Planeta Srbija

Kombuha ima ogromne pozitivne efekte. Videćemo da li će me odbraniti od polena ambrozije.

Prošle godine, otprilike u ovo vreme, počeli su moji problemi sa alergijom. U to vreme alergija mi je zvučala kao jedna nemoguća stvar, jerbo nikada na bilo šta nisam bio alergičan. Odradio sam bio test alergena jedno mesec dana kasnije i otkrio da sam na skali od 1 do 100 alergičan čak 98,9 na polem biljke ambrozija. U to vreme sam imao velikih zdravstvenih problema... sa suzenjem očiju i konjuktivitisom, čestom kijavicom, upalom sinusa, pa na kraju i sa grlom. Čak sam jedno vreme bio navučen na Nafazol ili Olynth. Sve se polako smirivalo, ali sinusi i nos nikako...

Tada sam pokušao da pijenjem napitka Kombuha smirim i tu poslednju stvar. I posle par dana, sve je prestalo - kao rukom odnešeno.

Zašto sve ovo pričam? Ovo je vreme kada cveta ta prokleta biljka ambrozija i pravi probleme milionima ljudi, među kojima sam svakako i ja. Nažalost. Već sam primetio prve simptome pre neki dan - kijavica, blago zapušen nos i svrab u očima. Čak sam se jutros probudio sa crvenilom levog oka.

Moj pristup problemu

Od ponedeljka sam počeo da pijem Kombuhu po jednu litru dnevno i mislim... ne, ne... smatram da ću na ovaj način da se odbranim od proklete alergije. Ako i ne uspem da se odbranim, sigurno će posledice alergije biti mnogo manje, a izlečenje višestruko brže. Verujem u potpunosti ovoj čudesnoj gljivi.

Još jednom da napomenem - ko ima bilo kakvih zdravstvenih problema, a naročito sa respiratornim sistemom (grlo, nos) neka proba Kombuhu. Jeste, u prvi mah miris je očajan, ali se ubrzo naviknete, stoga makar probajte. Kada budete videli kakve pozitivne efekte ima na vaš organizam, zavolećete je kao i svi koji su je do sada probali.

Tačno mesec dana nakon inicijalne potrage za dobrom nekretninom u Pančevu, otišao sam do banke da bih se raspitao o stambenim kreditima. Dakle, moj odlazak nije bio bez razloga, već je u suštini bio isprovociran nedostatkom informacija. Odem ja tako i dobijem skoro sve informacije koje su mi potrebne, a koje bih želeo da podelim sa vama jer će nekome sigurno zatrebati.

Ko može da uzme ovaj kredit?

U ovom momentu, interesovao sam se za neku sumu koja bi u mom slučaju pokrila jednu od nekretnina za koje sam se zainteresovao. I saznao sam par jako bitnih stvari zbog kojih mi je - takoreći - pao kamen sa srca:

Stambeni krediti uz subvenciju države mogu se dobiti čak iako planirate da kupite kuću, dakle ne mora da kupujete stan, i to nov.Isti ovi krediti se odobravaju i za pojedinačne osobe, što znači da iako su u startu odobravani (mladim) bračnim parovima - sada se odobravaju i pojedincima (koji će u mom slučaju postati za pola godine-godinu mladi bračni par :)Odgovor na odobravanje / neodobravanje od države se ne čeka previše, jedno mesec do mesec i po dana, što je sasvim prihvatljivo - i za mene i za prodavca recimo.Prednosti kredita uz subvenciju države

Da kamatna stopa koja se ovim kreditom uz subvenciju države uopšte nije naivno manja dovoljno svedoči to da je kamata u mojoj banci oko 7,4% na godišnjem nivou, dok ako vas država sufinansira ta cifra pada na čak - pazite ovo! - 4,38%. Ko iole razmišlja ozbiljno o kupovini stana ili kuće, a mlad je - ozbiljno treba da razmisli o ovome. Jer, ušteda koja se ostvaruje na ovaj način je neverovatno velika (najmanje 3000 evra). O mesečnoj rati da i ne pričamo. Dodatne prednosti koje ovi krediti daju su:

Manji administrativni troškoviBrza procedura ako kredit želite da uzmete u banci u kojoj primate platuManje učešće (najmanje učešće je 5%)I naravno, duži rok otplateUslovi za dobijanje kredita

Naravno, da biste uopšte aplicirali za ovaj kredit, potrebno je ispuniti neke uslove. U mojoj banci uslovi za dobijanje ovog kredita su:

Stalni radni odnos (na neodređeno vreme) minimum 6 meseci u sadašnjoj firmiIzmeđu 23-45 godina starosti u trenutku podnošenja zahteva za kreditMaksimum 65 godina u trenutku dospeća poslednje rate za kreditRata kredita uz ostale obaveze (recimo da vam je rata 25%, a vi uzmete i kredit za auto - pa to sve zajedno) da ne prelazi 50% ukupnih primanjaPlata da nije veća od 100.000 dinara (I wish!)Prenos ličnih primanja na tekući račun u banku u kojoj uzimate kredit (nije neophodno kod svih banaka)Neophodna dokumentacija pre odobravanja kredita

