Planeta Srbija

Njujorški bračni par Edlin (74) i Judžin (81) Anđelo je 18. avgusta ove godine po drugi put postao pobednik u natječaju “ubodi glavni loto zgoditak”. 11 godina nakon što su sa još troje dobitnika kući doneli 2,5 miliona dolara sreća ih je opet opalila po džepu - ovoga puta kao jedini sa dobitnom kombinacijom u kućni budžet uneće dodatnih 5 miliona dolara. Novac od prvog dobitka bračni par je uložio u preseljenje iz Bronksa na periferiju Njujorka a najnoviji zgoditak će “podeliti sa porodicama svoja tri sina i uložiti u sopstveno zdravlje i dugovečnost” (o.a. sve izgleda može da se kupi), nastaviće “sa skromnim životom i ritualom nedeljne kupovine loto listića - čisto zabave radi” - budući da je Anđelo poslednjih 29 godina u loto listiće svake nedelje ulagao u proseku 42 dolara čini se i te kako isplative zabave!

Verovatnoća za poslednji loto dobitak bila je 22,5 miliona prema 1 a Gardner Gurni, direktor Njujorške lutrije, kaže kako je ovo tek treći put u istoriji Njujorške lutrije da isti dobitnik dva puta “ubode” premiju.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Dečija pesmica koju sam obožavao kad sam bio mali:

Kako živi Antun Tun

U desetom selu Živi Antuntun. U njega je malko Neobičan um.

On posao svaki Na svoj način radi: Jaja za leženje On u vrtu sadi.

Kad se jako smrači, On mrak grabi loncem. Razlupano jaje On zašiva koncem.

Da l’ je jelo slano, On to uhom sluša. A ribu da peva Naučiti kuša.

Na livadu tera Bicikl da pase. Da mu miše lovi, On zatvori prase.

Guske senom hrani, Snegom soli ovce. A nasadi kvočku Da mu leže novce.

Kad kroz žito ide On seda u čun. Sasvim na svoj način Živi Antutun.

Grigor Vitez

Evo odličnog predloga kako da stignete na sledeći BlogOpen, usput se dobro provedete u sedmočlanom društvu, budete zapaženi, izbegnete sporu železnicu i skučene autobuse. Reč je o spoju američkog dizajnera Erika Stalera i nemačke manufakture pod nazivom konferencijski bicikl do sada proizvedenom u 200 primeraka koji se od pre par dana može videti i na ulicama Edinburga (slika gore). Najveća mana ovog zanimljivog proizvoda - maksimalna brzina, uz maksimalan napor, od 20 kilometara na čas - znači prikupite se i krenite na vreme!

Ako pak mislite da je putovanje biciklom na sledeći BlogOpen isuviše veliki izazov za vas obavezno posetite sekciju sa spoljnim vezama prezentacije Seven Cycle možda tamo pronađete svog sledećeg 2,3,4,5,6…N-točkaša.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

60-godišnja australijanka nađena je mrtva prošle subote na svom ranču u okolini grada Mičel u australijskoj pokrajini Kvinslend. Nakon izvršenog uviđaja policija je kratko saopštila da je ubica identifikovan a način ubistva razjašnjen (premda ne i sasvim jasan o.a.). Naime, krivcem je oglašen mužjak kamile kojeg je starica dobila u martu ove godine za svoj 60-ti rođendan. Tokom bliskog susreta sa svojom vlasnicom, koji policijsko saopštenje opisuje kao “igru sa mogućim seksualnim prizvukom” a stručnjaci kao nagonom za parenje, kamila stara 10 meseci i teška preko 150 kilograma je nesrećnu ženu oborila na zemlju i najahala što za posledicu imalo smrt starice.

