Planeta Srbija

Jutro je, 06.00 sati. Ustajem zajedno sa svojom ćerkom koja se budi već oko pet i spremam joj hranu. Ona doručkuje a ja se spremam za trčanje i negde oko pola sedam sam već ”na asfaltu”. Posle treninga doručak, tuširanje i odlazak na posao. Čekajući u beskonačnim kolonama automobila shvatam koliko je ovaj svet postavljen naopačke. I koliko je trčanje simbol slobode. I koliko sam ja srećan kad trčim.

Gledam malopre u prodavnici na jednoj veoma poznatoj kafi ovaj natpis koji bi trebao da obavesti ”nas neupućene” da je reč o proizvodu bogatom antioksidansima. Ha, ha! Kafa možda i jeste zdrava ali samo dok je na grančicama! Kad je uberu prvo je sprže i pretvore u neki masni braon prah pa je zatim dehidriraju pa ko zna šta još, pa se vuče po rafovima prodavnica i eto ti lepog proizvoda prepunog antioksidansima. Ma milina jedna..

Ovih dana naše zdravstvo je najavilo prve isporuke vakcine za svinjski grip (H1N1). Kažu da ne mogu da nabave dovoljno vakcine za sve stanovništvo pa su odlučili da naprave podelu po prioritetima.

Nije to ništa neobično. Čak je i Nemačka nabavila vakcinu samo za 30% stanovništva, ali imaju problem, jer se za vakcinacuju opredelilo nekih 13%, tako da će sotatak možda propasti.

Zajedno sa vakcinom pronele su se i vesti da je sama vakcina opasna, čak, da je mnogo opasnija od samog gripa koji treba da spreči. Nije teško u to poverovatni, naročito što su ljudi ionako veoma nepoverljivi prema takozvanoj farmaceutskoj […]

Flickr: Andrew in Windsor's

Naši drugari na RunnersWorld.com su intervjuisali dr. Thompsona, kardiologa i maratonca koji se bavi istraživanjem odnosa između vežbanja i bolesti srca.

Njegov stav je da 3 smrtna slučaja na maratonu u Detroitu nisu nešto posebno neobično i da se takve stvari dešavaju i treba ih prihvatiti. Takođe, ova pojava nije ništa posebno novo ni u odnosu na raniji period jer jednostavno više se vežba i trči, a i populacija je sve starija tako da je tendecija ponavljanja nesrećnih slučajeva veća. Isto tako je sve veći broj sportista koji trče maraton, a da nisu spremni i time se i rizik povećava.

Činjenica je i da se nesrećni slučajevi dešavaju i mlađim trkačima ali najčešće se radi o sportistima koji već imaju kardioloskih problema. Srce je veliko, zidovi su čvrsti i zbog toga srce proizvodi nepravilne otkucaje koji mogu biti veoma opasni. Interesantno je da se ovakvi slučajevi ređe dešavaju ženama. Doktor objašnjava da je žensko srce manje, a nauka predpostavlja da je manje srce zdravije.

Takodje, neka istrazivanja ukazuju na činjenicu da treninzi izdržljivosti povećavaju rizik za inače nezdravo srce.

Ali, činjenice su da:Vežbanjem se smanjuje rizik srčanih oboljenja. Rizik se umanjuje 30-50% uz redovno vežbanje.Rizik od smrti od srčanog udara je 5-7 puta veći u toku maratona za one koji redovno i naporno vežbaju, a udvostručava se za ”vikend ratnike” tj. one koji vežbaju neredovno

Preporuke su: osluškujte svoje telo, ne zanemarujte signale koji vas upozoravaju da nešto nije u redu, redovno vežbajte. Vodite računa i o drugim aspektima: pritisak, ishrana, holesterol.

I na kraju doktor preporučuje da ukoliko niste od onih koji trče za Olimpijske igre u Londonu, trčite sporije i uživajte u tome.

Ovaj tekst je prvo objavljen kao Marijin komentar u komentarima na tekst “Tri smrti na maratonu u Detroitu“.

Na sličnu temu pročitajte i:

Tri smrti na jednom maratonuTrčanje.rs na Novosadskom maratonuElektroliti i hiper-hidratacijaProcenat telesne masnoćeUčinak trčanja na zdravlje

Ono što svima, gotovo po pravilu, poželimo za praznike rođendane i druge važne datume je - dobro zdravlje. Koliko se zaista držimo nekih saveta je individualno ali mislim da je činjenica da svi koji sate provode pred kompjuterom imaju ili bi mogli da imaju ozbiljnih zdravstvenih problema.

Nisam nikakav medicinski stručnjak da vam pričam o tome šta je dobro a šta ne, ali sam nažalost iskusila na sopstvenoj koži loše strane sedenja za kompjuterom. Već deset godina je moj posao vezan isključivo za kompjutere, gledanje u ekran, kuckanje po tastaturi i dugo sedenje; sigurna sam i većini mojih kolega. Već više od 3 godine imam problem sa ukočenim vratom i ramenima. Prošle godine je kulminiralo toliko da mi se ruka oduzimala, vrat ukočio i sve to praćeno nepodnošljivim bolom. I najjednostavnije aktivnosti su bile teške ili gotovo nemoguće: podizanje ruke da se očešljam, obučem, operem sudove a da ne govorim o podizanju sopstvenog deteta ili ustajanju iz kreveta koje je bilo nemoguća misija.

Prošle godine sam konačno otišla kod lekara pa na RTG snimanje - početak spondiloze. OMG! Nije mi bilo ni trideset a već mi je lekarka rekla da su velike šanse da imam ozbiljnih problema kasnije u životu. Lekovi za bolove ne pomažu, nikakvi gelovi i ništa slično. Dobila sam inekcije, rock’n'roll! Više bole inekcije nego vrat, peče, užas.

Sve me je to prodrmalo i navelo da se vladam malo drugačije i da se pažljivije odnosim prema sopstvenom telu jer ne nameravam da menjam posao. To je značilo da sa tim mora da se živi i da se deluje preventivno da se ne bi desilo ponovo. Međutim, splet okolnosti koje su mi se desile u protekle tri nedelje me je doveo opet do istog stanja iako sam redovno radila vežbe. Doduše, ovog puta je bilo mnogo gore - glava neće da stoji na ramenima, neće ni levo ni desno. Inekcije sam ovog puta izbegla, mažem neku konjsku mast (stvarno se tako zove ) i dobila sam opet neki lek da zveknem - kao da popusti. I dalje sam uporna s vežbama, malo umerenije dok ne prođe upala.

Drage moje kolege koji provodite sate u istom položaju dok sedite za računarom, programirate, dizajnirate, kuckate po tastaturi:

da li vam je stolica na kojoj sedite udobna? da li vam kičma stoji pravo dok sedite? da li trepćete dok gledate u monitor? Kada duže gledamo u monitor zaboravimo da trepćemo, suše se oči, zaboli nas glava (ovo su moja iskustva i saznanja, ništa stručno, ali sve rečeno od strane stručnjaka). Da li vam je tastatura u visini ruku u kojoj vam je zgodno da bez zamora kucate po njoj osam i više sati? Da li pravite češće pauze?

Razmišljala sam da li uopšte o ovome da pišem jer nije tema bloga niti sam, opet ponavljam, stručna da dajem bilo kakve savete. Ali, pošto se na greškama uči, najbolje na tuđim, možda nekom ovo i bude od koristi.

Odvojte 10 minuta dnevno da radite lagane vežbe - bar ono najmanje što možete učiniti za sebe: glavu polako pomerajte levo - desno i napred - nazad, pravite kružne pokrete ramenima i rukama. Posle svakog istezanja duplo duže odmarajte (na primer, podizanje ramena u trajanju od 6 sekundi, posle toga odmarate 12 sekundai pa opet ponovo). I to nekoliko puta dnevno. Nije opravdanje da nema vremena, to možete raditi i kada se umivate, svaki put kada ustanete sa stolice, kada pravite pauzu, pre spavanja i slično. Kada upala prođe, a u mom slučaju to traje i po mesec i više dana, vraćam se redovnim vežbama, imam udobnu stolicu na kojoj sedim i sto. Leđa su manje - više prava.