Dokumenta koja su neophodna uglavnom ćete završiti u banci. Ako ste zaposleni u firmi, odnosno ako niste vlasnik te firme i ako firma u kojoj radite ne diže kredit za vaš stan - potrebna su vam sledeća dokumenta (9 se dobijaju overava u banci a 6 van banke):

Dokumenta u banci

1. Izjava o prenosu sredstava ličnog dohotka korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji) na račun u banku u kojoj diete kredit.Obrazac potpisuje i overava poslodavac2 primeraka

2. Potvrda o stalnom radnom odnosu i visini ličnih primanjaObrazac potpisuje i overava poslodavac2 primeraka

3. Zahtev za osiguranje kreditaKorisnik kredita čitko popunjava zahtev a banka potpisuje i overava dokument1 primerak

4. Izjava podnosioca zahteva za kreditUz zahtev za osiguranje kredita se dostavlja i izjava na osnovu koje se garantuje verodostojnost podataka upisanih u zahtev1 primerak

5. Zahtev za kredit iz budžeta Republike SrbijeFormular Republike Srbije1 primerak

6. Izjava o neposedovanju / posedovanju nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji)Izjava se overava u sudu1 primerak

7. Menično ovlašćenjeJedno menično ovlašćenje se koristi za kredit banke a drugo za kredit Republike Srbije2 primerka

8. Saglasnost vlasnika nepokretnosti da se na navedenu nepokretnost konstituiše hipotekaSaglasnost piše vlasnik nepokretnosti nad koju se uspostavlja hipoteka i bračni drug ukoliko ga ima. Saglasnost se overava u sudu1 primerak

9. Saglasnost korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji) za pribavljanje izveštaja iz kreditnog biroaKorisnik kredita (i sadužnik ukoliko postoji) potpisuje saglasnost1 primerak

Dokumenta van banke

1. Rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica - u Opštini, odeljenje Uprave prihodaRešenje se dostavlja ukoliko korisnik kredita poseduje nepokretnost u vlasništvu ili suvlasništvu1 primerak

2. Kopija izvoda iz matične knjige venčanih - ako niste venčani, pretpostavljam da ovo ni je neophodno - u OpštiniOriginal izvoda na uvid (ukoliko je korisnik kredita u braku), izvod ne sme biti stariji od 6 meseci1 primerak

3. Predugovor ili ugovor o kupovini nepokretnosti - od advokata kupca ili prodavcaDokument mora biti overen u sudu - overa košta oko 200e1 primerak

4. Procena vrednosti nepokretnosti na koju se stavlja hipoteka i fotokopija lične karte procenitelja - izlazak sudskog procenitelja, veštaka se naravno plaća (oko 70e, koliko sam informisan) - od ovlašćenog proceniteljaProcenu vrši ovlašćeni procenitelj. U trenutku podnošenja zahteva za kredit, procena ne sme biti starija od 30 dana.1 primerak

5. Dokaz o vlasništvu na nepokretnosti koja se stavlja pod hipoteku - u Opštini ili suduPod dokazom se smatra Tapija, Izvod iz katastra nepokretnosti, Izvod iz zemljišnjih knjiga ili Zapisnik o izlaganju. Dokaz o vlasništvu ne sme biti stariji od 7 dana.1 primerak

6. Fotokopija lične karte vlasnika nekretnine (i bračnog druga ukoliko je u braku) na čiju nekretninu se uspostavlja hipoteka - od Prodavca1 primerak

Dokumentacija po odobrenju kredita

Nakon što vam odobre kredit, potrebno je sakupiti još 5 dokumenata, od čega prva tri u banci a preostala dva u osiguravajućoj kući.

1. Blanko sopstvena menicaPotpisana od strane korisnika kredita i sadužnika sa klauzulom "bez protesta". Jedna menica se odnosi na kredit banke a druga na kredit Republike Srbije2 primerka

2. Založna izjavaZaložna izjava se overava u sudu4 primerak

3. Zahtev za uknjižbu založnog pravaDa bi se založno pravo uknjižilo potrebno je sudu priložiti sledeća dokumenta: Ugovor o dugoročnom stambenom kreditu, Dokaz o vlasništvu nepokretnosti, Založnu izjavu i sam Zahtev za uknjižbu založnog prava. Dokument predati u nadležan registar nepokretnosti radi dobijanja prijemnog pečata.2 primerka

4. Polisa osiguranja životaPolisa životnog osiguranja mora biti vinkularna u korist banke na iznos i period trajanja kredita banke2 primerak

5. Polisa osiguranja nepokretnostiPolisa osiguranja nepokretnosti, od osnovnih i dopunskog rizika od izliva vode, mora biti vinkularna 70% u kredit banke i 30% u korist Republike Srbije, Ministarstvo Finansija i radi se na građevinsku vrednost nepokretnosti koja je predmet hipoteke1 primerak

Šta sada?

E, sada na meni ostaje da krenem u pregovore sa vlasnicima nekretnina i da nađem i izabrem najbolju. A onda... mesec-mesec i po iščekivanja i bacanja para na obradu kredita i administraciju. Ali konačan rezultat, koji svi mi želimo je... svoja kućica, svoja slobodica.

