Planeta Srbija

Pogled na jedan deo kuhinjskih elemenata sa ulaza

Goxxy Flickr foto galerija

Čini mi se da previše pišem o privatnim stvarima u poslednje vreme. Ustvari nema šta da mi se čini, to je činjenično stanje, a razlog tome je što sam na to najviše i fokusiran. Svaki dan sam u stanu i uvek nešto čeprkam i sređujem malo-po-malo dok se ne uselimo. Doduše, ova subota bila je dan D kada je u pitanju kuhinja i trpezarija. Konačno smo ovaj deo priveli skoro do samog kraja.

Dakle, celu subotu proveli smo u utovaru-transport-istovaru-unošenju i na kraju instaliranju kuhinjskih elemenata. Od 10 izjutra do 23:30, kada je majstor napokon otišao. Mi smo otišli u 00:30 i mrtvosani umorni legli i zaspali. U momentu. Ali vredelo je - kuhinja je ispala fantastično i već smo sinoć napravili prvi test kada je Bilja napravila dve manje pizze, taman za nas dvoje, Kuma i Juliju. Uskoro nastavljamo sa daljim punjenjem stana nameštajem i tehnologijom, a konačan i zvaničan datum useljenja već je zacrtan - 15 mart. Dan pre trke za Veliku nagradu Australije. Dakle - ovu sezonu F1 gledam od svoje kuće.

Svakako nije još sve gotovo u kuhinji :) Majstor Miletu ostalo je još da postavi aluminijumsku coklu ispod kuhinje, da stavi aluminijumske lajsne između radne ploče i pločica, kao i uže aluminijumske ručke na kraće elemente kao što su vrata. Dakle - sitnice. Ali do tada, nove slike su već postavljene u galeriji za naše i tuđe vizuelne užitke. Enjoy!

Zar ne izgleda fenomenalno? Još samo da se do kraja opremi...Goxxy Flickr foto galerija

Stari ljudi vole da kažu da je kućiti se - slatka muka. U našem slučaju, tek smo nešto manje od mesec dana u toj fazi, a prethodnih par meseci to su bile zaista gorke muke. Organizacija majstora, obezbeđivanje svega što je potrebno i na kraju iščekivanje samo da se oni spakuju i konačno za vjek-vjekova izađu iz stana...

...da bi mi mogli da unosimo stvari i konačno uđemo u stan. Trenutno je ta faza - opremanje stana, kupovina nameštaja, iščekivanje dana kada će kuhinja biti montirana i tome slično. Do sada smo dosta toga uneli i preneli u stan, od čega je najkrupnije garnitura za dnevnu sobu (o-ruk, pazi vrata, gledaj na štok, nemoj da izgrebemo nešto, ne daj da se isprlja!) a tek nas čekaju sitnice i sitničice.

Ipak, već je društvo krenulo da dolazi. Toliko smo željni toga da nam neko dođe u goste ili da kaže "Idemo kod Bilje i Gorana", a ne samo "Idemo kod Bilje" ili "Idemo kod Gorana" da ne možemo da iščekamo da se uselimo pa da dođu. Kafu kuvamo u kuvalu. Serviramo je sa sokovima na trpezarijskim stolicama. I nije nam mučenje, jer...

...najbitnije je da sve izgleda divno. I da smo mi prezadovoljni - a jesmo. Ne mogu da iščekam useljenje!

Polako ali sigurno Bilja i ja se približavamo završetku radova u našem stanu. Malo više od dva meseca nakon početka radova, sve lagano dolazi na svoje mesto. Nakon prethodno urađenih radova na vodovodnoj i strujnoj instalaciji, ali i postavljanja keramike i renoviranja kupatila došli su na red molerski i parketni radovi. Evo, baš dok kuckam ove redove majstor za parket je u stanu i radi svoj posao :)

Dakle, ono što je jako bitno jeste da su za ovih mesec dana urađeni skoro kompletni radovi na gletovanju zidova, šmirglanju viška glet mase, ali i postavljanja gipsanog zida za špajz. Takođe, išmirglana je i kompletna drvenarija (spoljna i unutrašnja) i skoro sva je prefarbana osnovnom bojom, pregitovana i ponešto je prefarbano belom bojom. Ipak, najveći iskorak smo napravili, čini mi se, onaj dan kada je majstor došao a Bilja i ja izabrali boje za zidove. Kakav kontrast! Od one očajne roze, preko flekavih i ištemovanih zidova, bledo žutih gletovanih zidova i naravno za kraj - boje koje smo izabrali. Zelena za kuhinju i dnevnu sobu, žuta za hodnik i narandžasta za spavaću. Oduševljenje i osmesi na našim licima! Pogledajte samo u četiri koraka kako izgleda deo kuhinje koji je preživeo najviše promena.