O sudbini kamile - poklona ubice - odlučiće “ožalošćeni” suprug čiji je jedini komentar bio kako je pokojnica “gajila ljubav prema egzotičnim ljubimcima” … a kako joj je ta ljubav uzvraćena!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Jedan kineski par je u potrazi za imenom koje će novorođenom sinu obzbediti “svijetlu i slavnu” budućnost iznašao rešenje u engleskom znaku @ (at - ei ti, et) ili ti obaveznom znaku za milijarde e-mail adresa na mreži svih mreža. Nažalost, ime se nije dopalo zvaničnicima kineske državne administracije koji su, strogo se prodržavajući propisa koji zabranjuje korišćenje znakova stranih alfabeta i manjinskih jezika koji se govore u Kini, odbili upis deteta pod ovim imenom. Nije pomoglo ni objašnjenje oca internet bebe da se na mandarinskom dijalektu engleski znak @ može čitati i kao “ai ta” što znači “volimo ga” - kineski zvaničnici ostali su uporni u odluci da ne dozvole ovu novotariju na jeziku koji kineska srednja klasa naziva Kingleski (Chinglesh) - uostalom zamislite probleme malog “volimo ga” kod otvaranja e-mail adrese …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Pretpostavljam da su mnogi od Vas videli ovaj znak:

Taj znak se zove glider i predstavlja hakerski simbol. Međutim, mene je zaiteresovali zašto je baš taj znak izabran. Posle malo kopanja po internetu otkrio sam jednu dosta zanimljivu matematičku igru na osnovu koje je nastao glider.

U pitanju je Game of Life, koju je 1970. godine izmislio britanski matematičar John Horton Conway. U suštini Game of Life je cirkularni automat i predstavlja zero-player igru (igra bez igrača). Sve što je potrebno je da smislite oblik (kao na primer glider) i da po određenim pravilima pratite šta se sa njim dešava. U tekstu ću često govoriti da je reč o igri iako je u pitanju mnogo više. Po ovim (ili sličnim) pravilima se ponašaju mnoge pojave u prirodi, ali nije mi cilj da to objašnjavam, možda neki drugi put. Ako pretpostavimo da imamo beskonačnu šahovsku tablu i ako uzmemo za crna polja da su živa, a bela mrtva, pravila su sledeća:

(more…)

… jebiga i nije neki naslov ali konačno i (moj) Kragujevac da rezerviše mesto u svetskoj knjizi rekorda, makar i po dužini platna iscrtanog grafitima. 24 časa, 30-ak mladih ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Italije, Nemačke i Hrvatske (polaznici Međunarodnog kampa prijateljstva), mnoštvo raspoloženih kragujevčana, voljnih da pomognu, 800 i kusur sprej kanistera sa bojom bilo je dovoljno da popuni 605 metara platna razapetog na ulazu u kragujevački Veliki Park. Nažalost, tokom 24-očasovnog pokušaja morala je da interveniše i policija, oko 1 sat po ponoći, kako bi sprečila dva mlada čoveka (opčinjena isecanjem i kidanjem platna, ha, ha, ha) da platno vandalizuju i tako ometu učesnike u postavljanju rekorda. Pošto je novi rekord ipak postavljen preskočiću opis sadržaja grafita (većinom reklame sponzora koji su obezbedili “farbu”) a u prilogu evo dve sličice snimljene po “obavljenom poslu”.

Okolo naokolo - grafiti svuda!

Mali Milutin u sukobu sa umetnošću

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Pisao sam već o problemima dece čiji su očevi anonimni donatori sperme pa bi red bio i da se pozabavim trećim uglom roditeljskog trougla - majkama! Sudeći prema istraživanju kineskog izdanja američkog “ženskog” magazina Self kineskinje su, ako bi se ukazal prilika da biraju, kao najpoželjnijeg “anonimnog” donatora sperme označile 45-ogodišnjeg kineskog glumca iz Hong-Konga Andija Laua. Andi Lau je, po izboru 1,000 kineskinja između 25 i 35 godina, uspeo da u poželjnosti nadmaši konkurente poput, nama poznatih, Bila Gejtsa (vlasnik kompanije Majkrosoft), Dejvida Bekama (fudbaler), Brad Pita (glumac takođe) ali i one poznatije kineskoj javnosti poput Takeši Kanešira, Luisa Kooa, Tonija Leunga (svi glumci), Liu Ksijanga (atletičar), Li-hom Vanga (muzičar) pa čak i najbogatijeg Kineza na svetu - Li Ka-šinga - premda je za rezultat ovog poslednjeg sigurno presudna bila godina proizvodnje (1928) odnosno podatak da je star 79 godina!

