Planeta Srbija

22. april se širom sveta obeležava kao dan planete Zemlje kako bi se na različite načine podigla svest o važnosti našeg domaćina.

Tim povodom se oglasila i NASA i pored već poznate poruke predstavila je i najnovije video snimke planete Zemlje u HD kvalitetu koji su snimljeni sa Međunarodne svemirske stanice.

Ovih dana, a posebno juče, sam pročitao tonu koječega na temu uništenja planete zbog aktiviranja LHC-a. Možda i ima neke istine u tome što ljudi pričaju. Eto, neka se devojka u Indiji ubila jer je mislila da je kraj sveta. Ako će već LHC sve da nas pobije ona je smatrala da je bolje da sama sebi oduzme život. Ljudska me glupost stalno iznenadi. No, pošto zaista nemam šta da kažem na temu LHC-a iako mi je ta kvantna fizika pomalo hobi redno je da vam javim da smo zvanično svi mrtvi i da svet više ne postoji. Ozbiljno. International Earth Destruction Advisory Board (IEDAB) je organizacija koja se brine o informacijama na temu uništenja zemlje tj. koliko puta je tačno planeta bila uništena. Kako IEDAB zvanično saznaje mi više ne postojimo:  

It is our duty to inform you that as of 7:35:05am UTC on September 10, 2008, the Earth has been destroyed.

The destruction of Earth was first reported by Mr Jonathan Barber of Wisconsin, United States, who spotted that his home-made seismic Earth Detector had ceased to give readings at around 8:00am (2am local time). Several other amateur geocide spotters noticed this at the same time but Mr. Barber was the first to place a telephone call to the IEDAB’s Geocide Hotline (+44 115 09Ω 4127, ask for Other Dave) at which point IEDAB officials performed an emergency check of their own instrumentation and verified Mr. Barber’s report, as well as fixing the exact time of geocide.

Evidence is still being collated, but preliminary results suggest that the Earth was destroyed pre-emptively by scientists at the Large Hadron Collider at CERN, Geneva, Switzerland, before the commencement of their experiments to locate the Higgs Boson, as a precautionary measure to ensure that the experiment itself could not result in the destruction of the Earth. Dakle, kao što vidite mi više ne postojimo. Dakle, opustite se, zavalite u fotelje, otvorite pivo i gledajte kako ne postojimo. Sa druge strane, ja nisam siguran da smo postojali i pre juče. Kako pojedinac definiše postojanje? Na osnovu naših čula. Ali ona su potpuno neprecizna. Dve osobe nikada ne vide "stvarnost" na isti način. U tom slučaju, stvarnost definišemo kao skup predstava o spoljašnjem svetu propuštenih kroz prizmu našeg mozga. A šta imamo tamo? Gomila impulsa. Dakle, stvarnost je samo bljesak u mozgu. Ko nam onda garantuje da nismo samo san koji sanja ameba na Kriptonu? Ili da već eonima nismo u Matriksu?

Zato se lepo zavalite i uživajte u hladnom pivu. Da, znam da ono ne postoji kao ni ja. A ni ovaj divni osvežavajući ukus piva u mojim ustima ne postoji. Sve je to samo fleš u mozgu… al je prokleto dobar.

Ел’ сте видели пичвајза? А ел’ сте знали да ће га буде? Хе, хе, хе. Тачка.

Дакле, ја данас нисам ишао да „браним Косово“ и да тражим „да ми га врате“. Па како да тражим нешто што су људи поштено платили?! Него, није то разлог што блогујем, већ сплет српских апсурдности.

У мирним протестима данас у Београду се окупило неких 150.000 и нешто више душа са свих страна Србије. Данас су аутобуске станице добро пословале, а ни наплатни пунктови на аутопуту нису оскудевали у приливу. Чудо једно штага раје било тамо, глед’о ја на телевизор. Баш је било оно, Миле, до јаја. Ко деведесет и неке.

И тако били ти мирни протести, било доста ликова на бини, чак су и Нолета исполитизовали ови штакори из државне управе. Кад сам већ њега поменуто, Шумадија је јуче избила на треће место, а Ноле, пошто се поклонио преварантима, морао је да спадне на четврто. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (један коментар) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Скандал, Филозофија.

Ако вас је ових дана у е-сандучету дочекала новогодишња порука са темом „Lots of greetings on New Year“, „The New Year has arrived“, „2008 Rocks!“, „Happy New Year!“ или неким другим излистаним на овом Symantec блогу „Is a New Year’s Storm a’brewin?“, а у самој поруци кратак текст у једној линији и линк ка адресама (не посећујте их!) happysantacards.com, hellosanta2008.com, uhavepostcard.com, happy2008toyou.com или некој другој наведеној на истој страници, онда сте постали почасан прималац гамади која раде само под Microsoft Windows оперативним системима.

Пробудих се малопре и отворим GMail, исчеститали ми се људи нове године као и сваке претходне (касније ћу да честитам и ја свима њима, само да направим неку сличицу), а онда по обичају завирим у спем директоријум. Кад тамо, четири несвакидашње поруке.