Kuhinjski zid nakon iseljenja prethodnih vlasnikaGoxxy Flickr foto galerija

Kuhinjski zid sa totalno razbijenim pločicama, spreman za vodovodne radoveGoxxy Flickr foto galerija

Sveže postavljen gipsani zid za špajzGoxxy Flickr foto galerija

Konačno okrečena kuhinja i ulazak u špajzGoxxy Flickr foto galerija

Ostalo što je urađeno naravno možete videti u setu na Flickr-u. Stoga nemojte da se zadržavate samo na primeru ove četiri slike ;)

Osim urađenih radova u stanu, počeli smo polako da sakupljamo opremu za naš kutak. Kontaktirali smo majstora za kuhinju i već je čovek prionuo na posao, a Bilja i ja smo od mojih na poklon dobili ugradnu pećnicu, dok smo se za ravnu ploču sami morali otvoriti. Sve polako ide svojim putem i još malo pa ćemo završiti priču sa majstorima za renoviranje stana a počinjemo priču sa majstorima za opremanje stana. I naravno, kupovina nameštaja se podrazumeva.

Lagano, još malo pa smo završili. Jedva čekam dan kada ćemo se useliti i početi zajednički život. Odbrojavam ih, kao vojnik pred završetak služenja. Optimistička procena je da ćemo tačno na početak marta moći da se uselimo u stan. Držite palčeve!

Naše kupatilo u jednoj od najgorih faza renoviranja.Goxxy Flickr foto galerija

Prošlo je tačno toliko od početka radova u Biljinom i mom stanu. Osim izuzetnog uspeha za tih mesec dana po pitanju urađenog u poređenju sa vremenom, znanjem ljudi pa i uloženim parama, naročiti uspeh za mene bio je što sam urađeni posao uspeo da uskladim sa stvarima kao što su odbrana diplomskog rada, privatni posao pa i određene privatne stvari.

Zaista je izuzetan napor ali i izazov upustiti se u renoviranje stana. Iako stvarno nisam znao niti da štemujem, da zamešam gips ili da bilo šta što se tiče renoviranja uradim, nisam nimalo gadljiv da takve stvari naučim. Nikada ne znaš kada će ti stvari kao takve zatrebati.

Pored originalnih zamisli, jednu smo eliminisali a par smo morali da modifikujemo. Ali dosta toga je urađeno. Osim strujne instalacije i skoro završenih pločica, komplenog kupatila i vodovodne instalacije, uspeli smo da zamenimo ulazna vrata, očistimo maksimalno stan, a sinoć smo posle mesec dana ponovo povezali grejanje i uspešno ga opet pustili u rad.

Biljana u našem svežem renoviranom kupatilu... skoro gotovom.Goxxy Flickr foto galerija

Neko će reći da ovo i nisu neka dostignuća, ali ko god bude došao u situaciju da mora nešto da radi da bi stvorio sebi uslove za život - svakako neće. Stoga, svaki trenutak koji iskoristimo za rad u stanu, svaki minut koji provedemo tamo zarad čišćenja, gletovanja, štemovanja... vredan je. I to višestruko.

Ali, šta vam više mogu reći... I dalje ima puno toga da se radi, ali šta je urađeno možete videti na slikama na Flickr-u. Od početka, pa do kraja, sve što je urađeno. Najslađe u celoj priči je da je juče do stana svratio i prethodni vlasnik. Njegov pomalo kiseo izraz lica mi je dovoljno rekao - pozavideo je na novom izgledu stana. Da li je zažalio zbog prodaje... ne verujem. Mada, više me to ni ne interesuje. Ostaje nam samo želja da i preostali deo posla što pre završimo i da se što pre uselimo u naše gnezdo :)

Možda se neko od vas ponekada odlučio na renoviranje odmah nakon kupovine stana. Neko je sakupio pare i dao sve za majstore i za materijal uz klauzulu "da prstom ne mrdnem", dok se neko odlučio za moj metod "da što manje platim i što više znam šta je i kako urađeno". Ne toliko zbog para, koliko zbog roka, jer smo sve morali da uradimo preko vikenda, kako zbog keramičara, tako i zbog mojih i majstorovih obaveza.

Za dva dana bilo je potrebno uraditi sledeće:

postaviti novu osiguračku tablu sa 7 osigurača više (treba dodati još 3, dakle sa 10 osigurača više), FID-ovom sklopkom, tablu unutar stana a ne spoljarazvezati kompletnu novu, tj. dodatnu struju za kupatilododati nove kablove i kutije za struju u spavaću i dnevnu sobu, kao i u hodnikdodati pogotovo kablove i kutije za novu struju u kuhinju (štekera koliko vam volja...)popraviti postojeću struju gde je to bilo potrebnoza dve terase postaviti kablove za prekidače i spoljno svetlopostaviti u dve sobe u zid kablove za kablovsku televiziju, zajedno sa kutijom za razvodniksve to zagipsatisve to izolovatipovezati postojeće kablove u osiguračku tablu, a nove kada se svi radovi u stanu završe

Šta se dešava? Evo, posle dva dana intenzivnog rada i pomaganja majstoru (koji mi je i blizak prijatelj i čovek vrsnoga kova kada su u pitanju električne instalacije) posledice su neminovne. Em što sam pomagao oko mešanja gipsa, sečenja kablova, premeštanja materijala i stvari, takođe sam Bosch-om (iliti Boškom) bušio rupe za štekere, razvodne kutije, štemovao zidove - ukratko radio sve što je trebalo i što je majstor tražio. Ovo prvenstveno, napominjem, zbog manjka vremena. Osim mene, pomagali su i Biljana, njen otac Zoran, brat Ljuba kao i moji roditelji - svi kada su mogli i kada su stigli. Čak je i Kum u subotu pomogao koliko je stigao.