Konačna lista najpoželjnijih donatora sperme izgleda ovako:

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Možda lokalna Radio-televizija Kragujevac i nije medijska kuća kojoj preterano treba verovati posebno kad na sopstvenom sajtu imaju zaista “unikatnu” vremensku prognozu (na slici). Pod pritiskom te i takve Radio-televizije Kragujevac Republička radiodifuzna agencija (RRA) odlučila je da samostalno isfinansira (suprotno svojoj zakonom propisanoj ulozi) izradu dopune plana raspodele regionalnih frekvencija za emitovanje TV programa kao neophodan uslov za naknadno izdavanje dodatne dozvole za regionalnu TV stanicu u Centralnoj Srbiji.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Dvojica provalnika koji su prošlog meseca provalili u prostorije zabavnog centra “Bigg City” u Kolorado Springsu, SAD, i pored posedovanja kodova za ulazak u prostoriju sa sefom i šifre za otvaranje istog bila su primorana da za konačni uspeh svog “poduhvata” upotrebe i najnoviju ultra-mega-top-cool tajnu provalničku tehniku - Google “Kako otvoriti sef”! Naime, policija veruje da su “neiskusni” lopovi upotrebili jedan od uključenih računara u kancelariji zabavnog centra da bi sa sajta proizvođača sefova otkrili redosled operacija potreban, uz numeričku šifru, za otvaranje konkretnog modela koji su obijali.

Ceo “poduhvat” zabeležen je i sigurnosnim kamerama iako su provalnici pokušali iste odmah da onesposobe ali su umesto spreja u boji za tu namenu upotrebili WD-40 mašinsko ulje i na taj način samo uklonili prašinu i prljavštinu sa objektiva. Lopovi kojma očito nedostaje iskustvo ali ne i domišljatost iz posla su izašli bogatiji za 10,000 dolara, laptop računar i Playstation 3 igračku konzolu. Policija Kolorado Springsa već mesec dana traga za lopovima a snimak provale postavljen je i na Internet u nadi da se na taj način dođe do identiteta provalnika - za sada bez uspeha. Možda da i policija isproba Google?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Dejvid i Karen Benzis, iz Sajthila u Škotskoj, ostali su u šoku nakon tvrdnje servisera kako je njihov ljubljeni Sony Vega 42″, kupljen pre dve godine za 1000 funti i još uvek u garanciji, pao kao nevina žrtva pasivnog pušenja. Po tvrdnjama servisera elektronska kola i senzori TV aparata otkazali su zbog naslaga nikotinskog dima koji je u unutrašnjost televizora uvukao ventilator za hlađenje. Kao i u svakoj priči sa tužnim krajem garancija proizvođača ne pokriva kvarove nastale usled preterane konzumacije nikotina premda je prodavac, nakon objavljivanja vesti u medijima, Benzisovima obećao besplatnu popravku.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Pitanje 20.

Ovo dobih putem U2U poruke na Ubuntu-RS, hvala Hide. Original je ovde.

Pošto sam redovni korisnik usluga Železnica Srbije, prilično često za prosečnog stanovnika Srbije posećujem želesničke stanice. Plazma manija (mada možda oni manje dijagonale i nisu plazme), koja je stigla i do beogradskog GSP-a, nije zaobišla centralnu beogrdsku ž. stanicu, pa su ekrani postavljeni na sve strane, a treba primetiti da su oni za redove vožnji bili poslednji na listi.

Kako su svi ti ekrani povezani sa nekom kantom kona zvrji u ćošku (igrom slučaja sam saznao da je nekoliko puta na kraljevačkoj autobuskoj stanici nestajala slika na plazmama koje stoje na peronima jer su čistačice, čistači, a mislim i dispečeri gasili kutiju koja se usudila da radi kada je sve ostalo ugašeno) i vrti reklamne spotove. Te kante su obično pogonjene još većom kantom od operativnog sistema, a meni je najžalije što sam relatvno kasno prešao na telefon sa kamerom. Slike u nastavku…

