Planeta Srbija

Nastavak priče o smeću od hrane kojom se hranimo danas..

Da li se ponekad zapitate kada uzimate neki proizvod u prodavnici od čega se on uopšte sastoji i da li je pametno da ga uopšte jedete?

Jutro je, 06.00 sati. Ustajem zajedno sa svojom ćerkom koja se budi već oko pet i spremam joj hranu. Ona doručkuje a ja se spremam za trčanje i negde oko pola sedam sam već ”na asfaltu”. Posle treninga doručak, tuširanje i odlazak na posao. Čekajući u beskonačnim kolonama automobila shvatam koliko je ovaj svet postavljen naopačke. I koliko je trčanje simbol slobode. I koliko sam ja srećan kad trčim.

Ovo je bio jedan od onih lepih ”kombinacija” vikenda kada subotom odlazim u prirodu a nedeljom ”peglam” asfalt.

Sinoć je na TV B92 prikazan dokumentarni film Supersize Me. Film govori o tome koliko je loša McDonald’s a i bilo koja druga ”brza hrana”.

Govna su počela da plivaju svuda oko nas!

Kada trčite u Beogradu, nekada nemate vremena ili mogućnosti da odete do Ade, Košutnjaka, Zvezdarske šume ili neke druge lepe staze za trčanje. Ponekad da biste odradili trening, izabraćate ulicu, jer je to najbrže rešenje. Pri tome, ako volite da istražujete kraj u kome živite uvešćete novost u vaš trening. Trčanje u novim predelima je dobro za motivaciju.

Tako sam i ja odlučio da odradim jedan trening. Počeo sam odmah iz svoje ulice (kod Obilićevog stadiona) i otišao do Kapije Beograda i nazad. Sve u svemu, lepo lagano trčanje za mene posle 35. Trke oko Avale i pređenih 9,25km za 55:10 minuta. Posle sam svratio i do Šumica i tamo uradio istezanje i koji zgib za snagu.

Možete pogledati i moju mapu sa Garmina.

Ono što vam prenosim u ovom tekstu jeste intervju jednog činovnika iz EU, koji govori upravo o onome što je i Vuja spominjao, a to je upotreba olovnog goriva kod nas. Mi smo dno dna što se tiče kvaliteta vazduha. Još kad se uzme u obrzi astma koja me svremena na vreme opominje, stvarno pomislim da je potrebno da se preselim iz Beograda. No, savet je da uvek birate zdrav(lj)ije  i trudite se da uvek budete bliže prirodi i čistom vazduhu. Barem vikendom! To je jedino što možemo da učinimo u ovoj situacji :(

Beograd – Srbija je zemlja koja treba da postane članica EU, ali mora da se oslobodi zaostavština iz prošlosti, pre svega loše infrastrukture i industrije koja radi sa zastarelim tehnologijama i zagađuje okolinu. Takođe, godinama se trudimo da ubedimo nadležne u Srbiji da izbace olovni benzin iz upotrebe.

Samo tri ili četiri države na svetu ga koriste, a Srbija je jedna od njih. Ipak, Srbija gradi novu ekonomsku i ekološku politiku i menja zakonodavni sistem u skladu sa evropskim standardima – rekao je u razgovoru za Danas Ahim Štajner, podsekretar UN i izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). On je tokom dvodnevne posete Beogradu učestvovao na prvom sastanku Konsultativne grupe ministara o upravljanju životnom sredinom.

Kako ocenjujete stanje životne sredine u Srbiji i način na koji rešavamo probleme u toj oblasti?

- Donošenjem novih ekoloških zakona stvorena je dobra osnova da se napravi pozitivno okruženje za kompanije koje bi ulagale u „zelenu“ ekonomiju. Investiranje u obnovljive izvore energije i reciklažnu industriju je šansa, ne samo da se očuva životna sredina, već i da se otvore nova radna mesta. Uostalom, zajedničko upravljanje vodama može da bude jedan od načina da se povežete sa susedima i da regionalnu saradnju podignete na viši nivo.

Da li se ekološki problemi razlikuju od zemlje do zemlje, ili se oni svode na dva ključna – nedostatak prirodnih resursa i klimatske promene?

- Priroda ekoloških problema je univerzalna. Promena u atmosferi ili ekološkom ciklusu izazvaće isti fenomen u Srbiji, Brazilu ili Indiji. Razlika je u načinu na koji te promene utiču na ljude. Ukoliko živite u oblasti Sahare i imate samo jednu reku, njenim gubitkom nestaće izvor pijaće vode i mogućnost da se živi u toj oblasti. Ukoliko ste siromašni i vaša egzistencija zavisi od prirodnog resursa, kao što je plodna zemlja ili šuma, onda promene u životnoj sredini imaju dramatičan uticaj na vaš život. Eksploatacija resursa je dostigla tačku kada priroda više ne može da obnovi izvore, koje smo do sada uzimali zdravo za gotovo.