Dakle posledice? Ima ih. Pored činjenice da smo radili dva dana konstantno (uz povremene kratkotrajne pauze za kafu, sok i nešto za jelo) i skoro neprekidno po 12-13 sati, i da smo svi mrtvi umorni, ima ih još...

ruke mi lagano tresu i bole u zglobovima zbog bušulice koja trese kao ludaleđa maaaaalo bole, valjda od nošenja koječegaruke suve od mešanja gipsaoči se same sklapaju od umoraumesto slinaca u nosu imam gips :)izgubljena volja za daljim radom oko struje, makar u narednih nedelju dana

Stoga, ko želi da se upusti u avanturu rada na električnim instalacijama, neka pripremi dosta vremena i strpljenja. Vremena naročito i to za odmor posle rada. Ja znam da sam mrtav umoran i da jedva čekam da se dovučem danas kući i bacim u krevet...

Evo, posle prošlonedeljnog nerviranja ali i konačno rešenog i overenog ugovora ušli smo u naš stan i počeli da gledamo šta ćemo i kako ćemo. Uh... u totalu nema toliko puno da se radi po sobama koliko je neophodno srediti kuhinju i kupatilu. Suma sumarum, calnućemo još jedno par hiljada evra samo na sređivanje, moja gruba procena oko 2500e. Ne daj Bože da bude više inače ćemo postati vlasnici stana koji nema ništa unutra, a vlasnici nemaju ništa u džepovima :)

Evo stvari koje treba da sredimo, možda nisu hijerarhiski sređene ali... otprilike...

Zameniti ulazna vrata u stan, promeniti bravu, izmalterisati i izgletovati ragasto na ulazuStaviti novi "name tag" na vrata, kao i na sanduče u hodniku zgrade, izlakirati sanduče, staviti "name tag" i na sandučeIzbiti prolaz iz dnevne sobe u kuhinju, izmalterisati i izgletovati ga, izbiti ragasto na starom prolazu i zazidati ga, izmalterisati i izgletovatiIzbiti pločice u kuhinji, prebaciti česmu i dovod sa jednog zida na susedni, staviti nove pločice na zidZamalterisati rupe ostale od starih visećih elemenata u kuhinji, staviti pločice i parket na pod u kuhinjiIzbiti sve pločice u kupatilu, skinuti sve elemente, nabaviti nov lavabo, šolju, tuš kabinuZameniti sve cevi u kupatiluStaviti odgovarajuće pločice u kupatilu, namestiti nove elemente i zatvoriti sistem za grejanje u vitrinicuStaviti pločice na pod u hodnikuOfarbati drvenariju u stanu, spoljnu ne dirati dok ne otopli, zameniti brave i naštelovati kvake na vratimaIzgletovati određene ivice zidova u sobama, hodniku i svakako u kuhinjiOkrečiti ceo stan, ako treba pre toga izgletovati plafoneIshoblovati parket u dnevnoj i spavaćoj sobi, postaviti nove lajsne na parketuUživati u svemu do sada urađenom i skupljati pare za opremanje stana

Sve u svemu, nema nešto puno da se radi u sobama, kao ni u hodniku, ali su najveći izazovi izbijanje novog prolaza u kuhinji, zaziđivanje starog, kao i sređivanje kompletne kuhinje i kupatila. Ja se zaista nadam da ćemo ovo rešiti do kraja januara, kako bismo što pre počeli sa kupovinom stvari, a do tada moraćemo žestoko da štedimo kako bismo sve uspeli da realizujemo...

Prošao je dan "C", odnosno dan kada smo potpisali, a bogami i overili kupoprodajni ugovor za stan. Olakšani smo za... skoro celu našu ušteđevinu, ali nam nije nimalo teško i pored toga. Znam da smo ustvari investirali u nešto naše, u nas same, u nešto čemu cena neće lako padati - naprotiv. Očekuje se da će cene stanova u Pančevu uglavnom rasti u skorije vreme. A koja je investicija bolja od nekretnine? Nema je.

Smešna situacija... Potpisali, overili, sredili sve, rukovali se... i dogovorili uskoro da uzmemo ključeve od njih. Pravno smo vlasnici stana, a stan par nedelja videli nismo :) Nije da nećemo, daleko bilo, ali nemamo ključeve. Dakle, još uvek nemamo ništa opipljivo u rukama, i još uvek ne možemo da kažemo da imamo nešto svoje. Svoj kutak, svoje zajedničko mesto, svoj ćumez, svoje ognjište... Ali uskoro, uskoro... subota, trebalo bi. A onda odmah, pravac stan, da uživamo u našem dugo traženom mestašcetu...

Ostao je još samo dan "D". Onaj dan kada će banka prodavcima isplatiti ostatak para i kada ćemo mirno i uz ogromno uzbuđenje za stalno fizički ući u naš stan.