Želim vam da što više radite ali kvalitetno i ne zaboravite na svoje zdravlje, jer ako ga izgubimo, niko nam ga neće vratiti.

Na tu temu dobar tekst na sajtu Pregled: Spondiloza - Ukočenost leči pokret. Prenosim deo teksta sa ove strane:

“Lumbalni bol doživi takođe oko 80 posto ljudi tokom života. Uzrok je najčešće - nepoznat. Posle zalečenja može ponovo da se pojavi u roku od više nedelja, do nekoliko decenija. Lumbago traje od nekoliko dana, do nekoliko nedelja, a kod 9 od 10 pacijenata bol prestaje u roku od 6 nedelja.….Spondilozi su najpodložniji daktilografi, šalterski i kancelarijski radnici i druge slične profesije, zbog dugotrajnog sedećeg položaja, kao i oni koji obavljaju teške fizičke poslove. Intezivni treninzi takođe povećavaju rizik od degenerativnih oboljenja, kao i izloženost tela vibracijama.”

Rekreativno trčanje je u Srbiji je na veoma niskom nivou. Za većinu je to gubljenje vremena. Za manjinu je to uživanje i način da unaprede svoje zdravlje. Zahvaljujući sajtu Trčanje.rs ova manjina postaje sve brojnija. Nešto se ipak dešava pozitivno u zemlji Srbiji..

Foto: flickr, coyote-agile

Jesen je već uveliko stigla u naše krajeve, a sa njom i kiša, vetar i hladnoća. Dugi sunčani dani su za nama, a ovo malo sunca što nas obasja ipak nam popravlja raspoloženje. Za većinu trkača rekreativaca i profesionalaca ovo godišnje doba je idealno, baš kao proleće. Istina, letnja garderoba više nije sasvim poželjna, ipak treba se obući u skladu sa vremenom.

Rekreativci koji vole leto možda već sada žale za suvim vremenom i sunčanim treninzima, ali hteli mi to priznati ili ne, zna se kada jesen kalendarski stiže. Doduše, ovo globalno zagrevanje o kome govore naučnici dovodi do toga da se polako navikavamo da je Srbija leti tropski raj. Jesen se zbog toga svela na veoma kratak period uvoda u zimu, koja nas uvek iznenadi ma koliko se dobro spremimo za nju.

Kako se obući?

Trkači naravno ne miruju, ipak jesen je idealno vreme za održavanje mnogih trka u Srbiji, krosevi, polumaratoni, maratoni i kraće ulične trke se upravo održavaju ovih dana i sedmica. Rekreativci koji se ne takmiče, već trče za svoje zdravlje razmišljaju o toplijoj opremi. Iako je leto gotovo, trčanje je u jesen zaista divan osećaj. Zamislite vaš jesenji trening na stazi prekrivenoj opalim lišćem dok vi na vetru u helankama i šuškavcu uz muziku pružate korak… idealno vreme. Zato, pre svega, zapitajte se jedno pitanje: “kako se obući za trening”?

O ovome je već bilo reči u članku zima i trčanje. Prema stručnjacima i trenerima, generalna preporuka je da se za trening trčanja obučete kao da je napolju toplije za 11 °C nego kada biste išli napolje bez fizičkog napora. Dakle, ako je napolju 8 °C, izađite obučeni kao da je 19 °C. Naravno, pri tome se mora uzeti i subjektivni osećaj toplote, na koji utiču kiša i vetar, pa ako nam se učini hladnije – tada je ovo merodavno, pa pravilo +11 °C može lako da postane i pravilo +7 °C. Naravno, prvih par minuta, dok se ne zagrejete, biće vam hladno.

Oprema

Patike birajte da budu otpornije na vodu od letnjih modela, uz ogradu da neki trkači koriste iste mrežaste patike tokom cele godine. Ja koristim uglavnom patike za trčanje bez mrežice po kiši i sa mrežicom po suvom vremenu. Ovako radim iz razloga što kiša nepovoljno utiče na pojavu žuljeva koji se lakše javljaju ako se noge nakvase. Dobra ideja je imati bar dva para patika za trening, pa ako se jedan par nakvasi, ostavite ih pored radijatora.

Vetar je nezgodan naročito ako je jak, obavezno ponesite neki šuškavac i kačket, a ako je hladnije, možete i rukavice. Trenerka ili helanke su po pravilu potrebni za srednje i laganije treninge ispod 9 °C. Na trke se ovo ne odnosi, ipak tu se može u kraćoj opremi i na nižoj temperaturi. Nemojte dugo stajati na vetru, naročito ako ste se oznojili. Ponesite platnenu maramicu.

Teren

S obzirom da su jesenje kiše česte, zemljane staze postaju neupotrebljive zbog blata. Asfalt je tada bolja solucija uz izbegavanje barica  i potoka uz ivicu puta ili ulice. Najbolje je da tada birate trotoar kao stazu za trčanje, uz oprez, jer na njemu često ima grana koje je vetar oborio i lišća, koje je klizavo po kiši. Lišće može da sakriva neravnine na stazi, pa budite oprezni. Kada se istežete, obratite pažnju da to radite na terenu koji nije klizav da se nebi povredili.

Ako imate društvo, preporučujem vam da tako krenete na trčanje, biće vam lepše. I najvažnije za kraj: uživajte u trčanju!

Na sličnu temu pročitajte i:

Zima i trčanjeŽene i trčanje (1.deo)Trenerke za trčanjeKrvni pritisak, hipertenzija i trčanjeTrčanje uzbrdo

Ovaj vikend je za mene i mnoge maratonce iz ovih krajeva vrhunac sezone-održavaju se Zagrebački i Novosadski maraton na kojima će učestvovati mnogi takmičari.

Ja noćas putujem automobilom za Modenu gde imam rezervisan hotel. Znam da nije najpametnije putovati 1000km dan pred trku ali mnoge okolnosti nedozvoljavaju drukčiju kombinaciju. U potpunosti sam se oporavio od vikenda i spreman sam da uživam svih 42.195km. Ovu nedelju su treninzi smanjeni na minimum a unos UH na maksimum.

Svima onima koji su vredno trenirali želim da završe maratone kako su i zamislili a štafetama kluba Hermes i sajta Trčanje.rs da pre svega uživaju i da se muški bore za pobedu!

Pogledajte web kameru sa trga na kome se maraton završava, gde je maraton expo i podela brojeva.

Danas sam istrčao ponovo 30km, skoro identičnim tempom kao prošlu nedelju. Iako sam trebao po Bojanovom planu istrčati 33km, na 26km sam udario u ”zid” i sa znatno sporijim tempom sam se dovukao do 30km i tu prestao da trčim. Bolje je da stanem nego da se desi povreda sad pred trku. Na trci će biti sasvim druga priča jer ću biti odmorniji i motivisaniji. Od danas pa do trke kreće manji obim treniranja i odmaranje da bi maksimalno spreman startovao 11. oktobra u Italiji.

Ovaj vikend je dijabetes mogao samo da me mrzi…

Jesen polako stiže u naše krajeve i sad je pravo vreme da navalite na voće i povrće. Sve je zrelo i lepo-paradajz, kruške, jabuke, šljive, breskve, grožđe.. I sad počinje pravo vreme za obilaske skrivenih, šumovitih kutaka zemlje Srbije jer priroda uzima svoje četkice i boji lišće najlepšim i najvatrenijim bojama koje postoje. I zato ne dozvolite da ovaj period prođe a da se ne šetate ili ne vozite biciklu, man’te se facebooka, chatova i ostalih gluposti, ugasite mobilne i kompjutere i bar na kratko udahnite realan život..

Ovo je bio jedan od onih lepih ”kombinacija” vikenda kada subotom odlazim u prirodu a nedeljom ”peglam” asfalt.

Još mi je preostalo malo više od mesec dana da se utreniram za moj četvrti maraton u životu.

