Planeta Srbija

Možda jedan od najboljih poklona Debianu za petnaesti rođendan koji ga očekuje u avgustu je nedavno venčanje Meike Reichle i Alexandera Schmehla, Debian developera. Ovo je prvi put da se nešto ovako dešava, a iako ne verujem previše u papire i formalnosti kada su osećanja u pitanju, cela priča mi je jako, jako simpatična. Mieke je na svom blogu objavila sumarizaciju čitave stvari, a deo Debian project newslettera posvećen njima je u nastavku. Iako su šanse da ovo im ovo nekada neko prevede minimalne, srećno!

Meike Reichle and Alexander Schmehl married

After getting to know each other three years ago [18]through their Debian work Debian Developers Meike Reichle and Alexander Schmehl were [19]married on Saturday, 28 June 2008, at Lake Constance in Germany. Thsi marks the first time two Debian Developers were joined in marriage. [20]Several other DDs, one of whom served as the groom’s best man, were present to celebrate with Meike’s and Alexander’s friends and families. As a wedding gift they presented a cookbook including the favourite recipes of many members of the Debian community. Version 1.1 of the book is already in the works, hopefully with a clarified license and maybe also incorporating changes required by FTBFS bugs if any are filed by the newlyweds in time. The Debian project’s congratulations go out to the happy couple, and we hope this may be the start of a very joyful time in both their lives.

18: http://blog.alphascorpii.net/english/personal/debian-love-story.html 19: http://www.alphascorpii.net/wed/ 20: http://www.alphascorpii.net/wed/DDs.jpg

Iz objektivnih razloga i potpuno nenamerno, izvesno vreme nisam posećivao openstreetmap.org. Koliko se sećam, poslednji put kada sam bacio pogled na Beograd tamo je bio već legendarni Pančevački most (kog je čini mi se uneo Marko Đorđević aka Homoludens @LUGBG, CC Srbija, Slobodna kultura - Marko, ako ovo čitas potvrdi ili demantuj ;)) uz nekoliko ulica i deo autoputa (review iz tog perioda ili nešto ranije je u SK-u). Sa druge strane, Google Maps kog sam pretposlednji put probao nešto nakon toga je bio slično oskudan, uz, kako mi se opet čini, autoput i tranzit ka Pančevu. Jedna od diskusija na FSFE listama me je podsetila da OpenStreetMap postoji, pa mi je palo na pamet da pogledam ponovo.

Google je ostao manje više na istom, pa je Beograd još uvek palanka za dve ulice i jednim mostom, sa Ibarskom koja dolazi preko Save. OSM me je pak žestoko iznenadio.

U međuvremenu su dakle dobri ljudi uploadovali podosta GPS logova i uneli imena dobrog dela ulica u užem gradskom jezgru, potezu između Francuske i Ruzveltove, Vračaru, tačnije delu oivičenim Bulevarom Kralja Aleksandra, Bulevarom Oslobođenja i Južnim Bulevarom. Ostatak grada varira, ali je ovo što sam video naprosto fascinantno. Svaka čast onima koji/e su krivi/e za ovo, probaću da doprinsem, na šta bih javno pozvao sve druge koji/e čitaju ovo.

Ostatak Srbije se ne može pohvatili kao Beograd, ali se nadam da će cela stvar dalje napredovati. Još jednom respect za urađeno!

Ispod je slika “uporednog testa”.

Neimenovanom kaskaderu pošlo je za rukom da sa legendarnim Bondovim automobilom - Aston Martin DBS - sleti u jezero Garda na putu ka mestu snimanja novog filma u Bond serijalu - “Quantum of Solace”. Jaka kiša i uzan put pokraj italijanskog jezera Garda, bar po mišljenju brojnih obožavatelja serijala o naj-naj britanskom tajnom agentu, nisu dovoljno opravdanje za uništavanje trenutno jedinog dostupnog Aston Martin DBS modela.

U susret očekivanoj odluci novo-starog predsednika Republike Srbije o raspisivanju parlamentarnih izbora za 11. maj ove godine možda nije zgoreg pogledati kako su ruski birači na nedavno održanim predsedničkim izborima iskazali “kreativni prezir” prema “Putinovoj demokratiji” …

Iako se na jednom od listića likom i imenom pojavljuje Putinova “tajna ljubav” - pudlica Koni, koja je na ovom blog-u ranije već spominjana, moj favorit je svakako nepoznati glasač koji je listić sa “odabranim kandidatima” posudio svom papagaju kao i “originalna” poruka - “Make erection, not election”.