Ne verujem da trenutno postoji osoba koja imalo gleda televiziju a da nije upućena u štajk radnika u pravosuđu, izuzev mog Kuma naravno. Kada se setim mog posta od prošle nedelje i tog entuzijazma kojeg sam imao i podelio sa svima vama, u nadi da ću već te nedelje završiti kupovinu stana, skapiram koliko sam ispao mazga u sopstvenim očima najpre.

novembar, subota - sletesmo u Beograd.novembar, nedelja - već planiram kako ću da sledeće nedelje završim sve što treba oko kredita.ponedeljak - idem do banke i raspitujem se oko preostalih dokumenata i javljam prodavcima kakvo je stanje oko toga.utorak - sve dogovaram oko potpisivanja kupoprodajnog ugovora u sredu prepodne.Isti dan, malo posle 14h, zovu me iz agencije. Ooooooooj, mazgo polako, pravosuđe još od juče štrajkuje...

Čekamo da se dogovore sa ministarstvom i da sebi podignu ionako (i po mom mišljenju) nezaslužene plate. Ima ljudi koji mnogo manje zarađuju od njih, ako nisu primetili. Kao moja majka, ili Biljina majka. Ili Bilja, ako ćemo tako! Ali ne, oni gledaju sopstvena dupeta i svoj interes, pa zašto ne bih ni ja onda? Hoću da overim jedini i poslednji dokument koji mi treba, ali ne samo da ćete da me oderete €200 za tu overu, nego mi sada ni ne date da ga overim!

I sada razmišljam, svima nama se "izvinjavaju" što ne možemo da obavimo ne samo stvari kao što su tužbe ili procesuiranje nekih predmeta (što inače potraje po par godina, jer je srpsko pravosuđe sporo, korumpirano, kafoispijačko, neljubazno i neefikasno) već ni najosnovnije stvari kao što je overa dokumenata koji bez sudskog pečata ne vrede ni pišljiva boba. I šta sad ja imam od vašeg izvinjenja?! Samo još veći ukus gorčine u ustima i uvid u još veću ironiju u toj izjavi a ponajviše frustraciju koja traje već nedelju dana!

A meni polako curi vreme i približava se rok do kojeg treba da odnesem banci kupoprodajni ugovor, tj. 25. novembar. Već je 12. novembar i ostaje tačno dve radne nedelje da se ovi smiluju. Jer, u suprotnom gubim sve - kaparu, kredit, sve. Onda ću tužiti i državu i samo pravosuđe, a pogotovo pančevačku ispostavu koja nije obezbedila minimum procesa rada i za overu dokumenata. Idioti, svi do jednog.

Ili će se banka smilovati i produžiti rok. Prokletstvo... Prokletstvo! PROKLETSTVO!!!

Još malo pa gotovo... Ali, kao što je moj imenjak rekao, toliko koraka u prokletom procesu podizanja kredita i kupovine stana postoji da to ponekada može itekako čoveka da izludi. Evo, sada se nalazimo u momentu gde bi trebali u četvrtak da potpišemo konačan kupoprodajni ugovor, overimo ga, da ja poteram još poslednja dva dokumenta koja su bitna (založna izjava i upis hipoteke u katastar nepokretnosti) pre nego što bi banka pripremila prenos sredstava na račun prodavca.

Uh... Zaista, kako rekoše u komentarima jedne malo starije teme, osećam malo gorki ukus u ustima... Osećam bolje reći pritisak sa svih strana i nije mi nimalo lako. A najgore u celoj priči je to što se sve dešava toliko sporo pa dođe momenat kada sve treba urnebesno ubrzati da bi stigli da odradimo u nekom normalnom roku. Najveći pritisak mi pravi suprug od prodavca, odnosno prodavačice. A zašto? Da li je čovek utripovao da ću ga zavrnuti ili šta već... svejedno mi deluje sumnjičav, dok njegova supruga mi kaže da sam ga ja pogrešno shvatio :)

Elem, razumem i ja ljude, pa pokušavam da te stvari objasnim i da mu predočim da pošto on podiže kredit u drugoj banci da proces u toj gde ja podižem i gde on podiže ne mora da bude isti, i da ćemo i Biljana i ja, kao i oni biti totalno obezbeđeni kupoprodajnim ugovorom. Tripozno...

Ipak, nadam se da ćemo u četvrtak sve to realizovati i da ćemo do kraja radnog dana sve moguće dokumente overiti i predati banci. A onda, kako mi rekoše - u petak isplata. I, Bože zdravlja... predaja, odnosno u našem slučaju preuzimanje ključeva :)

I brže-bolje, ubrzo nove slike našeg stana na Flickr-u!

Update: Sudovi štrajkuju, odnosno one klimakterične šalteruše su odlučile da nas muče jedno par dana, pa ćemo verovatno izvisiti da sve odradimo do petka. Ko nama diktira život, ja ne mogu da verujem... ipak optimista sam, valjda će se prokletinje dogovoriti sa ministrom sutra, jer ako se dogovore - možda i počnu da rade, pa mi i overimo ugovor. UH BRE!