Dosta iskusnijih trkača (poput mene) je počelo sa trčanjem upravo iz razloga da smrša. Prenosimo vam novinski članak iz lista Danas, koji govori o štetnosti mršavljenja korišćenjem hemijskih preparata. Ja sam sa 87kg došao na 75 iskuljučivo trčanjem. Trenutno sam, za mene, na savršenih 79. Izaberite trčanje, ne samo zbog mršavljenja, već zbog zdravlja, pre svega!

Savremeni način življenja, smanjena fizička aktivnost, način ishrane, kao i genetski faktor, doprinose učestaloj pojavi gojaznosti u svetu koja, prema upozorenjima Svetske zdravstvene organizacije, poprima epidemijske razmere.

U zemljama Evropske Unije svaki drugi muškarac i svaka četvrta žena imaju višak kilograma. U pokušaju da se reše ovog estetskog i zdravstvenog problema, gojazne osobe često lakoverno prihvataju ono što im se servira u reklamama. Cilj je jasan – izgubiti što više kilograma u kratkom periodu. Naravno, bez muke. U ponudi je sve i svašta – od raznih spravica koje će zatezati mišiće stomaka, do tableta i kapsula koje „skidaju kilograme“, „tope holesterol“, čak i regulišu varenje, nivo šećera ili cirkulaciju. Gotovo da niko ne razmišlja o posledicama „instant mršavljenje“ po zdravlje.

- „Spasonosna sredstva“ i „najnovija otkrića“ namenjena mršavljenju prisutna su decenijama unazad, a u pitanju je manje-više vrsta prevare. Gojaznost je metabolički problem, a u redukciji kilograma često se koriste dijetetski proizvodi koji, zapravo, to nisu. Sporan je njihov mehanizam delovanja, a ti preparati mogu da poremete funkcionisanje organizma – kaže za Danas Vukosava Stefanović, apotekar iz Udruženja Farmaceutsko jezgro.

Prema njenim rečima, taj segment nije regulisan zakonom, iako ti preparati nisu uvek neškodljivi. Neki od njih deluju kao laksativi i diuretici (ubrzavaju pražnjenje creva ili eliminišu tečnost), za druge se, zbog biljnih sastojaka, pogrešno smatra da su uvek bezopasni…

- Mnogi proizvodi koji bi morali da budu registrovani kao lekovi, prodaju se kao dijetetski proizvodi ili kao pomoćna lekovita sredstva. Tako, na primer, ako smanjuju resorpciju masti, smanjuju i resorpciju vitamina rastvorljivih u njima, što prilikom duže upotrebe može da izazove poremećaje zdravlja – ističe sagovornica Danasa.

Gojaznost je poremećaj koji mora da se leči lekovima, pod kontrolom lekara Svaki pokušaj mršavljenja zahteva promenu navika, pre svega kada je reč o količini i vrsti hrane, ali i pojačanom fizičkom aktivnošću. Zato je potrebno da se kilogrami gube po „dugoročnom programu“, a ne naglo. Sami proizvodi za mršavljenje neće dati efekat bez korekcije načina ishrane i fizičke aktivnosti.

Novija istraživanja potvrdila su ono što nam je izgledalo malo verovatno – da osoba ne jede, ali ne mršavi. Razlog leži u mehanizmu otkrivenom u ljudskom mozgu koji štiti organizam od propadanja. Drugim rečima, kada dođe do gladovanja, štiti se telo koje trpi zbog nedovoljne količine hrane. Metabolizam se usporava, a energetske rezerve štede i – deponuju.

- Kod dijetetskih proizvoda kontroliše se samo higijenska ispravnost, a ne i njihov sastav. Neki od njih, verovatno, imaju i sastojke koji nisu u deklaraciji, kao što su amfetamini, koji izazivaju nagli gubitak kilograma – ističe naša sagovornica i dodaje da je sastav ovih proizvoda koji, nažalost, mogu da imaju i negativne efekte po zdravlje, ostavljen „na savest proizvođača“. To što su u prometu ne znači i da su bezbedni.

Ona navodi primer „sagorevača masti“ u prodavnicama namenjenim sportistima. Upotreba proizvoda koji sadrže efedrin i kofein zajedno je zabranjena, zato što ta kombinacija negativno deluje na srce, a povećava agresivnost i snagu. Međutim, na sajtovima se neometano promovišu proizvodi „bez efedrina“, ali koji sadrže „mahuang“ (kineski naziv za biljku efedra), kao i guaranu koja u sastavu ima i kofein. Ali, kako je oblikovanje tela „u modi“, verovatno će mnogi mladi ljudi pohrliti da kupe takav proizvod, ne znajući da on ima negativne efekte po srce, ali i da ga niko ne kontroliše. Pošto je reč o dijetetskim proizvodima, za njih su nadležne sanitarna i tržišna inspekcija, a provera sastava se ne zahteva.

- Telesna težina stanovništva povećava se svuda u svetu, ali je problem što nema paralelne akcije koja bi ukazala na razloge sve učestalije gojaznosti. Jedno istraživanje u Velikoj Britaniji ustanovilo je da dete koje dnevno pojede kesicu čipsa godišnje unese pet litara ulja. Tako i samo izbacivanje grickalica često može da pomogne i više od preparata za mršavljenje – objašnjava Stefanovićeva.

Zabluda je shvatanje da biljni preparat nema nikakvih loših efekata. Ona navodi da podubica, gorka i netoksična biljka koja se koristi u lečenju već 2.000 godina, kada se našla u većoj koncentraciji u kapsulama za mršavljenje u Francuskoj, Centru za farmakovigilancu (neželjena dejstva lekova) prijavljeni su slučajevi poremećaja funkcije jetre (povišene transaminaze). Sa prestankom uzimanja kapsula, funkcija se normalizovala. Kasnije je, međutim, sa uzimanjem nekog gorkog pića, negativan efekat ispoljavao se ponovo. Tako je ova poznata i korisna biljka, u kapsulama ispoljila druge i nepoznate efekte. SZO i Međunarodna farmaceutska organizacija pokušavaju da ove proizvode (i slične za ćelavost, vene ili hemoroide ) „vrate“ u apoteke, jer, ako utiču na metabolizam mora da budu pod kontrolom i da prođu registraciju kao lekovi.

Dijetetskim proizvodima ne smeju se pripisivati lekovita svojstva kao što je skidanje kilograma, snižavanje holesterola, šećera u krvi, poboljšanje cirkulacije. Prekomerna količina cinka kod dugoročne upotrebe može da izazove poremećaj u koncentraciji bakra i pojavu težih zdravstvenih problema.

S druge strane, naši građani nisu naučeni da prijave sve što piju, već često takav podatak prećute pred lekarom ili farmaceutom. Pitanje sastojaka preparata naročito je važno kod hroničnih bolesnika koji već uzimaju neke lekove.

Lekovi, dijeta i aktivnost

Medikamentozna terapija gojaznosti podrazumeva primenu dve grupe lekova. Jedna od njih deluje na centar za glad i sitost, dok druga grupa medikamenata deluje na nivou organa za varenje, pri čemu se unete masti ne razgrađuju i ne resorbuju, već eliminišu iz organizma. Uz dijetetsku ishranu i fizičku aktivnost (i kontrolu lekara) ovi lekovi dovode do smanjenja prekomerne telesne mase, a imaju i povoljne efekte na poremećaj metabolizma masti, povišen krvni pritisak i drugo.

Na sličnu temu pročitajte i:

Program za mršavljenjeUčinak trčanja na zdravljeZdravlje noguKalorijski deficitAtletska anoreksija

Soren Lilleore je uspeo istrčati skoro sve najteže trke na svetu i time pokazao da dijabetes ne mora biti prepreka već podstrek da budete još bolji.

Sinoć je na TV B92 prikazan dokumentarni film Supersize Me. Film govori o tome koliko je loša McDonald’s a i bilo koja druga ”brza hrana”.

Malo dosta kasnim sa ovim postom, ali bolje ikad nego nikad. Mada bi bolje bilo da se kaze: bolje prerano nego prekasno. Ali opet, sve zavisi od situacije.