Da li su ljudi danas svesniji ekoloških problema nego pre 10 ili 20 godina?

- Apsolutno. Sama činjenica da danas razgovaramo o transformaciji industrijske ka zelenoj ekonomiji, o smanjenju zagađenja i pametnijem korišćenju resursa, govori u prilog tome. Čitav 20. vek proveli smo u ubeđenju da ćemo razvojem tehnologije i industrije postati nezavisni od prirode, međutim, upravo taj nekontrolisani razvoj doveo je do globalnog zagrevanja. Sada smo postali još zavisni nego ranije. Postojanje klimatskih promena i pretnju koju one nose više niko ne dovodi u pitanje. Uostalom, danas su ekološki problemi postali i ekonomski.

Koliki uticaj ima svetska ekonomska kriza na ekologiju?

- Kratkoročno kriza destabilizuje sve što smo planirali. Kada nema ekonomskog rasta, smanjuju se i svi budžeti namenjeni ekologiji. Ne ulaže se u nova istraživanja, programi se ne realizuju. Ali interesantno je da u ovoj krizi vlade donose stimulativne mere ulažući u energetsku efikasnost. U obnovljive izvore energije prošle godine je uloženo 165 milijardi dolara, više nego što je uloženo u ceo naftni, gasni i nuklearni sektor. Solarna i energija vetra danas su dostojna konkurencija ostalim izvorima energije. UNEP je razvio koncept zelene ekonomije u doba krize, takozvani globalni „grin nju dil“, u vidu stimulativnih paketa kojima bismo investirali u poslove budućnosti.

Koji su prioriteti UNEP-a u narednom periodu?

- Trenutno smo fokusirani na stvaranje pozitivnih veza životne sredine i ekonomskog razvoja. Centralne teme su poljoprivreda, transportni sektor i obnovljivi izvori. Želimo da pokažemo kako ekonomija može da ima koristi iz ovih oblasti, a da pri tom ne dođe do zagađenja. Šume, ribnjaci, izvori pijaće vode previše se eksploatišu, a očekuje se da će se stanje ubuduće još pogoršati. Rešenje za neke od tih problema treba da potražimo u nauci, odnosno u novim istraživanjima. Neophodno je i naterati države da više sarađuju, jer ekološki problemi ne mogu da se reše u granicama jedne zemlje.

Koliko su države zainteresovane za saradnju povodom rešavanja ekoloških problema, kada se mnoge od njih suočavaju sa krajnjim siromaštvom?

- U tome i jeste poenta. Odakle hrana dolazi, ako ne iz zdrave, plodne zemlje? Ako zagađujemo tu zemlju, prinosi će svake godine biti sve slabiji i hrane će samim tim biti sve manje. Voda, plodno tlo, čist vazduh, sve su to osnove našeg postojanja, ali i ekonomije. Ako o njima ne vodimo računa, u jednom momentu ćemo ostati bez tih resursa. Živimo u 21. veku, ali teški metali iz elektrana, saobraćaja i elektronskog otpada truju našu decu više nego pre 30 godina.

Reforma UN u oblasti ekologije Ministri životne sredine iz 40 zemalja potpisali su juče „Beogradski proces“, dokument koji predlaže smernice budućih aktivnosti i reformi UN u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da je jedan od prvih koraka koje Srbija planira kao predsedavajuća Upravnim savetom UNEP, jeste formiranje neke vrste ekološke vlade koja bi reagovala u kriznim situacijama.

Izvor: Danas, Katarina Živanović

Na sličnu temu pročitajte i:

Zbog problema sa vizom odustao sam od trke na Grintovcu i odlazim na trku Lovran-Učka koja se održava za dve nedelje, tj 11.07.

Za razliku od Pančeva u Beogradu ima mnogo mesta i ulica gde možete odraditi specifične treninge.

Jedan lep primer kako se treba odnositi prema prirodi i međusobno pomagati jedni druge jeste odnos čoveka i pčele.

Dolazi zima, period kada Užice postaje najružniji i najzagađeniji grad u Srbiji. Kada počne sezona grejanja, pomešaju se čađ, izduvni gasovi i magla koja štipa za oču, davi pluća i truje dušu.

Užičko zimsko sivilo