Svakako ne propustite priliku da se zabavite i malo podsetite kako ćirilice, tako i ruskog jezika - trebaće vam itekako u godinama koje dolaze!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Nezavisna Svetlost, 28. februar 2008. godine (klikni na sliku za celu stranu)

U najavi nove uređivačke koncepcije jedinog kragujevačkog nedeljnika “Nezavisna Svetlost” po prvi put se na srpskom medijskom nebu najavljuje specijalizovana rubrika za “kriminalce, siledžije, kokošare i njima slične s’ onu stranu zakona”. Ono jeste da smo od ranije upoznati sa konceptima poput “novinara mafije”, “mafijaških listova” i “kriminalnih medija” ali ovaj put sve pohvale i pokude za ovako originalnu zamisao treba poslati na adresu “Nezavisne Svetlosti”.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Ako ste pomislili da na ovoj mapi Sveta treba da pronađete kakvu zagonetnu državu - prevarili ste se. Radi se o karti koja se po prilici dopunjuje a pokazuje države koje su do sada priznale (plava boja), odnosno one koje su započele proceduru ili nameravaju da priznaju (žuta boja) Kosovo kao državu. Prema aktuelnim podacima, Kosovo je do sada dobilo priznanje 25 država, 5 je pokrenulo postupak za priznavanje a očekuje se da u najskorije vreme to isto učini još 26 država od ukupno 221 države-članice Ujedinjenih Nacija (”trenutno” aktuelnu mapu uvek možete pogledati na prezentaciji Kosovo vam zahvaljuje).

Kada se sve sabere i oduzme čini se da je tvrdnja Hašima Tačija, kosovskog premijera, o 100 država koje “jedva čekaju” da priznaju novonastalu državu, data prilikom proglašenja nezavisnost, bila “suviše” optimistična. Uostalom, da bi neka država stekla međunarodni legitimitet nije dovoljno samo puko priznanje drugih država - najbolja potvrda legitimiteta je, konačno, puno članstvo u Ujedinjenim Nacijama a put do njega je, bar što se Kosova tiče, za sada “nemoguća misija”. Naime da bi neka država postala članica Ujedinjenih Nacija potrebno je da prođe par ustaljenih koraka.

Potrebno je da ovlašćeni zvaničnik nove države pošalje formalno pismo u kome će zatražiti članstvo u UN (ako imate svoju državu, adresa je Ban Ki-moon, Secretary-General, The United Nations, First Ave. at 46th St., New York, NY 10017, U.S.A.). Primer jedne uspešne prijave za članstvo, konkretno crnogorske, možete pogledati ovde. Ovo je prvi i ujedno i najlakši korak ka punpravnom članstvu u međunarodnoj zajednici sve posle toga može se podvesti pod “trnoviti put”. Sledeća stepenica (za Kosovo trenutno nepremostiva) je Savet Bezbednosti kome Generalni Sekretar UN podnosi primljenu molbu ne bi li SB Skupštini UN dao predlog da na dnevni red neke od sednica stavi izjašnjavanje o prijemu nove članice. Na kraju priče, potrebno je da Skupština UN,

Uostalom koliko je "lako" doći do članstva u UN najbolje svedoči primer Republike Kine (čitaj Tajvana). Tajvan je jedna od država koje su osnovale UN ali je svoj status izgubila tokom hladnog rata i blokovske podele Sveta. Naime, američki Predsednik Ričard Nikson (Richard Nixon) je 1971. godine, u okviru svoje politike približavanja Narodnoj Republici Kini (čitaj komunističkoj Kini) "izlobirao" izbacivanje Tajvana iz UN čije je mesto prepušteno komunističkoj Kini koja je pride dobila i mesto stalne članice SB UN sa pravom veta. Vlada Republike Kine (Tajvana) svake godine, reklo bi se tradicionalno, iznova podnosi formalni zahtev za prijem u UN ali bez uspeha - njihova pisma poslednjh godina niko se više i ne trudi da čita. S' druge strane, bezmalo 1000 godina star Nezavisni Malteški Red održava diplomatske odnose sa više od 100 država i od 1994. godine ima status posmatrača u Ujedinjenim Nacijama iako se “suverenost” ove zajednice prostire tek nad nekoliko zgrada u Rimu.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Danas Microsoft i zvanično predstavlja novu liniju proizvoda (Win Server 2008, SQL Server 2008, i Visual Studio 2008) koji bi trebalo da kompaniji iz Redmonda zaleče rane nastale lošom tržišnom pozicijom Vista operativnog sistema kao i da joj učvrste položaj na respektivnim tržištima. Evropska komisija očito nije imala sluha za “slavljeničku” atmosferu u Virdžiniji pa je danas donela odluku o visini kazne koju Microsoft treba da plati zbog nepoštovanja odluka komisije iz 2004. godine o načinu na koji kompanija “prodaje” svoje znanje. Iznos danas dosuđene kazne je 1,35 milijardi američkih dolara, čime se ukupna kazna, računajući i prethodne, koju Microsoft treba da plati popela na “fantastičnih” 2,3 milijarde američkih dolara i najveća je do sada pojedinačna izrečena kazna na tržištu Unije.