E pa, razbolim se ja (nenamerno, ali svojom greskom), i prosle zime sam dobio upalu srcane maramice, sto i nije tako strasno, nije bas uvek smrtonosno. Prelezim ja to lepo i sve bi ok, dok mi se nisu opet javili simptomi pre jedno mesec ipo ili 2 meseca. I odem ja kod svog lekara, ona mi odma da uput za kardiologa i kad sam otisao kod lekara pozelim da se nisam ni razboleo, ali ne zbog toga sto je bolest gadna, nego zbog lekara

Prvo, uspeo sam da pogodim istog lekara ko i prvi put. Neka profesorka kardiologije, kao mnogo dobra i tako to. Prvi put kad me pregledala (ali otisao sam sa drugom doktorom kod nje) bila sva fina, sve bilo super, slusala me sta sam pricao)

Drugi put, prvo sretnem jednog starijeg tipa, koji je imao neku operaciju na srcu, i zalio mi se da kad god ode kod kardiologa (cak i na kontrolu), dobije neke lekove i ladno je tip poneo sve svoje lekove da pokaze sada lekaru, a u kesi je bilo oko jedno 20 neotvorenih kutija. Ja onako, malo se cudim i prozovu me da udjem kod lekara. Sve se svelo na ovo, pregledala me za ~2min, nije pogledala sve rezultate koje imam, nije me ni slusala sta sam pricao. A njeno obracanje se svelo na ovo: Nije ti nista, ali evo za svaki slucaj da ti dam 2 leka. Onaj tip od malopre je dobio vise lekova nego ja :)

 I sad sam ostao u cudu. Ako se razbolim od teske bolesti, da li ce me ubije bolest ili lekari? Jer da slusam lekare i da pijem sve sto mi daju, ladno bih do sada umro od overdose-a

 

Je stvar koje treba vrlo da se pazimo kako leto polako prolazi i sezona gripa se približava. Neki čak predviđaju jako loše stvari.

The World Health Organization (WHO) estimates that anywhere from 15% to 45% of the world’s population — 1 billion to 3 billion people — will catch the illness.

Je stvar koje treba vrlo da se pazimo kako leto polako prolazi i sezona gripa se približava. Neki čak predviđaju jako loše stvari.

The World Health Organization (WHO) estimates that anywhere from 15% to 45% of the world’s population — 1 billion to 3 billion people — will catch the illness.

U prvom i drugom delu članka bilo je reči o osnovnim savetima: o ishrani, mršavljanju, hormonima, zdravlju, psihologiji, treninzima i trkama. Nadamo se da vam je sve  postalo jasnije, a ovde kompletiramo listu praktičnim savetima iz oblasti trudnoće, porođaja i porodice.

Smatra se da je blaga fizička aktivnost u toku trudnoće sasvim prihvatljiva i bezopasna za bebu. Trčanje u prvom tromesečju neće napraviti bilo koji problem. U drugom tromesečju će biti u redu, ali poslednje tromesečje se ne preporučuje za trčanje. Najvažnije je to da sprečite pregrevanje, jer povišena temperatura preko 38 °C može povećati rizik od defekata ploda. Takođe izbegavajte vruće kupke posle trčanja. Ako trčite u ranoj trudnoći, možda će vam biti interesantno da postepeno pređete na vežbe sa manjim udarom u poslednjem tromesečju kao i odmah posle porođaja. Zbog oslobađanja hormona relaxin-a neki ligamneti (tetive)  mogu da omekšaju. Ovo povećava mogućnost povrede, naročitu u oblasti karlice. Tad pređite na hodanje, plivanje ili trenažer bicikl. Što se tiče treninga u trudnoći, naročito u od drugog tromesečja, zaboravite dugačke treninge i intervalne treninge. Trčite polako i ne previše, a kontrolišite vašu temperaturu i pijte dosta tečnosti, kako u toku, tako i posle treniga. Trudnoća dosta utiče kako se osećate. Znajte kada je dosta. Čim primetite da vas grč uhvati, ili ste se zadihali ili vam se vrti u glavi, zaboli bilo šta, odmah potražite pomoć. Ako vam nije tako ozbiljno i samo vam je neprijatno, stanite, sedite na klupu, odmorite se. Posle toga ne trčite nego hodajte. Šta buduća mama može učiniti da se rashladi? Neka vam puls ne prelazi 140 otkucaja/min, trčanje je najbolje napolju, bolje nego na traci. Ako ste ipak unutra, imajte ventilator pored, izbegavajte topli deo dana i sunce. Trudnice nikad ne treba da dođu do momnta das u se zahidale i ne mogu više. Samo polako trčite, ne smete preterivati. Žene koje treniraju intezivno i bile su trudne u poslednje 2 godine konzumiraju manje od 2500 kalorija na dan treba da prate rutinski nivo gvožđa, da nebi došle u stanje anemije, što predstavlja teži oblik nedostatka gvožđa. Umesto rutinskog testa, potpuni test je bolji koji pored pomenutog uključuje i nivoe seruma ferritina, zasićenost (saturaciju) transferrina i ukupni kapscitet proizvodnje gvožđa. Ako ste pre trudnoće bili aktivni, možda ćete imati veće dete – to je dobra vest jer veća novorođenčad su jača i bolja. Istraživanjem se došlo do podatka da žene koje su nedeljno trošile 1000 kalorija su imale krupniju decu za oko 5% od mama koje nisu bile fizički aktivne. One koje su nedeljno trošile 2000 kalorija su imale 10% krupnije bebe. To što ste udate i imate decu i posao ne znači da ne treba da se rekreirate trčanjem. Trčanje je vremenski najefikasniji sport i najbolje eliminiše stres. Vama je ovo vreme važno. Iskoristite to vreme na najbolji način, neka muž čuva decu, ili nek ih pričuvaju baba i deda a vi zajedno trčite. Od svega toga će imati koristi cela familija. Posle porođaja povećana količina plazme u krvi može usporiti vaš oporavak. Pošto ste dugo bili bez trčanja, sve će vam se vratiti i poželećete da trčite. Pošto ćete sada imati manje vremena za sebe jer je beba tu, koncentrišite se na kvalitetnije treninge kojima ćete što pre vratiti svoju snagu. Ali, budite oprezni da se ne povredite. Bebama se ne sviđa ukus mleka koje nastaje posle treninga, jer je bogato laktatima i ima neku gorčinu. Mame koje doje koje su trčale pola sata osete da im deca ne vole mleko. Zato ili ga sakupite pa idite na trening ili dete hranite neposredno pre treninga ili dosta kasnije.

Na sličnu temu pročitajte i:

Žene i trčanje (1.deo)Žene i trčanje (2.deo)Trčanje u letoZima i trčanjeTrčanje u Beogradu

Nervoza ili stres se kod atletičara javlja kao vid atletskog pritiska na njih da ostvare dobar rezultat. Nervoza se trkačima može javiti zbog mnogo faktora, od uobičajenih, šta jesti, piti, koliko trenirati, kada i koliko odmarati, pa do razmišljanja da li treba pre takmičenja neko vreme koristiti odgovarajuće suplemente ili ne. Ovo razmišljanje o suplementima može poptuno poremetiti sav napor i mukotrpne treninge, jer neki suplementi uopšte nisu potrebni, iako reklama čini čuda. Zato se koncentrišite na ono što znate i maksimizujte svoj unutrašnji potencijal.