Već sam pisala o našem starom automobilu, Renou 4 GTL, ‘88 godište, za koji nas vezuju divne uspomene…ali i gomila groznih, gde je poslednja u nizu bila, naravno ova. E pa, moj siroti otac, invalid bez invalidske penzije; proveo je punih sedam nedelja trudeći se da taj krš izvađen sa dna Dunava dovede u red. U potpunosti je ostao bez novca, tako da smo mama i ja finansirale preostale popravke. I, verovali ili ne, taj automobil je do pre nekoliko sati, stajao na ulici, u kakvom-takvom stanju, a tata je na 42 stepena prao navlake za sedišta. Oko ponoći, sedela sam u svojoj sobi, ćaskala sa drugaricom iz Njujorka i odgovarala na neke poruke u vezi sa poslom, kad je mama ušla u sobu i rekla mi da je automobil PONOVO ukraden. Nekoliko minuta kasnije, dok je tata zvao policiju, automobil je prošao ulicom u suprotnom smeru i umalo se sudario s jednim džipom. Vikala sam: “Zaustavite taj automobil!”, ali vozač džipa me nije čuo, ili je možda mislio da se to odnosi na njega i da sam neka budala. Kad sam sišla dole, videla sam da je Opel Korsa naše susetke poprilično oštećena, dakle, ovi su uspeli i da čuknu i tuđi automobil.

Vlasnik trafike na početku ulice koja radi danonoćno, rekao je da je oterao klince par minuta pre nemilog događaja, jer su čučali tu pored i duvali lepak. Naša prva komšninica i moja mama su sve videle.

U policiji, kao i prošli put, rekoše kako im je banda poznata od ranije, da osobe ispod 18 godina ne mogu da budu krivično odgovorne sem u slučaju ubistva. Dodali su da pripadnici romske etničke grupe “imaju svog čoveka u parlamentu” i “da im niko ne može ništa”. Inspektor je dodao da zna gde pomenuti žive i da će odmah otići tamo?! KAKVE SU OVO GLUPOSTI?

I šta sad? Evo moje skromne pretpostavke:

Krađa je prijavljena, automobil će biti pronađen…možda će ovog puta biti ugljenisan, ili na vrhu nekog drveta, ko zna? Nama niko neće nadoknaditi štetu, kao ni prošli put, a još manje živce mog oca, koji je 1995. preživeo moždani udar, a 1999. ulovio dalekovod na pecanju. Kradljivce, dvojicu maloletnih Roma koji kradu uglavnom Dijane po celoj Staroj Paliluli, policija će uhvatiti, premlatiti i pustiti, a dnevne novine i pokoja TV stanica, objaviće “da su se deca zezala”, da prostite na izrazu. Izem vam zezanje.

Nemojte pogrešno da me shvatite, nemam ništa protiv Roma. Moja dugogodišnja prijateljica, Romkinja, je operska pevačica koja je nedavno diplomirala, njena najmlađa sestra novinarka. Moj drugar iz osnovne prodaje plastične kese, odeću i papuče na Palilulskoj pijaci sa svojom ženom i majkom, i uvek se lepo ispričamo. Imam nešto protiv lezilebovića, idiota i svih onih koji misle da su iznad zakona, ma koje god rase i etničke pripadnosti bili.

Postoji li u ovoj zemlji zakon koji štiti privatnu svojinu? Zar nije duvanje lepka i vožnja pod dejstvom narkotika krivično delo? Zar osoba mlađa od 18 godina uopšte sme da bude za volanom? Zar čekanje da se automobil vrati sa sedmonedeljne rekonstrukcije i ponovna krađa nisu psihičko maltretiranje?

Ne znam šta više da kažem, samo znam da ovo ne može proći nekažnjeno. Kako da reagujemo?

Milioni ljudi pate zbog jednog ozbiljnog duga. On može biti u osnovi uzroka propalih karijera. Može ozbiljno uticati na zdravlje i životni vek, slabi imunološki sistem zbog čega osoba može biti podložna raznim infekcijama. S njim su povezani dijabetes, srčane bolesti, gojaznost. Na žalost većina nije svesna tog svog duga.

Nedostatak sna!

Procenjuje se da današnje stanovništvo svaku noć spava u proseku sat vremena manje nego što je potrebno. To može izgledati zanemarljivo, nekada se u svetu medicine smatralo da je to samo jedan poremećaj zvani nesanica, ali danas se govori o 17 različitih poremećaja sna. Postoji toliko mnogo uzroka da se smatra da je ona samo simptom nekog drugog problema. Baš kao što temperatura ukazuje da postoji neka infekcija.

Preterujem?

Umor je doprineo nuklearnoj katastrofi u Černobilju, eksploziji spejs-šatla “Čelendžer” i naftnoj mrlji od “Ekson Valdeza”. Pored stotina hiljada nesreća na putevima ili radnim mestima to je i ogroman gubitak u pogledu produktivnosti, donosi trošak od najmanje 337 milijardi dolara godišnje (naravno, izračunali su). Međutim nikakva se količina novca ne može izjednačiti sa ljudskim životima.