S’ druge strane Atlantika, pronalazač iz Gvatemale Karlos Armando Amado (Carlos Armando Amado) koji je na suđenju sa porotom već dobio spor oko povrede svog patenta u Microsoft Office paketu očekuje konačnu odluku o iznosu naknade štete koji će mu biti isplaćen za svaku prodatu kopiju Office paketa. Pošto od početka suđenja niko nije sporio postojanje povrede patenta “koplja se lome” oko iznosa od 4 (dosudila porota) ili 12 američkih centa (odluka po žalbi oštećenog) što je još uvek daleko manje od traženog iznosa od 2 američka dolara.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Tridesetšestogodišnja Kim Sjostrom venčala se sa Tedijem Efkarpidesom (Teddy Efkarpides) 19. januara u gradiću Dejvi (Davie), Florida, SAD, Venčanje je organizovano u sali osnovne škole u kojoj je predavala prvacima a njene kolege su joj, u skladu sa njenom životnom željom i poreklom mladoženje, priredile svadbenu ceremoniju po ugledu na njenu omiljenu filmsku komediju Moja velika mrsna grčka-pravoslavna svadba (My Big Fat Greek Wedding) - nažalost, izgleda da joj nije bilo suđeno!

Sve kao na filmu - mlada je imala odgovarajuću frizuru i toaletu, u rukama buket plavo-belog cveća u bojama grčke zastave, venčanje je obavio pravoslavni sveštenik, svirala se samo grčka muzika. Venčanje kao iz bajke, gotovo savršeno, sve do onog trenutka kada je mladi par, nepunih sat vremena nakon sudbonosnog “Da”, izašao na podijum da odigra svoj prvi mladenački ples. Mlada se prvo požalila na vrtoglavicu, nedugo zatim posrnula i pala na podijum. Napori prisutnih, kao ni pokušaji ekipe hitne pomoći i lekara obližnje bolnice na oživljavanju nisu urodili plodom - Kim Sjostrom preminula je od srčanog udara - “jedini zvanični dokument na kome nosi prezime koje je tako žarko želela (grčko Efkarpides o.a.) je njena umrlica” - kaže ožalošćeni mladoudovac.

Kim Sjostrom je u svojim dvadesetim godinama već imala srčani udar - bila je “slika i prilika” (i to bukvalno) osobe sa mladalačkim dijabetesom koji se javlja, najčešće, kao posledica nepravilne (savremene) ishrane i posledične gojaznosti.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Vodeći svetski stručnjaci su se složili da će se, ako se nastavi trenutna potrošnja, Zemljine zalihe gravitacije iscrpeti do početka 24. veka. Dok potraga za jeftinom alternativom traje, potrebna je Vaša pomoć. Molimo Vas da

ŠTEDITE GRAVITACIJU

Pridržavajte se sledećih pravila:

Hodajte lakim korakom. Ako je moguće sa sobom nosite balone helijuma. Koristite lepak, selotejp ili magnete umesto tegova za papire. Skakanje padobranom ili bandži džamp zamenite horizontalinim sportovima. Izbegavajte tuširanje. Bolje napravite kupku. Nemojte ići u teretanu. Prestanite da okrećete palačinke bacajući ih u vis.

Vodeći svetski stručnjaci su se složili da će se, ako se nastavi trenutna potrošnja, Zemljine zalihe gravitacije iscrpeti do početka 24. veka. Dok potraga za jeftinom alternativom traje, potrebna je Vaša pomoć. Molimo Vas da

ŠTEDITE GRAVITACIJU

Pridržavajte se sledećih pravila:

Hodajte lakim korakom. Ako je moguće sa sobom nosite balone helijuma. Koristite lepak, selotejp ili magnete umesto tegova za papire. Skakanje padobranom ili bandži džamp zamenite horizontalinim sportovima. Izbegavajte tuširanje. Bolje napravite kupku. Nemojte ići u teretanu. Prestanite da okrećete palačinke bacajući ih u vis.

… kako u Srbiji tako i na Kubi. Kubanski parlamentarni izbori koji se danas održavaju imaju bar jednu (nama odranije poznatu) specifičnost - da bi kubanskim biračima olakšali “posao” za svakog poslanika u Parlamentu na listiću se nalazi ime samo jednog kandidata - ukupno 614 kandidata za 614 poslanika, uključujući tu i “zanemoćalog” Fidela Kastra. Inače, kubanski izbori specifični su i po tome što im ne prethodi politička kampanja - ljudi sednu, lepo se dogovore ko, šta, gde i kada i tras izbori sa “projektovanom” izlaznošću od preko 90 odsto.

Samo još ovi “naši” da se prisete kako su se onomad lepo dogovarali oko Ustava i eto i nama sledećih izbora po kubanskom receptu!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Tata motors je konačno predstavio svoj “Narodni auto” - Tata Nano. Sa cenom od $2,500 (1,700 Eura), “ružnjikav do simpatičnosti”, Tata Nano je namenjen pre svega kupcima u Indiji. Nano je “opremljen” motorom zapremine 624 kubna centimetra, pokretan ekvivalentom 33 “konjske snage”, sa četvoro vrata i “siromašnom” instrument tablom jer su svi “suvišni” električni uređaji izbačeni iz vozila. Nano će se u prodaji, u klasičnoj i luksuznoj verziji, naći do kraja godine a planira se i proizvodnja modela sa dizel motorom.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Već sam pisao o sajtu PythonChallenge. Kada sam se prošli put igrao sa ovim zagonetkama stigao sam do 12. nivoa i tu sam, što zbog obaveza, što zbog toga što nisam mogao da skontam šta treba da radim, stao. Sinoć mi je, kako to obično biva, taman kad sam trebao da počnem da radim projekat obavezan za fakultet, sinula ideja da probam da rešim još koji nivo.