Dakle, zaista lepa vest koju mogu da podelim sa svima vama (doduše čak sa 4 dana zakašnjenja) je da smo Bilja i ja našli stan koji nam odgovara i kaparisali. Eto, baš za jedno 10-15 minuta, odnosno nakon što napišem ovaj post, treba da odem do banke i da podnesem zahtev Kreditnom birou i time napravim prvi veliki korak kada je podizanje kredita u pitanju.

Nazvala tako mene u prošli utorak žena iz agencije i rekla da ima simpatičan stan koji nije preskup. I da bi bilo odlično ako bismo mogli da ga pogledamo u sredu, pre nego što izađe novi Pančevac, jer će se brzo prodati. Tako i odemo mi u sredu uveče i zaista se oduševismo. Dvosoban, 54 kvadrat, tj. 57 sa terasama, zajedno sa etažnim grejanjem na struju i u sasvim solidnom stanju - što je najbitnije - za izuzetno dobru cenu. Parketi, interfon, masivna drvenarija, kablovska, telefonska linija, pa i visoko prizemlje (nema tegljenja nameštaja!)... U blizini vrtića, škole, parkinga, poljane za igranje, prodavnica, zdravstvenog centra da i ne pričam. Sve je na dohvat ruke.

Sve u svemu, jedan pogled između mene i Bilje je bio dovoljan da znamo šta ovo drugo misli. Nakon odlaska, odmah smo u kolima odlučili da ćemo ga kupiti i sutradan smo već napravili predugovor i kaparisali stan.

Ostaje na meni da se zezam nadalje sa bankom i da što pre dobijem kredit kako bismo ljudima isplatili i ostatak. A oni se do 1. decembra iselili i ostavili nam našu prvu zajedničku i do sada najveću stvar - zajednički životni prostor. Naravno, Bilja i ja ne bi bili to što jesmo da nam odmah nije palo na pamet kako preurediti stan, pregraditi kuhinju i trpezariju na drugi način, srediti kupatilo, okrečiti... Ali polako... Cilj nam je da do februara sredimo sve kako treba, a onda da do marta, aprila imamo i opremljen stan. Čim ga budemo sredili i makar malo opremili, preći ćemo da tamo živimo zajedno.

Uh... jedva čekam!

Šta se sve dešava kada se život jedne jedinke prebukira obavezama, nervozama i jurnjavom? Haos. Ne onaj pančevački gimnazijski mesečnik, već pravi destruktivni haos.

Jurnjava za pregled drugog seminarskog za diplomskiPodizanje svega 25.000 dinara iz banke, naVrat-naNos, jer firma nije uspela da mi da pare za vizu. Ali daće, ne brinite. Na Sv. NikadIspravka: Firma isplatila pare odmah nakon što sam se vratio iz Beograda. Gle čuda...Jurnjava za kupovinom novog telefona - stari prodao, trenutno koristim fancy-ženski roze Sony Ericsson Z610. Mogu zamisliti kako smešno izgledam kada razgovaram na Biljinom telefonu...Podnošenje dokumenata za vizu na Novom BeograduJurnjava radi provere dokumenata o stanu koji smo videli i koji se i Bilji i meni sviđaGledanje još stanova popodne - oh Bože!Molitva - ali ne ona Marije Šerifović - već moja nekome da pristane da mi učini jednu ogromnu uslugu i stavi svoju nekretninu na godinu-dve maksimum na hipoteku, kako bi uopšte i kupio stanPregovori sa ujakom, budućim tastom - sa kim sve ne oko hipotekeVaraćanje podataka sa starog telefona na novi (ovo mrzim)

Molim Boga da sve prođe kako valja. A šavovi, koji inače ne postoje, jel'te, na meni pucaju naveliko. Jedva izdržavam a da se na nekoga ne izderem naveliko i izbacim svu frustraciju iz sebe na velika vrata. I sve ovo kuckam tako iznerviran zbog svega što se dešava oko mene da ne znam kako uopšte i funkcionišem.

Ps. I kao šlag na tortu, trku za Veliku Nagradu Japana sam za džabe gledao. Oba Williamsa ispala, bedak...

Koliko god voleo kuću kao koncept i koliko god se nadao kupovini kuće umesto stana, definitivno je zbog trenutne situacije u Pančevu pala odluka na stan. Zašto? Zaista ima gomila razloga koje moram da navedem.

Prvo, kao najveće razočarenje i najhladniji tuš posle divnog zagrevanja i skoro donesene odluke kupovine stana ponovo smo krenuli da gledamo stanove. Tuš koji smo doživeli kada smo za fine novce odabrali stan u izgradnji koji bismo otplatili za 5-6 godina. A onda juče - katastar, kanalizacija i stvari nisu kao što nam je izvođač predstavio. A mi, hvala Bogu, nismo sisali vesla da stvari tek tako progutamo i prihvatimo zdravo za gotovo. Stoga ostaje rešenje - kupovina malo većeg stana na više godina. Šteta, zaista šteta, bilo je to predivno rešenje iako neistinito...

Originalan plan je uvek bio da uzmemo stan ili kuću koja je uknjižena, kako bismo dobili kredit uz subvenciju države. Priuštiviji je i lakši za podnošenje. To nas ograničava ili na Kotež 2 odnosno Strelište ili kuće koje su ko-zna-gde. Pošto smo za prvo vreme odustali od kuće, ograničeni smo samo na ova dva naselja na kojima su nekretnine baš iz tog razloga skuplje. Ok, naći ćemo nešto što nam odgovara, ali što će biti skuplje. Jebiga, takva je glupa situacija u katastru i takvo je eksploatiteljsko tržište koje namerno digne cenu tih stvari koje se traže. Šta da se radi.