Svet se izmenio. Sve je više trgovina što rade non-stop, ljudi gledaju noćni tv program ili koriste internet u vreme kada bi trebalo da uveliko spavaju. Hronični umor se već kod nekih izgleda smatra statusnim simbolom. Pitajte programere, web-dizajnere… ponekad ne znam da li se žale ili hvale. Pošto se zdravstveno stanje pogoršava postepeno, žrtva ne shvata da je uzrok problema poremećaj sna.

Neka od samo zavaravanja:

“Starim” “Ne mogu da se izborim sa problemima i nisam u stanju da funkcionišem normalno” “Nikako da se odmorim koliko mi je potrebno”

Proces sna je dosta složen proces. Nemam nameru da mnogo širim materiju ali ukratko teba znati da se spavanje deli na dve faze REM i NREM koja se dalje deli na četiri etape. Pomenuću samo treću i četvrtu koja je etapa najdubljeg sna. Tokom ovog vremena( za koje kažu da traje obično pola noći) telo se regeneriše i obnavlja. Osećaćemo se umorno, bezvoljno ili čak depresivno ako nismo prethodne noći prošli kroz etapu dubljeg sna. Sve se završava REM fazom, faze sanjanja. A one su veoma važne za mentalno zdravlje. Poput nekog kompjutera mozak pretražuje uskladištene informacije u kratkotrajnoj memoriji, briše nepotrebne a poželjne zadržava u dubljoj memoriji. Poznato je da retke faze sanjanja mogu izazvati emocionalne probleme.

Dakle šta se dešava sa nama kada ne spavamo dovoljno?

Ako gubimo REM fazu - mentalno zdravlje. Ako u NREM fazi gubimo treću i četvrtu etapu - obnavljanje organizma.

Bilo bi žalosno da o hardveru ili softveru s kojima radimo znamo više nego o tehničkim podacima ljudskog bića. Ove informacije sam sakupio nakon malo istraživanja po literaturi. Nisam stručno lice, da ne bude zabune, pa ne delim dijagnoze ni savete. Preporučujem pošteno samoispitivanje.

Ali mogu prijateljski predložiti: Spavajte dovoljno! Zaboravi kopjuter, internet ili tv u kasne sate. Ako se oni pokvare kupiće se novi i još boji. A izgubljeno zdravlje? Nikada!

Istražujte malo, veoma je otrežnjavajuće.

Dajem svoj mali doprinos i odlazim na spavanje.

Većina mladih ljudi u Srbiji u starosnom dobu između 25 i 35 godina zasigurno najviše razmišlja o tome kako da dođe do parčeta svog životnog prostora i koliko će morati krvi da pusti da to parče zaista i bude njegovo. U ovoj fazi sam i ja, već poprilično dugo. Ali sada napokon razmišljam forward o tome. Čak sam se i aktivirao po tom pitanju, bio jednom-dva puta u banku na konsultacije, a sa Biljanom sam i počeo da gledam neke nekretnine.Elem, većina mladih razmišljao o stanu. Ja ne. Ja bih želeo kuću, odnosno kućicu. Nešto oko 70-80 kvadrata. Još ako ima i garažu - fenomenalno. Stan je poslednje rešenje ako ništa od prvobitnih ideja na prođe i ne uspe. Evo, za sada smo pogledali dve kuće i jedna je kao salivena za nas dvoje. I Sputnika naravno, jerbo ima natkriveni deo i za njega. Blizu je i mojih i Biljinih roditelja, a ima sve - ali baš sve, osim grejanja.I cena je pristupačna, ali trenutno nemam snage ni volje da se - izvin'te na izrazu - zajebavam sa tim. Isuviše sam umoran i iscrpljen pa sve ostavljam posle odmora. Tako ćemo za jedno mesec dana da krenemo aktivno, rešeno i odlučno u potragu za našim prvim životnim prostorom. Od banke ćemo tražiti kredit, a u međuvremenu ćemo videti koja nekretnina će nam biti najpovoljnija za kupovinu.Sve u svemu, još jedan korak napred u životu. I to, čini mi se, možda najveći korak. Kada ga budem zakoračio, siguran sam da ću se osećati drugačije. I radujem se tome, naravno!

Danas sam otkrio šta ću kupiti, odnosno šta ću voziti, kada budem imao 7 hiljada evra viška: Segway. Naime, DHL je danas organizovao promociju u centru Beograda, a povod je bio uvođenje Segwaya u njihovu kurirsku službu. Za početak u samom centru grada.

Naravno, bilo mi je interesantno da bidim Segway u upotrebi, naročito nakon čitanja o tome proteklih godina, ali mnogo interesantnije je bilo probati ga. Kada sam stao na njega, prvih 30 sekundi sam se klatio napred nazad, dok nisam našao ravnotežu. Ako onda sam polako počeo da se vozam po platou ispred Instituta Cervantes. Napravio sam nekoliko krugova, pa nakon kraće pauze još nekoliko… i definitivno odlučio. Kada budem imao love da kupim malo prevozno sredstvo za guranje kroz grad, Segway će biti moj izbor. Ne troši benzin, ne zagađuje okolinu, ne pravi buku, lako se upravlja njime… Totalno geekovsko vozilo. Bilo je zanimljivo čuti i poneku reakciju prolaznika, poput “Samo nam je još ovo falilo!” ali je ipak bilo više ljudi koje je cela stvar zainteresovala i koji su i sami želeli da ga isprobaju.