Na žalost, zbog svoje gluposti sam ostao bez podataka sa jedne particije, a, pogađate, upravo na njoj su mi bila rešenja do kojih sam ranije došao. Naravno, malo sam popizdeo što nemam back-up, ali to me nije mnogo omelo nego sam krenuo ispočetka da rešavam sve ne bih li opet došao gde sam bio (a i nije mi se radio projekat za fakultet - naravno, zato sam danas morao da ga uradim). I tako, nakon sat - dva vremena sam ponovo rešio sve zagonetke do 12. nivoa (mnogo brže ide drugi put, kad se znaju svi fazoni, ali svejetno, treba sve programe ponovo napisati). Dvanaesti nivo, oko koga sam se mučio nekoliko dana sada sam rešio za pola sata. Stvarno ne znam kako i zašto mi je to tad bio toliki problem. Sad mi je problem da rešim ovaj 13. nivo

Nego, kao posledicu činjenice da sam isti posao radio dva puta odlučio sam da napravim back-up (ne, neću početi da redovno pravim image diskova ) na sajtu, a isto to može dobro da dođe ljudima koji žele da se dalje da se igraju, ali su zapeli na nekom od nivoa. Spojio sam korisno sa korisnim.

Ovde možete naći sva moja rešenja. Napominjem da ne gledate rešenja ako želite ne da si pokvarite igru (bolje pitajte za neki dodatni savet). Pored samog koda uglavnom sam pisao i kratko objašnjenje kako sam došao do rešenja.

Pa, nadam se da će bar nekom pomoći i da neću stati na ovome.

Već sam pisao o sajtu PythonChallenge. Kada sam se prošli put igrao sa ovim zagonetkama stigao sam do 12. nivoa i tu sam, što zbog obaveza, što zbog toga što nisam mogao da skontam šta treba da radim, stao. Sinoć mi je, kako to obično biva, taman kad sam trebao da počnem da radim projekat obavezan za fakultet, sinula ideja da probam da rešim još koji nivo.

Na žalost, zbog svoje gluposti sam ostao bez podataka sa jedne particije, a, pogađate, upravo na njoj su mi bila rešenja do kojih sam ranije došao. Naravno, malo sam popizdeo što nemam back-up, ali to me nije mnogo omelo nego sam krenuo ispočetka da rešavam sve ne bih li opet došao gde sam bio (a i nije mi se radio projekat za fakultet - naravno, zato sam danas morao da ga uradim). I tako, nakon sat - dva vremena sam ponovo rešio sve zagonetke do 12. nivoa (mnogo brže ide drugi put, kad se znaju svi fazoni, ali svejetno, treba sve programe ponovo napisati). Dvanaesti nivo, oko koga sam se mučio nekoliko dana sada sam rešio za pola sata. Stvarno ne znam kako i zašto mi je to tad bio toliki problem. Sad mi je problem da rešim ovaj 13. nivo Nego, kao posledicu činjenice da sam isti posao radio dva puta odlučio sam da napravim back-up (ne, neću početi da redovno pravim image diskova ) na sajtu, a isto to može dobro da dođe ljudima koji žele da se dalje da se igraju, ali su zapeli na nekom od nivoa. Spojio sam korisno sa korisnim.

Ovde možete naći sva moja rešenja. Napominjem da ne gledate rešenja ako želite ne da si pokvarite igru (bolje pitajte za neki dodatni savet). Pored samog koda uglavnom sam pisao i kratko objašnjenje kako sam došao do rešenja.

Pa, nadam se da će bar nekom pomoći i da neću stati na ovome.

Konačno su poznata imena predsedničkih kandidata Demokratske i Republikanske stranke od kojih će jedan zameniti Džordža Buša (mlađeg) u Beloj kući početkom sledeće godine. Kandidat republikanaca je Majk Hakabi (Mike Huckabee) a na netom okončanim preliminarnim izborima u Ajovi na kojima se odlučivalo o demokratskom kandidatu pobedio je Barak Obama (Barack Obama).