Gledaćemo dok ne nađemo nešto što nam odgovara, oboma. I red je više da se skrasimo, muka mi je od seljakanja tamo-amo, švrćkanja kod prijatelja (a prijatelji ne mogu kod nas jer nemamo krov nad glavom...) i nemanja sopstvenog prostora. Rok koji sam samom sebi postavio je kraj ove godine. Do kraja 2007. moramo naći odgovarajuću nekretninu i ući u postupak odobravanja kredita.

Samo se nadam da ćemo taj famozni kredit otplatiti što pre, pa čak i pre zvaničnog roka za koji smo radili računicu, kako bismo kupili plac i polako krenuli da gradimo kuću. Prve naznake su takve da privatan posao samo navire sa strane a ja ću ga svakako prihvatiti! Samo ću uz više posla sa strane moći da pokrijem mesečnu ratu ali i da uštedim sa strane za druge stvari, kao što je taj plac i ta kuća koju oboje toliko želimo...

Već dva meseca aktivno (izuzev za vreme godišnjeg odmora) Bilja i ja tražimo neku nekretninu za koju ćemo podići kredit i napokon ostvariti sve naše planove. Ali, izbor stanova (koje neću ovde spominjati - to je posebna priča) i naročito kuća je očajan i sve što smo pogledali ima neku ogromnu manu zbog koje nismo spremni da popustimo i da se uvaljujemo u neke nove, nepotrebne avanture.

To je neverovatno koliko nekretnine ovde koštaju i koliko je skoro nemoguće doći do neke normalne kuće sa makar dva priključka: trofazne struje i vode. Da ne pričamo o tome da je nama neophodno da je kuća uknjižena ili makar legalizovana kako bi mogli da podignemo odgovarajući kredit. Uvek nešto fali. Ali to nisu male stvari koje fale, neee...

Uzmimo samo primer par kuća koje smo gledali i za koje smo bili... ili možda i dalje jesmo zainteresovani. Verovali ili ne, ni sam ne znam više šta da mislim. Recimo, jedna kuća ima veliki plac, sređeno prizemlje, potkrovlje koje je moguće sa malo investiranja srediti super, pa čak i garažu i telefon! Ali nema grejanje (dobro, to je stvar oko koje mogu najviše da popustim) ni gradsku kanalizaciju (čak i ovde mogu popustiti) ali Bože - pa nema ni gradsku vodu!? I ne zna se da li se može uopšte dovesti do kuće. Pa ako treba da se perem kišnicom, podzemnim vodama i da pijem to - e, pa vala neću! Na stranu to što je malo dalje od grada, to da ne spominjem.

Drugi primer je primer divne i skoro nove montažne kuće. Godinu i po dana stara, samo. Manja je od prethodne, manji je i plac, ima čak i vodu, trofaznu struju, septičku jamu, čak je i legalizovana (samo treba da se uknjiži), ali se do nje dolazi "preko sedam mora i sedam gora"! Dakle, ne da ste na periferiji grada, nego... pa negde se nalazite u slepom crevu i ne možete odatle da odete. Šanse nema. A dolazak do te kuće je mučenje, a pogotovo bi bilo zimi. "Urbanizovaće se ovo, dečko, za par godina sigurno". A to što bih živio u sred kukuruza i svaki dan gacao po blatu - nikom ništa, ne?

Treći primer je bliži centru. Opet, nije centar, jer centar ni ne tražimo jer je papren i nepriuštiv, ali ima i školu i obdanište blizu. Najmanja je od svih, ali ima i garažu, lepo dvorište, pa i vodu, struju, kanalizaciju pa čak i grejanje! I radionicu, mali roštilj, letnju kuhinju! I uknjižena bogati! Ali ja tu ne mogu zamisliti ni sebe a kamoli nas dvoje. Niti je to naš stil, a o tome da pored kuhinje, trpezarije, kupatila i dnevne sobe imate samo još jednu spavaću sobu - ne treba posebno ni pričati. I da crnjak bude najveći... cene sve tri su okvirno iste. Razlika između najjeftinije i najskuplje je 2000e. Hej bree...

Ovo je samo ono što smo pogledali i što smo bili stavili u uži izbor. Ostale budalaštine koje smo videli i cene koje su ljudi tražili za njih nisu uopšte vredne spomena. Samojedan savet - ako tražite kuću ili stan izbegavajte oglase sa izrazima "vredi pogledati", "može se živeti u njoj", "adaptabilno" i tome slično. Bacićete svoje cenjeno vreme zasigurno. I posle neka mi neko kaže da je traženje kuće ili stana ustvari "slatka muka".

"Slatke muke"... my ass!