Kako sistemski video nadzor stanovnika Velike Britanije ne mora uvek da ima negativne posledice pokazuje nedavni primer Aleksandera Kudajčika, domara pravnog Fakulteta Univerziteta u Glazgovu. 28-osmogodišnji Poljak u Škotsku prestonicu stigao je iz Katovica pre šest meseci i oberučke prihvatio posao domara pravnog Fakulteta. Slično radnji filma Good Will Hunting (Dobri Vil Hanting) “dobri” Poljak je zahvaljujući “odomaćenom” sistemu video nadzora na Univerzitetu u trenu od domara napredovao do koncertnog pijaniste. Naime, video kamere obezbeđenja zabeležile su Aleksanderovo “očaravajuće” izvođenje Šopena na klaviru “dupke prazne” Univerzitetske crkve tokom pauze za odmor od glancanja podova. Taj nezapamćeni performans igrom slučaja “odslušala” je Džoan Kinan, sekretarica, preko web kamere u crkvi za koju Alekasander nije znao, šta više Džoan je na “video” koncert emailom pozvala i svoje prijatelje ,a priča o Poljskom Vilu Hantingu proširila se po kampusu za tren oka. Aleksandar je prilikom prijave za posao domara “zaboravio” da pomene detalje o svojim studijama na jednom od najboljih muzičkih akademija u Poljskoj verovatno se plašeći kako bi mu visoko obrazovanje donelo negativne poene pri izboru “najboljeg” kandidata za domara.

Aleksander danas treba da održi svoj drugi, a prvi zvanični, koncert u crkvi u kojoj je njegova karijera doživela iznenadni obrt. Program koncerta čine Šopenova kratka klavirska dela a još uvek je nepoznato da li će pristup biti omogućen i široj javnost preko Interneta i univerzitetskog sistema video nadzora.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Diskusija u kojoj su glavni akteri Alexandre Oliva iz FSFLA i Linus Torvalds, na temu GPL-ova i dvojnog licenciranja je u određenom momentu dobila nov smer, nakon hvatanja za sada još uvek samo argument u najavi vezan sa OpenSolaris pod GPLv3.

Ukratko, Linus se dotakao nekolicine prljavih sitnica vezanih za Sun , iznoseći svoje viđenje cele stvari i odnosa kompanije prema Linuxu. Jonathan Schwartz je pak sve to pročitao i na blogu objavio odgovor Torvaldsu uz želju da mu sve što je napisao predoči lično uz večeru. Schwartz će da kuva, a Linus će doneti vino…

Ipak, pre nego što smo uspeli da čujemo da ili ne, u diskusiju se uključio Theo de Raadt, nekadašnji fan kompanije Sun, a danas koordinator projekata OpenBSD i OpenSSH. Bojim se da Schwartz ovog puta mora da odveže kravatu…

Sve u svemu, jako zanimljivo, preporuka za pogledati…

Da li ste nekada otišli u Add/Remove Programs, obeležili IE za uklanjanje i uklonili ga, ali se on ipak ponovo pojavio odnekud? Dobro poznata Microsoftova prica se naravno nastavlja i sa Vistiom, s tim što je sveži Windows ovoga puta stao na žulj Googleu i njegovom Desktopu.

Da je stvarnost maštovitija od fantazija potvrđuje nedavno otkriće međunarodne nevladina organizacija The Sunshine Project koja se bavi “nadzorom” istraživanja i razvoja novih bioloških tehnologija i oružja. Po osnovu američke verzije Zakona o dostupnosti informacija organizacija je nedavno došla u posed dokumenata koji potvrđuju kako je Ministarstvo odbrane SAD pre 13 godina dobilo predlog za razvoj “pederske bombe” - hemijskog oružja “napakovanog” hormonima koje bi neprijateljske vojnike od ratnika pretvorilo u ljubavnike, a uz dodatak jakih afrodizijaka, i željne istospolnog seksa (pri čemu sopstvene vojnike obavezno držite što dalje od linije fronta). Predlog za razvoj ovog kreativno osmišljenog oružja potekao je 1994. godine iz hemijske laboratorije američkih vazdušnih snaga u vojnoj bazi Rajt Paterson (Dejton, Ohajo). Pre nego što je ideja, sa predloženim budžetom od 7.5 miliona američkih dolara, napuštena laboratorija je predložila još neka “neuspela” nesmrtonosna oružja poput bio-bombe koja bi kod protivničkih boraca dovela do stvaranja i nekontrolisanog oslobađanja stomačnih gasova “radi lakše identifikacije na bojištu” a koja se jel’ te nikako ne bi smela koristiti u uslovima borbe prsa u prsa.