Možda ova vest i ne bi bila toliko zanimljiva, ipak se radi o izborima koji će imati malog uticaja na sudbinu Kosova, da oba kandidata koji pretenduju da zauzmu mesto “najmoćnijeg svetskog državnika” nisu tokom predizbornih aktivnosti pravili gafove u vezi sa poznavanjem spoljne politike i Sveta uopšte. Majk Hakabi, koji ima težak zadatak da američke birače ubedi kako republikanci nakon osam godina “kontroverzne vladavine” Džordža Buša (mlađeg) zaslužuju još jednu šansu, tokom kampanje je koristio “gužvu u Pakistanu” kako bi zapretio zatvaranjem granice sa Meksikom - problem su podaci o “660 ilegalaca iz Pakistana tokom 2007. godine” koji, nakon meksikanaca, čine drugu najveću grupu ilegalnih imigranata - osim u glavi predsedničkog kandidata, ovi podaci su se pokazali neistinitim. Dalje, Hakabi je uspeo da i pored ogromne medijske pažnje širom Sveta potpuno “smetne s’ uma” umirujuću bezbednosnu procenu opasnosti od Irana koju su dale nacionalne bezbednosne agencija, a koja je objavljena početkom decembra 2007. u jeku kampanje. S’ druge strane Barak Obama je sebi dozvolio “luksuz” da se, kao član komiteta za spoljnu politiku Senata SAD, tokom izlaganja vrhovnog zapovednika vojnih snaga SAD u Iraku generala Dejvida Petreusa, bavi “važnijim stvarim” - memorandumom svog izbornog štaba o potrebi isticanja razlika između njega i Hilari Klinton! Imajući u vidu koliko je vojna avantura u Iraku važna za američke birače ovo nije bio baš najbolji potez “kandidara za promene” (zvuči poznato zar ne?).

Naravno, bilo bi nezahvalno na osnovu ovakvih izjava prognozirati odnos budućeg američkog Predsednika prema spoljnoj politici, posebno ako se ima u vidu da u Beloj Kući treba da zameni Predsednika Buša koji će ostati upamćen, između ostalog, i po tome što je tek kao Predsednik po prvi put čuo o Šiitima i Sunitima kao denominacijama islamske crkve, te po izmišljanju “novih” evropskih nacija poput “Grečana” (Grecians) i “Iršana” (Irelanders). Ko zna - možda se amerikanci “opamete” pa uzmu i neku od perjanica DSS-a za spoljnopolitičkog savetnika Predsednika?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Udarna vest u većini medija poslednjih 24 časa je svakako cena od 100 američkih dolara za barel nafte. Ono što mediji “prećutkuju” je činjenica da se ova rekordna cena “održala” svega par sekundi. Naime, po pisanju Financial Times-a, radi se o uspešnom pokušaju jednog od “lokalnih” berzanskih mešetara da obezbedi svoje mesto u istoriji, ili ti u ovom slučaju - svojih 1,5 sekundu berzanske slave. Od 204.600 lotova nafte (svaki 1.000 barela) kojima se juče trgovalo ovaj je bio jedini kupljen po ceni od $100 dolara i nedugo zatim prodat uz gubitak od 600 dolara - mala cena, reklo bi se, za obezbeđeno mesto u istoriji trgovanja naftom!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Skoro uvek pri planiranju vizuelnih rešenja koristim ikone Tango projekta. Mnogi kao i ja verovatno nikada nisu obratili pažnju na natpis koji na ikonici koja sadrži monitor, a stoji na mestu gde obično stoje logoi proizvođača. Pukom slučajnošću sam pre nekoliko trenutaka pogledao u tom pravcu i spazio da zaista nešto piše. Pošto se radi se o SVG ikonama, nakon skaliranja prikazala se marka monitora koji se koristi u Tango ikonama - PONY.

Fortune magazin objavio je svoju listu 101-og najglupljeg poslovnog poteza u ovoj godini. Topla preporuka i garantovano dobra zabava za predstojeći vikend … a podsećanja radi o nekima od najglupljih poslovnih poteza pisano je i na ovom blogu.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

“Dobar dan, ovde Predsednik Islanda, Olafur Ragnar Krimson, molio bih Predsednika Buša …” - ovako je otprilike pre par dana započeo razgovor 16-ogodišnjeg studenta sa Islanda, Vifila Atlasona, sa operatorom telefonske centrale Bele Kuće. Bio je to ujedno i prvi od razgovora koje je imao sa poslenicima Bele Kuće jer je u nastavku razgovora prebacivan sa lokala na lokal kako bi se proverio njegov identitet. Ispitivan je o činjenicama iz života islandskog Predsednika da bi na kraju, prema sopstvenom tvrđenju, nakon što je položio “proveru identiteta”, Vifil sa ličnom sekretaricom Predsednika SAD utanačio konkretan termin telefonskog razgovora sa “zauzetim” kolegom. Vifilova tajna za polaganje testa identiteta je jednostavna - koristio je podatke iz članka o Predsedniku Islanda objavljenog na online enciklopediji Wikipedia kao polaznu i još par Internet prezentacija kao dodatni izvor informacija - i prošao “kao kroz sir”.

“Bilo je to kao prolaz kroz kontrolne punktove. Na svojo strani imao sam “otvorenu” Wikipediu i još par sajtova tako da u osnovi nije bilo teško.”, kaže Vifil, dodajući da su mu za “kontrolna” pitanja pali,između ostalog, datum rođenja, imena roditelja, mesto rođenja islandskog Predsednika.

