Planeta Srbija

Evo šta se dešava kada iskombinujete Zakon o bezbednosti u saobraćaju iz boga-pitaj-koje-godine, bahate i bezobrazne vozače svih kategorija, uzrasta i polova, nezainteresovanost vlasti da napokon izglasa novi zakon (koji je uzgred odavno spreman) - desi vam se da preko vikenda bude preko dve stotine saobraćajnih nezgoda.

Naravno, teško da bi neko na ovo obratio pažnju da se igrač VK Partizana, Danilo Ikodinović nije ozbiljno povredio u nezgodi i da mu život i karijera nisu u velikoj opasnosti (da me ljudi ne shvate ikako pogrešno - žao mi je čoveka i iskreno se nadam da će se oporaviti i igrati za Partizan i reprezentaciju). Verujem da bi i saobraćajna nesreća na Ibarskoj magistrali - gde je troje ljudi u jednom momentu poginulo - prošla kao i sve dnevne vesti. Sutradan bi je svi zaboravili.

A činjenica je da se ovakve stvari dešavaju svakodnevno. Dovoljno je provozati se kolima, biciklom pa i prošetati se gradom i shvatiti koliko smo kao učesnici u saobraćaju postali bahati, koliko se oglušujemo u zakon (iako je star, ne znači da gane treba poštovati) i koliko rizikujemo kako sopstvene tako i tuđe živote. I to svaki dan!

Neverovatno, zaista. Da li smo toliko maloumni da umemo da divljamo kolima u blizini škole, da pretičemo po punoj liniji, ograničenje od 60km/h (ili bilo koje drugo ograničenje) ne zarezujemo ni malo, prolazimo 'ladno i bez blama na crvenom svetlu u samom centru grada, da na skuterima prelazimo u suprotni smer kako bismo nekako obišli vozila u našoj (i samo našoj) traci, da pešačku zonu zauzimaju svi - biciklisti, skuteri, automobili, kombi vozila, da autobuse i cisterne (sa opasnim materijama, jakako) parkiramo u sred naseljenih mesta, da parkiramo vozila gde nam se ćefne smanjujući vidljivost ostalim učesnicima, da se igramo "ko je jači" ili "ko je tvrdoglaviji"... O policiji koja jurca za motorciklistima, da bi ih zaustavila i popričala sa pajtosom, koja se zabija u žbunje i "hvata" radarom prestuptnike, koja kada nemate da platite hoće makar da vam iskamči koji dinar i pita "A da ti ja pišem pojas, a?", koja umesto da bude primer ostalima bude uvek ali uvek loš uzor prolascima bez svetlosnih i zvučnih signala kroz crveno svetlo, parkira gde stigne, parkig servis koji nosi polu-trule jugiće, fiće i kečeve za sitne prestupe i čisti obod a ne centar grada umesto prave prestupnike, koji naprave gužvu pokušavajući da podignu takav automobil... ne treba ni da pričam... A da li treba da spominjem da u saobraćaju učestvuju (legalno) deca od 16 godina pa naviše? I da čim se položi za "B" kategoriju, mama i tata im kupe brz sportski (ili bili kakav) auto, da se sin može džekirati? Ili da se ćera može švrćkati, a usput i šminkati i pričati telefonom... e, to vam je multitasking...

O vožnji van grada, tj. na magistralnim putevima ne treba trošiti reči. Ibarsku redovno izbegavam, i odavno znam zašto. Trudim se da poštujem što je više propisa moguće, ali se i meni desi biser, jer - nisam ni ja cvećka, priznajem. Imam i ja svojih priča - dva meseca nakon položenog vozačkog sam udario ćaletovog keca u bankinu i to mi je bilo više nego dovoljno, sreća sam sam bio u kolima i samo sam oštetio ćaletov auto. Da mi se tako nešto opet dogodi - neću dozvoliti. Ako je do mene - nema šanse. Ako je do ikoga drugoga, onda zna se... ne znam koja budala je za drugim volanom, ali makar znam koja je za volanom mog automobila. Ako se najpre od toga krene i ako na prvom mestu sebe promenimo i razmišljamo zaštitnički i bezbedno - biće bolje. Ali slaba vajda...