Za zaboravne u pomenutoj vojnoj bazi, iz koje je godinu dana ranije potekao predlog za razvoj “pederske bombe”, balkanske ratne poglavice su nakon tri nedelje pregovora “nenadano” okončale ratne sukobe na teritoriji bivše SFRJ. Da li su prvi “nezvanični” primerci “pederske bombe” testirani na “balkanskim kasapima” kako bi iste privoleli miru ostaje u domenu špekulacije ali činjenica da su pregovori “prelomljeni” i okončani “preko noći” ostavlja dovoljno prostora za one koji ne veruju u slučajnosti …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Nakon 12 meseci rada i utrošenih 400,000 britanskih funti, pre dva dana, predstavljen je logo Olimpijskih i Paraolimpijskih igara koje će se u Londonu održati 2012. godine. Logo uz čiju “pomoć” oragnizatori očekuju da prikupe dodatnih 2 milijarde funti iz privatnih izvora svojim prvim “nastupom” u javnosti izazvao je (očekivano) podeljene reakcije kako stručne tako i javnosti uopšte.

Tako satirični Internet magazin Spoof, aludirajući na sličnost logoa i nacističke svastike, objavljuje priču o tužbi bivših pripadnika nacističkog Waffen SS protiv londonskog olimpijskog komiteta zbog “izvrtanja i kvarenja oznake pod kojom su njihovi prijatelji dali živote” i kontraakciji 2,000 moskovskih skinhedsa (neonacista) koji su pokrenuli i potpisali on-line peticiju u znak podrške novom logou.

Za razliku od satiričara, profesionalnih dizjanera, medijskih i stručnjaka “opšteg” profila, najnoviji napad na logo londonske olimpijade dolazi iz naučnih krugova. Naime, Profesor Grejem Harding stručnjak u oblasti kliničke neuro-psihologije, razvio je svojevremno test obavezan za sve “pokretne” reklamne poruke kojim se utvrđuje da li takve reklame mogu da izazovu reakciju kod osoba obolelih od epilepsije. Pogađate - deo animiranog propagandnog spota za promociju Olimpijskih igara 2012. godine uklonjen je i njegovo emitovanje prekinuto nakon što je organizacija Akcija za Epilepsiju primila više poziva od obolelih osoba koje su nakon gledanja spornog spota doživele epileptični napad. Profeosr Harding čiji test meri nivo foto-osetljivosti TV programa preporučio je prestanak daljeg emitovanja uz napomenu da se samo tako mogu zaštiti 23,000 osoba u Velikoj Britaniji koje boluju od fotoosetljive epilepsije.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Postavka kako moć čini osnovu međunarodnih odnosa izgleda ne važi samo u politici već i u drugim sferama društvenog života, fudbalu na primer! Na nedavno održanom 57. kongresu FIFA (Međunarodna asocijacija nacionalnih fudbalskih saveza) Brazil i Argentina, dve velesile u fudbalskim merilima, uspešno su lobirale za zabranu međunarodnih mečeva na nadmorskim visinama preko 2,500 metara, potaknute pre svega lošom igrom svojih reprezentacija u mečevima “na ređem vazuhu i sa manjim procentom kiseonika”.

Ovakva odluka pod pritiskom “moćnih” izazvala je pravu buru negodovanja “ugroženih” u Boliviji, Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu - kako sportista tako i političara. Bolivijski Predsednik Evo Morales, zaljubljenik u fudbal kako se sam predstavlja, zajedno sa ministrima svoje Vlade odigrao je četiri fudbalske utakmice u La Pazu na nadmorskoj visini od 3,600 metara kako bi pokazao da je moguće igrati na visinama, i uz opasku “da ako moji ministri i ja možemo da igramo bez problema na ovoj visini, ne vidim zašto to ne bi mogle i zvezde svetskog fudbala”. I u ostalim “visokim” zemljama planirani su protesti i “pokazne vežbe” iz “visinskog fudbala” a Evo Morales je za 6. jun najavio i sastanak na najvišem nivou predstavnika “ugroženih” zemalja uz upozorenje kako “bez sporta - bez fudbala - neće biti ni jedinstva u Južnoj i Latinskoj Americi”.