Sad koliko stoji tvrdnja mlađahnog studenta o lakoći prolaska kroz “kontrolne punktove” možda ponajbolje svedoči promptna poseta lokalne policije iz malog ribarskog gradića Akranes na zapadnoj obali Islanda. Nakon razjašnjenja motiva “lažnog poziva” Vifilovom željom da na bilo koji način stupi u kontakt sa američkim Predsednikom i iskoristi priliku da ga pozove na Island sve se završilo na izricanju usmene opomene. Sam Vifil, koji zahvaljujući obelodanjivanju ovog “poduhvata” danas uživa simpatije građana Islanda kaže kako je cela “šala”, bez obzira na posledice, bila vredna uloženog truda.

Da nekome padne napamet da se februara sledeće godine pozove Belu Kuću i predstavi se kao novi srpski Predsednik - ovakvi “štosevi” sigurno mu ne bi upalili pri zakazivanju razgovora. Ne zato što je obrazovni sistem Srbije lošiji od islandskog već što bi pitanja bila puno “ozbiljnija”, nešto kao:

Da li Vi Borise povremeno ubrizgavate kolagen u ušne resice? Mister Nikolic is it true that you were lately involved in practicing R pronounciation to be like Seselj’s? Koliko ste tačno puta Velimire želeli da dognate, nagnate pa sadžgate karlu Del Ponte? Čedo brate šta bi sa onim papirima iz Ambasade? Gospodine Lijander Palma koja je vaša normalna dnevna doza ukrajinskih steroida? Druže Šećerovski kada ste Vi zapravo prvi put umrli? Gospodine Maršićanin!!! Zar ste Vi uopšte i učestvovali na izborima?

…e ovde nikakva enciklopedija, osim možda kakve specijalizovane zoološke, ne pomaže!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Marija Karolina - prostitutka i humanitarna radnica

Kasno večeras, po našem vremenu, u Čileu započinje 27-očasovni TV maraton (TV telethon) - humanitarna akcija prikupljanja novčanih donacija putem tele-marketinga. Kao i milioni čileanaca i Marija Karolina želi da da svoj doprinos i tokom ove akcije nju očekuje najvažniji, najduži i najnaporniji radni dan u njenoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri … sve u humanitarne svrhe - za dobrobit čileanske dece sa posebnim potrebama …

Marija Karolina je po zanimanju prostitutka, i to ne bilo kakva već “creme de la creme”, jedna od “najpoznatijih” bar kada je u pitanju radna snaga na tržištu ljubavi u Čileu. Marijina “nadnica” počinje od 300 američkih dolara za 90 minuta “klasičnog” rada (primera radi moja najveća konsultantska dnevnica bila je $250 o.a.). Otuda je Marija Karolina došla na originalnu ideju da umesto “anonimnog” novčanog priloga pokrene “aukciju” na kojoj će ponuditi 27 sati svojih profesionalnih usluga a sav prihod će, po obavljenom poslu, uplatiti na bankovni račun organizatora akcije. “Sve dok traje program radiću za decu Teletona … biće to samo mojih 27 časova pružanja ljubavi”, kaže Karolina, uz napomenu da je njen planirani 27-očasovni “humanitarni program” već popunjen “dobrotvorima” te da su pojedini uplate izvršili unapred “duboko uvereni u Marijiine dobre namere.”

Iako se u Čileu, zemlji sa većinskim katoličkim stanovništvom, na prostituciju gleda kao na, manje više, “prihvatljivu” društvenu pojavu a vlasti su, po pravilu, spremne da zažmure, pa i da drže povez na očima, kada su u pitanju javni istupi “eminentnih” pripadnika najseksipilnije grane lokalne ekonomije, ne dele svi “oduševljenje” javnosti “visokomoralnom odlukom” Marije Karoline. Jedan od pokretača akcije i čovek koji će voditi 27-očasovni program, Mario Krojcberger kaže kako je ova (nepristojna) ponuda “izvan njegovih moralnih shvatanja” i odbija da komentariše špekulacije kako će organizatori odbiti da prime novac prikupljen na “ljubavnoj aukciji”. No kako sama Karolina kaže “biće tu i ljudi koji će pokloniti novac stečen na mnogo kontroverzniji način nego što ga ja zarađujem” - i bar se tu svi u Čileu slažu sa njom.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Taman kad sam čvrsto rešio da više ne pišem na “zadatu” temu naletim na vest o opasno zaraznim, kineskim naravno, kurtonima. Dobro de, nisu baš bukvalno kurtoni “za” već upotrebljeni (reciklirani) ostaci istih. U kineskom gradu Donguan (Dongguan), provincija Guangdong, odnedavno se mogu kupiti gumice, obične kućne i one za kosu, proizvedene od prethodno iskorišćenih kondoma. Većina prodavaca, bar ne javno, ne želi da otkrije izvor iz kog dobavlja “kurton gumice” krijući se iza poslovne tajne (jebote kanda su i oni čuli za Tijanićevu platu!), nezvanično, gumice se proizvode kako od otpada iz uvoza (bukvalno) tako i od kondoma prikupljenih po lokalnim “salonima za zabavu”.