A zašto? Zato što svega ovoga ne bi bilo da je na snazi novi zakon, da su kazne 5-10 puta skuplje (našem narodu pomaže samo kada se udari po džepu), da je policijska kontrola konstanta, pravedna i legitimna, da daju pozitivne primere (a ne da se sami oglušuju o zakon), da nema protekcije, podmićivanja i 'ajde-pišem-pojas situacija, da se ne dozvoli registracija tehnički neispravnih vozila... Dok se iz korena ne promenimo - ginuće nas sve više i više. Tačka.

Eh da, a po stopi smrtnosti i po broju saobraćajnih nezgoda po glavi stanovnika smo katastrofalni. Kako statistika kaže - oko pet puta smo gori od evropskih zemalja. Pored starosti, bele kuge - ovo je još jedna stvar koja će nad dokosuriti...

Inače sam jako tolerantan... odnosno, da ne preterujem isuviše - umem da budem baš tolerantan i da trpim što-šta na svoju štetu, do mazohističkih razmera. Samo ću vam navesti primer koji iz dana u dan trpimo na poslu. Kolega se ili ne kupa, ili ima nekih zdravstvenih problema, ili pak kratko i jasno - smrdi iz nekih fizioloških (ili socioloških) razloga. E, to ne bi bio problem da se desi jednom u nedelju ili dve - pa svi se ponekada zbog nervoze ili toplote oznojimo, pa se malkice osećamo nelagodno. I u mirisnom smislu naravno.

Preuzeto sa www.cartoonstock.com

Ali ovo prelazilazi granicu mašte i granicu izdržljivosti. Čovek koji u ponedeljak dođe na posao, a smrdi cele nedelje i svake nedelje, pa sve do petka (petak postaje neizdrživ i najomraženiji dan za projekte sa njim) - postaje prepreka svima u firmi. Niko ga ne želi u svojoj okolini, a ja iz protesta u poslednje vreme ustajem kada dođe u moj boks da priča sa kolegom. Postaje toliko neizdržljivo, da ili začepim nos ili ustanem i odem.

Pitanje je - reći mu ili ne? Ukazati na ovaj problem, jer se definitivno ovome mora naći rešenje - ili okretati glavu u drugu stranu (kako od mirisa, tako i od problema). Ne mislim da je ovo problem koji lično treba da rešavam, jer za to postoje više instance. Uostalom, već se dosta ljudi žalilo kod šefice na ovaj problem, međutim on i dalje ostaje aktuelan. Čovek o kome se radi je jako pametan, iako malo arogantan, ali bitan za razvoj projekata na kojima se radi. Da li je i njoj blam da mu kaže, kao što i jeste većini nas (u poslednje vreme ga većina ljudi podjebava na ovaj račun) - ali ovakvom problemu ne treba okretati leđa. Nemoguće da je mir u kompaniji (a sumnjam da ima mira, ako ima neprijatnog mirisa širom cele firme) napravljen time što mu se ništa ne govori.

Ali pošto postaje nemoguće raditi u takvim uslovima - Jovane, smrdiš. Ako ovo čitaš, idi i okupaj se ili idi kod lekara i reši problem, molim te! Zarad dobrobiti svih nas...

Mislim da ste svi do sada oguglali na političke spotove, promocije, skupove, pa čak i na to da vam u vreme izbora svi stubovi i prostori predviđeni za plakate (jakako i svi oni prostori koji za to nisu namenjeni) budu kompletno i temeljno oblepljeni, a naravno da i svi bilbordi budu preplavljeni političkim porukama, floskulama, praznim obećanjima i iditskim sloganima...

Ali ovakvu bahatost, bezobrazluk do sada nisam imao prilike da vidim. I to od strane stranke koja je više nego umerena, više nego evropski orjentisana... Makar tako kažu, ali su uspeli sebe da opovrgnu, nadam se samo u Pančevu.

Akcija umesto priče - plakati i bilbordi će biti skinuti, ali ovakav idiotizam nažalost ostaje duže vreme... dok ga neko ne obriše...