Imajući u vidu reputaciju Moralesa koji ne samo da je veliki zaljubljenik u “najvažniju sporednu stvar na Svetu” već i jako uticajan i uporan, čak tvrdoglav, političar FIFA je takođe zakazala razgovor sa predstavnicima saveza koji su pogođeni ovom odlukom za 14. jun u Asunsionu, Paragvaj.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

… a ono ni manje ni više već mumificirano telo prethodnog vlasnika. Španac Gordi Giro jedan je od mnogih koji je odlučio da sebe počasti stanom u odmaralištu Rosas na Kosta Bravi na prestižnoj španskoj obali. Gordi je novi stan potražio i kupio na aukciji, prethodno ga i ne pogledavši. Jedino što je znao bilo je da je stan na aukciji jer je prethodni vlasnik kasnio sa otplatom stambenog kredita. Kada je Gordi odlučio da se početkom nedelje useli u svoj “mirni kutak” sačekao ga je “lično” prethodni vlasnik. Na sofi, u dnevnoj sobi, Gordijevog stana “sedela” je mumificirana Maria Luiza Zamora. Po nalazima obdukcije Marija je umrla prirodnom smrću davne 2001. godine a morski vazduh doprineo je da se telo mumificira. Marija je živela odvojeno od porodice pa ni suprug ni deca koji žive u Madridu, proteklih šest godina nisu prijavili njen nestanak. Gordijevim “otkrićem” rešena je i misterija neplaćenih rata stambenog kredita …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Izvor: Frauenhofer Institut

Kada je davne 1989. godine pao Berlinski zid i tako simbolično označio kraj hladnoratovske ere agenti ozloglašene istočnonemačke tajne policije Štazi (Stasi) na froncle su iseckali arhivu od 16,250 registratora odnosno 45 miliona dokumenata. Uglavnom, dosijea sopstvenih agenata i “sumnjivih lica” sa obe strane zida nadajući se da će tako u “ropotarnicu historije” zakopati sopstveni prljavi veš. Al’ ne lezi vraže - počev od 1995. godine 24 službenika nemačke Vlade radi na mukotrpnom poslu sklapanja kockica froncli - do sada su “kompletirali” 323 registratora a prema procenama stručnjaka za ceo posao, ovim tempom, trebalo bi im oko 600 godina. Iz razloga vremenskog ograničenja nemačka Vlada u saradnji sa berlinskim Frauenhofer Institutom za proizvodne sisteme i tehnološki dizajn finansira projekat vredan 6,3 miliona Evra usmeren na izradu softverskih rešenja za rešavanje “slagalice”. Naučnici sa Frauenhofer Instituta nadaju se da će primenom novih softverskih rešenja ceo posao biti u mogućnosti da završe u vremenskom okviru od 4-5 godina što će svakako obradovati žrtve i rastužiti bivše agente istočnonemačke tajne policije. Koliko sam ja razumeo ono što je izneto na sajtu Frauenhofer Instituta preostali delovi slagalice će biti skenirani, softverski poređeni po obliku i veličini, a zatim ručno proveravani pre konačnog uklapanja u slagalicu.

Što bi Rade Marković rekao: “Spali te papire i Bog da te vidi!” (Izvor Insajder B92 - Rukopisi ne gore, 1. deo, emitovan 15. novembra 2004)

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Pošto su se geekovi i hakeri u Hrvatskoj odlično upraksovali u druženjima nazvanim “Razmena vještina”, krenulo se sa idejom o regionalnim okupljanjima. Ukratko, ovakvi neformalni i neobavezni skupovi imaju za cilj međusobno upoznavanje ljudi i razmenu iskustava, pa je nakon prvog, najavljeno održavanje i drugog druženja pod nazivom “Niš(ta) se neće dogoditi”.  Evo i Marcellove objave na Google grupi posvećenoj ovom, kako stvari stoje tradicionalnom zezanju:

“evo preuzet ću odgovornost i reći: geekohakerski družijanac “niš(ta) se neće dogoditi II” počet će spontanim okupljanjem geekova i hakera u nišu u subotu 12.5. od 12:00 pa nadalje… vjerojatnije od 13:31 nego od 12:01.. “ 

Stoga, ukoliko volite geek i hacking kulturu, a želite da se pojavite na NSND II, pravac lista… Kao što sam već napisao, radi se o neformalnom druženju sa pretpostavkom da se ništa neće dogoditi

