju“. Naravno, mlađani slatkiš nije odrastao u nekom manastiru i za svoje godine ima manje više fotke kao i sve svoje godišnjakinje. Mislim u današnje vreme kada svaki mobilni telefon ima foto aparat ništa čudno. Ono što je fuck, je što je sve ostavila na open svima iz svoje mreže :(

Nastavak priče pretpostavljate i sami. Kreću oni naši muški typique komentari :)) Koleginice beže se vraćaju ispred svojih mašina zaključujući da su ipak svi muškarci… kh, kh… :)) Mi još malo nastavljamo da uživamo u voajerisanju života mlade koleginice i posle par minuta ih testoteronski obavijeni zadovoljstvom sledimo i lagano back ispred svoje mašine.

Svi kao nešto rade, a svima prepoznatljiva color šema Facebooka na ekranu ;)

Sledeće nedelje nova koleginica bi trebalo da nam pridruži. Sreća u nesreći za nju je što se zapošljava u Web-Marketinšku agenciju gde je prosek godina 29 i gde je sve to sa njenog Facebook profila više pozitivno nego negativno. Zamišljam samo da je konkurisala u nekoj od osiguravajućih kompanija, banaka ili slično. Zamisli da joj je HR iz takve firme checkovao FB nalog :) Budite pametni i zaštitie svoje profile onemogućavajući da ga iko osim vaših prijatelja može videti. Isto tako i za svoje slike. Ukoliko već imate profil na Facebooku, posećujte ga redovno i proverite da nije neko od vaših prijatelja objavio neke “nezgodne” slike i tagovao vas na njima. Ako jeste slobodno uklonite tag i zamolite prijatelja da to više ne radi. Obratite pažnju na vaš digitalni identitet, može biti jako neugodno u nekim situacijama ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Pitanje “Da li si Twitter?” smo odavno pro??li. Ima onih koji ga vole, onih koji i ne ba?? :), a ima i kompulsivaca. Sve mi je to OK. Ono ??to nisam znao do ju??e, je da Twitter koriste i teroristi ??!! E da, teroristi.. Bar tako navodi u svom izve??taju [PDF 6,9M] 304th Military Intelligence Battalion, a koji prenosi Wired zahvaljuju??i Federation of American Scientists (Ne-vladin sektor).

Sa datumom od 16.10.2008, ovaj dokument je studija o web i mobilnim tehnologijama koje se mogu potencijalno iskoristiti za teroristi??ke napade. Pored Twittera, obave??tajni servis ameri??ke armije objavljuje u svom raportu da su na “crnom spisku” i servis Google Maps, Skype, kao i mobilni telefoni sa foto aparatom.

Jedno poglavlje (Potential for Terrorist Use of Twitter) je tako posve??eno i Twitteru gde ameri??ki obave??tajci pretpostavljaju da se ovo “opasno web oru??je” mo??e iskoristiti kao pasarela izme??u weba i mobilnog telefona (SMS WEB). A onda dolazimo i do meni posebno interesantnog dela gde se navodi (slobodan prevod):

Twitter je postao aktivisti??ki alat za socijaliste, grupe za odbranu ljudskih prava, komunista, vegetarijanaca, anarhista, religioznih grupa, ateista (!!), politi??kih aktivista, hacktivista i ostalih koji komuniciraju izme??u sebe sa velikim auditorijumom.

U raportu, pored ovih “sumnjivih gra??anskih grupa“, mo??ete videti i primere razli??itih mogu??ih teroristi??kih scenarija za koje i nije toliko lo??e imati ih u vidu, posebno posle 09.11. Tako??e je precizirano i da su sve ovo samo hipoteze i da nije sigurno da se isto mo??e i realizovati.

Za kraj, interesantan mi je i komentar u Wiredu od analiti??ara za pitanja vojnog obave??tavanja, Steven Aftergooda koje otprilike glasi:Fundamentalno je anticipirati neprijateljske operacije. Ali isto tako treba znati ??ta je realno i va??no, a ??ta ne. A ako mi imamo vremena da se brinemo o opasnosti koja vreba sa Twittera, onda je sve u redu..

Neka prava na ovaj tekst su zadr??ana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasni??tvo, osim ako nije druga??ije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se sla??ete sa uslovima kori??tenja. Uslovi kori??tenja RSS kanala