Model I2, namenjen gradskoj upotrebi, može da pređe do 40 kilometara sa potpuno punim litijum-jonskim baterijama, a izdržava teret od najviše 118 kilograma, tako da nije imao mnogo problema sa mnom. Postoji i model X2 za terensku upotrebu, te niz podvarijanti ovih modela prilagođenih specifičnim poslovima - za policiju, kurirske službe, golf terene… Više informacija potražite na linkovima kojima je ovaj tekstić prošaran…

Domaći distributeri najavljuju i organizaciju turističkih tura Beogradom na Segwayima, a mogu da se organizuju i ture za posebne prilike… Na primer da neka lepo raspoložena firma novinare pozove na vožnju nekim lepm predelom… baš bi bilo lepo.

U porodici nas ima šestoro: mama, tata, ja, Điđi i dva automobila: Ford Ka iz 1998. godine i Reno 4 iz 1988. godine kome sam kao dete dala ime Zelenko. Nas četvoro, pre Điđija i Forda Ka proživelo je mnogo, mnogo toga.

Zelenko je juče bio na televiziji. Verovatno je jutros osvanuo i u mnogim novinama. Zašto? Bio je četiri dana na dnu Dunava, juče ga je izvukla ekipa ronilaca uz pomoć žandarmerije i paukom su ga došlepovali do naše ulice. Lopovi neće krivično odgovarati, imaju 12 i 14 godina.

Pošto je gospodinu Crkvenjakovu ovo tako simpatično, mogao bi da skupi pare da se mom ocu kupi novi Reno. Stvarno, mislim…

Meni na 25. maj najjasnije sećanje iz 3. razreda osnove škole (NH Branko Parać). Taj Dan mladosti smo provodili na Tari, na rekreativnoj nastavi. Sa nama su bili i učenici drugih škola, ali i starijih razreda naše škole i sve njih su učitelji “poterali” na spavanje u neko normalno vremen, a samo nama je naš učitelj dozvolio da u TV sobi odgledamo slet sa stadiona JNA. Čini mi se da bih bio tužan da nam nije dozvolio da odgledamo priredbu… Tokom iste rekreativne nastave imali smo i neku lokalnu priredbu (povodom nastave, a ne Dana mladosti) gde smo između ostalog pevali himnu naše škole… koje se i danas sećam. A najupečatljiviji delovi boravka na Tari je poseta TV repetitoru, odlazak na nekakvo močvarno ostrvo (ili nešto tome slično, znam da je plivalo na vodi, a vode nigde okolo, samo ispod), te suze dok u hodniku, na prijavnici (recepciji) pričam telefonom sa roditeljima…

Čini mi se da bi bilo lepo da danas obelažavamo neki Dan mladosti, a ne vidim neki razlog da to i dalje ne bude 25. maj. Ne trebaju nam više sletovi, štafete, a nije više ni bitno da li je Tito zaista rođen tog dana… samo dan koji će biti posvećen našoj budućnosti.

Poslednjih dana neobično puno mislim o reciklaži. Najpre, već nedeljama odlažem završetak pisanja teksta o pogonu za reciklažu IT opreme kompanije Božić i sinovi. Potom sam u redakciji naglas razmišljao da bismo mogli napraviti papirne kese (od recikliranog papira) umesto standardnih plastičnih… ne sećam se zašto to nije otišlo dalje od ideje. Sinoć sam bio [...]

Najnovija studija pokazala je da su oni koji upozoravaju sagovornike rečima “Skrati malo”! potpuno u pravu. Duge reči, pogotovo ako su ispisane kitnjastim fontom, pokazalo se, pripadaju manje inteligentnim autorima.

Ovo drugim rečima znači da radove pišete kraćim rečima i u nekom “normalnom” fontu. Automatski ćete delovati pametnije! Eto, koliko treba do pameti

I mada ovo može da zvuči banalno, ovakav zaključak je plod ozbiljnih istaživanja na ovu temu. Danny Oppenheimer, sa univerziteta Princeton(USA), izveo je nekoliko ogleda manipulišući rečnikom i korišćenim oblikom fontova. Među dokumentima bile su aplikacije za maturu, sociološke disertacije i fragmenti Dekartovih radova.

 

“Sve što otežava čitanje i razumevanje teksta, kao nepotrebno duge reči i kitnjasti fontovi, utiče da čitlac loše ocenjuje tekst i autora”

Uprkos ovakvim nalazima ove studije, on ističe da koriščenje dužih reči nije nevolja sam po sebi, već njihova bezrazložna upotreba. Na pitanje zašto tako mnogo ljudi to čini on nastavlja:

“verovatno što oni nisu svesni posledica. “

Srećom, nemam takvih problema u školi. Đaci pišu toliko kratke odgovore na kontrolnom zadatku kao da su genijalci. Zateknem jedino ime i prazan list papira.

To je danas. Ako imate vremena možete prisustvovati tribini koju povom ovog dana organizuje tim mladih za ljudska prava omladine Liberalno demokratske partije. Vreme početka je 19h, a mesto Simina 41 u Beogradu. Cilj skupa, rečima organizatora: “Ovim skupom želimo da ukažemo na stepen homofobije i diskriminacije nad lezbejskom i gej populacijom u našem društvu kao [...]

