Planeta Srbija

Jedna od najčešćih sportskih povreda kod trkača rekreativaca i profesionalnih atletičara na duge pruge je svakako trkačko koleno (runner’s knee). Ovo stanje još možete naći pod terminima patelofemoralni bolni sindrom ili hondromalacija patele.

Koleno je vrlo kompleksan zglob. Uključuje artikulaciju između tibije (potkolenična kost) i femura (natkolenična kost) i patele (iver ili popularno zvana među trkačima «čašica ili glavica»). Međutim kada govorimo o trkačkom kolenu obavezno moramo spomenuti još dve važne strukture koje je potrebno poznavati za razumievanje nastanka povrede, a to su kvadriceps (iznad patele) i patelarna tetiva (ispod patele).

Uzroci nastanka povrede

Kada zglob kolena normalno funkcioniše tada, kod trčanja, patela lagano klizi gore-dole bez doticanja femura. Ponekad nije sve tako idealno pa unutrašnja strana patele grebe ili struže po femuru i na taj način njena unutrašnja hrskavična ploča postaje neravna i njeno pomeranje postaje bolno. Postoje različiti razlozi koji dovode do takvih patoloških događanja. Jedan od najčešćih je preslabi medijalni (unutrašnji) deo kvadricepsa – vastus medialis, koji je najvažniji za pravilno pomeranje patele tj. koji podržava njenu centralnu stabilizaciju tako da se previše ne pomera levo ili desno.

Kod nekih trkača do aktivacije vastusa medijalisa dolazi tek pri zadnjoj trećini ekstenzije (ispružena noga). Kad je medijalni deo kvadricepsa preslab tada nema centralne stabilizacije patele, ona se previše pomera u lateralnim smerovima i dolazi do oštećenja njene unutrašnje ploče. Isto tako prejako razvijen lateralni (spoljni) deo kvadricepsa, koji najčešće nalazimo kod trkača koji imaju slabi medijalni deo kvadricepsa, može predisponirati opisano oštećenje. Preterana pronacija stopala (izvrtanje stopala prema unutra) takođe dovodi do «plesanja» patele odnosno do njene destabilizacije. Od ostalih faktora rizika za nastanak ove povrede treba spomenuti:

široka karlica (žene) tzv. X noge (genu valgum) visoko smeštena patela istrošene patike pretreniranost previše trčanja nizbrdo Simptomi

Najvažniji simptom je bol. On se obično javlja u pateli ili neposredno uz nju, pogotovo uz njen unutrašnji rub ili ispod patele. Bol se može javljati nakon dugotrajnog sedenja sa savijenim kolenima (movie theatre sign), koja postepeno nestaje kada počnemo da hodamo ili se pojačava ako čučnemo. Trčanje nizbrdo takođe može biti jedan od provocirajućih faktora za nastanak bola.

Ovde bih istakao da pojava bola u kolenu ne znači uvek nastanak trkačkog kolena. Razlozi pojave bola u kolenu mogu biti zbog oštećenja ligamenata, meniskusa, osteoartritisa, iliotibijalnog sindroma, ali na tome se ne bih zadržavao u ovome članku. Dakle, ako niste sigurni zbog čega se pojavila bol u kolenu najbolje je da posetite vašeg lekara. Sledeći važan znak su krepitacije (struganje) koje čujemo prilikom kretanja u zglobu kolena. U nekim slučajevima dolazi i do otoka na kolenskom zgloba, koji se pogoršava pri kretanju, a smanjuje pri mirovanju.

Mere samopomoći prekinite sa trčanjem 5 – 7 dana uzimajte nesteroidne protivupalne lekove (Voltaren, Ibuprofen) aplicirajte led neposredno ispod patele u periodima od desetak minuta, nakon čega pričekajte da se ohlađena koža ponovno zagreje pa tek onda ponovno primenite led da ne bi došlo do oštećenja tkiva zbog prehlađivanja. Ne preporučujem primenu leda duže od tri dana. izbegavajte nošenje teških tereta jačajte kvadriceps, ali tek onda kada više nemate bolova.

Postoje različite vežbe kako ojačati kvadriceps pogotovo njegov medijalni deo, ali jednu bih preporučio kao početnu pogotovo neposredno nakon što prestane bolna faza: Lezite i stavite jastuk ispod kolena i nakon toga naprežite kvadriceps tako da gurate kolenom jastuk prema dole i to ponovite 20 puta, u desetak serija dnevno. Bilo kakve vežbe koje uključuju čučnjeve su zabranjene, jer time dovodite patelu u najgori mogući položaj. Osim toga spomenuo bih da je istovremeno potrebno raditi vežbe istezanja glutealnih mišića, iliotibijalne tetive, zadnje lože natkolenice, listova i Ahilove tetive.

Potpuni oporavak možete očekivati nakon četiri do šest nedelja. Nakon toga možete se vratiti trčanju ali povratak mora biti postepen.

Medicinski tretman

Ako mere samopomoći ne pomažu, tada nakon dve do tri nedelje potražite pomoć kod vašeg lekara. On će dijagnostifikovati vaš problem i tada, u saradnji sa specijalistom konsultantom (ortoped ili fizijatar), pokušati da reši vaše tegobe. Kao terapijske mogućnosti spomenuo bih nošenje ortoza, fizikalnu terapiju pa čak i kao krajnju mogućnost operaciju.