Današnji Washington post objavio je zanimljiv članak glede prihvatanja “štedljivih sijalica” (CFL - Compact Fluorescent Light) u američkim domaćinstvima. Sudeći prema podacima i primerima iz života iznetim u članku glavna prepreka većoj upotrebi “štedljivih sijalica” su žene. Iako u istraživanju žene kažu kako su “više nego voljne” da izmene svoj način života kako bi pomogle okolini s’ druge strane u velikoj većini nisu spremne da u svoje domove unose “ekološke novotarije” poput CFL sijalica. Kontradiktoran stav polova prema ekologiji prenosi se u gotovo istovetnom odnosu i na uspeh u prodaji CFL sijalica u supermarketima (koje tradicionalno koriste žene) i u specijalizovanim radnjama sa alatima i kućnim “džidža bidžama” (u kojima radije slobodno vreme provode muškarci). Objašnjenje za ovakvu razliku među polovima između spremnosti da se prihvati ekološki pogled na svet i da se preduzme akcija istraživači nude kroz opis tipičnog procesa “uvođenja” štedljivih sijalica u domaćinstvo:

Suprug uglavnom kupi i donese CFL sijalice i odmah ih razmesti po kući, naravno, bez ikakve diskusije sa svojom boljom polovinom. Supruga uđe u sobu, upali svetlo i - dođe do prekida filma. To je trenutak u kome se stvara negativan stav prema CFL sijalicama kod žena, posebno ako je suprug spreman da rizikuje i sijalice “bez pitanja”postavi u ženska “svetilišta” poput spavaće sobe i kupatila.

Nakon čitanja ovog dela članka morao sam da primetim kako i pored velike u razlike u tržišnom udelu klasičnih i štedljivih sijalica nema velike razlike u “ljudskom” faktoru između Srbije i Amerike. Štedljive sijalice traju duže, troše manje i doprinose smanjenju emisije ugljen-dioksida, samim tim i globalnog zagrevanja, problem je što su CFL sijalice skuplje 5-8 puta od klasičnih i što je svetlost koju emituju “pomalo tmušna” (citat). Australija je prva zemlja koja će klasične sijalice izbaciti iz upotrebe do 2009. godine a njen primer sledi i pokrajina Ontario u Kanadi koja isto planira do 2012. godine. CFL sijalice su bolje prihvaćene u bogatijim zemljama, Japan - 80%, Nemačka - 60%, Velika Britanija -20%, nego u zemljama u ravoju i onim najsiromašnijim, pre svega zbog velikog početnog ulaganja i nižeg nivoa ekološke svesti, a možda je razlog i to što muževi u Japanu, Nemačkoj i Velikoj Britaniji imaju više smisla (vremena i strpljenja) za komunikaciju sa svojim suprugama …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Gradska privredna inspekcija u Filadelfiji (SAD) protekle nedelje počela je sa zatvaranjem “proročišta” koja su radila za novac. Svi registrovani vidovnjaci, astrolozi i tumači Tarota koji su svojim sugrađanima proricali budućnost za novčanu nadoknadu ostaće bez dozvola za rad u skladu sa 30 godina starim državnim Zakonom koji na teritoriji Filadelfije zabranjuje proricanje sudbine za materijalnu dobit. Inspekcija je u akciju krenula nakon što je od filadelfijske policije saznala o “starostavnom” Zakonu. U početku se neće naplaćivati propisane kazne osim ako neko od “proroka”, nakon zatvaranja, ne ponovi prekršaj.

Dobra vest je da su se naši “proroci” (i ludaci) modernizovali i postali tele-proroci (proroci za telad?) i tako osigurali od bilo kakve kontra-akcije državnih organa udruživanjem i podelom profita sa državnim preduzećem (Telekom Srbija) a sve pod okriljem par Telekomu bliskih i dragih firmi.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković :: blog :: Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Svako ko je imao priliku da radi sa mnom uočio je da bolujem od hroničnog grešenja u kucanju. Da ne bude da sam najgori, poravio sam se i radim i dalje na “izlečenju”.

Elem, ovih dana sam stupio u kontakt sa momkom iz Kraljeva koji me je kontaktirao preko bloga, a sve što znam o njemu pored mesta stanovanja je nadimak - Mlađo. Pre par trenutaka sam primio email koji otkriva neverovatnu stvar - sve vreme postojanja bloga, niko nije primetio (znam da ima onih koji ne bi ćutali) da sam napravio kucačku grešku u podnaslovu bloga. Umesto “It’s” stoji ili stajalo je “It’a”. Kapa dole za Mlađa!