Goxxy Flickr foto galerija

Ceo grad osvanuo je u grafitima onog dela koalicije ZES-a koja je mogla samo da se nada da će osvojiti više glasova bez DS-a. Dakle, G17+, LSV i SPO su se na tako glupav, primitivan i skoči-u-svoj-stomak predstavili Pančevcima da je to sramota. Slogan "Akcija umesto priče" koji njihovi grafiti - kojima je grad ofarban crnim auto lakom - prenose, debelo oslikava ono što predstavnici ove tri stranke treba da urade.

Krpe, nitro razređivač, sve članove direktno u centar Pančeva i da trljate da se sve puši. I ceo grad da očistite od vaših baljezgarija. Prava akcija umesto vaše priče i izgovora. Muka mi je od ovakve bahatosti i šaranja našeg grada!

Prethodnih nedelju dana kuvao se jedan post pod nazivom SSP - sisajte sisu pederi, inspirisan time što smo ovu skraćenicu ofucali isto koliko i Kosovo, Koštunicu, i ostale pojmove koje svakodnevno uzimamo u usta. Isfrustriran i zgađen svime što se dešava u političkoj javnosti i realnost (a pogotovo u pozadini) muka mi je više bilo tih reči. Pogotovo i te svojevrsne šargarepe koju naša mazga Srbija pokušava da dohvati i zagrize, usput vukući u kolima ogromne terete nezavisnosti Kosova, razdora među demokratskim snagama, korupcije, monopolizma i čega sve ne... Sve je odavno prevršilo svaku meru a pogotovo tvrdnja da se potpisivanje SSP-a faktički parafira nezavisnost Kosova. Samo sam se pitao da li ćemo doživeti dan kada će naša Vlada potpisati famozni sporazum.

Da danas nije prvi april, pomislio bih da je ovo nekakva šala, šega, zajebancija, podmetanje - nazovite kako god to hoćete. Elem, izgleda da ipak nije i da ipak i ta jEvropa ima malo pameti u njihovom kolektivnom mozgu da donese odluku i malo dune dašak vetra u jedra pravih demokratskih snaga i da - ponudi potpisivanje SSP-a sa Srbijom. Još i da vidimo to čudo, da zaista i potpišemo i da nas Bog vidi. Naravno, Balkan ne bio bio Balkan kada se odmah ne bi čuli ljubomorni glasovi iz bliskog nam susedstva. Uostalom, čuju se i sa naše strane kada smo mi ljubomorni, zar ne?

Eh, sada... Ako pobedi gle-magične-li-kombinacije DSS+SRS (to su srca dva) ode sve u q... i SSP, i mi, i oni, i Srbija. I nasta crna rupa u Univerzumu, na sred Balkana...

Update:Zapamtite ovaj datum - 29. april, jer će se oko potpisivanja SSP-a posle 11. maja dići ogromna prašina. Ili ćemo zaista krenuti prema Evropi, ispuniti Haški uslov, ili će pak, po tvrdnjama SRS-a predsednik Srbije Boris Tadić - paz'te ovo - biti optužen za izdaju. Na nama je da odlučimo kuda ćemo, kako ćemo i ko ćemo da nas tamo vodi. Pamet u glavu.

Žurkaroška nova godina... Kakve gluposti još neće smisliti...

Goxxy Flickr foto galerija

Realno gledano, razlog je sasvim očigledan - zato što se samo jednom u toku godine dešava prelazak sa 31. decembra stare na 1. januar nove godine. Dakle, zbog čistog razuma slavimo novu godinu, baš zato što je to što joj ime kaže - nova godina.

Doduše, mi Srbi, definitivno smo čudan narod i slavimo ne samo novu godinu već i - reprizu nove godine, pa ondak Srpsku Novu Godinu (jedina nova godina koja zaslužuje da se napiše velikim slovima jer je baš to - srpska) ali svakako i reprizu Srpske nove godine.