Dobar san je prioritet. Adolescentima treba bar 8 sati sna, a atletičarima je spavanje veoma važno. Organizujte svoje vreme tako da uklopite treninge sa obavezama u školi i na poslu, ne zanemarujući spavanje. Kasni izlasci nisu dobra ideja. Pokušajte da se opustite. Ako vam je raspored loš onda ćete s posla ili škole jurcati okolo na sledeće aktivnosti, ali znajte da je par minuta pauze za opuštanje blagotvorno. U tom opuštanju zamišljajte da uspevate u nekom naumu, a tada možete i da se fokusirate na disanje i pripremite na sledeću aktivnost. Birajte zdravu hranu. Pržena, masna, slatka hrana će vam smanjiti sportske preformanse. Umeto toga fokusirajte se na krto meso, integralne žitarice, povrće, voće i mlečne proizvode sa smanjenim procentom masti. Ako slavite sa timom neku pobedu, jedna pizza neće napraviti mnogo problema, ali ne često.  Za obroke birajte zdravu hranu i zadržite vašu liniju u rasponu koji vam odgovara, a vaši rezultati će biti bolji. Obedujte češće. Ponekad ljudi preskaču obroke, naročito doručak. Ovo je potpuno pogrešan načinishrane jer se ne unosi dovoljno nutrijenata na startu novog dana, tako se brzo zamarate, a povećavate i sklonost ka povredama. Ako ste gladni a želite da trčite, ponesite sa sobom neku voćku ili bonžitu u torbi. Posle treninga je obavezno da dobro obedujete, da nadoknadite potrošene kalorije i elektrolite. Izbegavajte štetne navike. Pušenje je siguran način da smanjite vaš kapacitet pluća i sposobnost da dišete, dok će vas alkohol usporiti i učiniti umornim, pored poznatog uticaja smanjenja koordinacije pokreta i budnosti. A možete se oprostiti od učešća u nekom važnom takmičenju ako vas uhvate da koristite drogu ili doping. Posledice su gadne, u bilo kojem slučaju, pa je najbolje da se manete poroka. Trenirajte jače i pametnije. Ako se brzo zadišete u toku treninga ili neke partije basketa sa prijateljima, i ako želite da povećate vašu izdržljivost, koncentrišite se na popravljanje vašeg kardiovaskularnog stanja. Ako vidite da vam fali snage u nogama, razmislite o treninzima snage u lokalnoj teretani gde ćete izgraditi mišiće, ali pre toga se obavezno konsultujte sa lekarom. Uz teretanu ide i odgovarajući program ishrane koji sadrži dosta proteina. Konsultujte dijetetičara i lekara. Ako ste zabrinuti da vaša težina ili dijeta ne daju odgovarajući uticaj na poboljšanje vašeg stanja, razgovarajte sa vašim dijetetičarem i lekarom koji će proceniti vaše stanje i pokrenuti vas u pravom smeru. Ako ste član nekog kluba i trener može da vam pomogne. Ako ste u nedoumici oko korišćenja suplemenata, obavezno pričajte sa lekarom, koji vam može poreporučiti šta vam najbolje odgovara, a šta ne, prema vašem stanju.

Mnogima nervoza dođe u poslednjim danima pred trku, a najvažnije je da u tom slučaju pronađete pravu misao vodilju i da idete prema njoj. To će vam potpuno ukloniti sve negativne misli i uputiti vas ka cilju.

A vi? Da li ste ikada bili u ovakvoj situaciji i šta ste uradili?

Na sličnu temu pročitajte i:

Spremite se za trku oko AdeKako postati trkačDehidracija (hipo-hidratacija)BulimijaKalorijski deficit

U prvom delu članka bilo je reči o nekim osnovnim savetima za žene koji se tiču zdravlja, načina trčanja i treninga. Nadamo se da smo vam malo otvorili vidike, a ovde nastavljamo istu misiju i predstavljamo vam šta to treba da znate o ishrani, mršavljanju, treninzima i hormonima. U trećem nastavku će biti reči o trudnoći, porođaju, porodici i njihovoj vezi sa trčanjem.

Bez obzira koju veličinu grudi imate, uvek je dobra ideja da kada trčite – nosite sportski grudnjak. Tada vam grudi neće smetati i biće vam komotnije. Birajte one koji se rastežu horizontalno a ne vertikalno. Uvak probajte pre kupovine. Probajte ga u mestu pre nego potrčite, skakutanjem, da vidite da li vam pasuje. Ako pokušate da smršate tako što ćete manje jesti, a više vežbati, to vam neće dati pozitivne efekte i dovešćete organizam u stanje premora. To je zato što vaš organizam nastoji da sačuva energiju i spreči vas da izgubite masne naslage. Umesto toga uradite ovako: vežbajte umereno i pojačajte ishranu da bi zadovoljili potrebe za treningom. Jedite doručak, ručak i popodnevnu užinu, a posle laku večeru. Žene trkači koje trče zbog održanja linije mogu postepeno izgubiti pojam idealne telesne mase misleći da su debele iako realno nisu. Jutro je najbolje vreme za trčanje za žene iz više razloga. Prvo, sigurnije je – neće vas niko napasti. Drugo,  jutarnje trčanje će vam najlakše preći u naviku jer je to prvo šta ćete odraditi. Treće, spasava vas od dodatnog tuširanja i presvlačenja koja bi bila obavezna u nekom drugom delu dana. Četvrto, ispunja vas energijom da ste lepo započeli dan. Peto, u toku leta je to najhladniji deo dana pa se tako spašavate popodnevne žege. Menstruacija ili par dana pre njega nije period u mesecu koji je najgori za trčanje. Ženama je najteže da trče otprilike nedelju dana pre početka ciklusa (nedelju dana posle ovulacije). Tada je nivo hormona progesterona najviši, pa izaziva da dišete brže nego što je to normalno u toku trčanja. Zbog jakog disanja, teže je i trčati. Žene se manje znoje od muškaraca! To je sasvim suprotno od popularnog uverenja, jer se žene mogu rashladiti lako kao i muškarci. Razlog leži u tome što su žene sitnije a imaju veći odnos površine prema zapremini tako da su jednake sa muškarcima u sposobnosti rashlađivanja. U svakom slučaju pijte dosta tečnosti da ne biste dehidrirale zbog znojenja, a tada urin treba da vam bude prozirno bledožut. Istraživanje vaše takmičarske strane može vam doneti dodatne koristi od trčanja. Trke vam daju osećaj ostvarivanja cilja i samodiscipline potrebne za to. Ako se ispravno usmeri ovi atributi će vam doneti uspeh i radost u vašem životu. Ako trenirate intenzivno za polumaraton i konzumirate puno energetskih pića, dobićete više kalorija nego što biste dobili ako pijete samo vodu. Elektroliti se dopunjavaju samo na dugačkim treninziuma i tada su ova pića prihvatljiva. Za kraće treninge vam je voda dovoljna. Savetujemo vam da promenite naviku da se stalno rehidrirate sportskim pićima i pređite na vodu. Ona u sebi nema kalorija. Obratite pažnju na sve što pojedete, da se ne iznenadite ako trenirate intezivno, a ne mršavite. Svaka čokoladica, čips i sladoled imaju kalorije, a nemaju nutritivnu vrednost, vlakna, minerale i vitamine. Posle trčanja hranite se zdravo, nemojte samo gledati kako ćete vratiti kalorije koje ste potrošili. Odmah posle trčanja je najbrža apsorpcija hrane u organizmu, 3 do 4 puta kraća od apsorpcije mnogo posle ili pre treninga. Tada telo nastoji da što pre vrati izgubljeni glikogen i uskladišti ga u mišićima za sledeći put. Veliki je uticaj hormona estrogena na količinu i raspored telesne masnoće kod žena. Kada devojčica uđe u pubertet estrogen daje telu instrukcije da uskladištava masti u regiji kukova i butina, zbog potrebe rađanja, a manje masti se deponuje u gornjem delu tela. Zbog estrogena i hormona kateholamina (i adrenalin spada u njih) se mast u regiji kukova i butina teže razgrađuje, a tu se najlakše skladišti. Protiv hormona se direktno ne možete boriti, ali prihvatite realnost i trčite, jer to ipak sagoreva mast, a gornji deo tela možete definisati drugim vidovima vežbanja, na primer plivanjem i treningom snage. Čuvajte vaša kolena, čak i ako ne bole. Postoji veza između povreda kolena kod žena i prisustva estrogena. Trčite na mekšim podlogama što je više moguće, tada je manji udar na sve zglobove. Osnažite telo aerobikom ili vežbama snage. Inače, žene imaju više problema sa  kolenima i zato što trče više uspravno od muškaraca. Popravite položaj u trčanju i dobro se zagrejte pre i istežite posle. Trčanjem sprečavate pojavu artritisa i osteoartritisa koji su povezani sa snižavanjem nivoa estrogena u organizmu. Osteoratritis pogađa uglavnom starije i gojaznije osobe. Svaki kilogram manje koji imate, snižava opterećenje koje vaši zglobovi, npr koleno, trpe za 4 kg. Razmislite o tome.