Jeftine, veselih boja, gumice lako nalaze svoje kupce kako na lokalnim pijacama tako i u frizerskim i salonima za ulepšavanje - za sada samo u Guandong provinciji. Nažalost “zadovoljni kupci” i ne slute kakvoj se opasnosti izlažu upotrebom istih - dok, recimo, prikupljajući kosu pred vezivanje, gumicu drže u ustima. Prema tvrdnjama lekara upotrebom ovih gumica, načinjenih recikliranjem korišćenih kondoma, korisnici se izlažu realnoj opasnosti da se zaraze nekom od seksualno prenosivih bolesti (i to bez seksa - kud’ ćeš gore - kako da se pravdaš).

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Kada su oktobra prošle godine čistačice hostela Ejberli Haus (Aberley House) u Ejru (Ayr), Škotska, nakon upornog kucanja na vrata jedne od soba ista otvorile imale su šta da vide - u karakterističnoj pozi sa biciklom, pred njima se našao pedesetjednogodišnji Robert Stjuart - “na sebi je imao samo potkošulju a rukama je pridržavao biciklu dok su mu se bokovi njihali napred nazad kao da imitira seks sa biciklom”. Da, dobro ste pročitali ne “na” nego “sa” biciklom. Čistačice, obe u šoku, prvo su obavestile upravnika hostela koji je odmah pozvao policiju. Stjuartovo ime se zbog ovog “prestupa” nalazi u registru seksualnih prestupnika a ovih dana mu je izrečena i trogodišnja uslovna kazna zbog prestupa učinjenog tokom pomenutog “ljubavnog čina”. Pred Sudom Stjuart je (bez ulaženja u detalje) porekao “vođenje ljubavi” a pravdao se i problemima sa alkoholom tako da mu je određena mera nadzora službe socijalnog staranja i izrečeno upozorenje kako bi sledeći put mogao da “zaglavi ćorku”. Šerif iz Ejra, Kolin Miler (Colin Miller), koji je svedočio na Sudu, kaže kako “u gotovo četiri decenije dugoj karijeri policajca, iako je mislio da je video svaku moguću perverziju, nije imao ovakav slučaj” - biće da šerif nije stigao da poseti ovu stranicu.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Plašim sePlašim se vukova i besnih pasaplaše me agresivne ženkeplašim se podrške širokih masačesto se plašim i sopstvene senke.

Plašim se doboša, plašim se trubaplašim se Zemlje zato što se vrtiplašim se vatrenih rodoljubaplašim se starosti, plašim se smrti.

Plašim se ustaša, plašim se četnikaod nesvrstanih i od blokovaplašim se pravednih osvetnikaludila i elektrošokova.

Plašim se desetara i generalaod Homeinija i Prištinemnogo se plašim moćnih budalamanje od laži, više od istine.

A ja sam hteo da budem hrabarnajhrabije da nadmašimali sam brzo prdnuo u čabari počeo da se plašim.

Balada o glistiPada kiša priroda je čistanešto živo mrda se kroz travuiz skrovišta izmilela glistapa iz trave pomolila glavu.

Od ljubavi živahna je onajer je glista romantično bićehrabro traži slobodnog glistonada sa njima napravi glistiće.

Da hodnike svud po zemlju bušeda uspešno vaspitaju mladeda zajedno strahuju od sušeda se vole do kraja balade.

Dugo glista tražila glistonakiša stala, priroda se prljadejstvom jednog neopreznog đonanesta gliste, osta samo mrlja.

Gledaj majku biraj ćerku - isečak promotivnog plakata za Performa prezervative (agencija DDB, Novi Zeland)

Glede neodlaska na BlogOpen (po meni razlozi opravdani što ne znači da bi ih organizatori prihvatili) obećao sam sebi kako ću javno priznati da sam ispao “kurton” i to prvom prilikom kad o istom budem pisao. Nakon prethodnog članka o prezervativu za borbu protiv silovanja red je da verne čitaoce ovog bloga upoznam i sa drugim popularnim trendovima u proizvodnji “normalnih” prezervativa.