Bez specifičnih vežbi jačanja kvadricepsa da postignete bolji balans muskulature i striktnog provođenja vežbi istezanja neće biti trajnog izlečenja i problem će se pojaviti ponovno. Ako ne rešite preteranu pronaciju odgovarajućim patikama opet ćete se povrediti. Drugim rečima, mora se pronaći razlog koji je doveo do povrede i samo njegovim uklanjanjem možemo postići trajno izlečenje.

Komentar

Prema mom iskustvu u radu s pacijentima u ambulanti i u razgovorima s trkačima pre i posle trka – ne pridržavate se preporučenog tretmana! To ne vredi za svakoga, ali je istinito za većinu pacijenata. Ako zaista želite sanirati povredu morate odmarati. Bilo kakva aktivnost koja uzrokuje bol u kolenu, a to je najčešće trčanje, hodanje po stepenicama ili slično, dovodi do dalje iritacije hrskavice ispod patele. Vi morate telu dati šansu da ozdravi. Mnogi trkači misle na sledeću trku, a tretman lečenja povrede je samo nešto što će usput proći za nekoliko dana. Ako je tako, tada imate problem koji možete rešiti jedino u razgovoru sa samim sobom, jer misli morate usmeriti na potpuno ozdravljenje za koje treba minimalno nekoliko nedelja. Bez potpunog oporavka nema ni pravog povratka na stazu.

Povratak je itekako postepen i mora se vrlo pažljivo isplanirati. Slušajte signale upozorenja koje vam šalje organizam. Nemojte se koncentrisati samo na merače frekvencije srca (pulsometre) i na pređene kilometre. Dobitak za kardiovaskularni sistem i pluća kod trčanja je neizmeran, ali ako nastaju oštećenja na mišićno-skeletnom sistemu tada se treba upitati da li ipak preterujemo. Smisao rekreacije je zdraviji i zadovoljniji život, a ne povređivanje zbog preteranog treniranja. Zato svaki znak upozorenja, koji vam šalje telo, registrujte i pokušajte razmisliti zašto je nastao i kako dalje. Samo na taj način na vreme možete preduhitriti nastanak povrede. Ako već nastane tada ste dužni telu dati odmora. Ukoliko ne postupite tako, krediti koje imate kod vašeg tela ubrzo će se istopiti i otići ćete u dug koji nikad nećete moći vratiti.

Izvor: Fizioterapeut Autor: Dr.med. Inoslav Blažeković

Na sličnu temu pročitajte i:

Bol u kolenu (Chondromalacia patellae)Zdravlje noguITBS i bolovi u kolenuAhilova tetivaDehidracija (hipo-hidratacija)

Što više znate o trčnju, ishrani, treninzima i zdravlju, više ćete uživati u trčanju, bez obzira koja je vaša motivacija. U ovim opštim savetima ćete se možda prepoznati a cilj je da budete potpuno informisani. Saveti pokrivaju veliku oblast: zdravlje, psihologiju, trening, trke i možda još ponešto.

Ostale savete nađite u drugom i trećem delu članka. Neki saveti se odnose na sve trkače, drugi samo na žene, a verovatno da mnoge od ovih i znate.

Trčanje je specifično stanje svesti. Jedina stvar koja ograničava to da li ćete uspeti u svome naumu je kako razmišljate o trčanju. Ako vam pomaže u smislu oslobađanja od stresa, sagorevanja kalorija, povećanja poverenja u sebe, onda je potpuno nevažno koliko brzo ili sporo trčite, vi uživate. Za žene trkače brzi treninzi u anaerobnoj zoni- intervali, brda, fartlek itd mogu dovesti do povećanja snage i brzine slično kao upotrebom steroida, ali bez opasnih nuspojava. Zašto? Intezivno anaerobno trčanje je jedan od najjačih stimulansa za proizvodnju ljudskog hormona rasta, a on utiče na jačanje mišića i brzinu trčanja. Trčanje sa slušalicama je opasno, jer tako ne čujete vozila i bicikliste, pa čak i sumnjive osobe, koje vas mogu napasti. Tako delujete ranjivo, pa izbegnite ove situacije ili trčite u grupi. Brzo trčanje sagoreva više kalorija nego sporo trčanje, a sporo trčanje sagoreva mnogo više nego bilo koja druga aktivnost. Ako želite da smršate trčanje će vam omogućiti da postignete taj cilj. Sporo trčanje sagoreva više masti od brzog, pa trčite sporije. Niko ne kaže da morate biti vrhunska takmičarka da bi trčala na nekoj trci s vremena na vreme. Na svakoj trci velika većina trkača, žena i muškaraca su rekreativci i za njih je najvažnija dobra zabava i druženje, što ih posebno motiviše. Dokazano je da žene koje trče imaju duplo manju šansu da dobiju rak grlića materice i dojke jer se trčanjem proizvodi manje jak oblik hormona estrogena. Istovremeno rizik od dijabetesa se snižava za 35% u odnosu na žene koje nisu fizički aktivne. Žene imaju uža stopala od muškaraca, pa muški modeli patika gotovo nikada ne odgovaraju. Zato postoje patike specijalno oblikovane i dizajnirane za žene. Ali ako imate velika stopala, možda će vam baš patike za muškarce bolje odgovarati. Uvek kupujte patike koje vama najbolje odgovaraju. Ako imate problema sa stopalima, postoje anatomski ulošci. Ako trčite sa drugim trkačicama ili grupom bićete sigurnije nego da same trčite. Žene trkači postaju više od samo partnera za trčanje jer vas motivišu i imate poverenje, a možete i naučiti nešto novo i razmeniti iskustva. Nažalost, muškarci i žene nikda neće biti ravnopravni što se tiče mokrenja. Dok muškarci to mogu obaviti u trenutku, ženama treba malo duže vreme. Dok su u trčanju muškarci maksimalno opušteni jer to mogu obaviti bilo gde, žene su žrtve sopstvene anatomije, pa moraju naći skriveno mesto. Unos minerala je veoma važan za žene, a pogotovo dva: kalcijum i gvožđe. Gvožđe je važno zbog menstruacije. Izvori gvožđa su jetra, žitarice, spanać i goveđe meso. Kalcijuma ima dosta u mlečnim proizvodima, povrću sa dugim tamnim listovima, brokoliju, ribi. Trčanje sa psom vam omogućuje dvostruku korist- ne trčite sami, a imate prijatelja koji je uvek raspoložen da trči. A pas vas može i zaštititi jer je veran kompanjon. Idealan pas je srednje veličine koji je sa dobrim pedigreom za izdržljivost. Lovački su psi dobar izbor. Žene koje same trče treba da preduzmu neke korake, na primer uvek se javite gde trčite i kada se nameravate vratiti. Nosite neku vrstu zaštite sa sobom, recimo suzavac ili pištaljku. Budite na stazi koja je dobro posećena. Ne nosite vrednosti sa sobom i ne trčite noću. Obratite pažnju. Trčanjem se prolepšava koža. Prema istraživanjima dermatologa, trčanje razvija cirkulaciju i transport hranjivih materija i izbacivanje štetnih supstanci koje su proizvod metabolizma. sve ovo dovodi do smanjenja potkožne masti, pa je koža čistija a crte lica su izraženije. Nema razloga da propustite trening samo zato što ste dobili menstruaciju . Ako imate grčeve, trčanje će ublažiti teogbe i otkloniti bol zbog toga što se oslobađaju endorfini. Tu su naročito pogodni brzi treninzi ili brda. Naravno potrudite se da imate tampon ili uložak za dodatnu sigurnost. Ako trčite toliko da vam se menstruacija proredi ili bude lagana, onda možda ugržavate vaše kosti. Izostanak menstruacije (amenoreja) znači da fali estrogena, koji je važan za izmenu minerala kostiju. U slučaju amenoreje se mogu uzimanjem estrogena zaustaviti posledice toga, ali ne mogu povratiti. Važno je dodatno uzimati kalcijum. Ako imate neredovne menstuacije ili nemate uopšte, obavezno posetite ginekologa, poželjno onoga koji se razume u trčanje i sport.

Na sličnu temu pročitajte i:

Trčanje u letoTrčanje u BeograduZima i trčanjeTrčanje i energetska pićaKrvni pritisak, hipertenzija i trčanje

Ove nedelje nisam potrčao ni jedan metar. Razlog je povreda i završetak tetovaže koju imam na sebi.

U toku priprema za maraton, desiće vam se morate raditi trening po lošem vremenu. Pored toga što je bitno da se treninzi ne preskaču zbog kontinuiteta napredovanja, važno je izgraditi odnos prema trčanju u lošim vremenskim prilikama. Nikada ne znate kakvo će vreme biti tog dana na trci, te je potrebno da se naviknete da uslovi mogu biti veoma teški na dan takmičenja. Ukoliko ste se spremali mesecima za određenu trku, nećete valjda odustati ukoliko taj dan bude pada jaka kiša?

Žuljevi su čest problem kod trkača, a posebno se javljaju kada trčite sa mokrim nogama. Poznati su slučajevi nastanka žuljeva:

posle dužih deonica (maraton) – noge se upare i oznoje više nego na treningu te nastaje žulj trčanje po kiši – noge se pokvase vodom od spolja Žuljevi ispod nokta

Žuljevi izazvani trčanjem, se često javljaju i kao posledica kupovine i trčanja u novim patikama. Mogu biti na pristima, petu ili stopalu. Pored žuljeva koji se vide spolja kao kesice, postoje i žuljevi koji se javljaju ispod noktiju. Nokat kasnije poplavi i otpadne. Ovo se dešava usled udaranja nokta u patiku. Rešenje za ovakav tip žuljeva jeste preventiva – pri kupovini uzmite pola broja veću patiku za trčanje.

Iskustva

Evo i citat sa jednog domaćeg foruma devojke koja je imala problema sa žuljevima i stopalima, a veoma nalikuje na moje iskustvo sa žuljevima i trčanjem po kiši.

…Ma da, ja bila tvrdoglava i nisam se obazirala na to da ne treba da nosim pamučne, već poliesterske čarape ili one koje na sebi imaju oznaku CoolMax jer je u njima noga uvek suva, ali kad sam par puta izula krvave noge iz patika, prizvala sam se pameti. Pamučne čarape upijaju znoj, trčati u mokrim čarapama zimi i nije neka romantika, a leti, posledično, nastanu žuljevi. Često noga u mokroj patici ‘proklizava’ što dovede do udaranja prstiju u obod patike pa nastanu i modrice pod nokatnom pločom. Što će reći: pamučna čarapa zna da napravi (blago rečeno) mnogo neugodnih trenutaka… priznajem sve sam iskusila.

Moje iskustvo je slično. Nakon sat vremena jakog treninga po kiši nastao mi je identičan žulj poput ovoga

Žuljevi - čest problem kod trčanja u mokrim patikama

Pošto sam dosta istraživao ovu temu napravio sam jedan rezime onoga što sam saznao skupljajući znanje na internetu.

Saveti

1. Žulj je jako teško lečiti. Ne postoji magija koja će ga otkloniti odmah. Morate biti strpljivi (što ni ja nisam). Pa ipak, a biste ubrzali proces možete…

2. Operite predeo sa žuljem mlakom vodom i sapunom (ja koristim onaj za decu, Merima)

3. Probušite žulj (sterilnom iglom – nemojte paliti iglu upaljačem, već je obrišite alkoholom). Mnogi će vam reći da žulj ostavite da se sam splasne. I to je ok, ako imate par dana na raspolaganju da leškarite. Ako hoćete sutradan da radite trening i slobodno da hodate, probušite žulj što pre.

4. Dobro iscedite. Ja ne cedim rukama, već tuferima za šminkanje (može i maramica, toalet papir).

5. Da ne bi došlo do mogućih komplikacija, infekcije, mažite: Enbecinom (mast za oči). To je antibakterijska mast i možete je kupiti u svakoj apoteci.

6. Žulj ne lepite hanzaplastom, već pustite da diše, da bi se brže stvorila nova koža ispod. Ja čak idem do tih granica da mi ova noga sa žuljem viri kroz jorgan, kako bi svež vazduh sa više kiseonika dolazio u kontakt sa ranom.

7. Postoje i hanzaplasti sa nekim melemom “Rekord”, ali je potrebno da ovaj hanzaplast nosite 4 dana?!? Moje iskustvo kaže da je ovo uzaludno.

8!!! Sve ovo neće učiniti da vam se žulj opet ne vrati. Promenite ono što je izazvalo žulj.

Moj žulj su izazvale neudobne patike. Kupio sam nove, a stare (koje su izazvale žulj) sam oprao i u njih sam stavio sportski uložak.

Preventiva

1. Pre trčanja namažite stopala vazelinom ili koristite bebi puder

2. Kupite čarape za trčanje. Sportske čarape u našim radnjama su najčešće tanke i od pamuka. Ako volite pamučne čarape- koristite deblje, a na dugačke treninge ponesite i čist par, da ih zamenite posle nekog vremena. Sintetičke čarape za trčanje su nekim trkačima bolje rešenje. Sve to zavisi od jedne do druge osobe, jer se nekim osobama noge znoje više a drugima manje. Osobe kojima se noge više znoje, za njih su kvalitetnije sportske čarape dobar izbor, na primer CoolMax. Obične poliesteske čarape su najgore rešenje.

3. Noga u patikama ne sme da “radi”, da ima “lufta”. Pazite pri kupovini! Patika mora da bude za pola broja veća, ali vaš osećaj u njoj mora da bude osećaj punoće. Ona mora jako da vas obavije i da maltene bude sastavni deo vaše noge. Isprobajte različite modele i procenite koji je vam najviše odgovara.

4. Patika se vremenom širi (takođe pri pranju), pa je u nekom trenutku morate zameniti. Ne obuvajte nove ili oprane patike na treninge duže od 7km.

Mi smo već pisali o žuljevima. Verujem da ste se i vi susretali sa ovim problemom. Ukoliko imate savet i preporuku za druge trkače, slobodno ostavite komentar.

Na sličnu temu pročitajte i:

Žuljevi Lično iskustvo u izboru opreme za trčanje Trčanje u jesen

Govna su počela da plivaju svuda oko nas!

Svi znate da postoje dijete koje obećavaju brzo i jednostavno mršavljenje. Postoje mnoge dijete koje su popularne, prvenstveno zbog toga što ne zahtevaju veliki napor i daju neke instant rezultate. Znajte sada da one samo čine štetu vašem zdravlju, naročito ako se gleda dugoročno.

Gladovanje

Gladovanje ili post je rasprostranjena metoda skidanja kilaže zato što daje brz rezultat. Pošto se unosi samo malo ili čak nimalo kalorija, težina se naravno gubi, jer se telo hrani samim sobom, a pretežno iz mišićne mase, čak do 50%. Ovo je potpuno nepoželjan tok mršavljenja i ne rešava problem telesne masnoće, već nasuprot tome, gubi se gro mišićne mase.

Mišićna masa ili mišići predstavljaju motor koji pokreće organizam i koji treba da sagori masnoću. Kada vaše telo izgubi ovu mišićnu masu, gubi takođe i sposobnost da sagoreva mast. Kao rezultat se dobija to da čim ponovo počenete da jedete, ta energija će da se uskladišti u masnom tkivu umesto da sagori u mišićima. To je jo-jo efekat, o kome je bilo reči u posebnom članku.  Što se više izgladnjavate, više ćete izgubiti mišićne mase i posle ćete biti sve deblji. Pored toga gladovanjem se postiže i gubitak važnih minerala, pa iako ćete biti debeli, bićete loše uhranjeni.

Moderne dijete

Pitajte bilo koju prijateljicu o nekoj dijeti. Svaka od njih je čula o 5-6 novih dijeta. Dijete nastaju i nestaju neverovatnim tempom. One se pojavljuju hirovito zato što neki žele da profitiraju na njima. Mnoge od njih su nezdrave i nisu ispitane. Svaka dijeta koja je ekstremno bogata ili siromašna proteinima i ugljenim hidratima je opasna. Dok neke od njih rezultuju brzim skidanjem kilaže, koja je u stvari voda, one mogu imati ozbiljne posledice. Osteoporoza, gubitak minerala, oštećenje bubrega, gubitak mišićne mase  su samo neki od rizika ovih modernih dijeta. Ako baš morate da upražnjavate neku popularnu dijetu, ona mora da sadrži osvrt na neke faktore:

stalnu promenu načina života stalan trening program dovoljan unos proteina i ugljenih hidrata umereno smanjen unos kalorija niži unos masti realističan plan gubitka težine (ne više od 2-3 kg /Mesečno) izbor hrane koji vam se dopada program koji nije univerzalni nego baš po vašoj meri, jer nismo svi isti. Pilule

Lekovi za mršavljenje se ne smeju koristiti na svoju ruku i treba im prići sa izuzetnim oprezom. Većina dijetskih lekova deluje na taj način što utiče na hipotalamus, dakle, mozak. Tada umanjuje osećaj gladi i povećava osećaj da smo siti, puni. Mnogi ovi lekovi nisu testirani i mogu imati opasne sporedne efekte. Jedan primer ovih lekova su Phentermin i Fenfluramin. Oni imaju efekat kada se koriste, ali po prestanku, težina se vraća na prethodnu, a javljaju se i ozbiljni zdravstveni problemi poput hipertenzije, ako i problemu sa srčanim zaliscima.

Pilule ostaju popularne jer ih mnogi smatraju za magičnu stvar, a ovo je najjednostvanija stvar koju možete uraditi. Ali zbog veoma teških stanja koje prouzrokuju, bolje ih je zaobići. Lekovi nisu rešenje.

Dijete sa minimum kalorija

Dijete sa minimumom kalorija su dijete sa manje od 800 kcal na dan su prikladne samo ekstremno gojaznim osobama. Ove dijete se moraju sprovoditi isključivo uz stručno medicinsko nadgledanje. Dijete su uglavnom u tečnom obliku koje sadrže veliki procenat proteina da bi se sprečilo gubljenje mišićne mase. Dugoručni efekti ovih dijeta su razočaravajući do sada. Ovaj neuspeh dijete je najverovatnije u tome što je potrebna promena načina života, a mnogi na nju nisu spremni. Naglasimo još jednom da je ovo isključivo namenjeno ekstremno gojaznim osobama, kod kojih nema drugih rešenja, uz stručni nadzor u svim aspektima dijete. I sigurno nije zdrava.

Zaključak

Nijedan od pomenutih načina skidanja kilaže nije zdrav, niti bi ih trebalo koristiti. Mnogi su opasni. Nijedan ne daje bespovratan gubitak kilaže bez promene stila života.

Zato upamtite glavne stvari: hranite se zdravo, jedite češće manje oboke i budite fizički aktivni. Neka sportske aktivnosti, recimo trčanje, budu sastavni deo vašeg života. Uradite ovako i videćete da će vaša kilaža doći na normalu i ostati takva. I ništa ne činite naprečac. Mršavite polako i sigurno.

Na sličnu temu pročitajte i:

Jo-jo efekat dijetaKalorijski deficitAtletska anoreksijaBulimijaIndeks telesne mase – BMI

Ovih dana pobegao sam sa porodicom na Durmitor da se malo odmorim od gradske gužve i sparine. Ako postoji mesto gde uživam svim svojim bićem onda je to upravo ova crnogorska planina. Mislim da ne postoji nigde takav spoj visokih planina, plavo-zelenih jezera, čistih izvora, jedinstvenih kanjona i prašumskih rezervata. Upravo tu se nalazi za mene najlepša staza za trčanje na svetu-staza oko Crnog jezera.

Nisam zadovoljan kako sam uradio trku ali jedno je sigurno-tog dana bolje nisam mogao.

Da, mislim da ću ovaj put dokazati i pokazati da ne samo sa dijabetesom možete istrčati trku već i totalno preangažovani i umorni. Sve se može kad se hoće!

Kada trčite u Beogradu, nekada nemate vremena ili mogućnosti da odete do Ade, Košutnjaka, Zvezdarske šume ili neke druge lepe staze za trčanje. Ponekad da biste odradili trening, izabraćate ulicu, jer je to najbrže rešenje. Pri tome, ako volite da istražujete kraj u kome živite uvešćete novost u vaš trening. Trčanje u novim predelima je dobro za motivaciju.

Tako sam i ja odlučio da odradim jedan trening. Počeo sam odmah iz svoje ulice (kod Obilićevog stadiona) i otišao do Kapije Beograda i nazad. Sve u svemu, lepo lagano trčanje za mene posle 35. Trke oko Avale i pređenih 9,25km za 55:10 minuta. Posle sam svratio i do Šumica i tamo uradio istezanje i koji zgib za snagu.

Možete pogledati i moju mapu sa Garmina.

Ono što vam prenosim u ovom tekstu jeste intervju jednog činovnika iz EU, koji govori upravo o onome što je i Vuja spominjao, a to je upotreba olovnog goriva kod nas. Mi smo dno dna što se tiče kvaliteta vazduha. Još kad se uzme u obrzi astma koja me svremena na vreme opominje, stvarno pomislim da je potrebno da se preselim iz Beograda. No, savet je da uvek birate zdrav(lj)ije  i trudite se da uvek budete bliže prirodi i čistom vazduhu. Barem vikendom! To je jedino što možemo da učinimo u ovoj situacji :(

Beograd – Srbija je zemlja koja treba da postane članica EU, ali mora da se oslobodi zaostavština iz prošlosti, pre svega loše infrastrukture i industrije koja radi sa zastarelim tehnologijama i zagađuje okolinu. Takođe, godinama se trudimo da ubedimo nadležne u Srbiji da izbace olovni benzin iz upotrebe.