(Nastaviće se…)

Na sličnu temu pročitajte i:

Žene i trčanje (1.deo)Zima i trčanjeTrčanje u letoKrvni pritisak, hipertenzija i trčanjeTrčanje i energetska pića

Gotovo svakodnevno nailazim na žive dokaze da se i sa jednostavnom prirodnom, bezmesnom ishranom mogu postići vrhunski sportski rezultati.

Pre nekih mesec dana predložio sam lekarima Republičkog zavoda za sport da sastavimo jedan informativni članak o testu opterećenja. Poslao sam im mejl da vidim da li su zainteresovani da prikažu proces testiranja i da nama, rekreativcima, objasne zašto i kako se izvodi testiranje sportista. Ispostavilo se da je to bio dobar potez, jer su sa druge strane bili sjajni lekari iz zavoda, na čelu sa doktorkom Slavicom Šaranović.

Doktorki je, sa profesionalne strane, posebno bilo interesantno što sam ja astmatičar. Pored profesionalnog izazova, doktorka je bila zainteresovana da podeli informacije iz prve ruke o važnosti testiranja pre početka bavljenja bilo kakvom fizičkom aktivnošću.

Vuja i ja smo prihvatili zadatak…

Test opterećenja

„Funkcionalnim testom opterećenja proverava se reackija organizma na fizički napor i sposobnost organizma da se izloži fizičkom naporu. Bilo ko da planira da se podvrgne fizičkom naporu treba da prođe kroz određene nivoe zdravstvene kontrole. Prvo se radi medicinsko-sportski pregled, koji se sastoji od antropometrije – merenja telesne težine, telesne visine, procenta telesne masti, analize krvi, fizikalnog pregleda i EKG-a u miru… Zatim se pristupa testu fizičkog napora gde se određuje nivo i stepen fizičkog napora za koji je svaki pojedinac sposoban. Nakon testa lekari utvrđuju da li je osoba uopšte sposobna da se bavi sportom i daju savet na koji način bi pojedinac trebalo da se izlaže fizičkom naporu. „ – doktor Nebojša Antić, specijalista medicine sporta.

Pregled i testiranje je potrebno uraditi pre početka bavljenja sportom, a poželjno je da se radi 2-3 puta godišnje. Profesionalni i ozbiljni sportisti ovaj test rade da bi proverili svoju kondiciju i formu.

Ergospirometrijski test

Ergospirometrijski test za određivanje direktne potrošnje kiseonika – izvodi se pomoću maske, aparatom-gasnim analizatorom, metodom udah po udah, gde se kontinuirano prate brojni parametri, kao što su: srčana frekvencija, frekvencija disanja, ventilacija, potrošnja kiseonika, produkcija ugljen dioksida, respiratorni koeficijent, kiseonički puls, maksimalna potrošnja kiseonika-relativna i apsolutna, i brojni drugi, naravno i monitoring EKG-a u toku trajanja testa. Ovaj test može da se izvodi na različitim ergometrima, koji su specifični za različite sportove, npr.veslački, plivački, kajakaški ergometar, bicikl ergometar, tredmil – pokretna traka za trčanje (na kojoj trkči rade test), koja je i najveća u okruženju (na ovoj traci se testiraju i konji :).

Pre izvođenja testa vrši se provera zdravstvenog stanja, koja se sastoji iz prethodno pobrojanog:

laboratorijskih analiza (kompletna krvna slika, biohemijske analize krvi i nalaza urina) antropometrijskih merenja EKG-a u miru fizikalnog pregleda po sistemima, merenja krvnog pritiska i pulsa spirometrije

Pregled, priprema za testiranje i sam test traju nešto više od jednog sata. Sve vreme ste u kontaktu sa ljubaznim, tehničarima i lekarima koji će vas provesti kroz nekoliko odeljenja u Zavodu. Nakon testa možete se istuširati, pa ne zaboravite da ponesete kupku i peškir.

Tok pregleda 1. Popunjavanje sportsko-medicinskog formulara

(link ka download). Nakon što popunite osnovne podatke, odgovorićete i na pitanja vezana za treninge, povrede, ukoliko ste ih imali tokom života, podatke o preležanim bolestima, o eventualnoj upotrebi nekih lekova, alergijama i operativnim zahvatima. Potrebno je odgovoriti i na podatke vezane iz vaše porodične anamneze, posebno o kardiovaskularnim bolestima ili nekim drugim naslednim bolestima. Uzima se vaša sportska anamneza – kojim ste se sportom u životu bavili i koliko dugo, kako podnosite napor…

2. Fizikalni pregled

Ovaj deo pregleda započinje antropometrijom, a mere se telesna visina, telesna težina (preciznosti u gramima), određuje se BMI (visinko težinski odnos – eng. Body Mass Index), procenat masti, vode i mišića. Za lekare su bitni BMI i procenat masti. Vaga koja ovo meri daje sama ocenu od 1-10. I vi možete izračunati vaš BMI korišćenjem formula za izračunavanje indeksa telesne mase. Može se uraditi i proširena antropometrija gde se pored telesne mase i visine mere još i obimi, dijametri zglobova, kožni nabori, a zatim se različitim formulama izračunava telesna kompozicija i dobijaju precizniji rezultati.

Fizikalni pregled se izvodi po sistemima (glava, vrat, zubi, boja koža, vid, sluh, kičma, tabani…), pluća, srce, EKG u miru, krvni pritisak, puls.

Nekada sve ove analize nisu neophodne (npr. neće vam pregledati uši ako nemate problema sa sluhom, ali će posebno biti obraćena pažnja na sisteme gde imate znane probleme). EKG u miru se radi svakom ispitaniku i detaljno se opiše, a po potrebi, ako ima nekih uočenih promena, može se uraditi i ’’stress EKG test’’, kada se u toku napora prati EKG i donosi konačan zaključak.

Pregleda se abdomen, kičma i stopala, što je veoma važno za trčanje i trkače. Meni su veoma lepo objasnili već postojeću skoliozu (krivu kičmu). Doktor Jovan Zlatković je uvideo da zbog mog spuštenog desnog stopala (imam ravne tabane, a posebno desno), imam i krivu kičmu. Upravo je zbog toga važno da nađete dobre i odgovarajuće patike za trčanje, radite korektivne vežbe za stopala i nosite korektivne uloške.

3. Krvna slika

Kompletna analiza krvne slike je obavezna i sastavni je deo medicinsko-sportskog pregleda za overu takmičarskih knjižica. Biohemijske analize krvi se rade kao priprema za testiranja ili kada je potrebno dopuniti nalaze u toku pregleda. Ukoliko neke vrednosti nisu u okvirima referentnih vrednosti, rade se konsultativni i dopunski pregledi.

4. Spirometrija

Spirometrija posle trčanja

Meni je posebno spirometrija bila važna i sa nestrpljenjem sam čekao svoje rezulate. Želeo sam da otkrijem da li je moje bavljenje sportom promenilo i ojačalo moja pluća i da li je astma od koje bolujem ostavila posledice na moju disajnu funkciju.

Pre napora (testa opterećenja) radi se spirometrija u miru. Posle testa opterećenja radi se spirometrija nakon 3, 5, 10 i 15 minuta, ukoliko ispitanik ima problema sa disajnim sistemom. Beleže se promene u ventilatornim parametrima i mogući njihov pad usled napora. Ovo je posebno bitno kod astme izazvane fizičkim naporom. Na svu sreću kod mene ona ne postoji, te su moji rezultati izmereni u miru bili isti, a pojedinii za neki procenat veći nakon opterećenja od onih iz mira.