Na fotografiji je promotivni plakat za Durex prezervative, izrađen u okviru kampanje “Last longer” (Da duže traje) uz koji je došla i ograničena serija “stimulativnih” jastuka. Kako da traje duže? Lako - prezervativ je sa unutrašnje strane “osvežen” blagim anestetikom (benzokain) koji bi trebalo da “uspori doživlja” i shodno - produži uživanje. Još jedna inovacija dolazi nam iz Južne Afrike gde se odnedavno u prodaji nalaze Pronto kondomi namenjeni pre svega onima koji muku muče sa starim kurtonskim pravilom - “Dok ga staviš - prođe te volja”. Pronto se navlači u 5 lakih koraka (video demonstracija) a novotarija je što se zaštitni omotač skida na kraju. Ostajemo na Afričkom kontinentu koji je na inovacije primoran, pre svega, zbog velikog broja zaraženih HIV virusom putem seksualnog kontakta. Organizacija DKT International profesionano se bavi planiranjem porodice i prevencijom AIDS-a širom Sveta a u septembru je na etiopijsko tržište plasirala kondome sa ukusom i mirisom kafe. Da je ukus i miris po meri tržišta potvrđuje prodaja 300,000 komada po ceni od 5,5 dinara uprkos protivljenju religioznih (pravoslavnih) vlasti. Olakšavajuća okolnost je što stanovnici Etiopije misle kako su upravo oni izmislili popularni napitak pa ne čude izjave zadovoljnih kupaca poput “bilo je i vreme da za lepe Etiopljanke počnemo da koristimo etiopske ukuse”. Organizacija je, ohrabrena početnim uspehom, već pripremila slične proizvode i za druge zemlje u kojima radi. Tako je Kinezima namenjen kondom sa ukusom slatkog kukuruza, a za Indonežane sa ukusom popularnog voća Durian (čiji bi se miris u ostatku Sveta pre nazvao destimulativnim smradom o.a.).

DKT još uvek ne radi u Srbiji, ali ako bi kojim čudom u okviru kampanje “Kupujmo domaće” ponudili “Naše senzualne kondome” pitanje je samo da li bi Srbi (a Boga mi i Srpkinje) bolje prihvatili ukus Šljive, ajvara ili sjeničkog sira. Naravno, ako ovaj članak kakvog preduzetnika (još bolje kontroverznog bizmismena) natera na proizvodnju “custom” (prilagođenih) kurtona za srpsko tržište neka mi se za svaki slučaj javi - imam ja još ideja za ukus i miris “prvog srpskog kurtona” … neće se nastavljati!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Došao čovek u salon za tetovažu i zamoli majstora da mu na penisu istetovira tekst “Ferrari”. Majstor već svik’o na neobične zahteve mušterija, ne pita ništa, sedi i radi. Čim je završio krene priča s’ mušterijom.

Majstor: A, dobro ispalo - al’ će devojka da ti se obraduje kad joj uletiš s’ Ferarija? Mušterija: Nemam ja devojku. Majstor: Dobro de, žena onda Mušterija: Nemam ni ženu - imam dečka Majstor (zabrinuto): Ček malo - onda moram i traktor da ti istetoviram na mošnicama. Mušterija (zbunjeno): Što bre majstore - šta će mi traktor? Majstor (ozbiljno): Pa kad ovaj Ferrari uleti u govna s’ čim ćeš da ga vadiš ako ne s’ traktorom …

Sad RAPEX kurton - prvi kurton patentiran za borbu protiv silovanja - nije predviđen za vađenje već za (figurativno) “uvaljivanje u govna” a sudeći prema objašnjenju inovatorke Sonet Elers (Sonette Ehlers) osim hirurške intervencije nikakav traktor ne pomaže. Zapravo RAPEX i nije klasičan kondom jer je namenjen ženama koje strahuju od mogućeg silovanja. Kondom se umesto navlačenja na penis uvlači u vaginu, posebnim dodatkom, slično tamponima. U “praksi”, ukoliko do silovanja dođe, RAPEX se, sitnim zubima od lateksa sa unutrašnje strane, “zakači” na penis silovatelja, prouzrokuje bol i odvraća ga da sa penetracijom nastavi. Zahvaljujući konstruktivnom rešenju RAPEX ostaje “nakačen” i nakon prestanka erekcije, te na taj način, teoretski, RAPEX ne samo da odvraća već i olakšava identifikaciju i hvatanje počinioca. Ideju za ovako “surov” način borbe protiv silovanja Sonet Elers dobila je, kako sama tvrdi, davne 1969. godine kada je kao medicinska sestra u bolnici u Johanesburgu (Južna Afrika) od jedne od žrtava silovanja čula kako žali “što dole nije imala zube” - odsustvo potrebnih tehnologija i materijala za izradu “kondoma sa zubima” dovelo je do toga da se RAPEX u obliku prototipa javnosti prvi put predstavi tek 35 godina kasnije.

Ovako originalan pristup samopomoći potencijalnim žrtvama silovanja izazvao je i negativne reakcije kod onih koji se problemom silovanja profesionalno bave. Sudeći po istraživanjima većinu silovanja počine osobe poznate ili bliske žrtvi pa je logično pretpostaviti da bi žene, ako silovanje vrši poznata osoba, s punim poverenjem RAPEX ostavile sa strane. Mnogi ističu da kada silovatelj shvati da je uhvaćen u zamku, dok mu je žrtva još uvek “pod rukama”, silovatelj može nasrnuti na život svoje žrtve, dok s’ druge strane i same “žrtve” RAPEX mogu koristiti za nameštanje optužbi za silovanje. Jedno je sigurno - kada se krajem ovog meseca “zubati kurton” nađe u slobodnoj prodaji u Južnoj Africi nateraće muškarce da pre “uživanja” s’ bilo kim dooobro porazmisle!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora