Planeta Srbija

Kad si srećan prstima pucketaj ti… Kad si srećan lupi dlanom ti o dlan… Kad si srećan lupi nogama o pod… Kad si srećan vikni glasno ti hura…

Brz mnogo pisanja u ovom postu… Jednostavno, ovih dana me verovato nećete videti da pucketam prstima, aplaudiram, lupam nogama po podu ili da se derem (tačnije, verovatno ću se derati, ali to sigurno neće biti HURA)…

Kad si srećan prstima pucketaj ti… Kad si srećan lupi dlanom ti o dlan… Kad si srećan lupi nogama o pod… Kad si srećan vikni glasno ti hura…

Brz mnogo pisanja u ovom postu… Jednostavno, ovih dana me verovato nećete videti da pucketam prstima, aplaudiram, lupam nogama po podu ili da se derem (tačnije, verovatno ću se derati, ali to sigurno neće biti HURA)…

Ilegalni bioskop je projekat TkH-centra u okviru kojeg se svake nedelje u 18h prikazuju filmovi koji mejnstrim kanalima teško da bi došli do publike u Srbiji. Opasne veze su saradnja TkH-centra i Anti trafiking centra i Srpskog saveta za izbeglice, a Ilegalni bioskop za potrebe priče o migracijama i trgovini ljudima Opasne veze proširuju i na ponedeljak (ovaj danas).

Ako imate vremena, spremite se i u 15h dođite u Kulturni centar Magacin (Kraljevića Marka 4, Beograd). Danas će biti održane tri filmske projekcije a između njih će biti panel nazvan Opasne veze: migracije, trafiking, laži i video trake. Filmovi koje možete videti su: u 15h Neželjeni (o deportacionom kampu u Rottenburgu u Nemačkoj), u 18h Kenedi se vraća kući (o Jugoslovenima koji su napustili zemlju u ratu i proveli više od deset godina u Zapadnoj Evropi kao azilanti ili izbeglice), te Opasne veze… u 20:30h (fikcionalizovani dokumentarac u kojem su istinite priče žrtava trgovine ispričane od strane posmatrača, nemih svedoka ili učesnika u procesu trgovine).

Ovaj poslednji je bio prikazan i sinoć. Osim što su priče koje se mogu čuti u filmu potresne i ostavljaju snažan utisak, sam film je snimljen na veoma zanimljiv način i pruža mogućnost da se dublje osetite ispovesti žrtava trgovine upravo jer ne vidite baš njih na ekranu već ostale učesnike ili posmatrače ovog procesa kako izgovaraju te priče.

Juče nakon projekcije bila održana i diskusija na temu seksualnog rada, ali se dosta pričalo i o samom filmu te uopšte o temi trgovine ljudima i tome kako je uobičajena slika o žrtvama trgovine pogrešna. Većina ljudi zamišlja mlade, lepe i naivne devojke koje je neko prevario da krenu ka zemljama Zapadne Evrope u potrazi za boljim životom, a žrtve su i muškarci, te osobe različitih starosnih dobi. Istaknuto je i da postoji značajno različit odnos prema osobama koje svesno odlaze na zapad da rade u industriji seksa i onih koji bivaju uvučeni u taj posao. Isto tako, različito se tretiraju ljudi koji plate da budu prošvercovani na zapad i oni koji bivaju prisilno prokrijumčareni. Da, oni koji planski odlaze na Zapad radi boljeg života bivaju tretirani lošije od onih koji to nisu baš tako planirali već “spontanije” dospevaju u slične situacije.

Puno tema, pitanja, problema… malo odgovora… ali valjda je odgovor u svakom od nas.

Naslov ovog posta je i naziv performansa u okviru akcije 16 dana aktivizma koju Autonomni ženski centar organizuje povodom 25. novembra - Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Kao što već, kao blogeri i pratioci blogosfere znate, BlogOpen se u obeležavanje ovog dana uključio akcijom podrške Sigurnoj ženskoj kući u Novom Sadu i molbom da svako ponešto napiše na svom blogu. Ja sam uspeo da preskočim 25. ali sa vam par dana ranije skrenuo pažnju na informaciju o tome, a evo dva dana kasnije i malenog posta…

Reagujmo dok ne bude kasno sam juče sasvim slučajno video na Trgu republike. Strpljivo sam pogledao i uzeo materijal koji su aktivistkinje davale. Performans teško može ostaviti ravnodušnim ikoga ko malo uključi makar gram mozga i dozvoli sebi da shvati o čemu je reč. Među ljudima koji su ga pratili u Beogradu bilo je nekih koji su glasno prokomentarisali “Sramota!”; ne znam da li je smetalo samo dešavanje ili što se tema nasilja nad ženama uopšte pominje… Bilo je i onih kojima je sam performans bio smešan (rekoh, treba uključiti mozak).

U sklopu 16 dana aktivizma performans (koji izvode Žene na delu) će obići još 9 gradova u Srbiji:

28.11. - 12:00h - Leskovac 28.11. - 15:00h - Niš 30.11. - 14:30h - Užice 01.12. - 10:00h - Bačka Topola 01.12. - 12:00h - Novi Bečej 01.12. - 15:00h - Novi Sad 05.12. - 11:00h - Velika Plana 05.12. - 13:30h - Smederevo 07.12. - 14:00h - Kruševac

Istovremeno, od sinoć je otvorena izložba Offbeat:Look.React u SKC-u. Izložbu možete pogledati do 10. decembra.

Evo, posle prošlonedeljnog nerviranja ali i konačno rešenog i overenog ugovora ušli smo u naš stan i počeli da gledamo šta ćemo i kako ćemo. Uh... u totalu nema toliko puno da se radi po sobama koliko je neophodno srediti kuhinju i kupatilu. Suma sumarum, calnućemo još jedno par hiljada evra samo na sređivanje, moja gruba procena oko 2500e. Ne daj Bože da bude više inače ćemo postati vlasnici stana koji nema ništa unutra, a vlasnici nemaju ništa u džepovima :)

Evo stvari koje treba da sredimo, možda nisu hijerarhiski sređene ali... otprilike...

Zameniti ulazna vrata u stan, promeniti bravu, izmalterisati i izgletovati ragasto na ulazuStaviti novi "name tag" na vrata, kao i na sanduče u hodniku zgrade, izlakirati sanduče, staviti "name tag" i na sandučeIzbiti prolaz iz dnevne sobe u kuhinju, izmalterisati i izgletovati ga, izbiti ragasto na starom prolazu i zazidati ga, izmalterisati i izgletovatiIzbiti pločice u kuhinji, prebaciti česmu i dovod sa jednog zida na susedni, staviti nove pločice na zidZamalterisati rupe ostale od starih visećih elemenata u kuhinji, staviti pločice i parket na pod u kuhinjiIzbiti sve pločice u kupatilu, skinuti sve elemente, nabaviti nov lavabo, šolju, tuš kabinuZameniti sve cevi u kupatiluStaviti odgovarajuće pločice u kupatilu, namestiti nove elemente i zatvoriti sistem za grejanje u vitrinicuStaviti pločice na pod u hodnikuOfarbati drvenariju u stanu, spoljnu ne dirati dok ne otopli, zameniti brave i naštelovati kvake na vratimaIzgletovati određene ivice zidova u sobama, hodniku i svakako u kuhinjiOkrečiti ceo stan, ako treba pre toga izgletovati plafoneIshoblovati parket u dnevnoj i spavaćoj sobi, postaviti nove lajsne na parketuUživati u svemu do sada urađenom i skupljati pare za opremanje stana

Sve u svemu, nema nešto puno da se radi u sobama, kao ni u hodniku, ali su najveći izazovi izbijanje novog prolaza u kuhinji, zaziđivanje starog, kao i sređivanje kompletne kuhinje i kupatila. Ja se zaista nadam da ćemo ovo rešiti do kraja januara, kako bismo što pre počeli sa kupovinom stvari, a do tada moraćemo žestoko da štedimo kako bismo sve uspeli da realizujemo...

Prošao je dan "C", odnosno dan kada smo potpisali, a bogami i overili kupoprodajni ugovor za stan. Olakšani smo za... skoro celu našu ušteđevinu, ali nam nije nimalo teško i pored toga. Znam da smo ustvari investirali u nešto naše, u nas same, u nešto čemu cena neće lako padati - naprotiv. Očekuje se da će cene stanova u Pančevu uglavnom rasti u skorije vreme. A koja je investicija bolja od nekretnine? Nema je.

Smešna situacija... Potpisali, overili, sredili sve, rukovali se... i dogovorili uskoro da uzmemo ključeve od njih. Pravno smo vlasnici stana, a stan par nedelja videli nismo :) Nije da nećemo, daleko bilo, ali nemamo ključeve. Dakle, još uvek nemamo ništa opipljivo u rukama, i još uvek ne možemo da kažemo da imamo nešto svoje. Svoj kutak, svoje zajedničko mesto, svoj ćumez, svoje ognjište... Ali uskoro, uskoro... subota, trebalo bi. A onda odmah, pravac stan, da uživamo u našem dugo traženom mestašcetu...

Ostao je još samo dan "D". Onaj dan kada će banka prodavcima isplatiti ostatak para i kada ćemo mirno i uz ogromno uzbuđenje za stalno fizički ući u naš stan.

U prethodnih desetak dana preko Facebooka je prošla informacija o sve češćim napadima na gej muškarce, te mesta okupljanja gejeva i lezbejki. U društvu u kojem živimo to ne deluje iznenađujuće, više doprinosi opštoj depresiji koja me opseda. Ono što je neobično oko napada koji su se desili u najskorije vreme je poprilična doza organizovanosti iza njih. Naime, napadači su počeli da ulaze u klubove u kojima se gejevi i lezbejke okupljaju, da se druže sa drugim gostima i da ih potom namamljuju da se nađu napolju. Potom ih dočekuje veća ekipa koja ne koristi reči već pesnice, noge… Lako možete zamisliti sliku! Tim povodom je Koalicija protiv diskriminacije pozvala sve nadležne (državne) organe da obezbede bezbednost građana i građanki Srbije drugačije seksualne orijentacije.

Ovim postom, osim što skrećem pažnju na problem, u neku ruku i odgovaram jednoj koleginici sa fakulteta koja je prošle nedelje potegla pitanje potrebe da se o pravima LBGT populacije uopšte priča (pošto je situacija “mnogo bolja no što je bila”) a istom prilikom se osvrnula i na gej paradu (prajd) i zašto je ona ikome potrebna. Ona konkretno, barem tako kaže, nema ništa protiv osoba različitih seksualnih orijentacija i nije joj teško navođenjem primera iz prvog pasusa odgovoriti. I donekle jeste u pravu, bolje je nego ranije i mnogo se više priča o LBGT pravima… Ali zašto bi bilo kome smetalo da se održi parada? Nije kao da se promoviše nešto užasno i nelegalno - ako mene pitate, tema je ljubav. A ja želim da mogu da volim bilo koga i da to javno pokazujem… naravno, ako ona(j) koju(ga) volim to prihvata

Prošle nedelje se na fakultetu pričalo i da je seksualna orijentacija privatna stvar i da ne treba da bude predmet javnog interesovanja. Slažem se. Tako bi trebalo biti. Svako bira svog životnog saputnika i niko mu se (manje-više) ne meša u to. Ali dok god se seksualna orijentacija može (u najmanju ruku) koristiti kao sredstvo nečije diskreditacije znači da nismo došli do nivoa na kojem se to s kim ja spavam zadržava u mojoj spavaćoj sobi. Znači da se mora pričati o različitim seksualnim orijentacijama i javno pokazivati da to ko s kim spava ne menja nečiju sposobnost da radi ono čime se bavi. Smatram da zato moramo raditi na tome da se što je više moguće približimo situaciji u kojoj se nećemo preneražavati kada vidimo da se dve žene ili dva muškarca na ulici drže za ruke i povremeno poljube… a to može samo tako što naš seksualni život nećemo držati u “klozetu”.

Još malo pa gotovo... Ali, kao što je moj imenjak rekao, toliko koraka u prokletom procesu podizanja kredita i kupovine stana postoji da to ponekada može itekako čoveka da izludi. Evo, sada se nalazimo u momentu gde bi trebali u četvrtak da potpišemo konačan kupoprodajni ugovor, overimo ga, da ja poteram još poslednja dva dokumenta koja su bitna (založna izjava i upis hipoteke u katastar nepokretnosti) pre nego što bi banka pripremila prenos sredstava na račun prodavca.

Uh... Zaista, kako rekoše u komentarima jedne malo starije teme, osećam malo gorki ukus u ustima... Osećam bolje reći pritisak sa svih strana i nije mi nimalo lako. A najgore u celoj priči je to što se sve dešava toliko sporo pa dođe momenat kada sve treba urnebesno ubrzati da bi stigli da odradimo u nekom normalnom roku. Najveći pritisak mi pravi suprug od prodavca, odnosno prodavačice. A zašto? Da li je čovek utripovao da ću ga zavrnuti ili šta već... svejedno mi deluje sumnjičav, dok njegova supruga mi kaže da sam ga ja pogrešno shvatio :)

Elem, razumem i ja ljude, pa pokušavam da te stvari objasnim i da mu predočim da pošto on podiže kredit u drugoj banci da proces u toj gde ja podižem i gde on podiže ne mora da bude isti, i da ćemo i Biljana i ja, kao i oni biti totalno obezbeđeni kupoprodajnim ugovorom. Tripozno...

Ipak, nadam se da ćemo u četvrtak sve to realizovati i da ćemo do kraja radnog dana sve moguće dokumente overiti i predati banci. A onda, kako mi rekoše - u petak isplata. I, Bože zdravlja... predaja, odnosno u našem slučaju preuzimanje ključeva :)

I brže-bolje, ubrzo nove slike našeg stana na Flickr-u!

Update: Sudovi štrajkuju, odnosno one klimakterične šalteruše su odlučile da nas muče jedno par dana, pa ćemo verovatno izvisiti da sve odradimo do petka. Ko nama diktira život, ja ne mogu da verujem... ipak optimista sam, valjda će se prokletinje dogovoriti sa ministrom sutra, jer ako se dogovore - možda i počnu da rade, pa mi i overimo ugovor. UH BRE!

Kako Tamburix pominje na svom blogu, danas je Blog Action Day kada bi svi blogeri trebali pisati o nekoj zajedničkoj temi. Ove godine je to životna sredina…

Već mesecima sam pasivan član social networking sajta change.org koji je posvećen i ovim temama. Odnosno omogućava povezivanje ljudi po ciljevima za koje se zalažu. Tamo sam naleteo na više predloga kako da poboljšamo naše životno okruženje, odnosno kako da svojim delovanjem makar utičemo na sporije uništavanje…

Tako sam ja počeo da u šoping nosim nekoliko platnenih cegera (brendirali su ih Gigabyte i Telenor) umesto da konzumiram najlonske kese. Kola pozajmljujem od roditelja samo kada apsolutno moram, a trudim se da što više idem peške te da gradski prevoz upotrebljavam što ređe mogu… A mogu :)  I planiram da svoju sledeću turu vizitkarti napravim na recikliranom papiru… a sve press pozive koje redovno dobijam više ne štampam (zahvaljujući ljubaznom reminderu koji u futeru svojih mejlova šalju ljudi iz agencije Bovan Consulting) već koristim Google Calendar koji me podseća na SMS i tako sve podatke nosim sa sobom u zgodnijoj formi…

Eto tri stvarčice koje bi svako mogao relativno lako da implementira i u svoj život…

Dakle, zaista lepa vest koju mogu da podelim sa svima vama (doduše čak sa 4 dana zakašnjenja) je da smo Bilja i ja našli stan koji nam odgovara i kaparisali. Eto, baš za jedno 10-15 minuta, odnosno nakon što napišem ovaj post, treba da odem do banke i da podnesem zahtev Kreditnom birou i time napravim prvi veliki korak kada je podizanje kredita u pitanju.

Nazvala tako mene u prošli utorak žena iz agencije i rekla da ima simpatičan stan koji nije preskup. I da bi bilo odlično ako bismo mogli da ga pogledamo u sredu, pre nego što izađe novi Pančevac, jer će se brzo prodati. Tako i odemo mi u sredu uveče i zaista se oduševismo. Dvosoban, 54 kvadrat, tj. 57 sa terasama, zajedno sa etažnim grejanjem na struju i u sasvim solidnom stanju - što je najbitnije - za izuzetno dobru cenu. Parketi, interfon, masivna drvenarija, kablovska, telefonska linija, pa i visoko prizemlje (nema tegljenja nameštaja!)... U blizini vrtića, škole, parkinga, poljane za igranje, prodavnica, zdravstvenog centra da i ne pričam. Sve je na dohvat ruke.

Sve u svemu, jedan pogled između mene i Bilje je bio dovoljan da znamo šta ovo drugo misli. Nakon odlaska, odmah smo u kolima odlučili da ćemo ga kupiti i sutradan smo već napravili predugovor i kaparisali stan.

Ostaje na meni da se zezam nadalje sa bankom i da što pre dobijem kredit kako bismo ljudima isplatili i ostatak. A oni se do 1. decembra iselili i ostavili nam našu prvu zajedničku i do sada najveću stvar - zajednički životni prostor. Naravno, Bilja i ja ne bi bili to što jesmo da nam odmah nije palo na pamet kako preurediti stan, pregraditi kuhinju i trpezariju na drugi način, srediti kupatilo, okrečiti... Ali polako... Cilj nam je da do februara sredimo sve kako treba, a onda da do marta, aprila imamo i opremljen stan. Čim ga budemo sredili i makar malo opremili, preći ćemo da tamo živimo zajedno.

Uh... jedva čekam!

Danas je poseban dan jer je jednoj posebnoj osobi rođendan…

Vi koji je znate samo online ste u velikom gubitku, jer je jako zanimljivo nju poznavati i van virtuelnog sveta.

Ona je ektra zanimljiva, pametna, slatka (posebno kad se ljuti dok je zajebavam ), šarmantna, lepa, nežna, umiljata, uvek ima sređene nokte…

Ima jako lepe usne, pune, i retke su prilike kad nisu jarko crvene…

Verovatno bi se o njoj mogla napisati knjiga, ali onda ja ne bih bio u prednosti u odnosu na ostale koji je znaju, tako da ću ovde stati…

Šta još reći sem: Wavilonska ribice, SREĆAN TI ROĐENDAN!

Ne mogu reći da nikad nisam imao sreće u školi, ali mnogo više vremena sam proveo posmatrajući druge kako imaju više sreće nego pameti (bukvalno) nego što sam se ja radovao što je i mene jednom “ubolo pitanje”…

Ništa bolje nisam očekivao ni od septembarskog ispitnog roka. Međutim dogodilo se totalno suprotno. Prvi predmet na koji sam izašao je LPRS (Logičko Projektovanje Računarskih Sistema). Stvarno obiman predmet za koji treba odvojiti podosta vremena da se spremi valjano, posebno ako se polaže ceo ispit. Samo da se knjiga rastumači treba par dana. Ja sam, kao i uvek, počeo da učim samo nekoliko dana pred ispit. Nekako sam preleteo sve, nešto zapamtio, većinu nisam i bez mnogo nade da ću ga položiti krenuo put fakulteta. Čak i kad sam izašao bio sam 100% ubeđen da ću pasti, međutim dogodilo se nešto što nisam mogao ni da zamislim. Položio sam … I to dobio 7. Kad me šlog nije strefio kad mi je drug javio rezultate.

Druga stvar mi se desila pre 2 dana. Isto je u pitanju ispit (SAU - Sistemi Automatskog Upravljanja), ali ovaj put samo usmeni. Ispit je relativno lak i može lepo da se nauči. Još u junu sam položio pismeni deo i odlagao sam usmeni do pre neki dan. Čitavih 9 dana sam imao vremena da se spremam, ali po običaju dočekao sam noć pred ispit da počnem da učim. Kao i sa LPRS-om , nešto pročitao, većinu nisam i nakon neprospavane noći otišao da bude šta će biti. Otežavajuća okolnost je bila to što mi se poništava pismeni u slučaju da padnem usmeni. Situacija je bila takva da sam od gomile papirića sa po tri pitanja izvukao baš onaj na kome su se pominjale tri stvari za koje pretpostavljam šta su jer sam o njima čitao svega par sati ranije. Naravno, nije bilo šanse da izvedem formule ili nacrtam ispravne crteže, ali gruba skica onog što je zapravo trebalo da se napiše mi je donela ocenu u index. U ovom slučaju 6. Nemam pojma koja je šansa da dobijem baš pitanja koja mi trebaju, ali znam da je osećaj bio dobar

Sve u svemu, u index uđe i prva sedmica i četvrta šestica. Sad imam sve ocene. Do sad sam imao čudnu naviku da dobijam ili 9/10 ili 6. U suštini, ili mi se svidi predmet ili ne… (btw. 8 imam iz sociologije… još jedan predmet koji me je smorio, ali znao sam lepo da profesoru pričam uopštene priče koje nemaju mnogo veze sa onim što piše u knjizi, pa sam tako na brbljanje dobio 8).

Koliko god voleo kuću kao koncept i koliko god se nadao kupovini kuće umesto stana, definitivno je zbog trenutne situacije u Pančevu pala odluka na stan. Zašto? Zaista ima gomila razloga koje moram da navedem.

Prvo, kao najveće razočarenje i najhladniji tuš posle divnog zagrevanja i skoro donesene odluke kupovine stana ponovo smo krenuli da gledamo stanove. Tuš koji smo doživeli kada smo za fine novce odabrali stan u izgradnji koji bismo otplatili za 5-6 godina. A onda juče - katastar, kanalizacija i stvari nisu kao što nam je izvođač predstavio. A mi, hvala Bogu, nismo sisali vesla da stvari tek tako progutamo i prihvatimo zdravo za gotovo. Stoga ostaje rešenje - kupovina malo većeg stana na više godina. Šteta, zaista šteta, bilo je to predivno rešenje iako neistinito...

Originalan plan je uvek bio da uzmemo stan ili kuću koja je uknjižena, kako bismo dobili kredit uz subvenciju države. Priuštiviji je i lakši za podnošenje. To nas ograničava ili na Kotež 2 odnosno Strelište ili kuće koje su ko-zna-gde. Pošto smo za prvo vreme odustali od kuće, ograničeni smo samo na ova dva naselja na kojima su nekretnine baš iz tog razloga skuplje. Ok, naći ćemo nešto što nam odgovara, ali što će biti skuplje. Jebiga, takva je glupa situacija u katastru i takvo je eksploatiteljsko tržište koje namerno digne cenu tih stvari koje se traže. Šta da se radi.

Gledaćemo dok ne nađemo nešto što nam odgovara, oboma. I red je više da se skrasimo, muka mi je od seljakanja tamo-amo, švrćkanja kod prijatelja (a prijatelji ne mogu kod nas jer nemamo krov nad glavom...) i nemanja sopstvenog prostora. Rok koji sam samom sebi postavio je kraj ove godine. Do kraja 2007. moramo naći odgovarajuću nekretninu i ući u postupak odobravanja kredita.

Samo se nadam da ćemo taj famozni kredit otplatiti što pre, pa čak i pre zvaničnog roka za koji smo radili računicu, kako bismo kupili plac i polako krenuli da gradimo kuću. Prve naznake su takve da privatan posao samo navire sa strane a ja ću ga svakako prihvatiti! Samo ću uz više posla sa strane moći da pokrijem mesečnu ratu ali i da uštedim sa strane za druge stvari, kao što je taj plac i ta kuća koju oboje toliko želimo...

Juče je LABRIS (Organizacija za lezbejska ljudska prava) predstavio rezultate istraživanja o govoru mržnje prema osobama drugačije seksualne orijentacije od većinske. Praćene su četiri televizije (B92, RTS, Studio B i Pink), a tokom decembra prošle godine i proleća tekuće zabeleženo je 27 priloga sa lezbejskom i gej tematikom. Neću na mom parčetu weba kuckati agencijski izveštaj. B92.net je preneo FoNetovu vest, a evo Tanjugove (ne mogu je naći na njihovom sajtu, ali je zato projurila MySpaceom).

Meni je prvi utisak da je ovom prilikom više novinara prisustvovalo dešavanju, ali to ne znači i da se pojavilo dovoljno priloga. Namučio sam se 30ak minuta da nađem da je na B92 konferencija pomenuta i to je sve. Google obično za razne upite omogućava da se mnogo brže dođe do rezultata.

Rezultate istraživanja možete saznati ako preuzmete PDF, a preciznije objašnjenje pojma govor mržnje na engleskoj Wikipediji. Nakon zvaničnog dela (Dragana Vučković ispred LABRIS-a, Miša Stojiljković, novinar B92, pričao je ulozi i odgovornosti medija, i pravnik Saša Gajin koji je pričao zakonskoj strani priče o govoru mržnje) samo je novinarka Tanjuga komunicirala sa govornicima i pritom iznela svoje opservacije o ljudskim pravima seksualnih manjima i uspela da me dovede do neverice kada je pričala da to ne treba da bude ništa posebno jer svi smo mi isti… Mislim, jasno je meni da smo svi isti i bilo bi dobro da svi tako misle, ali valjda je njoj jasno i da to ne misle svi i da je neophodno boriti se za ljudska prava, i generalno i u slučaju ugroženih grupa. Mnogo me više iznerviralo kada je rekla da možda i nije loše da se pojavi i druga strana po pitanju tematike jučerašnje konferencije?! Tom logikom ne bi trebalo da nam smeta najavljeno okupljanje neonacista, ali na sreću naši zakoni zabranjuju i takva okupljanja i iznošenje stavova koji direktno pozivaju negativne akcije protiv neke grupe.

Odličan zaključak je izneo Miša Stojiljković rekavši da nam skorija istorija lepo pokazuje da se problemi mogu rešiti ako postoji politička volja. O nasilju nad ženama i decom više nije tabu govoriti, ali nakon dugotrajnog ozbiljnog medijskog izveštavanja o tim temama. Slično bi trebalo da se desi i kada su lezbejke i gejevi u pitanju, umesto da se teme vezane za seksualne slobode pominju u posprdnom ili potpuno uvredljivom kontekstu.

Gledam dana sajt Blica (mnogo je bolji od onoga što pamtim… a nemam pojma kada su ga menjali, možda je i dosta dugo ovakav), čitam tekstiće i naletim na priču o tome da deca trebaju sama izabrati zanimanje. I u sklopu teksta link na test Izaberi idealno zanimanje… Naravno da nisam odoleo, a evo rezultata:

Ti si prijatna, miroljubiva i veoma društvena osoba. Nemoj uvek da razmišljaš samo o drugima, pomisli ponekad i na sebe! Idealna zanimanja: - Slikar, muzičar, pisac - Vaspitač - Socijalni radnik, lekar

Već dva meseca aktivno (izuzev za vreme godišnjeg odmora) Bilja i ja tražimo neku nekretninu za koju ćemo podići kredit i napokon ostvariti sve naše planove. Ali, izbor stanova (koje neću ovde spominjati - to je posebna priča) i naročito kuća je očajan i sve što smo pogledali ima neku ogromnu manu zbog koje nismo spremni da popustimo i da se uvaljujemo u neke nove, nepotrebne avanture.

To je neverovatno koliko nekretnine ovde koštaju i koliko je skoro nemoguće doći do neke normalne kuće sa makar dva priključka: trofazne struje i vode. Da ne pričamo o tome da je nama neophodno da je kuća uknjižena ili makar legalizovana kako bi mogli da podignemo odgovarajući kredit. Uvek nešto fali. Ali to nisu male stvari koje fale, neee...

Uzmimo samo primer par kuća koje smo gledali i za koje smo bili... ili možda i dalje jesmo zainteresovani. Verovali ili ne, ni sam ne znam više šta da mislim. Recimo, jedna kuća ima veliki plac, sređeno prizemlje, potkrovlje koje je moguće sa malo investiranja srediti super, pa čak i garažu i telefon! Ali nema grejanje (dobro, to je stvar oko koje mogu najviše da popustim) ni gradsku kanalizaciju (čak i ovde mogu popustiti) ali Bože - pa nema ni gradsku vodu!? I ne zna se da li se može uopšte dovesti do kuće. Pa ako treba da se perem kišnicom, podzemnim vodama i da pijem to - e, pa vala neću! Na stranu to što je malo dalje od grada, to da ne spominjem.

Drugi primer je primer divne i skoro nove montažne kuće. Godinu i po dana stara, samo. Manja je od prethodne, manji je i plac, ima čak i vodu, trofaznu struju, septičku jamu, čak je i legalizovana (samo treba da se uknjiži), ali se do nje dolazi "preko sedam mora i sedam gora"! Dakle, ne da ste na periferiji grada, nego... pa negde se nalazite u slepom crevu i ne možete odatle da odete. Šanse nema. A dolazak do te kuće je mučenje, a pogotovo bi bilo zimi. "Urbanizovaće se ovo, dečko, za par godina sigurno". A to što bih živio u sred kukuruza i svaki dan gacao po blatu - nikom ništa, ne?

Treći primer je bliži centru. Opet, nije centar, jer centar ni ne tražimo jer je papren i nepriuštiv, ali ima i školu i obdanište blizu. Najmanja je od svih, ali ima i garažu, lepo dvorište, pa i vodu, struju, kanalizaciju pa čak i grejanje! I radionicu, mali roštilj, letnju kuhinju! I uknjižena bogati! Ali ja tu ne mogu zamisliti ni sebe a kamoli nas dvoje. Niti je to naš stil, a o tome da pored kuhinje, trpezarije, kupatila i dnevne sobe imate samo još jednu spavaću sobu - ne treba posebno ni pričati. I da crnjak bude najveći... cene sve tri su okvirno iste. Razlika između najjeftinije i najskuplje je 2000e. Hej bree...

Ovo je samo ono što smo pogledali i što smo bili stavili u uži izbor. Ostale budalaštine koje smo videli i cene koje su ljudi tražili za njih nisu uopšte vredne spomena. Samojedan savet - ako tražite kuću ili stan izbegavajte oglase sa izrazima "vredi pogledati", "može se živeti u njoj", "adaptabilno" i tome slično. Bacićete svoje cenjeno vreme zasigurno. I posle neka mi neko kaže da je traženje kuće ili stana ustvari "slatka muka".

"Slatke muke"... my ass!

Da me neko pre ovog vikenda pitao da li znam šta je JCI (pritom izgovarajući akronim) verovatno bih bledo blejao? Razloženo na Junior Chamber International reakcija ne bi bila mnogo drugačija, ali to je najviše zato što nas pamćenje (pre)često laže. Video sam ja i ranije njihov sajt, kao što sam i pre više meseci posetio nekoliko (ne brojim) puta blog koji vodi Miss Cybernaut. Ipak, zahvaljujući njoj u subotu sam posetio godišnju nacionalnu konferenciju organizacije JCI i sada više niko ne može da me uhvati nespremnog.

Elem, zbog karaoke zezanje u petek uveče / noću nisam se pojavio na početku JCI konferencije, ali sam ipak uleteo na (za mene) najzanimljiviji deo - predavanje Ane B. Bovan o lobiranju. Način izlaganja, način na koji je tema obrađena, malo primera i delić praktične radionice… ostavili su fenomenalan utisak na mene. Nakon toga klopica pa kratko predstavljanje investicionog potencijala Srbije - nije baš bilo priče o IT sektoru kao nečem interesantnom i potom kafica. Za kraj dana, švajcarska JCI delegacija je predstavila način na koji oni grade svoju organizaciju, podižu svest o njenom postojanju, ciljevima, značaju… O tome dobro govori i da su govornici bili momci iz Holandije i Nemačke koji u “Švici” rade.

Utisak koji nosim sa sobom je da se najbitniji aspekt konferencije - networking - najviše “desio” u holu tokom pauza za kafu i klopu. Tako sam upoznao, najpre, Everta (pomenuti Holanđanin iz Švajcarske) a potom i Bojanu sa kojom onda komunicirao do kraja konferencije, dok je Miss Cybernaut u astronautskom fazonu orbitirala okolo sviju nas. Sada čekam događaj najavljen za početak oktobra…

Uhaj… Duže od mesec dana nisam ništa metnuo na ovo skoro zaboravljeno parče weba Delom zbog posla, a mnogo većim delom zbog oporavka od posla. To što sada kuckam znači da je vreme blogoposta prošlo…

A prvi post u septembru tiče se polaska u školu. Naime, trenutno najmlađi Herman (barem u mojoj porodici) ove nedelje krenuo je u prvi razred. Prvi dan je protekao u svečanoj atmosferi; četvrtaci su napravili priredbicu kojom su novim učenicima poželeli dobrodošlicu i predstavili im učiteljice koje im ostavljaju. Već drugog dana održani su i prvi časovi, a tokom ove nedelje imali su po dva časa dnevno. Za sledeću nedelju najavljeno je povećanje na tri dnevno, a nakon toga možda budu imali čak četiri na dan, ako njihova koncentracija to bude dozvoljavala.

Ako je sudeći po Kosti, koncentracija će biti određeni problem. Juče mi je roditeljski sastanak koji se održava u 17h javio u 15h… na sreću pa je njegova majka uspela da pobegne s posla. Sudeći po njenoj reakciji na roditeljski, “zabava” sa školovanjem nam tek predstoji… Detalje sa stastanka saznaću narednih dana.

Inače, prvog pravog školskog dana dok je učiteljica dočekivala svoj razred (I/1) mene je ispred školske zgrade dočekao profesor geografije (zvali smo ga Buda, kako god da mu je ime) koji mi je predavao od 6. do 8. razreda. Koliko se sećam u 5. smo imali neku profesorku. Vrlo brzo smo se dogovorili da mu u skorije vreme pomognem da na računaru namesti srpski interfejs (pretpostavljam da je XP u pitanju). A kako su izgledali prvi dani, pogledajte na nekoliko fotkica (kliknite na thumb za veću sliku).

Najpre, Kosta (koji nije poslednji u dnevniku) stoji sa društvom nakon što je dobio ranac od opštine Savski Venac.

Spajdermen odlazi na prvi čas.

Kosta sa drugom iz klupe (i najboljim drugom iz vrtića)… Dvojac koji će praviti urnebes u školi.

Omiljena školska zabava…

Bacivši pogled na statistiku primetio sam da je nekoliko meseci od poslednjeg zapisa “Migrena” ubedljivo najčešća reč u pretragama koje su doveli do mog sajta. Čak 144 puta.

63 puta jazz i 34 puta jazz festival. Ostalo izgleda sasvim očekivano za ovaj profil sajta.

Ok, onda da probamo lečiti migrenu muzikom? Da ne bude nesporazuma, samo kao prevencija. Ovo mi je zgodna prilka da podelim nešto od onog što slušam ovih dana sa vama. Naravno, možete sastaviti i svoju Playlist-u. Važno je da deluje pozitivno na vaše metalno zdravlje.

Dolazi li neko 28. septembra u 20.30 u Sava centar na Paco de Lucía koncert?

Kontraindikacije: Za osobe koje su neosetljive na ovaj profil muzike,

glavobolja je zagarantovana.

U jednom od prošlih postova sam pisao o selu gde sam živo prvih 5 godina. Sledeće 3-4 godine sam živeo u malom gradiću po imenu Okučani. Okučani se nalaze na svega par kilometara od autoputa Beograd-Zagreb, otprilike na jednoj trećini dužine autoputa udaljenosti od Zagreba. Na 50ak kilometara je granica sa Bosnom (preko granice je nekadašnja Bosanska Gradiška, sada se zove samo Gradiška). Što se tiče udaljenosti od Mašićke Šagovine, nisam siguran koliko ima u kilometrima, ali, po mojoj proceni, nema više od 30ak kilometara.

Ovako Okičani izgledaju danas (nisu se mnogo promenili od kad sam ja živeo tamo):

View Larger Map

U sredini je zgrada u kojoj sam živeo u jednom stanu na trećem spratu. Odmah pored, na jednoj strani je zgrada opšitne, a na drugoj zgrada SUP-a (bar je tako bilo za vreme Republike Srpske Krajine, sad ne znam kakve funkcije imaju). Preko puta se vidi škola u koju sam išao prvi i drugi razred (ne ceo drugi, samo do 1. maja). Kažem do 1.maja jer se tad odigrala operacija bljesak i svi su izbegli u Bosnu.

Ono po čemu bi Okučani zapali nekom za oko danas je možda činjenica da se pojavljuju atlasu koji se koristi za osnovnu školu (ako nije bilo modifikacija) kao primer specifičnog rasporeda ulica ili kao rodno mesto Grigora Viteza (do duše on je rođen Kosovcu, ali su toliko blizu da se praktično ide peške iz jednog mesta u drugo), pesnika koji je između ostalog napisao Antun Tuna (kad sam ja bio mali sva deca su znala ovu pesmicu, a i danas je mnogi znaju).

Skoro sam saznao za sajt okucani.com. Izgleda da sajt nema nikakve veze sa današnjim Okučanima, nego se tu uglavnom okupljaju ljudi koju su tamo živeli u periodu 1991-1995. godina.

Pošto su ovo dve od najvećih alergenskih reakcija organizma na polen ambrozije, pokušaću da vam dam par saveta kako da se branite i kako da držite svoj organizam u koliko toliko normalnom stanju. Naravno, perfektnog stanja bez curenja nosa, kijavice pa i crvenila oka nećete imati do početka jeseni, odnosno do kraja septembra, ali treba dotle izdržati. I naravno, trebate imati kvalitetan život, a ne da psujete i taj (gle čuda!) američki korov i vladu što (gle, opet čuda!) ne radi ništa po pitanju toga.

Više je simptoma alergije, svakako to su kijanje, svrab u nosu, obilato curenje nosa, oticanje kapaka, otežano disanje, suzenje očiju, crvenilo očiju... Curenje nosa i crvenilo očiju mogu se pogoršati i tada nastaju ove dve najveće napasti u toku alergijskog perioda.

Rinitis

Prvo i prvo, ono što dolazi sasvim ubrzo nakon početne kijavice jeste curenje nosa. Možete biti sasvim sigurni da vam ovo ne gine i da se itetko može pogoršati. Rinitis je moja najveća boljka odnosno najveći problem od kada sam postao alergičan na ambroziju. Jedino što vam u ovim trenucima može pomoći jesu bilo kakve kapi za nos (recimo Olynth ili Nafazol) ili fiziološki rastvor. Preporučujem za početak ovo drugo, a ako ne pomogne fiziološki rastvor - pređite na kapi. Ali pazite sa kapima, jer mogu (kao kod mene) da naprave nekada više štete nego koristi. Pogotovo ako je u pitanju Nafazol. Često korišćenje će zapaliti sluzokožu nosa i naći ćete se u situaciji da ćete konstantno koristiti kapi za nos.

Ako imate baš takvih problema - onda preporučujem sledeće. Smanjite unos kapi za nos, onda kada su vam najpotrebnije: uveče, pred spavanje. Znam da je rinitis toliko uporan da vas može izludeti, da ćete biti nervozni zbog začepljenja nosta, ali morate imati stprljenja. Uostalom... šta mislite kako je meni?

Ako je rinitis ipak uporan i češće vam zapušava nos (kao, opet meni) pokušajte da smanjite nervozu i češće korišćenje kapi time što ćete otpušavati samo jednu nozdrvu i dozvoliti da se sluzokoža u drugoj oporavi. To bi trebalo da traje jedno nedelju dana. Kada se ta nozdrva oporavi, trebalo bi da polako ostavljate kapi i da sve ređe (baš uveče ako treba) stavljate kapi u drugu nozdrvu. Time ste za dve do tri nedelje skroz rešili problem.

Baš je moj trenutni slučaj (prošlogodišnji je bio još gori) da sam u fazi kada bataljujem kapi na levoj nozdrvi dok mi je desna upaljena izuzetno. A skoro da više ni ne kijem, što će reći da to začepljenje nosa više nije do alergije koliko do upale izazvane kapima za nos.

Konjuktivitis

U mom slučaju konjuktivitis je prošle godine bio nepoznanica i nešto što se prvi put javilo Bog-će-ga-znati-zašto. Vrzmao sam se po lekarima dok naposletku nisam shvatio da sam alergičan na polen ambrozije i da je konjuktivitis jedan od simptoma. Prošle godine sam mesec dana "vukao" crvenilo očiju, neverovatno suzenje i svrab da sam osim kapi morao da koristim i mast za oči. Užas jedan.

Preporuke su da posle pregleda kod doktora uzmete recept za kapi za oči. Oftalmol, Gentokulin, šta vam već daju. Opet, njih treba iskoristiti posle 8 dana (posle tog roka nakon otvaranja bočice se bacaju, potrošili ih vi ili ne) i koristite ih po propisanom receptu. Ako se crvenilo javlja samo ujutru, kao kod mene, nije neophodna poseta lekaru i kapi za oči. Najverovatnije da će problem rešiti neki od antihistaminika, kao što je Pressing koji možete popiti ujutru. Ujutru, baš zato što se ujutru javlja veliko crvenilo koje ćete ako popijete ovaj lek prestati za sat-sat i po.

Ako ništa ne pomogne, naravno, posetite lekara. Ako je bilo koji od ovih simptoma jak i intenzivan, slobodno ga posetite čim se pojavi ili intenzivira. Vrlo je moguće da možete postati alergični od ove ili sledeće godine jer je koncentracija polena izuzetna, što svakome smeta ne samo alergičnima. Nadam se samo da nećete.

I konačno, trudite se da organizam ne izlažete previše polenu u vazduhu i da se što zdravije hranite. Dakle, zaboravite otvorene prozore ujutru i tokom noći, izlazite samo kada morate napolje a pokušajte da pijete i Kombuhu (pravi trenuci za to su baš kada imate problema sa respiratornim organima, naročito sa nosem) ili pak da konzumirate matični mleč ili med. Time jačate imunitet i pomažete organizmu da se što prirodnije odbrani od ove napasti.

Prvih pet godina mog života sam živeo u selu Mašićka Šagovina, opština Nova Gradiška, Hrvatska. Evo kako selo danas izgleda iz satelita:View Larger Map

Nekad je bilo mnogo više kuća. Ovi crni kvadrati i pravougaonici što se vide pored puta su u stvari zapaljene kuće, a obnovljene su samo one čiji se krovovi vide. Kroz sred sela i dalje teče potok, samo što se sad ne vidi od rastinja. Selo je zapaljeno 1991. i svi stanovnici isterani ili pobijeni. Danas tamo živi jedan čovek (ako nije došao još koji u međuvremenu), a ostali navrate po potrebi. Nema struje, vode ni telefona i nije bezbedno udaljiti se od glavnog puta zbog raznih mina zaostalih iz rata.

Ja sam zadnji put tamo bio pre 3 godine. Od tada nisam išao zbog papirologije, ali i to treba uskoro da se sredi, pa se nadam da ću doneti neke first-person slike. Inače, mislim da se na ovom snimku vidi kuća gde sam ja živeo, ali nisam siguran. Teško sam prepoznao kuću i kad sam došao pred nju, a kamoli na stalitskom snimku, međutim, zbog udaljenosti od mosta i nekih drugih stvari pretpostavljam da sam potrefio deo sela.

Godišnji odmor je izmileo poput zrnca u peščanom satu. Postavljam ga naglavačke pa ispočetka u novu radnu godinu.

Tokom ovog perioda malo sam zapostavio blog. Jednostavno nisam imao šta da kažem. Doživljavam ga kao zadovoljstvo a ne obavezu, pa sam izgleda radio na tome da tako i ostane. I ako nerado, smogao sam snage da radim na nekoliko…hm…to se sad moderno kaže - projekata.

TisacoopBaratZeleni svet ( još malo pa gotovo)

Dovršio sam gotovo sve započete radove na platnu i malo crtao. Pronašao donatora za pro nalog na flickr-u, gde se ponovo mogu razgledati fotografije koje sam tamo do sad postavio. Ponovo sam otkrio i lepotu cvetanje Tise. A što mi je posebno drago, obogatio svoju muzičku kolekciju sa sjajnim jazz albumima. Nije loše za jedno leto.

Eh, da… slomio sam fotoaparat

Malo se strpite dok radove ne postavim na sajt.

Kombuha ima ogromne pozitivne efekte. Videćemo da li će me odbraniti od polena ambrozije.

Prošle godine, otprilike u ovo vreme, počeli su moji problemi sa alergijom. U to vreme alergija mi je zvučala kao jedna nemoguća stvar, jerbo nikada na bilo šta nisam bio alergičan. Odradio sam bio test alergena jedno mesec dana kasnije i otkrio da sam na skali od 1 do 100 alergičan čak 98,9 na polem biljke ambrozija. U to vreme sam imao velikih zdravstvenih problema... sa suzenjem očiju i konjuktivitisom, čestom kijavicom, upalom sinusa, pa na kraju i sa grlom. Čak sam jedno vreme bio navučen na Nafazol ili Olynth. Sve se polako smirivalo, ali sinusi i nos nikako...

Tada sam pokušao da pijenjem napitka Kombuha smirim i tu poslednju stvar. I posle par dana, sve je prestalo - kao rukom odnešeno.

Zašto sve ovo pričam? Ovo je vreme kada cveta ta prokleta biljka ambrozija i pravi probleme milionima ljudi, među kojima sam svakako i ja. Nažalost. Već sam primetio prve simptome pre neki dan - kijavica, blago zapušen nos i svrab u očima. Čak sam se jutros probudio sa crvenilom levog oka.

Moj pristup problemu

Od ponedeljka sam počeo da pijem Kombuhu po jednu litru dnevno i mislim... ne, ne... smatram da ću na ovaj način da se odbranim od proklete alergije. Ako i ne uspem da se odbranim, sigurno će posledice alergije biti mnogo manje, a izlečenje višestruko brže. Verujem u potpunosti ovoj čudesnoj gljivi.

Još jednom da napomenem - ko ima bilo kakvih zdravstvenih problema, a naročito sa respiratornim sistemom (grlo, nos) neka proba Kombuhu. Jeste, u prvi mah miris je očajan, ali se ubrzo naviknete, stoga makar probajte. Kada budete videli kakve pozitivne efekte ima na vaš organizam, zavolećete je kao i svi koji su je do sada probali.

Tačno mesec dana nakon inicijalne potrage za dobrom nekretninom u Pančevu, otišao sam do banke da bih se raspitao o stambenim kreditima. Dakle, moj odlazak nije bio bez razloga, već je u suštini bio isprovociran nedostatkom informacija. Odem ja tako i dobijem skoro sve informacije koje su mi potrebne, a koje bih želeo da podelim sa vama jer će nekome sigurno zatrebati.

Ko može da uzme ovaj kredit?

U ovom momentu, interesovao sam se za neku sumu koja bi u mom slučaju pokrila jednu od nekretnina za koje sam se zainteresovao. I saznao sam par jako bitnih stvari zbog kojih mi je - takoreći - pao kamen sa srca:

Stambeni krediti uz subvenciju države mogu se dobiti čak iako planirate da kupite kuću, dakle ne mora da kupujete stan, i to nov.Isti ovi krediti se odobravaju i za pojedinačne osobe, što znači da iako su u startu odobravani (mladim) bračnim parovima - sada se odobravaju i pojedincima (koji će u mom slučaju postati za pola godine-godinu mladi bračni par :)Odgovor na odobravanje / neodobravanje od države se ne čeka previše, jedno mesec do mesec i po dana, što je sasvim prihvatljivo - i za mene i za prodavca recimo.Prednosti kredita uz subvenciju države

Da kamatna stopa koja se ovim kreditom uz subvenciju države uopšte nije naivno manja dovoljno svedoči to da je kamata u mojoj banci oko 7,4% na godišnjem nivou, dok ako vas država sufinansira ta cifra pada na čak - pazite ovo! - 4,38%. Ko iole razmišlja ozbiljno o kupovini stana ili kuće, a mlad je - ozbiljno treba da razmisli o ovome. Jer, ušteda koja se ostvaruje na ovaj način je neverovatno velika (najmanje 3000 evra). O mesečnoj rati da i ne pričamo. Dodatne prednosti koje ovi krediti daju su:

Manji administrativni troškoviBrza procedura ako kredit želite da uzmete u banci u kojoj primate platuManje učešće (najmanje učešće je 5%)I naravno, duži rok otplateUslovi za dobijanje kredita

Naravno, da biste uopšte aplicirali za ovaj kredit, potrebno je ispuniti neke uslove. U mojoj banci uslovi za dobijanje ovog kredita su:

Stalni radni odnos (na neodređeno vreme) minimum 6 meseci u sadašnjoj firmiIzmeđu 23-45 godina starosti u trenutku podnošenja zahteva za kreditMaksimum 65 godina u trenutku dospeća poslednje rate za kreditRata kredita uz ostale obaveze (recimo da vam je rata 25%, a vi uzmete i kredit za auto - pa to sve zajedno) da ne prelazi 50% ukupnih primanjaPlata da nije veća od 100.000 dinara (I wish!)Prenos ličnih primanja na tekući račun u banku u kojoj uzimate kredit (nije neophodno kod svih banaka)Neophodna dokumentacija pre odobravanja kredita

Dokumenta koja su neophodna uglavnom ćete završiti u banci. Ako ste zaposleni u firmi, odnosno ako niste vlasnik te firme i ako firma u kojoj radite ne diže kredit za vaš stan - potrebna su vam sledeća dokumenta (9 se dobijaju overava u banci a 6 van banke):

Dokumenta u banci

1. Izjava o prenosu sredstava ličnog dohotka korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji) na račun u banku u kojoj diete kredit.Obrazac potpisuje i overava poslodavac2 primeraka

2. Potvrda o stalnom radnom odnosu i visini ličnih primanjaObrazac potpisuje i overava poslodavac2 primeraka

3. Zahtev za osiguranje kreditaKorisnik kredita čitko popunjava zahtev a banka potpisuje i overava dokument1 primerak

4. Izjava podnosioca zahteva za kreditUz zahtev za osiguranje kredita se dostavlja i izjava na osnovu koje se garantuje verodostojnost podataka upisanih u zahtev1 primerak

5. Zahtev za kredit iz budžeta Republike SrbijeFormular Republike Srbije1 primerak

6. Izjava o neposedovanju / posedovanju nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji)Izjava se overava u sudu1 primerak

7. Menično ovlašćenjeJedno menično ovlašćenje se koristi za kredit banke a drugo za kredit Republike Srbije2 primerka

8. Saglasnost vlasnika nepokretnosti da se na navedenu nepokretnost konstituiše hipotekaSaglasnost piše vlasnik nepokretnosti nad koju se uspostavlja hipoteka i bračni drug ukoliko ga ima. Saglasnost se overava u sudu1 primerak

9. Saglasnost korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji) za pribavljanje izveštaja iz kreditnog biroaKorisnik kredita (i sadužnik ukoliko postoji) potpisuje saglasnost1 primerak

Dokumenta van banke

1. Rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica - u Opštini, odeljenje Uprave prihodaRešenje se dostavlja ukoliko korisnik kredita poseduje nepokretnost u vlasništvu ili suvlasništvu1 primerak

2. Kopija izvoda iz matične knjige venčanih - ako niste venčani, pretpostavljam da ovo ni je neophodno - u OpštiniOriginal izvoda na uvid (ukoliko je korisnik kredita u braku), izvod ne sme biti stariji od 6 meseci1 primerak

3. Predugovor ili ugovor o kupovini nepokretnosti - od advokata kupca ili prodavcaDokument mora biti overen u sudu - overa košta oko 200e1 primerak

4. Procena vrednosti nepokretnosti na koju se stavlja hipoteka i fotokopija lične karte procenitelja - izlazak sudskog procenitelja, veštaka se naravno plaća (oko 70e, koliko sam informisan) - od ovlašćenog proceniteljaProcenu vrši ovlašćeni procenitelj. U trenutku podnošenja zahteva za kredit, procena ne sme biti starija od 30 dana.1 primerak

5. Dokaz o vlasništvu na nepokretnosti koja se stavlja pod hipoteku - u Opštini ili suduPod dokazom se smatra Tapija, Izvod iz katastra nepokretnosti, Izvod iz zemljišnjih knjiga ili Zapisnik o izlaganju. Dokaz o vlasništvu ne sme biti stariji od 7 dana.1 primerak

6. Fotokopija lične karte vlasnika nekretnine (i bračnog druga ukoliko je u braku) na čiju nekretninu se uspostavlja hipoteka - od Prodavca1 primerak

Dokumentacija po odobrenju kredita

Nakon što vam odobre kredit, potrebno je sakupiti još 5 dokumenata, od čega prva tri u banci a preostala dva u osiguravajućoj kući.

1. Blanko sopstvena menicaPotpisana od strane korisnika kredita i sadužnika sa klauzulom "bez protesta". Jedna menica se odnosi na kredit banke a druga na kredit Republike Srbije2 primerka

2. Založna izjavaZaložna izjava se overava u sudu4 primerak

3. Zahtev za uknjižbu založnog pravaDa bi se založno pravo uknjižilo potrebno je sudu priložiti sledeća dokumenta: Ugovor o dugoročnom stambenom kreditu, Dokaz o vlasništvu nepokretnosti, Založnu izjavu i sam Zahtev za uknjižbu založnog prava. Dokument predati u nadležan registar nepokretnosti radi dobijanja prijemnog pečata.2 primerka

4. Polisa osiguranja životaPolisa životnog osiguranja mora biti vinkularna u korist banke na iznos i period trajanja kredita banke2 primerak

5. Polisa osiguranja nepokretnostiPolisa osiguranja nepokretnosti, od osnovnih i dopunskog rizika od izliva vode, mora biti vinkularna 70% u kredit banke i 30% u korist Republike Srbije, Ministarstvo Finansija i radi se na građevinsku vrednost nepokretnosti koja je predmet hipoteke1 primerak

Šta sada?

E, sada na meni ostaje da krenem u pregovore sa vlasnicima nekretnina i da nađem i izabrem najbolju. A onda... mesec-mesec i po iščekivanja i bacanja para na obradu kredita i administraciju. Ali konačan rezultat, koji svi mi želimo je... svoja kućica, svoja slobodica.