Samo tri ili četiri države na svetu ga koriste, a Srbija je jedna od njih. Ipak, Srbija gradi novu ekonomsku i ekološku politiku i menja zakonodavni sistem u skladu sa evropskim standardima – rekao je u razgovoru za Danas Ahim Štajner, podsekretar UN i izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). On je tokom dvodnevne posete Beogradu učestvovao na prvom sastanku Konsultativne grupe ministara o upravljanju životnom sredinom.

Kako ocenjujete stanje životne sredine u Srbiji i način na koji rešavamo probleme u toj oblasti?

- Donošenjem novih ekoloških zakona stvorena je dobra osnova da se napravi pozitivno okruženje za kompanije koje bi ulagale u „zelenu“ ekonomiju. Investiranje u obnovljive izvore energije i reciklažnu industriju je šansa, ne samo da se očuva životna sredina, već i da se otvore nova radna mesta. Uostalom, zajedničko upravljanje vodama može da bude jedan od načina da se povežete sa susedima i da regionalnu saradnju podignete na viši nivo.

Da li se ekološki problemi razlikuju od zemlje do zemlje, ili se oni svode na dva ključna – nedostatak prirodnih resursa i klimatske promene?

- Priroda ekoloških problema je univerzalna. Promena u atmosferi ili ekološkom ciklusu izazvaće isti fenomen u Srbiji, Brazilu ili Indiji. Razlika je u načinu na koji te promene utiču na ljude. Ukoliko živite u oblasti Sahare i imate samo jednu reku, njenim gubitkom nestaće izvor pijaće vode i mogućnost da se živi u toj oblasti. Ukoliko ste siromašni i vaša egzistencija zavisi od prirodnog resursa, kao što je plodna zemlja ili šuma, onda promene u životnoj sredini imaju dramatičan uticaj na vaš život. Eksploatacija resursa je dostigla tačku kada priroda više ne može da obnovi izvore, koje smo do sada uzimali zdravo za gotovo.

Da li su ljudi danas svesniji ekoloških problema nego pre 10 ili 20 godina?

- Apsolutno. Sama činjenica da danas razgovaramo o transformaciji industrijske ka zelenoj ekonomiji, o smanjenju zagađenja i pametnijem korišćenju resursa, govori u prilog tome. Čitav 20. vek proveli smo u ubeđenju da ćemo razvojem tehnologije i industrije postati nezavisni od prirode, međutim, upravo taj nekontrolisani razvoj doveo je do globalnog zagrevanja. Sada smo postali još zavisni nego ranije. Postojanje klimatskih promena i pretnju koju one nose više niko ne dovodi u pitanje. Uostalom, danas su ekološki problemi postali i ekonomski.

Koliki uticaj ima svetska ekonomska kriza na ekologiju?

- Kratkoročno kriza destabilizuje sve što smo planirali. Kada nema ekonomskog rasta, smanjuju se i svi budžeti namenjeni ekologiji. Ne ulaže se u nova istraživanja, programi se ne realizuju. Ali interesantno je da u ovoj krizi vlade donose stimulativne mere ulažući u energetsku efikasnost. U obnovljive izvore energije prošle godine je uloženo 165 milijardi dolara, više nego što je uloženo u ceo naftni, gasni i nuklearni sektor. Solarna i energija vetra danas su dostojna konkurencija ostalim izvorima energije. UNEP je razvio koncept zelene ekonomije u doba krize, takozvani globalni „grin nju dil“, u vidu stimulativnih paketa kojima bismo investirali u poslove budućnosti.

Koji su prioriteti UNEP-a u narednom periodu?

- Trenutno smo fokusirani na stvaranje pozitivnih veza životne sredine i ekonomskog razvoja. Centralne teme su poljoprivreda, transportni sektor i obnovljivi izvori. Želimo da pokažemo kako ekonomija može da ima koristi iz ovih oblasti, a da pri tom ne dođe do zagađenja. Šume, ribnjaci, izvori pijaće vode previše se eksploatišu, a očekuje se da će se stanje ubuduće još pogoršati. Rešenje za neke od tih problema treba da potražimo u nauci, odnosno u novim istraživanjima. Neophodno je i naterati države da više sarađuju, jer ekološki problemi ne mogu da se reše u granicama jedne zemlje.

Koliko su države zainteresovane za saradnju povodom rešavanja ekoloških problema, kada se mnoge od njih suočavaju sa krajnjim siromaštvom?

- U tome i jeste poenta. Odakle hrana dolazi, ako ne iz zdrave, plodne zemlje? Ako zagađujemo tu zemlju, prinosi će svake godine biti sve slabiji i hrane će samim tim biti sve manje. Voda, plodno tlo, čist vazduh, sve su to osnove našeg postojanja, ali i ekonomije. Ako o njima ne vodimo računa, u jednom momentu ćemo ostati bez tih resursa. Živimo u 21. veku, ali teški metali iz elektrana, saobraćaja i elektronskog otpada truju našu decu više nego pre 30 godina.

Reforma UN u oblasti ekologije Ministri životne sredine iz 40 zemalja potpisali su juče „Beogradski proces“, dokument koji predlaže smernice budućih aktivnosti i reformi UN u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da je jedan od prvih koraka koje Srbija planira kao predsedavajuća Upravnim savetom UNEP, jeste formiranje neke vrste ekološke vlade koja bi reagovala u kriznim situacijama.

Izvor: Danas, Katarina Živanović

Na sličnu temu pročitajte i:

Automobili truju BeogradGradski vazduh i treninziTrčanje u letoZima i trčanjeNoćno trčanje

Jedna od najbitnijih stvari u životu svakog dijabetičara jeste prihvaćanje bolesti. Iako će većina reći da su je i prihvatili gotovo svakodnevno pobijaju tu činjenicu a jedna od stvari gde se najviše greši jeste sakrivanje dijabetesa od drugih.