Spirometrija takođe može biti interesantna za početnike i za rekreativce koji su pušili ili puše. Ukoliko danas izmerite vaš kapacitet pluća, možete ga uporediti sa rezultatom kroz par meseci ili godinu dana i uvideti koliko su trčanje i džoging uticali na vaše zdravlje, a ako ste pritom prestali sa ovom „lošom“ navikom, sigurno da će rezultati biti mnogo bolji.

Kod spirometrije se meri nekoliko parametara: forsirani vitalni kapacitet (FVC), forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) koji je vrlo dobar pokazatelj da li postoji opstrukcija, vršni ekspiratorni protok (PEF), Tiffenau index FEV1/VC, i za astmu važni protoci kroz male disajne puteve. Maksimalna voljna ventilacija (MVV) je test koji traje 12 sekundi i može izazvati blagu nesvesticu, na šta nas doktori upozore da će nastati zbog hiperventilacije, jer se zadatim ritmom mora maksimalno udisati i izdisati.

5. Priprema za test fizičkog opterećenja

Nakon izvršenih pregleda i testova u miru, otpočinje se priprema sportiste za testiranje. Ja sam test radio na traci, a može se raditi i na drugim spravama u zavisnosti od sporta kojim se bavite. Lekari će odabrati i odgovarajući ergometar i protokol po kome će vas testirati; normalno je da se konsultuju i treneri i nekada se rade testiranja po protokolima koji su specifični za pojedine sportove, posebno ako se radi o vrhunskim sportistima.

Grudi se obrišu benzinom, naravno ako niste alergični, to vas pitaju, pre no što pristupe brisanju, a onda se zalepe elektrode, te se na njih prikače kablovi koji su spojeni sa aparatom, da bi vam tokom testa na monitoru pratili rad srca. Na grudima je postavljen i transmiter koji meri puls, a preko svega je mrežica koja drži sve da na neki način bude fiksirano i da bi „zapis bio bolji“ kako kažu lekari. Nakon ovoga ostalo je povezati i masku za disanje koja je povezana sa aparatom i test može da počne.

6. Trčanje

U zavisnosti od sporta kojim se bavite i procene vaše kondicije lekari će odrediti brzinu i nagib sa koga ćete početi trčanje. Ja sam počeo sa brzinom od 9 km/h i nagibom od 2 %. Na svaka 2 minuta nagib se povećavao, dok je brzina do kraja testa ostala nepromenjena. Trčaćete dok lekari ne procene da imaju sve podatke koji su im potrebni, što će zavisiti od vaše kondicije, ili dok ne postignete maksimalnu srčanu frekvenciju (max HR), koja se izračunava kada od 220 oduzmete svoje godine starosti, ili dok „možete“. Obično, kod osoba koje imaju problema i leče se od astme, ovaj test se izvodi na srčanoj frekvenciji 60-80% od maksimalne, ali kako sam ja imao sve dobre parametre u toku testa, moja srčana frekvencija je dostigla 85% od moje maksimalne. Dobro odrađen test je onaj kojim se dostigne vrednost respiracijskog koeficijenta od 1,1 a ovaj koeficijent predstavlja količnik volumena izdahnutog ugljen-dioksida i utrošenog kiseonika na nivou ćelija. Sve vreme praćen je EKG, kao i 3 min. nakon testa, u mom slučaju, nekada i duže, ako je potrebno.

7. Kraj trčanja i merenja nakon napora

Kada završite test (moj je trajao oko 15 minuta – uključujući dva minuta mirovanja pre samog pokretanja trake), biće zabeležen vaš maksimalni dostignuti puls (max HR) i odmah zatim biće izmeren vaš pritisak. Doktori će vam pomoći da skinete masku i kablove, kod mene je to urađeno nakon 3 minuta, ponovo mi je izmeren pritisak, pa sam ponovio spirometriju. Zbog mojih problema sa plućima spirometrija je kod mene ponovljena na 5, 10 i 15 minuta nakon trčanja.

Meni su ova istraživanja potvrdila i donekle usmerila moja razmišljanja o astmi kao bolesti. Naime, i posle dostizanja maksimalnog napora, spirometrijski test je pokazao da moji rezultati ne padaju, te da su neki i bolji. Pored toga što su rezultati spirometrije postojani moja kondicija i stanje mog organizma su bolji nego u prosečnog čoveka. Lekari su mi rekli da je moja kondicija vrlo visoka, te da sam postigao rezultat VO2 max – maksimalne potrošnje kiseonika od 57,7 ml/kg/min, što predstavlja vrlo visok rezultat i moju kondiciju svrstava u vrlo visoku na osnovu mojih godina starosti, obzirom da se rekreativno bavim sportom.

O astmi i fizičkom naporu

Napomenuo bih da sam u oporavku, nakon trećeg izvođenja spirometrije, prvi put posle 6 meseci dobio jedan sasvim blag spazam. Ovo „škripanje“ je bilo tipično astmatično, a posledica je naprezanja koje sam doživeo usled izvođenja spirometrije, ili je ipak isprovocirano testom oprterećenja. Tačnije, ja mislim, da je izvođenje spirometrije isprovociralo ovaj napad, koji se ispoljio kao škripanje pri izdisaju i „grebuckanje“ u disajnim putevima. Doktorka Šaranović je škripanje potvrdila pregledom slušalicama, i dvoumi se da li je moja pretpostavka tačna, ili je ovaj nalaz posledica testa opterećenja koji sam odradio. Međutim, ona mi je rekla da obavezno ponesem na testiranje i lek za brzo uklanjanje simptoma (beta 2 agoniste), a savetuje da svako ko ima astmu, obavezno ima svoju „pumpicu“ uvek sa sobom, posebno ako očekuje da će mu napor izazvati tegobe. Ja lek nisam koristio, a pluća su mi se smirila nakon nekih 2 sata. Ipak, ne zaboravite da pumpicu ponesete na testiranje!

Preporuka je da oni koji imaju tegobe izazvane naporom, pre otpočinjanja bilo kakvom fizičkom aktivnošću obavezno na pola sata upotrebe svoj lek, kako bi njihov disajni sistem bio pripremljen na napor, ili da isti lek upotrebe ako to bude potrebno nakon fizičkog opterećenja. Vrlo je bitno i to da se svaka fizikča aktivnost započinje postepeno, lagano se zagrevajući, a isto tako treba i nakon fizičke aktivnosti imati period posutpnog vraćanja organizma u prvobitno stanje.

U društvu sa Čavićem

Na kraju, Vuja i ja smo popili i sok sa doktorima, a ja sam se istuširao i presvukao. Želim da napomenem da su svlačionice i kupatilo, a i sve druge prostorije, kao što i doliči jednoj ovakvoj ustanovi – maksimalno čiste. Kada uradite test rezultate možete dobiti istog dana ili eventualno po dogovoru sutradan. Svaki ispitanik rezultate može da dobije i u elektronskoj formi, a vaš pregled će biti zabeležen i u vašem kartonu koji će vam biti otvoren u zavodu. Naravno, izveštaj će biti potpisan i overen.

Ukoliko test budete radili u Republičkom zavodu za sport, radićete na istim spravama na kojima su se testirali i Čavić i Nađa Higl, Grbić, Gerić, Miljković, Jasna Šekarić, Prlainović, Rađen, Filip Filipović, Tepić, Tripković, Veličković, Karakašević, Stojić (veslač), i bićete u istim sposobnim rukama.

Ostalo je da se zahvalim(o) lekarima i osoblju iz zavoda, na sjajnoj saradnji. Zahvaljujemo se gospodinu Jasminku Pozdercu, direktoru ustanove i dr Sanji Mazić, pomoćniku direktora sektora medicine sporta što su nam omogućili da uradimo pregled i testiranje i sve to zabeležimo kamerom i fotoaparatom.

Rekreativce, džogere, ali i ozbiljnije trkače pozivamo da urade neki od testova i na taj način provere svoje zdravlje i trenutnu formu. Cene testova su prijemčive i kreću se od 1000 do 3000 dinara.