У порукама су били линкови на happysantacards.com и hellosanta2008.com, ја тамо, а тамо празна страна и текст:

Your download should begin shortly. If your download does not start in approximately 15 seconds, you can click here to launch the download and then press Run. Enjoy!

Наравно, ово „click here“ у оба случаја води на датотеку happy_2008.exe величине 140 KB (143.872 bytes). Пропустио сам је кроз Kaspersky File Scann али он није пронашао ништа чудно или забрињавајуће у тој датотеци, док се на разним сајтовима труби како је реч о malware-у за phishing (Evilcodecave се осврнуо на техничке карактеристике ове гамади, а и SecurityZone има шта да каже на ту тему).

Ето да препоручим свим читаоцима Записа да не кликћу на којекакве линкове и не покрећу којекакве прилоге које им шаљу непознати пошиљаоци на е-пошту, брзе поруке, блогове, форуме и слично. Чак ни када добијете од познатог пошиљаоца неку чудну датотеку коју треба покренути, размислите да лије то послао баш тај познати пошиљалац лично или се црвић упослио да одради дистрибуцију уместо живог човека. Или једноставно, потерајте пингвина

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Рачунари.

Зашто не волим веб пред Нову годину? Зато што велики број „веб газда“ (читај: вебмастера) на своје странице поставља досадни JavaScript скрипт за симулацију „падања снега“. Поменуто чудо толико уме да убије употребљивост машине ако се деси да је у Firefox-у отворено више страница са тим снегом, да постаје болно чак и чекање да се проблематична страница затвори. На страну ако те силне отворене странице можда требају да буду отворене зарад неког посла, поред неколико пословних апликација; обављање посла је немогућа мисија.

Пре више од пар година је то било занимљиво, али сада је досадно и, усуђујем се рећи, кичасто. Наравно, реална неупотребљивост остаје као стара бољка.

Једно спартанско решење, које може и да не ради увек, јесте додати у AddBlock Plus следећу линију:

http//*/snow.js

Да није све толико црно пред новака, ево једног прегледа шест новогодишњих тема за WordPress. А ако баш волите „снежну олују“ на вебу, па би хтели да је стрпате и на свој WordPress блог, Matt је покренуо снежну лавину и добио сијасет адреса за разне скрипте и имплементације снежних падавина.

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Веб, Филозофија.

Нећу да давим (сада), само укратко.

Данас око 17 часова објављена је нова верзија Fedora ГНУ/Линукс система у верзији 8 са кôдним именом Werewolf (Вукодлак). (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије GNU/Linux, Вести.

Зграда у којој са својом породицом живим саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.

За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, под атмосферским ударима сунца, кише, снега, ветра, гдáда и других „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година била на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропуштало је воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Филозофија.

Нисам од оних који мрзе, макар не превише. Више волим да презирем. Није хришћански, али је често сврсисходно и штеди ти време, да уместо да га тошиш на теби безвредне, време проводиш са људима који ти нешто значе.

Од свих људских особина, највише од свега презирем лицемерје. За оне са јефтинијим улазницама, то су дволичне особе, оне које из неке користи себе представљају позитивним и добрим ликовима, чине добра дела „за публику“, тапшу те по рамену и говоре ти и чине све позитивне ствари које можеш пожелети. Али се треба запитати, чему све то ако недостаје обавезна особина коју лицемери немају - искреност у томе што се чини. Срео сам и видео у свом животу доста лицемера, мушких и женских, старих и младих. Лицемер има хиљаду лица, скрива се иза ружичасте маске која се тешко и полако троши, па их је (можда?) тешко препознати. Често манипулатори, и људима њихова „доброта“ веома брзо досади, јер они који гледају умивеним очима лако прозру кроз фасаду лицемерја у погану позадину и нечисте намере.

Поред лицемера, једну врсту људи презирем. Због њих је потребно користити разне лубриканте да би се лакше поднеле њихове работе - улизице, у народу називани и као полтрони, дупеувлакачи, љиге, говнари, допуни-по-жељи. То су они који ће за статус, углед или корист јести сопствена говна, продати сопствено дупе, издати брата, заклати мајку, лизати дупе непријатељу, само да се домогну свог ситнокорисничког циља. То су обично особе којима недостаје самопоуздања, самосвести и самопоштовања.

Хришћанско учење каже да се против ових људи треба борити праштањем, јер Исус се Богу обратио речима „Оче, опристи им, јер не знају шта раде“. Владика Николај за каже да без праштања:

Нити цареви могу царевати, ни судије судити, ни мудраци мудровати, ни учитељи учити, ни богаташи и сиромаси живети животом човечанским а не скотским, ни плахи реформатори и бунџије што корисно учинити.

Осврните се око себе и истог момента ћете спазити најмање по једног представника из обе поменуте групе. А тако су се уклопили у друштво, да без њих универзум неби имао смисла. А вероватно већ и сами имате став о томе да ли лицемере и улизице волите да игноришете (презирете) или им праштате (приближите се чистоти изигравајући неуморну будалу).

Пљуни у лице свакоме ко ти каже да ти је пријатељ, јер тиме лаже и себе и тебе. (јер пријатељство се не казује већ показује)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Филозофија.