Michael Jackson je umro u 50. godini života. Uzrok smrti je infarkt. Uzrok infarkt ne mora da bude srčano oboljenje, moguća je prekomerna doza itd… U svakom slučaju želim da skrenem pažnju na srčana oboljenja. Nisam siguran ali mislim da se srčana oboljenja rangiraju kao broj jedan ubica u Srbiji i da je preko pola smrti posledica ovih bolesti. Tragedija [...]

Za razliku od Pančeva u Beogradu ima mnogo mesta i ulica gde možete odraditi specifične treninge.

Jedan lep primer kako se treba odnositi prema prirodi i međusobno pomagati jedni druge jeste odnos čoveka i pčele.

Već sam ranije pisao šta mislim o našem zdravstvu. Na moju sreću, ja sam imao samo benigna iskustva sa doktorima u odnosu na to kakva su imali drugi.

Danas pročitah na e-novinama članak o smrti jednog zlatiborskog starine koji se pod stare dane razboleo, završio u užičkoj bolnici,  iskusio skoro svo crnilo srpskog zdravstva i umro posle nekoliko nedelja, skoro i ne dobivši lekarsku pomoć. Nije mu pomogla ni direktna urgencija kod ministra zdravlja, Tomice Milosavljevića.

Ovakva dešavanja ostavljaju čoveka bez reči, jer šta može da se kaže? Navešću samo reči sina ovog nesrećnika, rečene ministru:

“Ja ću, gospodine ministre, večeras da pronađem i ubijem jednog od ta tri lekara. Možda se onda jedan od preostale dvojice smiluje i pregleda mi sutra oca.”

Pročitajte…

Ovaj vikend sam se video sa Sašom Antićem iz Valjeva. U zadnje vreme se nešto dogovaramo da uradimo jedan trening zajedno i da se malo ispričamo i stalno se nešto ispreči. Konačno sam trenirao sa ”kraljem uzbrdica”.

Nedelja iza mene je protekla u znaku različitih treninga i privikavanja na paklene vrućine koje počinju.

Studenti u našem zdravstvu su oslobođeni od participacije. 511 je šifra za oslobađanje. Kada dobijete recept za neki lek, obavezno proverite da li taj broj piše na traženom mestu. (To se nalazi negde po sredini recepta, sa desne strane, tri polja ispod kojih piše: „Osnov oslobađanja od participacije.“) I nemojte da se ustručavate da tražite da vam ponovo napišu recept, ukoliko to nije slučaj. Standardna cena za participaciju je 40 dinara, ali to može da bude mnogo više, ukoliko piše da nista oslobođeni, a lek se delimično plaća. Takođe(što mi se danas desilo), participacija se naplaćuje prilikom davanja krvi ili za neku drugu laboratorijsku analizu. Jedna sestra mi je odmah tražila novac, a druga se setila da me pita za broj indeksa. Nemojte da dozvolite da vas pljačkaju bez potrebe, studenti ne plaćaju nikakve zdravstvene usluge, osim zubara.

A kad sam već kod zubara, ako ste napunili 18. godina, naplaćuje se i običan pregled, bez ikakve intervencije, 360 dinara. Tako da  vam preporučujem, idite kod privatnika, tamo će barem da vam zakažu besplatno.

Stari ljudi kažu: „Zdravlje je naše najveće bogatstvo!“ Nažalost, živimo u svetu gde se bogatim smatra samo čovek koji ima puno novca, pa mnogi preko tuđeg zdravlja pokušavaju da uvećaju svoje bogatstvo. Današnji zdravstveni sistem to omogućava ili možda tera na to. Ne želim da ulazim u njihove razloge. Na ovim stranama možete pročitati moja iskustva i iskustva nekih mojih poznanika, sa našim „dragim“ doktorima i „divnim“ zdravstvenim sistemom. Naravno, svaka čast izuzecima.

Cilj mi je da vam pomognem da se zaštitite i informišete o svojim pravima, makar o onome što ja znam. Takođe planiram objasniti neke stvari vezane za zdravlje mladih, za koje se često postavljaju pitanja na internetu, a još uvek je velika neinformisanost. Nadam se da ću uspeti da pomognem svojim malim-velikim savetima, jer prava informacija vodi ka laksem rešenju problema.

U članku Koliko je opasno zračenje wireless opreme? sam objasnio na koji način se utvrđuje u kojoj meri neki radio-predajnik za bežično umrežavanje emituje štetno zračenje. Vrlo često me pitaju da li se to odnosi i na mobilnu telefoniju.

Sa mobilnim telefonima stvar je ipak nešto drugačija jer oni rade na nižim frekvencijama te imaju veću prodornost kroz prostor, emituju veću snagu i koriste se vrlo blizu tela. Nemam tačne podatke, pa ne mogu da napravim sličnu tabelu kao što sam uradio za bežični radio opseg, ali evo nekih činjenica:

Dozvoljena izloženost na frekvenciji 900 MHz, na kojoj rade mobilni telefoni je 3 mW/cm2 (kontrolisana) odnosno, 0.6 mW/cm2 (nekontrolisana), a to je znatno manje nego za bežično umrežavanje.

Uz to, mobilni telefoni emituju znatno…

Ne, ne mislim na to da posedujete ličnog lekara, već na to da je prvi januar ove godine bio krajnji rok da svi građani izaberu svog lekara.

Niste? Ništa se ne brinite. Kako izgleda oko polovine stanovništva Srbije to nije učinilo, država je odlučila da rok produži za još šest meseci.

Ako ni nakon tog roka ne izaberete lekara, moraćete da plaćate preglede. Na prvi pogled to je loša vest, a na drugi pogled?

Ček, pa ja i sada plaćam te preglede. Ima preko 15 godina kako radim i plaćam zdravstveno osiguranje, a svega nekoliko puta sam zaista išao kod lekara. Ne zato što mi nije trebao lekar, nego zato što mi nije trebalo malteritranje našeg zdravstvenog sistema. Mnogo je jeftinije i efikasnije,…

Prijatelju, ja tebe vrlo dobro razumem. Imaš potrebu i treba da je zadovoljiš. Ti sam treba da misliš o sebi i svome zdravlju - ja ti mogu dati neki savet, ali te ne mogu naterati da radiš da tebi bude bolje. To je tvoja stvar.

Razumem i da ti smeta Zakon koji te ograničava gde smeš da pušiš. Razumem i zašto negoduješ i osporavaš argumente u korist zabrane pušenja.

Ipak sa jednim se moraš pomiriti: kada pušiš, ti prisiljavaš ljude oko sebe da i oni puše tvoju cigaretu, protiv njihove volje i najčešće, čak i ako im to pušenje smeta.

Praktično, ti direktno maltertiraš ljude oko sebe, a to je nedopustivo.

Kako nisi dovoljno civilizovan da to sam shvatiš, onda je morao biti uveden…

Dolazi zima, period kada Užice postaje najružniji i najzagađeniji grad u Srbiji. Kada počne sezona grejanja, pomešaju se čađ, izduvni gasovi i magla koja štipa za oču, davi pluća i truje dušu.

Užičko zimsko sivilo

Copyright © by Predrag Supurović (Digital Fingerprint: 34546erze56e4tz787978oiteqwerq234554)

Često se postavlja pitanje koliko je opasno zračenje wireless opreme i da li je zdravo provoditi dugo vremena u njenoj blizini. Ovo naročito brine ljude koji imaju wireless uređaje u prostorijama u kojima provode dosta vremena u toku dana.

Odgovor koji se uvek dobija je da zračenje nije štetno i da je daleko manje od opasnog, ali uglavnom bez konkretnih činjenica. Ovim člankom objasniću kako stoje stvari po pitanju dozvoljenog ozračivanja i koliko je stvarno zračenje uređaja za bežično umrežavanje.

Odmah na početku konstatovaću da je ralna pretpostavka da je svako zračenje u nekoj meri štetno zavisno od intenziteta i trajanja zračenja, ali da zračenje wireless uređaja, a svakako onih koji su u okviru propisa, nije ni blizu opasnom. Dakle oko toga…

ZAGREB – Od početka sledeće sedmice svi pušači u Hrvatskoj biće i zvanično izolovani od društva. Svoju lošu naviku moraće da skrivaju ili da traže ograđen prostor predviđen za pušenje, pošto na snagu stupa Zakon o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda.

Zakonom, koji je prošle nedelje većinom glasova potvrdio i hrvatski parlament, strogo se, uz pretnju vrlo visokim kaznama, zabranjuje pušenje na otvorenom i u svim javnim prostorima, s izuzetkom psihijatrijskih ustanova.

Novi zakon predviđa plaćanje novčane kazne od 1.000 kuna (oko 140 evra) za one koji prekrše zabranu pušenja na javnom mestu, dok će vlasnici ugostiteljskih objekata, kao i poslodavci koji budu tolerisali pušenje platiti kazne od 1.400 do 2.800 evra.

Uz to, svaka kutija cigareta u Hrvatskoj će, slično kao u zemljama Evropske unije, morati da ima opšte upozorenje o štetnosti pušenja, ali i dodatno, tzv. šok upozorenje u vidu slika koje prikazuju štetne posledice pušenja. Te morbidne fotografije prekrivaće najmanje 40 odsto zadnje strane kutije.

Iako je deo javnosti, pre svega pušača, proteklih sedmica vladi zamerao da se ovim zakonom "ulizuje" EU, vlada se nije dala omesti i čvrsto je ostala pri odluci da smrad cigareta protera s ulica i javnih prostora.

Ministar zdravstva Darko Milinović poslednje dve sedmice, odnosno od trenutka kad je vlada novi zakon uputila u saborsku proceduru, uporno ponavljao da je to zakon koji "većinu treba da zaštiti od terora manjine".

Mislio je, naravno, na činjenicu da oko 28 odsto odrasle populacije pušača svojom štetnom navikom prisiljava nepušače na jednako štetno i opasno pasivno pušenje.

"Znate li da bi se samo od katrana koji se dnevno dobije od popušenih cigareta u Hrvatskoj mogao asfaltirati put dug 400 metara?", upitao je Milinović svoje kolege, ministre pušače.

U burnoj javnoj raspravi o tome treba li ili ne getoizirati zavisnike od cigarete i prognati ih u izolovane "pušačke kaveze" moglo se čuti i da Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje samo za lečenje bolesti koje su direktno ili indirektno uzrokovane pušenjem iz državnog budžeta godišnje potroši oko 420 miliona evra.

Uprkos gomili potrošenog novca i trudu i zalaganju lekara, koji uporno upozoravaju na štetnost cigareta, godišnje se u Hrvatskoj i dalje prodaje u proseku oko 400 miliona kutija cigareta, a od posledica pušenja umre oko 14.000 ljudi.

 

Izvor: Gradjanski list