Ali od prekosutra, pa i u subotu ovog meseca oborićemo rekord i slaviti još jednom novu godinu i - već pogađate - njenu reprizu. Kao što i sam poster ubedljivo i napadno kaže i obrazlaže:

Kao što je Gaius Julius Caesar odlučio da će jul da ima 31. dan na uštrp jadnog nam februara, neko je odlučio da će nova godina da se slavi i u aprilu. Dakle - e, sada je u aprilu! Ako spadate u onaj divan soj ljudi koji ne žele da privređuju (ili pak možete sebi da priuštite svakodnevno sve čet'ri u vis) onda je ovo u potpunosti stvar za vas. Ma šta jedna, dve, pet, šest... zašto se na tome ograničiti. Hajde da imamo najmanje 37 novih godina i njihovih repriza, pa još i da za crkvene i državne praznike da slavimo i da ne radimo - radili bismo kao što i vicevi o crnogorcima kažu - samo sredom.

Sećate li se kada je na svega par dana Tomislav Nikolić postao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije? Šta se desilo?

Šta nam se ovih dana dešava? Najavljuje se koalicija DSS-SRS. Ili se makar ne isključuje iz liste opcija. I ko je najavljuje, moliću lepo? Balvan ministar, čovek koji bi se isto kao i Sadam Husein trebao sakriti u rupu i da ne vidi svetlost dana ikada u svom mizernom alkoholičarskom životu. Lelemud jedan. Arogantni lelemud.

Svi bitni investitori su najavili zamrzavanje investicija do izbora nove vlade. Ako se formira vlada DSS-SRS, da li možete da zamislite šta bi se desilo? Da li bi bilo investicija? Bi, ali iz bratske nam Rusije. Rublje i kopejke bi samo pljuštale po nama. Abramovič i ostala bratija bi umesto Miškovića, Zeptera ili drugih bivših ili sadašnjih tajkuna preuzeli stvar u svoje ruke.

Najnovija vest je i da je već drugi dan za redom Beleks pao. I to najviše do sada, čak i više nego onomad što sam malopre pomenuo. A kao biser bisera je to da je ekonomski rejting Srbije pao sa stabilan na negativan. Zamislite ŠBBKBB? DSS-SRS, ring a bell? Stresem se od jeze...

I ja se brinem. Iz dana u dan. Kao što sam se nervirao za predsedničke izbore i molio Boga da ljudi malo mućnu svojim tintarama i zaokruže pravo ime odnosno manje zlo, tako ćemo se i naredna dva meseca jesti iznutra i kidati živce do novih rezultata. Pa onda do proglašenja nove Vlade (iskreno se nadam koaliciji DS, G17+, LDP, SDP i manjine), pa još ako ta Vlada potraje... pa do novih izbora, pa tako u krug - biće baš veselo.

Upali smo u blato, u govna, vadite nas odavde. Sami nismo za to sposobni. Da je Đinđić živ, mogu samo da zamišljam gde bismo se sada nalazili. A čovek bi se sada prevrnuo u grobu da zna gde je Srbija i ko njome vlada...

Ps. Da li je uopšte potrebno napomenuti da nam Vlade umesto četvorogodišnjeg mandata jedva izdrže godinu-dve dana?

Pre dve večeri odem po Bilju da bismo malo sredili stan i sve pripremili za selidbu. Kada se vratismo kolima na Teslu imam i šta da vidim - policajac na uglu ulice, dvoje policijskih kola i marica, sve parkirano dve zgrade od naše. Dakle - nešto se desilo, nešto ozbiljno. Mozgamo - šta je u pitanju, da nije neko opljačkao banku ili poštu u blizini... Mislim - Tesla i jeste takva, sve je na dohvat ruke. Ali zašto bi onda stojala marica u blizini zgrade...?

Posle čujemo priču, istinitu nažalost. Mladić ubio majku. Mentalno oboleo. Pre dve godine ubio je psa i oca pa ga smestiše u odgovarajuću instituciju (čitaj, ludnicu). Međutim, skoro ga pustiše iz institucije i vidite šta se desilo. Ma, mentalno je oboleo onaj ko ga je pustio iz institucije pa je došlo do ovakve situacije. Jebeš ti to kada ni ljudi nadležni za to ne mogu da donesu valjanu odluku, već se rukovode verovatno smanjenjem troškova, prebukiranosti prostorija ili možda čak i sažaljenjem. Dokle smo dogurali... a takvih situacija je bilo iha-haj. Kada se samo setim onog lika koji je iz čista mira zapucao (kalašom, a ne potrčao - u žargonu) po ljudima u blizini pijace, sve mi bude jasno.