Republički zavod za sport 11030 Beograd Kneza Višeslava 72 tel: 3545 585 fax: 3555 288 e-mail: rzs@rzsport.gov.rs

Na sličnu temu pročitajte i:

VO2 max test i kondicijaKuperov (Cooper) testKonkonijev (Conconi) testPlaniranje rezultata na osnovu test trkaTest na hronometar

Jedna od najčešćih sportskih povreda kod trkača rekreativaca i profesionalnih atletičara na duge pruge je svakako trkačko koleno (runner’s knee). Ovo stanje još možete naći pod terminima patelofemoralni bolni sindrom ili hondromalacija patele.

Koleno je vrlo kompleksan zglob. Uključuje artikulaciju između tibije (potkolenična kost) i femura (natkolenična kost) i patele (iver ili popularno zvana među trkačima «čašica ili glavica»). Međutim kada govorimo o trkačkom kolenu obavezno moramo spomenuti još dve važne strukture koje je potrebno poznavati za razumievanje nastanka povrede, a to su kvadriceps (iznad patele) i patelarna tetiva (ispod patele).

Uzroci nastanka povrede

Kada zglob kolena normalno funkcioniše tada, kod trčanja, patela lagano klizi gore-dole bez doticanja femura. Ponekad nije sve tako idealno pa unutrašnja strana patele grebe ili struže po femuru i na taj način njena unutrašnja hrskavična ploča postaje neravna i njeno pomeranje postaje bolno. Postoje različiti razlozi koji dovode do takvih patoloških događanja. Jedan od najčešćih je preslabi medijalni (unutrašnji) deo kvadricepsa – vastus medialis, koji je najvažniji za pravilno pomeranje patele tj. koji podržava njenu centralnu stabilizaciju tako da se previše ne pomera levo ili desno.

Kod nekih trkača do aktivacije vastusa medijalisa dolazi tek pri zadnjoj trećini ekstenzije (ispružena noga). Kad je medijalni deo kvadricepsa preslab tada nema centralne stabilizacije patele, ona se previše pomera u lateralnim smerovima i dolazi do oštećenja njene unutrašnje ploče. Isto tako prejako razvijen lateralni (spoljni) deo kvadricepsa, koji najčešće nalazimo kod trkača koji imaju slabi medijalni deo kvadricepsa, može predisponirati opisano oštećenje. Preterana pronacija stopala (izvrtanje stopala prema unutra) takođe dovodi do «plesanja» patele odnosno do njene destabilizacije. Od ostalih faktora rizika za nastanak ove povrede treba spomenuti:

široka karlica (žene) tzv. X noge (genu valgum) visoko smeštena patela istrošene patike pretreniranost previše trčanja nizbrdo Simptomi

Najvažniji simptom je bol. On se obično javlja u pateli ili neposredno uz nju, pogotovo uz njen unutrašnji rub ili ispod patele. Bol se može javljati nakon dugotrajnog sedenja sa savijenim kolenima (movie theatre sign), koja postepeno nestaje kada počnemo da hodamo ili se pojačava ako čučnemo. Trčanje nizbrdo takođe može biti jedan od provocirajućih faktora za nastanak bola.

Ovde bih istakao da pojava bola u kolenu ne znači uvek nastanak trkačkog kolena. Razlozi pojave bola u kolenu mogu biti zbog oštećenja ligamenata, meniskusa, osteoartritisa, iliotibijalnog sindroma, ali na tome se ne bih zadržavao u ovome članku. Dakle, ako niste sigurni zbog čega se pojavila bol u kolenu najbolje je da posetite vašeg lekara. Sledeći važan znak su krepitacije (struganje) koje čujemo prilikom kretanja u zglobu kolena. U nekim slučajevima dolazi i do otoka na kolenskom zgloba, koji se pogoršava pri kretanju, a smanjuje pri mirovanju.

Mere samopomoći prekinite sa trčanjem 5 – 7 dana uzimajte nesteroidne protivupalne lekove (Voltaren, Ibuprofen) aplicirajte led neposredno ispod patele u periodima od desetak minuta, nakon čega pričekajte da se ohlađena koža ponovno zagreje pa tek onda ponovno primenite led da ne bi došlo do oštećenja tkiva zbog prehlađivanja. Ne preporučujem primenu leda duže od tri dana. izbegavajte nošenje teških tereta jačajte kvadriceps, ali tek onda kada više nemate bolova.

Postoje različite vežbe kako ojačati kvadriceps pogotovo njegov medijalni deo, ali jednu bih preporučio kao početnu pogotovo neposredno nakon što prestane bolna faza: Lezite i stavite jastuk ispod kolena i nakon toga naprežite kvadriceps tako da gurate kolenom jastuk prema dole i to ponovite 20 puta, u desetak serija dnevno. Bilo kakve vežbe koje uključuju čučnjeve su zabranjene, jer time dovodite patelu u najgori mogući položaj. Osim toga spomenuo bih da je istovremeno potrebno raditi vežbe istezanja glutealnih mišića, iliotibijalne tetive, zadnje lože natkolenice, listova i Ahilove tetive.

Potpuni oporavak možete očekivati nakon četiri do šest nedelja. Nakon toga možete se vratiti trčanju ali povratak mora biti postepen.

Medicinski tretman

Ako mere samopomoći ne pomažu, tada nakon dve do tri nedelje potražite pomoć kod vašeg lekara. On će dijagnostifikovati vaš problem i tada, u saradnji sa specijalistom konsultantom (ortoped ili fizijatar), pokušati da reši vaše tegobe. Kao terapijske mogućnosti spomenuo bih nošenje ortoza, fizikalnu terapiju pa čak i kao krajnju mogućnost operaciju.

Bez specifičnih vežbi jačanja kvadricepsa da postignete bolji balans muskulature i striktnog provođenja vežbi istezanja neće biti trajnog izlečenja i problem će se pojaviti ponovno. Ako ne rešite preteranu pronaciju odgovarajućim patikama opet ćete se povrediti. Drugim rečima, mora se pronaći razlog koji je doveo do povrede i samo njegovim uklanjanjem možemo postići trajno izlečenje.

Komentar

Prema mom iskustvu u radu s pacijentima u ambulanti i u razgovorima s trkačima pre i posle trka – ne pridržavate se preporučenog tretmana! To ne vredi za svakoga, ali je istinito za većinu pacijenata. Ako zaista želite sanirati povredu morate odmarati. Bilo kakva aktivnost koja uzrokuje bol u kolenu, a to je najčešće trčanje, hodanje po stepenicama ili slično, dovodi do dalje iritacije hrskavice ispod patele. Vi morate telu dati šansu da ozdravi. Mnogi trkači misle na sledeću trku, a tretman lečenja povrede je samo nešto što će usput proći za nekoliko dana. Ako je tako, tada imate problem koji možete rešiti jedino u razgovoru sa samim sobom, jer misli morate usmeriti na potpuno ozdravljenje za koje treba minimalno nekoliko nedelja. Bez potpunog oporavka nema ni pravog povratka na stazu.

Povratak je itekako postepen i mora se vrlo pažljivo isplanirati. Slušajte signale upozorenja koje vam šalje organizam. Nemojte se koncentrisati samo na merače frekvencije srca (pulsometre) i na pređene kilometre. Dobitak za kardiovaskularni sistem i pluća kod trčanja je neizmeran, ali ako nastaju oštećenja na mišićno-skeletnom sistemu tada se treba upitati da li ipak preterujemo. Smisao rekreacije je zdraviji i zadovoljniji život, a ne povređivanje zbog preteranog treniranja. Zato svaki znak upozorenja, koji vam šalje telo, registrujte i pokušajte razmisliti zašto je nastao i kako dalje. Samo na taj način na vreme možete preduhitriti nastanak povrede. Ako već nastane tada ste dužni telu dati odmora. Ukoliko ne postupite tako, krediti koje imate kod vašeg tela ubrzo će se istopiti i otići ćete u dug koji nikad nećete moći vratiti.

Izvor: Fizioterapeut Autor: Dr.med. Inoslav Blažeković

Na sličnu temu pročitajte i:

Bol u kolenu (Chondromalacia patellae)Zdravlje noguITBS i bolovi u kolenuAhilova tetivaDehidracija (hipo-hidratacija)