Posle više od godinu i po dana korišćenja usluga Societe Generale banke, odlučio sam da se priklonim meni ne baš toliko voljenoj Banci Intesa. Iz više prostih razloga, kao što su:

Niža kamatna stopa za svaki stambeni kredit u odnosu na SocGenKompletan sistem elektronskog plaćanja računa, što moj brat koristi već duže vreme a u SocGen-u obećavaju da će to "uskoro imati" već godinu i po danaI konačno, jevtinije održavanje tekućeg računa sa više kartica - 4 kartice za 180 dinara mesečnog održavanja, nasprem 150 za dve.

Sve u svemu, kada razmislim, mnogo toga se više dobija u banci koju doduše manje mirišem od sadašnje. Ali, najbitnije pitanje, kamatna stopa za stambeni kredit je niža za o,3% i zbog toga sam se odlučio za ovu banku.

Ipak, trenutni račun u Societe Generale ostaće otvoren još najmanje jedno mesec dana dok ne budem dobio dve platne kartice u Intesi, a za kreditnu bih trebao da apliciram za nedelju-dve. Odnosno, nakon što bude uplaćena prva plata na novom računu. A takođe bih za mesec-dva trebao da rešim i kredit, odnosno da nađem valjanu nekretninu koju ću kupiti. I da vidim koji kredit ću podići za to konačno pitanje svakog mladog čoveka i devojke u Srbiji.

U međuvremenu, Bilja i ja intenzivno gledamo stanove i kuće u Pančevu i cene uopšte nisu nimalo naivne. Od 500 evra za metar kvadratni pa do 750 evra, što je zaista isuviše bezobrazna cena. Kao "imate masažnu tuš kabinu, video interfon, klima uređaj, PVC stolariju" što njih košta po stanu dodatno oko 1000 evra, ali zato dignu cenu kvadrata za 150 evra. Bezobrazluk. Na stranu što svi umesto parketa stavljaju buđavi laminat. Najgoreg kvaliteta, naravno.

Sve u svemu, proces je krenuo. Promenio sam banku zbog niže kamatne stope, aktivno tražimo nekretninu (u proseku jednu pogledamo u dva dana) i nadam se da će se sve rečiti za koji mesec. Do tada... konjski živci i strpljenje.

Tačno mesec dana nakon inicijalne potrage za dobrom nekretninom u Pančevu, otišao sam do banke da bih se raspitao o stambenim kreditima. Dakle, moj odlazak nije bio bez razloga, već je u suštini bio isprovociran nedostatkom informacija. Odem ja tako i dobijem skoro sve informacije koje su mi potrebne, a koje bih želeo da podelim sa vama jer će nekome sigurno zatrebati.

Ko može da uzme ovaj kredit?

U ovom momentu, interesovao sam se za neku sumu koja bi u mom slučaju pokrila jednu od nekretnina za koje sam se zainteresovao. I saznao sam par jako bitnih stvari zbog kojih mi je - takoreći - pao kamen sa srca:

Stambeni krediti uz subvenciju države mogu se dobiti čak iako planirate da kupite kuću, dakle ne mora da kupujete stan, i to nov.Isti ovi krediti se odobravaju i za pojedinačne osobe, što znači da iako su u startu odobravani (mladim) bračnim parovima - sada se odobravaju i pojedincima (koji će u mom slučaju postati za pola godine-godinu mladi bračni par :)Odgovor na odobravanje / neodobravanje od države se ne čeka previše, jedno mesec do mesec i po dana, što je sasvim prihvatljivo - i za mene i za prodavca recimo.Prednosti kredita uz subvenciju države

Da kamatna stopa koja se ovim kreditom uz subvenciju države uopšte nije naivno manja dovoljno svedoči to da je kamata u mojoj banci oko 7,4% na godišnjem nivou, dok ako vas država sufinansira ta cifra pada na čak - pazite ovo! - 4,38%. Ko iole razmišlja ozbiljno o kupovini stana ili kuće, a mlad je - ozbiljno treba da razmisli o ovome. Jer, ušteda koja se ostvaruje na ovaj način je neverovatno velika (najmanje 3000 evra). O mesečnoj rati da i ne pričamo. Dodatne prednosti koje ovi krediti daju su:

Manji administrativni troškoviBrza procedura ako kredit želite da uzmete u banci u kojoj primate platuManje učešće (najmanje učešće je 5%)I naravno, duži rok otplateUslovi za dobijanje kredita

Naravno, da biste uopšte aplicirali za ovaj kredit, potrebno je ispuniti neke uslove. U mojoj banci uslovi za dobijanje ovog kredita su:

Stalni radni odnos (na neodređeno vreme) minimum 6 meseci u sadašnjoj firmiIzmeđu 23-45 godina starosti u trenutku podnošenja zahteva za kreditMaksimum 65 godina u trenutku dospeća poslednje rate za kreditRata kredita uz ostale obaveze (recimo da vam je rata 25%, a vi uzmete i kredit za auto - pa to sve zajedno) da ne prelazi 50% ukupnih primanjaPlata da nije veća od 100.000 dinara (I wish!)Prenos ličnih primanja na tekući račun u banku u kojoj uzimate kredit (nije neophodno kod svih banaka)Neophodna dokumentacija pre odobravanja kredita