Da čovek ne poveruje. Tesla važi za jedno od najmirnijih naselja u Pančevu. Iz prostog razloga, tu je najviše penzionera. Jedno je od najstarijih naselja, pa je i to opravdano. Pa vala smo Teslu izabrali zato što je i mirno naselje, pored glavne prednosti fantastične infrastrukture i zelenila - a ne zato da se brinem i strahujem da li će nam se ko-zna-šta desiti... Jedino grozno što mi je padalo na pamet su protesti penzionera, kolektivno hranjenje golubova, igranje šaha na klupama, ili gužve kada se na šalterima dele - jel'te - penzije. A ne ovo... Ode komšiluk u majčinu, definitivno.

Ukoliko se dobro sećam pre više meseci B92 je naglo prekinula serijal Velikog brata zato što je troje ukućana tragično izgubilo život, kako ga gubi par hiljada ljudi godišnje u Srbiji - u saobraćajnoj nesreći. I cela frtutma, cela ujdurma, kao i jadikovke koje su iskazivali voditelji i glavni u produkcijskoj kući Emotion (da, da, ona kuća koja voli da zameša sve što se ovdašnjem narodu sviđa i da mu toliko povlađuje i ugađa servirajući pičvajz od serijala na raznoraznim televizijama) završili su se vrlo brzo bez reči i daljeg objašnjenja. Podelili preostale pare na preostale ukućane i voila. Kao da se ništa nije desilo...

Pomisli čovek "opametili se, bataliće taj idiotizam od emisije". Ne lezi vraže. Evo, odbrojavanje već uveliko traje - još toliko-i-toliko dana. A raja se pali-i-pali. Jer sada će umesto običnih smrtnika u kuću ući celebrity Srpsko-Hrvatsko-Bosanske scene. Ehej - celebrity. Bože moj... Mislim - Era Ojdanić, Suzana Mančić pa i Dino Dvornik... Kakav je bre to celebrity?

Koliko je potrebno biti dokon i pratiti ovako nešto? Pogotovo nakon fijaska prethodne sezone? Izgleda da pamćenje naših ljudi doseže do onoga šta se desilo juče u isto vreme. Dakle, 24 časa. Dalje od toga - nikako. Zato nam se i dešava sve ovo što nam se dešava, zato je društvo posrnulo u propast i zato smo u buli iz koje se ne možemo izvući više od 18 godina.

Okanimo se tuđih života, tuđih ispada i tuđih lažnih lica - okrenimo se sebi za početak. Sebi pokušajmo da poboljšamo život, da ulepšamo dan, da obradujemo voljenu osobu. Umesto da gledamo kako se neko blamira, glupira i pokušava da osvoji novac o kome običan narod može samo da sanja.

Nadam se da će ovo itekako biti kraj ove gluposti od serijala. Ionako se B92 odavno srozao na najniže grane od svog postojanja.

Lokalna prčvarnica, kao kopija svetski poznatog Burger King-aGoxxy Flickr foto galerija

Znam ja da smo mi, Srbi ponekada poprilično neinventivan narod, pa neka smo i nebeski, ali da li smo zaista toliko tupavi i nedorasli da ne možemo da smislimo valjano ime i logo za lokalnu prčvarnicu? Da li je zaista moguće da smo stvarno takvi? Pre neko veče šetam se sa društvom i zapazim ovo čudo nataknuto na plastiku iznad vrata. Šok, izuzetan šok. Ne onaj blagi, uz smeh zbog idiotizma vlasnika prčvarnice, već muk zbog neverice da smo toliko obesni...

Logotip takav-kakav je, skoro identična je kopija logotipa Burger King-a, tako što je promenjen font - naravno nađen je što sličniji mogući jer se nema vremena kopirati sve 100% po poslednje sitnice, ime firme (mislim, šta može drugo da asocira na kralja nego royal) i tako što je nataknuta kruna povrh logotipa. Pametno i originalno, nema šta!