Gledam sinoć vesti. Doduše ne preterano detaljno, ali dovoljno da ne primetim izveštaj sa konferencije koju je juče održala organizacija Labris. Izgleda da nam je politika samu sebe digla toliko visoko, da ne osnovne stvari ne primećujemo, a kamoli ljudska prava. A Labris (organizacija za lezbejska ljudska prava) je pokrenuo kampanju Ljubav za sve - protiv [...]

...i hvala Bogu, gotova je. Kada pomislim koliko je muke bilo u prethodnih osam i frtalj meseci i koliko mi je ceo taj koncept išao na nerve... bolje i da ne pomislim. Koje je to gubljenje vremena i živaca, da ne pričamo para - mislim da svaki građanin ove "zemlje" može da shvati. Vojska, koja je izgubila i koja dalje gubi poverenje građana, šuknula je sve mlade koji se gnušaju oružja u pokoju gradsku instituciju da... gube vreme. "E, pa ako nećete šest meseci sa oružjem, onda ćete devet meseci da se smarate".E, pa neću sa oružjem, neću da se ne perem i jedem trice i kučine, da se mlađi i tupaviji iživljavaju na meni, da pucam novce da se hranim, oblačim i putujem kući svaki vikend kako bi vojska uštedela koju paru za hranu... Hoću da imam sve pogodnosti normalnog života - toplu vodu, da se viđam sa devojkom i društvom, da mogu da izađem u grad kada mi se ćefne, da privedem fakultet kraju... Eto, to hoću.I to smo dogurali skoro do kraja. Sledeće nedelje idem na redovno, za koje sam dobio 13 radnih dana. I onda još nedelju dana sa "društvom" iz Organizacije gde se smaram i hvala-lepo-doviđenja. Da se ne vidimo više ikada. I da se vratim na posao, radim 8 sati dnevno i zarađujem lepo punu platu. A ne da radim kojekakve vord-eksel-empetri-kurirske poslove. Jerbo ljudi ne znadu sas kompjukteri, šta ćete.A šta se dešavalo poslednje vreme? Evo nekih stvarčica koje su bitne ili kojih mogu da se setim...U subotu sa Dizijom sređivao kompletno dvorište njegovog šuraka, bog'me smo se pošteno naradili, prijalo je svakako... malo razmrdavanja, ne bi mi škodilo - šta više, nedostaje mi.Takođe u subotu Bilja i ja dobili malo kumče odmah posle ponoći, Ognjen, 3,3kg, 50cm tačno mesec dana nakon rođenja moje bratanice Ivone.Proveo prvi maj sa Saletom i Jecom u Devojačkom bunaru (čitaj - pesku), kolektivno tradicionalno bacanje mesišta na cvrčeću uzavrelu rešetkastu površinu. Šta ću, zamrzite me iako se uklapam u onu veliku grupu koji vole da planduju za državne praznike.Počeo da slušam DJ River-a (glupog li imena). Odlično miksuje chill, ambient, house, lounge... joooj, lounge... The Coloured Room, favorit od svih mikseva do sada skinutih, najbolji - The Red Room.Zamenio zadnji lonac na Sputniku, stari predivno sagoreo iznutra, hm... razmišljam o sportskom trajnijem zadnjem izduvu... Duplo skuplji, ali trostruko trajniji, a tek zvuk što dajeee...Priveo drugu verziju prvog seminarskog kraju. Molim Boga da profesor odobri i da ga branim, kako bih što pre počeo drugu trećinu diplomskog da šljakam.Sve manje uključujem računare kod kuće, osim kada je u pitanju svlačenje tehničkih izveštaja o ITS-u i sinhronizacija dokumenata između Sputnika (desktop) i Burana (laptop makina), i kuckanja diplomskog.Sve češće idem sam Biljom na baštu da vidimo Baka kako napreduje i kako raste. Magarac jedan, već je počeo jače da grize sve ruke koje ga hrane i maze.Smarao se na poslu, i ponedeljak, i četvrtak, i petak. Dozlaboga - da znate. Uglavnom picanio ovaj blog i downloadovao mp3 mikseve.Gradska dokoličarska vlada se setila i počela malo da uređuje glavnu saobraćajnicu u gradu - da li je moguće?!?! Takođe, godinama kukavčeni (kukali za njega gradskoj vladi konstantno) nepostojeći parking pored moje zgrade, počeo polako da se materijalizuje. Iako za sada samo u vidu dvenih kočeva... biće valjda i asfalta uskoro.Ostalo, pa ili se ne sećam ili nije vredno pomena. Jbg. Svakodnevnica, uglavnom ista.

Pre svega, zahvaljujem komentatorima na prethodni unos. Imate izgleda mnogo više manira od ovih u prestonici, moraću jednom prilikom da navratim tamo gore kod vas:) Ako ništa drugo, bar da jedem palačinke u palačinkarnici čije ime sam zaboravila, ali tuce ljudi mi je pričalo o njoj.

Noći između petka i subote uopšte nisam mogla da spavam…u petak su mi se neke devojke smejale i shvatila sam šta stvarno misle o meni i kakav je njihov pogled na svet, te kako olako shvataju osećanja i međuljudske odnose. Ponadala sam se da ću malo dremnuti u subotu ujutru, kad…telefon je zazvonio i javila se tetka-Svetlana iz Švajcarske, žena koju nikad nisam videla u životu, a moji je nisu videli od 1982. Javila se iz iznajmljene sobe kilometar od nas. Htela sam da svisnem. Posle nekoliko sati tata je otišao po nju i odveli smo je u Malo korzo na ručak, onda smo je vozili po gradu i pokazali joj Ušće. Svetlana je veoma neobična žena. Zanima je spiritualizam, bila je u zemljama poput Gvatemale i Japana, kako ona reče, u potrazi za energijom. Njen muž Lućano, Italijan isfrustriran od strogog vaspitanja po katoličkoj dogmi svoje pokojne majke, sedi kod kuće sa džukcem zvanim Volpino i malim jatom indijskih kosova. Bože zdravlja da ih jednom posetim, iako je Švajcarska čudna zemlja.

Došli smo kući, pogledala sam primljenu poštu i nasmešila se od uva do uva. Onda je iz čista mira nestalo struje. Kraj februara i mart i dalje promiču pred mojim očima. Ponekad mislim da sam sve to sanjala. Ponekad mislim da pogrešno tumačim signale koji mi pristižu. Ponekad mislim da mi se život ruga. Negde u dubini duše osećam da ću se razočarati. Nešto mi govori da postoji nepremostiva prepreka za ono što bih želela da se desi, jer u svakom traču ima pomalo istine. Ne verujem u sudbinu. Slučajnosti me plaše. Mislim da su sve dobre stvari u životu rezervisane za druge ljude. Ne znam više šta da mislim. Drug mi je rekao Iva, ako je sve to što si mi ispričala tvoja uobrazilja, onda sam ja engleska kraljica! Možda i jeste engleska kraljica?

Bolje da se ja potrudim da uklonim ovaj layout sa interfejsom na nemačkom. Ali stvarno.

U poslednje vreme stižem vrlo malo da pišem ovde, a počinju da se redovno pojavljuju postovi sa više tema. Ne verujem da ću baš poći Borjinim stopama pa skoro svaki put davati više raznovrsnih informacija, ali ponekad jednostavno moram. Previše posl(ov)a i premalo vremena samo gomilaju informacije Priprema prvog regionalnog blog festivala se zahuktava. [...]

Kada se nadjete u nekom sranju, kada vas život zezne da pomislite kako ne može gore, da li padate u očaj, mislite da je sve gotovo ili je to samo još jedna prepreka koju treba preći u ovoj igri koja se zove život? Vrlo interesantan pogled na život nudi Steve Pavlina u svom tekstu Life - [...]

Naslov sam pozajmio sa bedža napravljenog u znak podrške građanima koji štite Peti park koji je danas opet stigao u vesti. Razlog - pojavljivanje radnika poslatih da obnove gradilište i njihovog obezbeđenja u sred noći. Potpuno je nenormalno da neko u 3:30 ujutro dolazi sa bagerom, radnicima i obezbeđenjem da počne pripremu građenja. Samim tim [...]

Mali zamotuljak, popularna "veknica" sa još manjom glavicom koja jedva da viri...

Eto i to se desilo. Mogu da precrtam sa spiska "obaveza", iako naravno to i nije ni bila moja obaveza :) U četvrtak oko 13:30 rodila se mala Ivona Ratković, teška oko 3,6kg a dugačka oko 56cm. Ma prava vekna hleba, šta reći više.

I ja saznah prvi, smešno. Čeprkam nešto oko Sputnika i malo iza mene kola parkira komšija, koji je porodio Sašku. Razmišljam "Šta će on ovde... Zar ne treba da porodi Sašku?!" I on mi priđe i čestita i pita da li su javili Bokiju. "Pojma nemam", rekoh. I nazovem ga i prenesem divne vesti. Baš danas, na moj 28. rođendan - 10. aprila (omatorelo se, nema šta), Ivona zajedno sa majkom izlazi iz bolnice. U pratnji mame, tate, babe i dvojice deda. A tu su i prababa i pradeda, pa eto i ja - stric. I naravno, strina Biljana u pokušaju :) Svi smo u četvrtak unapređeni, za po jedan čin. Kao u vojsci :)

Neka nam je živa i zdrava. Ceo Bokijev i Saškin život će se sada vrteti oko ovog malog cvrčka i nove miljenice porodica Ratković i Rendić. I to u potpunosti sa razlogom.

Your's trulyPonosni stric, nosilac dobrih vesti :)

I dalje mislim da od ovog bloga neće biti ništa, ali ‘ajde-de, da budem hrabra.

Hristos vaskrese, srećan Uskrs…protekla nedelja je bila više nego čudna.

Otpustili su mog pretpostavljenog na jednom od poslova…nisam mogla da verujem. Dotični je bio jedan od najvećih radoholičara koje sam ikad upoznala i, koliko god da smo se povremeno natezali, ne bih bila na svom radnom mestu da nije bilo njega i ne bih s ponosom govorila da radim promovišući nešto u šta stvarno, stvarno verujem. I moji prijatelji sa foruma ne mogu da veruju šta se desilo našem Šerifu.