Dokumenta koja su neophodna uglavnom ćete završiti u banci. Ako ste zaposleni u firmi, odnosno ako niste vlasnik te firme i ako firma u kojoj radite ne diže kredit za vaš stan - potrebna su vam sledeća dokumenta (9 se dobijaju overava u banci a 6 van banke):

Dokumenta u banci

1. Izjava o prenosu sredstava ličnog dohotka korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji) na račun u banku u kojoj diete kredit.Obrazac potpisuje i overava poslodavac2 primeraka

2. Potvrda o stalnom radnom odnosu i visini ličnih primanjaObrazac potpisuje i overava poslodavac2 primeraka

3. Zahtev za osiguranje kreditaKorisnik kredita čitko popunjava zahtev a banka potpisuje i overava dokument1 primerak

4. Izjava podnosioca zahteva za kreditUz zahtev za osiguranje kredita se dostavlja i izjava na osnovu koje se garantuje verodostojnost podataka upisanih u zahtev1 primerak

5. Zahtev za kredit iz budžeta Republike SrbijeFormular Republike Srbije1 primerak

6. Izjava o neposedovanju / posedovanju nepokretnosti u vlasništvu korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji)Izjava se overava u sudu1 primerak

7. Menično ovlašćenjeJedno menično ovlašćenje se koristi za kredit banke a drugo za kredit Republike Srbije2 primerka

8. Saglasnost vlasnika nepokretnosti da se na navedenu nepokretnost konstituiše hipotekaSaglasnost piše vlasnik nepokretnosti nad koju se uspostavlja hipoteka i bračni drug ukoliko ga ima. Saglasnost se overava u sudu1 primerak

9. Saglasnost korisnika kredita (i sadužnika ukoliko postoji) za pribavljanje izveštaja iz kreditnog biroaKorisnik kredita (i sadužnik ukoliko postoji) potpisuje saglasnost1 primerak

Dokumenta van banke

1. Rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica - u Opštini, odeljenje Uprave prihodaRešenje se dostavlja ukoliko korisnik kredita poseduje nepokretnost u vlasništvu ili suvlasništvu1 primerak

2. Kopija izvoda iz matične knjige venčanih - ako niste venčani, pretpostavljam da ovo ni je neophodno - u OpštiniOriginal izvoda na uvid (ukoliko je korisnik kredita u braku), izvod ne sme biti stariji od 6 meseci1 primerak

3. Predugovor ili ugovor o kupovini nepokretnosti - od advokata kupca ili prodavcaDokument mora biti overen u sudu - overa košta oko 200e1 primerak

4. Procena vrednosti nepokretnosti na koju se stavlja hipoteka i fotokopija lične karte procenitelja - izlazak sudskog procenitelja, veštaka se naravno plaća (oko 70e, koliko sam informisan) - od ovlašćenog proceniteljaProcenu vrši ovlašćeni procenitelj. U trenutku podnošenja zahteva za kredit, procena ne sme biti starija od 30 dana.1 primerak

5. Dokaz o vlasništvu na nepokretnosti koja se stavlja pod hipoteku - u Opštini ili suduPod dokazom se smatra Tapija, Izvod iz katastra nepokretnosti, Izvod iz zemljišnjih knjiga ili Zapisnik o izlaganju. Dokaz o vlasništvu ne sme biti stariji od 7 dana.1 primerak

6. Fotokopija lične karte vlasnika nekretnine (i bračnog druga ukoliko je u braku) na čiju nekretninu se uspostavlja hipoteka - od Prodavca1 primerak

Dokumentacija po odobrenju kredita

Nakon što vam odobre kredit, potrebno je sakupiti još 5 dokumenata, od čega prva tri u banci a preostala dva u osiguravajućoj kući.

1. Blanko sopstvena menicaPotpisana od strane korisnika kredita i sadužnika sa klauzulom "bez protesta". Jedna menica se odnosi na kredit banke a druga na kredit Republike Srbije2 primerka

2. Založna izjavaZaložna izjava se overava u sudu4 primerak

3. Zahtev za uknjižbu založnog pravaDa bi se založno pravo uknjižilo potrebno je sudu priložiti sledeća dokumenta: Ugovor o dugoročnom stambenom kreditu, Dokaz o vlasništvu nepokretnosti, Založnu izjavu i sam Zahtev za uknjižbu založnog prava. Dokument predati u nadležan registar nepokretnosti radi dobijanja prijemnog pečata.2 primerka

4. Polisa osiguranja životaPolisa životnog osiguranja mora biti vinkularna u korist banke na iznos i period trajanja kredita banke2 primerak

5. Polisa osiguranja nepokretnostiPolisa osiguranja nepokretnosti, od osnovnih i dopunskog rizika od izliva vode, mora biti vinkularna 70% u kredit banke i 30% u korist Republike Srbije, Ministarstvo Finansija i radi se na građevinsku vrednost nepokretnosti koja je predmet hipoteke1 primerak

Šta sada?

E, sada na meni ostaje da krenem u pregovore sa vlasnicima nekretnina i da nađem i izabrem najbolju. A onda... mesec-mesec i po iščekivanja i bacanja para na obradu kredita i administraciju. Ali konačan rezultat, koji svi mi želimo je... svoja kućica, svoja slobodica.