E, pa takvi kakvi smo, i kakvi su nam privatnici - propašće(mo) svi zaredom. Pogotovo oni koji (na neodređeno vreme) ljubazno pozajmljuju logotipe poznatih svetskih brendova. Očekujemo uskoro prodavnice pića - kopije Coca-Cole, zatim prodavca automobila sa logotipom kopije Mercedesa i sličnih li anomalija. Vrhunac ćemo tek doživeti!

Posle intenzivne kampanje u prvom krugu predsedničkih izbora, poprilične količine iznešenog prljavog veša svojih protivkandidata, pa i direktnih optuživanja i pljuvanja (samo se setite reči Velje Ilića o Borisu Tadiću, ili pak Čede Jovanovića o Koštunjavom) nekako smo preživeli taj datum i dočekali drugi krug.

Direktan duel. Jedan na jedam. Mano a mano. Dva kolosa srpske politike udariće jedan na drugoga tolikom silinom da će se cela Srbija tresti od rezultata drugog kruga i njihove bitke za stolicu koja će najpre njima doneti prosperitet, a nama... ili bedu, jad i čemer, ili pak neko malo poboljšanje - a možda i stagnaciju (sve dok je gosn. Tuta-Muta na čelu Vlade Republike Srbije).

Svima je opšte poznato da su u prvom krugu televizije koliko-toliko objektivno i neforsirano marketinški promovisale kandidate većine kandidata. Ili makar onih kandidata koji su pare od kampanje namenili za - šta drugo - nego za kampanju, dok su ostali verovatno te šuške strpali u džep. Izuzev B92 koji je forsirao Čedu Jovanovića, da li zbog para ili zbog privrženosti, nije sada ni bitno - ostali kandidati su bili prilično ujednačeno promovisani na ostalim televizijama. Elem, šta se to promenilo od kada je počeo drugi krug? Izuzev nestanka (puf!) boranije iz prvog kruga (najdraži mi je propast Velje Ilića i DSS-a u prvom krugu koji su progutali sopstveno govno - govno slobodno možete shvatiti u kontekstu odluke ili u kontekstu čoveka) nastavila se kampanja za preostala dva kandidata. Stoga su i televizije počele da se približavaju svakom od kandidata, polako ali primetno i da ih forsiraju. Čak i na podsvesnom nivou gledalaca.

"Srbija do Tokija", scena iz filma Lepa sela lepo gore

Šta sam primetio prethodnog vikenda? Dve toliko providne situacije da sam se počeo smejati na glas. Na B92 u petak uveče prikazan film "Lepa sela lepo gore", kao podsetnik nemilog doba kada je SRS slala dobrovoljce na ratište. Čisto da se malo podsetimo i ne zaboravimo šta se dešavalo. I za koga ne treba da glasamo. Odnosno, da to zlo iskorenimo.

Slabiji udarac pružila je RTV Pink (a ko bi drugi, jedan od glavnih protagonista SRS) u subotu ujutru emitujući - paz'te sada ovo - "Kosovski boj". Zamislite scenu: budim se i po tradiciji ne mogu da se probudim ako prvo ne uključim TV. Šta god stisnem, nije bitno. Samo da čujem ljudski glas. I dočeka me, naravno...

"Poljubi mu skute", scena iz filma Boj na Kosovu

WTF? Sve mi bi jasno kada sam malo otkrmeljisao oči i razbudio se. Ugasim momentalno televizor uz negodovanje i nevericu.

Ne lezi vraže, B92 je odmah u toku dana reprizirao "Lepa sela lepo gore" i tako valjda ostavio gledaocima da se ipak "sami odluče" posle trovanja koje su i oni i Pink prosipali petak naveče i celu subotu po gledaocima. Svaka čast onome ko se setio ovoga - da promoviše kandidate na podsvesnom nivou.

Možda bi tako mogli da puste neki film i kada bude predizborna tišina, šta mislite? To nikako neće biti promovisanje kandidata, daleko bilo!