Fotoaparat mi se pokvario…moj predivni, savršeni, skupi Canon S2IS o kome sam sanjala mesecima pre nego što sam se 12. aprila prošle godine konačno dočepala. Bez blica radi, kad uključim blic, ne mogu da slikam. Nekako, imam osećaj da se blic ni ne otvara do kraja. Srećom, garancija mi važi još par dana, tako da ću provesti ceo vikend pokušavajući da je iskopam iz mora papira; a onda ću u utorak pojuriti tamo i objasniti šta se desilo. Ne bi bio problem ni da platim popravku, ako treba. Ne mogu bez fotoaparata, osećam se kao riba na suvom. Navikla sam da ga nosim svugde sa sobom i da klikćem kad god stignem, sortiram fotografije po godinama, mesecima i danima i povezujem ih sa ljudima, mislima i sećanjima. Danju još mogu da slikam bez blica, ali noću i pri veštačkom svetlu…jao, ovo će me mučiti sve dok ne saznam da li je kvar ozbiljan. Setila sam se da se mojoj dragoj Robi isti aparat pokvario prošle godine i da je mislila da je gotov, a onda je pronašla neko uputstvo i, voila! Ali avaj, Robi se upravo vratila sa turneje po SAD sa bendom čija je menadžerka i nešto joj se ne razmišlja…tako da ću definitivno otići u radnju, složiti neku očajnu facu sa sve tužnim pogledom kučenceta i …ima da mi pomognu.

 Napravila sam sebi koktel od tri Lush kupke: Tisty Tosty, Ceridwen’s Cauldron i Butterfly Ball. U svakom primerku treće pomenute bi trebalo da bude po jedan platneni leptir, kod mene su bila dva. Da li sam zato posebna? Sumnjam, ali ko te pita…

Još nešto me muči, ali ne bih o tome…malo sam pisala o tome na mom blogu na engleskom, koji se nalazi na glavnoj stranici ovog domena….

Organizacija Greenpeace je nedavno predstavila listu 14 velikih kompanija koje prave elektronske (tehničke) uređaje rangiranih po odnosnu prema okruženju. To se u slučaju ove liste ogleda u upotrebi netoksičnih materija za proizvodnju i recikliranju njihovih uređaja na kraju životnog veka. Iznenađujuće, na čelu liste se našao Lenovo sa 8 (od 10) poena, najviše zahvaljujući velikim [...]

Nakon prošlogodišnjeg pilot izdanja festivala B-link već sam počeo polako da razmišljam da li će ga biti opet… Naime, tih 7 dana prošlog aprila praktično nisam izlazio iz O3onea (posao je patio - šta da se radi ) Kombinacija predavanja o medijima, savremenim tehnologijama & kulturi i umetnosti je bila idealna… Zato su mi [...]

Ako slušate Beatlese, nastavak naslova je - USSR! Za mene je to povratak u Srbiju. Ako ste pratili moje ranije postove, shvatili ste da putujem u Varšavu. Cilj putovanja - prisustvovanje Ciscovom predstavljanju Unified Communication System 6 platforme. Više ću o [...]

Još tri dana i baba Marta pakuje kofere. Prilažem mali pregled dešavanja tokom ovog meseca.

Novi član naše porodice, Azra - zlatni retriver, uredila je baštu po svom ukusu. Lale ove godine neće cvetati. Uredio sam našu šupu u atelje i nekoliko noći slikao a da nisam pazio da li ću nešto isprskati ili da li će naš dvoipogodišnji sin dovršiti sliku umesto tate. Atelje liči više na šupu nego na radni prostor ali mi to u opšte ne smeta. U Dizajnersima napisaše nešto o meni i hvala im za to. Ohabriše me. Istekao mi profi nalog na flickr. Donator se ne javlja. Ko želi da da me prijatno iznenadi može to učiniti ako prati ovaj link. Udobno će razgledati svih 500-600 fotografija razvrstane po kategorijama. Promenio sam izgled sajta. Volim promene. Samo ovog puta inicirana je template-om koji je vukao slike sa flickr-a. a koji zbog ranije pomenutog problema nije sasvim funkcionalan na način koji je meni odgovarao. Moj kolega Keith Perelli, inspiriše me svojim radom. Proleće dolazi, spremam se za novu seriju crteža, tinja u meni želja da se pozabavim tom tematikom. Fotoaparat me je poslužio, uspelo mi je nekoliko fotogafija, pogledajte ih. Slike trebam dovršiti do njihove premijere, sporije to ide.

Danas sam prvi put čekao u redu za Poljsku vizu. U 9:15 ispred ambasade nije bilo nikog pa sam otišao na kafu, vratio se u 9:50 i bio otprilike 10. u redu… Imao sam sve što treba, ali slika je bila falična… Premala mi glava na onoj koju sam poneo. Glava mora da popunjava sliku [...]

Sve je počelo u sredu. Kod Borje sam našao link na zanimljiv social networking sajt change.org otrčao sam do njega, registrovao se, odabrao više stvari koje podržavam i neke akcije koje ću sprovoditi u deli. Potom sam prijavio i FSN i pripremam se da vidim koliki odjek će imat najavljivanje akcija na change.org. Već u četvrtak [...]